I... ja odoh!

Juče se katastrofalno smorih nakon dolaska sa posla. Razlog? Očekivanja pred poslednji dan u Gowi-u. Ipak, toliko toga imam zajedničkog sa ljudima iz firme da nije svejedno otići tek tako. Zato mi je valjda jučerašnje popodne bilo jako tmurno (na stranu meteorološke prilike) i da sam svo vreme kuntao na krevetu - kada sam za to imao priliku. Oždrao sam se kao prase za večeru, "na psihičkoj bazi" kako kaže moja keva. Da sve ne bi bilo tako crno, potrudile su se kolege na poslu...

Lepo jutro, lep doček, šala svuda oko nas, divna pauza za kafu sa društvom (verovatno poslednja ovakve vrste) a posle toga i čašćavanje u kancelarijama povodom odlaska iz firme. Dobio sam i prigodan poklon ;) Čestitke na ideji i zaista divni odgovori od kolega na moje oproštajno pismo. Zaista ni od koga nisam dobio lošu reč što me jako raduje. To dovoljno govori koliko sam se zbližio sa ljudima iz firme i da mi neki od njih zaista znače jako mnogo.

Ipak, stvar je rešena. Pakujem svoje stvari, polako. Odbrojavam minute i sređujem sve svoje sitnice koje sam od kuće doneo na posao da bi mi bilo malo ugodnije i prijatnije. Brišem gomile privatnih fotki, muzike, video fajlova skinutih sa YouTube-a, pošto će se HDD-ovi ionako preformatirati. Takođe backupujem svoje lične podatke na flash disk, a ima ih vala puno - što slika, što muzike opet... Devet godina se gomilalo sve i svašta na Chameleonu, pa posle i na Chameleonu 2.

Hvala vam svima u Gowi-u na svemu do sada. I dalje ćemo sarađivati kada to prilike dozvole. I nemojte mi zameriti ako greškom u ponedeljak dođem na posao u ove kancelarije ;) Čujemo se sledeće nedelje najpre preko Gtalka - uzdravlje!

Australijski GP se ne može dočekati!

Toliki sam freak za Formulu 1 da sam od nervoze ove godine aktivno počeo da pratim i testiranja timova na stazama u Portimao-u, Jerez-u i Catalunya-i. Dakle, neverovatno! Činjenica da su pravila F1 dosta promenjena i da će se grid mnogo izmešati, dovoljno govori koliko ova sezona znači ne samo za Williams već i za sve ostale timove koji se nadaju boljim danima, većem uspehu ove sezone od prethodnih.

Testiranja su ograničena i prilično limitirana, vreme koje jedan tim može provesti u vazdušnom tunelu takođe, uvođenje KERS-a je dodatno promenilo stvari (neki timovi će možda ići bez KERS-a zbog lakšeg bolida i na taj način dobiti na brzini i upravljivosti), a još su automobili napravljeni na taj način da omoguće lakše obilaženje... mnogo toga se promenilo od prethodne sezone. Do Australijskog Grad Prix-a ostalo je nešto više od 2 nedelje, ko će to da izdrži...

Stoga je jako bitno pratiti testove i videti šta se dešava na njima. Koliko sam mogao da pratim moj omiljeni tim - tek juče su imali prvi kvar na bolidu tokom testiranja, i tome je najverovatnije uzrok kvar elektronike. Recimo samo da su Red Bull Racing, Toyota pa i Renault imali 3-4 kvara u prethodnih par testova, neki i po više kvara u jednom testu. Dakle - nadam se pozdanosti bolida FW31. Brzina je tu na duže staze, odnosno na većem broju krugova. Tim je tek počeo da testira pace bolida za kvalifikacije i nadam se da će Nico Rosberg moći da pokaže automobil u pravom svetlu danas. Testovi ipak nisu pravi pokazatelj stanja među timova. Neki od njih kriju pravo stanje, a drugi daju maksimum. Stoga recimo ne čudi što je Brawn GP (naslednik Honde Racing F1) uspeo da se na prvom testu u ponedeljak nađe u vrhu tabele.

Inače, zar FW31 ne izgleda divno... Iako mu fali malkice sponzora, zaista je zadržao atraktivnost i pored toga što su svi bolidi poružneli u odnosu na prošlosezonske.

