Thursday, October 27, 2005

Fušeraj

Pre četiri dana bio sam svedok veeelikog popuštanja papučice kočnice na mom automobilu. Osetio da propada, da auto uopšte ne koči kako valja pa sam otvorio haubu i video da kočionog ulja jedva da ima. Totalno ispod minimuma. Dopunim ja, kada juče ima šta da vidim - nivo je opet opao. Zaključak: negde piški. Primetim da mi je kod prednjeg levog točka zamašćeno ogibljenje pa sam pretpostavio da je kočiono crevo popustilo. I bio sam u pravu.

Juče odem do majstora Dizije da pogleda u čemu je problem, verovatno ne gine menjanje jednog - kad ono ni drugo nije ništa bolje. Znači oba promeniti, jel'?

Ovo me nimalo ne bi čudilo kada ne bih znao da sam kočiona creva menjao pre skoro tri meseca. Oba prednja i prednje kočione pločice (koje su počele da prave risove na disku, još jedan loš znak). Pre puta na Zlatibor i letovanja sredio sam kočnice kompletno, jer ne volim da Vrag odnese šalu kada su takva putovanja i vožnja uopšte u pitanju. Ne mogu da verujem da nisu izdržala creva ni dva meseca. Zaista! Pa da li je to toliko loš kvalitet, da ne traje duže. Pobesneo sam juče tražeći nove, pošto sam shvatio da novih nema! Pardon, ima ih koliko god hoćete, ali samo te famozne firme Fenox, čiji su proizvodi "junački izdržali" čak dva i po meseca. E, pa više ih neću kupovati. Našao sam jedan od druge firme, danas ću drugi da kupim i menjaj ih Dizija.

Čak sam se toliko iznervirao da sam dotičnoj firmi poslao i mail, pa sam dobio i očekivani odgovor.

Dear Goran Ratkovic, Thanks a lot for your information and your concerns. As a Chief of Foreign Purchasing, I'd like to get more details of the defective products you've bought.
Please be kind to give the identification data on the brake hose:
  • marking (which color), how many stripes, which letters and whatnumbers are printed on the rubber hose pipe
  • marking on the fittings
  • if possible please send the digital photos
You know the problem is that there're many companies trying to make fakes to Fenox products especially in China, so we want to be sure that the defective prodcuts you're blaming us for, are our products. In fact the quality of our products are thoroughly checked within production and periodically checked for durability, and we're sure the quality of our hoses is O.K.

Looking forward to getting your immediate reply.
Thanks in advance!
E, pa super. Brigo moja pređi na drugoga - u ovom slučaju na pirata. U svakom slučaju moja Lada neće videti više nijedan Fenox-ov proizvod, koliko god oni bili dobri. Baš iz tog razloga da ne bih dobio pravi fušeraj, kakav se samo inače kod nas i može videti u dobro opremljenim prodavnicama auto delova.

Tuesday, October 25, 2005

Po 5 omiljenih

Prethodno pisanije me je poguralo da razmislim o 5 omiljenih pesama iz po neke kategorije. Ima više kategorija, naravno, a Precious se ugurao u jednu. Inače ne bi bilo ove teme, jel'? Dakle da počnem...

5 pesama koje volim da slušam kada sam srećan
1. Sting - Englishman In New York
2. Cranberries - Imagination
3. Will Smith - Summertime
4. REM - Man On The Moon
5. Underworld - Two Months Off

5 pesama... kada sam tužan
1. A New Funky Generation - Messenger
2. Vlado Georgiev - Žena Bez Imena
3. George Michael - Careless Whisper
4. Jean Michel Jarre - Oxygene (ceo album)
5. Urge Overkill - Girl, You'll Be a Woman Soon

5 pesama koje uvek imaju (ili mogu imati) neko značenje za omiljenu osobu
1. Cutting Crew - Died in Your Arms Tonight
2. George Michael - Fast Love
3. Levitation - More Than Ever People
4. Robbie Williams and Nicole Kidman - Something Stupid
5. Depeche Mode - Precious (novopridošli listi)

5 pesama koje sam obožao kao klinja
1. Bonnie Tyler - Holding out for a Hero
2. Stevie Wonder - I Just Called to Say I Love You
3. U96 - Das Boot
4. Technotronic - Pump Up The Jam
5. Michael Jackson - Billie Jean

