Friday, September 30, 2005

Mission Possible

Ko bi rekao? Uspeo sam da položim prokletinju, yeah! Integralni transport, 'bem li ti sunce! Auh... Toliko nerviranja oko tog glupavog ispita i toliko nervoze, jednostavno mi se ove nedelje dešavalo da me stomak boli od svega toga... sustiglo me je sve oko posla i dva ispita, da sam se neverovatno unervozio poslednjih dana. A nisam verovao da ću dati taj prokleti Integralni.

Doduše - misija je uspela. One down, three to go. I pored pokušaja zloglasnog profesora Zeke (devojačko Zečević) da nas sve preispita usmeno, to mu nije pošlo za rukom. Odustao je, pošto je imao silne obaveze sa svojim omašćenim prstima i tastaturom računara. Divota od čoveka. I posle kažite da burek nije jedna od najbitnijih stvari u životu mladog čoveka. Pa burek može da položi usmeni ispit umesto tebe, ako malo bolj razmislite!

Druga tema, večita - beogradski saobraćaj pri provali oblaka. Svi znamo da se oni ludaci za volanom uvek "povampire" kada se nad belim gradom nadviju oblaci. Ali, da li baš tako mora da bude i kada imam ispit, pa još i posle ispita žurim nazad na posao? Izgleda da je Marfi moj večiti drugar. Nikada me neće napustiti. Prosek od 35 minuta od Tesle u Pančevu do Voždovca u Beogradu se iznenada popeo na "svega" sat i kusur. Taj kusur blago varira u zavisnosti od toga da li se krećete u špicu ili ne. Kada je ovakva gužva, onda vam je skoro svejedno. Pet minuta gore ili dole - nije ni bitno. Mada i tu je misija uspela. Došao sam na vreme u oba smera, hehe! :D

No comments:

Post a Comment