Copyright 2009 DPPI, www.f1-live.com

---

Inače koliki sam fanatik dovoljno govori činjenica da sam danas obukao AT&T Williams team shirt koju sam pre par meseci kupio u Londonu. Čisto da iskažem svoju podršku timu ;)

Još dve nedelje

Osećam se prilično neiskorišćeno na trenutnom poslu. Uzrok tome ne bi trebao (ne bi smeo) da bude moj prelazak u drugu firmu, već jednostavno - takvo je stanje kakvo je. Posla je za dizajnere uvek bilo čas nimalo - čas i previše. Oscilirali smo u tolikim količinama da jedan dan nemamo ni piksel da nacrtamo, ni karakter koda da otkucamo... a drugi dan se isforsiramo u tolikoj količini da nam teško padne i taj i sutrašnji dan. Jednostavno, takav je posao kada ste dizajner u firmi koja se bavi uglavnom web aplikacijama a mnogo manje web dizajnom i web sajtovima. Osuđeni ste da će kreativni posao biti slab, da će inventivnost UI-a pasti u senku programiranja i da će lepota uvek pokleknuti pred brzinom, funkcionalnošću i security-u. Dakle - to vam je činjenično stanje.

Ipak, ovo može da bude više nego dobro za mene, kada malo bolje razmislim. U ovakvim momentima uvek sam nalazio inspiracije i mnoštvo novih dizajn ideja. I sve su se one lagano akumulirale i uvek je došao momenat kada se ta akumulirana idejnost, opuštenost i neki korak napred koji ste uvek držali u sebi moglo iskoristiti na maksimalno moguć način. Sećam se da sam jedne od najinventivnij rešenja uspevao da iskoristim na taj način i da su takvi sajtovi osvajali i klijente i ljude oko mene... činili me ponosnim pred svima, što je najbitnije pred samim sobom. Te sajtove sam uvek bio rad pogledati i nikad ih se nisam stideo. Jednostavno, pravi portfolio materijal, ono što želite svima da pokažete.

Jedina mana je što vreme sada jako sporo teče... I što će ove dve nedelje proći sporo kao dva meseca. Ipak, ideje samo nadolaze, akumuliraju se i kad-tad će ta pozitivna energija i mnoštvo ideja doći do izražaja i forme. Jedva čekam priliku za tako nešto!

Srpska dizajnerska posla

Čitam ujutru Blic (bolje reći, pogledam Blic strip, pa ako ima nešto interesantno - prolistam i online izdanje) i naletim na jednu priču o maskoti Univerzijade koja se ove godine uzgred održava u Beogradu i njene nesuđene maskote - vrapca Živka. I ne mogu da verujem koliko je Srbija užasna zemlja za svoj narod i talentovane ljude a plodno tle za malverzacije i lopovluk. Ko još nije pročitao članak u Blicu - evo ja ću ga ukratko uvesti u priču i objasniti o čemu se radi...

Održava se Univerzijada i naravno, treba osmisliti maskotu. Odabran čovek za to (naravno, na klasičan srpski način - bez konkursa), on osmislio maskotu i bio je isplaćen za to. E, sada se tu javlja kvaka - koliko sam razumeo, organizator je podrazumevao da su isplatom autora, autorska prava prešla sa autora na preduzeće koje organizuje Univerzijadu. E, pa nije tačno. Dok se ne potpiše autorski ugovor i dok se na taj način autorska prava ne prebace na drugog, autorska prava pripadaju samom autoru. Znam ovo zato što sam za neke svoje freelance radove potpisivao autorski ugovor i ili prebacivao sva prava na drugoga na neko vreme ili ih se kompletno odrekao ako mi je to išlo u prilog i ako mi je to bilo isplaćeno. Dakle, kratko i jasno - organizator Univerzijade je ukrao logotip i maskotu, i ako ne potpišu ugovor neka ih čovek tuži i dobije spor. Simple as that!

Copyright 2009 Ringier d.o.o. (Blic)

---

Da ne ulazim u priču koji je logotip lepši (iskreno, ne volim prevelike karikature i meni lično je za nijansu lepša digitalna varijanta, tj. nova maskota), ukusi su različiti - ali da li je nekome jasno da je autor - autor i nema tu više o čemu da se priča. Da ne ulazim previše ni u svote koje su isplaćene za ovaj posao (čoveku je upala sekira u med - za jedan logotip skoro 2.000.000 dinara, tj. oko 22.000 erva!). Ako je organizator mislio da može bez ikakvog zvaničnog dokumenta da prisvoji i maskotu i logotip - vara se. Bez potpisivanja autorskog ugovora, ništa od toga. Doduše, zna se da je u Srbiji voditi rat sa nekim ko ima veze i vezice automatski osuđen na propast. Ja sam apsolutno na strani Ranka Savčića (priča o Univerzijadi, maskoti i održavanju u Zrenjaninu na Zrenjaninskom sajtu) i želim da uspe da se izbori za svoju stvar i pokaže i dokaže da dizajn nije nešto što se može krasti kada se kome ćefne!!!

Lično sam se opekao na to dva puta, verovali ili ne. Prvi put sam se zakleo da sa čovekom više ni reč neću da prozborim, a drugi put mi je to odrađeno iza leđa od strane koleginice i tadašnje prijateljice sa posla (iako ne svojom voljom, već nalogom gazde). Radi se o logotipima i imenima festivala digitalne umetnosti koje sam lično osmislio - Arttech i Xpose. Prvi i dalje postoji, ime je pokradeno samo tako - pod izgovorom da sam ja to uradio na poslu - za moju firmu tada čak, a ne za one koji se i danas diče tim festivalom i tim imenom, jedino su logotip promenili (na gore). Za drugi Arttech festival kolega sa posla se malo poigrao sa mojim rešenjem, zadržavši osnovnu formu. Xpose festival je propao posle prvog održavanja - nije bilo ekonomskog smisla da se takmiče sa Arttech-om, i sada autorska prava glase na ime vlasnika firme :) Jbg, ko šiša autora, koleginica dobila nalog da registruje i ime i znak u Zavodu za zaštitu autorskih prava - i sada je "autor" toga eto - gazda. Sa ovim drugim sam se pomirio, zato što se ne koristi pa mi i nije tako teško palo...

Eto, čisto da se vidi da primera i slučajeva za ovo ima mnogo...

Vreme je za promene

Ko me malo bolje poznaje, zna da radim u pančevačkoj firmi Gowi, koja je jedna od većih firmi koja sarađuje sa inostranim firmama i koja je offsourcing izbor više firmi iz Velike Britanije. Takođe, većina vas zna da je Gowi jedna od ćerki firmi kompanije Božić i sinovi, koja se u poslednje vreme totalno preorjentisala sa trgovine hardware-om po čemu je postala naveliko poznata, na reciklažu hardware-a (preko BIS Recyclinga) ali prevashodno i najviše na delovanje na Britanskom tržištu preko više puta pomenutog Gowi-ja.

Uz te firme - Gowi, ali svakako i uz Božić i sinove skupljao sam znanje, učio, davao svoj maksimum i napredovao do pozicije Head of Design gde sam bio i srećan i ponosan onim što radim i što sam postigao. Najviše i zbog toga što je firma iz Pančeva u svemu tome uspela, gde nemamo nikakvu valjanu konkurenciju i gde smo uspeli da pridobijemo izuzetne klijente iz UK i dosta iz Srbije. Uostalom, svi koji su želeli su mogli da prate moj profesionalni napredak preko profila na Linkedin.

Doduše, zbog kompletne preorjentacije sa dizajna i produkcije web sajtova na web aplikacije u poslednjih par godina došlo je do trenutka kada se fokus sa web dizajna lagano prebacivao na UI, aplikativni interface, a samim tim se i moj fokus prebacivao sa dizajna i pravljenja mockupa (tj. onoga što zaista volim da radim i u čemu svom svojom dušom u potpunosti uživam) na HTML i CSS, tj. slicing - što je svakako neophodnost posla, ali ne i nešto što se nije moglo izbeći raslojavanjem posla na Web Dizajnera i Front-end Developera.

Ipak, došlo je vreme za promene na bolje, svakako. Ovo je moj prvi posao, u kojem sam od 2000 do 2009. godine napredovao do maksimuma i na kojem sam uspeo da stvorim izuzetna prijateljstva i poznanstva, gde pored mene rade i moj stariji brat, mnogo prijatelja i poznanika iz privatnog života. Kada dobro razmislim, mogu da kažem da je zaista bilo izuzetno malo ljudi "sa kojima se nije moglo" a mnogo, mnogo više sa kojima sam sa uživanjem radio i sa kojima sam delio svo svoje znanje i sa kojima sam se ispomagao kada god je bilo stani-pani.

Za mesec i po dana počeću sa radom u kompaniji Omnicom, jednom od tri najsnažnije kompanije na domaćem tržištu čiji rad slučajno znam još od vremena kada smo osnivali DesignersNetwork, na poziciji koja će mi otvoriti nove horizonte i dozvoliti da svoj talenat na najbolji mogući način iskoristim i unapredim. Vreme je za novu stranicu u knjizi života, poglavlje "posao"...

Svima u Gowi-ju želim da budu još uspešniji i još profitabilniji. Svima u Omnicomu da budu trpeljivi na moj izuzetno jak i bučan glas i da me tolerišu po tom pitanju ;) Drugari iz Gowi-ja, viđamo se još mesec i po dana, a svakako na kafici ako nađemo vremena (pogotovo BG kolege)! ;)

---

Ps. Nakon svega iznesenog, osećam se pomalo kao Barack Obama, odnosno kao njegov PR tim :D

Copyright 2008 BarackObama.com