5 pesama iz mojih srednjoškolskih dana
1. Reanimator - Bigger and Bolder
2. Scooter - Coldwater Canyon
3. Technohead - I Want to Be a Hippie
4. Dune - Hardcore Vibes
5. Kingdom - Undercover Anarchist

5 omiljenih techno pesama
1. Chicane featuring Bryan Adams - Don't Give Up
2. Robert Miles - Children
3. DJ Tiesto - Adagio for Strings
4. Chicane - Lost You Somewhere
5. Armin Van Buuren - Shivers

5 omiljenih non-techno pesama
1. Pink Floyd - Take It Back
2. A-Ha - Take On Me
3. Europe - The Final Countdown
4. Johann Strauss - The Danube Waltz
5. George Michael - Jesus To a Child

Hajde čik da uspete da nađete sve pesme! Čisto sumnjam... Naročito ove iz srednjškolskih dana. Pa i ja ih imam samo na kaseti ;)

Friday, October 21, 2005

Precious

Depeche Mode - Precious, isečak iz spotaCelo jučerašnje popodne i danas na poslu vrtim ovu pesmu. Depeche Mode, Precious... Ne znam zašto, ne osećam se depresivno, nisam pesimističan, jednostavno - utiče na mene u potpunosti. I slušaću je još par dana konstantno. Dokle god se tekst ne ureže u sivu masu mozga, dokle god ne budem mogao da je ikada izbrišem iz sećanja, dokle god ne zasitim sebe tim osećajem koji imam slušajući je...

Malo me podseća nostalgično na neke trenutke razočaranja u životu, možda je to razlog... Tekst pesme je ovde. Pokušajte, naći ćete se sigurno u njoj...

Thursday, October 20, 2005

The long awaited and much hated computer maintenance: Work version

Oh Bože... Ponekada se zapitam da li sam zaista toliko lenj i toliko neredovan u pitanju održavanja svojih računara, pa čak i sebe kritikujem u vezi toga. Kada mogu sobu da spremim, kola da operem, obrišem, ispoliram, telefon kompletno bakcupujem... pa valjda mogu jednom mesečno da sredim računar kod kuće. Ili pak na poslu, gde je situacija još gora.

Uh... U firmi sam 'poznat' po tome što moj Windows traje i više od godinu dana bez reinstalacije. Ne zato što ga redovno održavam ili što vodim računa o tome da se komp ne zarazi virusima, glupavim i sumnjivim software-om ili pak spyware-om, već zato što imam čelične živce. U stanju sam da trpim izuzetnu sporinu računara iako totalno suprotno, zahtvam da dotična mašina konstantno bude ekstremno brza i prati svaki moj pomeraj prstom po mišu i tastaturi. E, pa ne može se tako kada ne održavaš Gorane, ne može se!

Evo, danas mi je pukao film i morao sam da sredim računar na poslu. Prinuđen od strane moje psihe i savesti. Jeb'ga. Na slici vidite šta se sve radi. Ili šta se sve uradilo pa čeka restart kompjutera :)

  • Automatic updates odradio svoj posao i hoće restart
  • Kaspersky je odradio svoj update pa i on hoće restart (mrtva trka)
  • DiskKeeper defragmetira C drive od 20Gb i Boga mi, ima da se pomuči. Čekaju ga još D i E.
  • Total Commander mrda gomilu fajlova sa D na E i obrnuto - u jednom smeru oko 35Gb a u drugom oko 5Gb.
  • I sve to Kaspersky pomno prati i skenira, ne daj Bože da skenira ceo računar, ne bih u ovom momentu ni pisao članak o tome. Jadni kursor se ne bi ni mrdnuo, užas.

Sličnu situaciju sam imao kod kuće, gde sam zaista kuburio sam prostorom. Na poslu imam 3 drajva od po 25, 40 i 100Gb, tako da sam se razbaškario. A kod kuće? Huh, bedna 3 drajva koja sve ukupno imaju 60Gb. A skeniranje, detaljna defragmentacija i tome slično, tek me čeka. Makar sam backupovao dosta programa i raznih koještarija na 3 DVD-a, pa imam dovoljno prostora za DiskKeeper.

Videćemo. Anyway, nimalo lak posao. O tome kada to budem radio, javiću vam rezultate :)

Tuesday, October 18, 2005

Jesen i zima 2004

Kako Pančevo ume da bude sumoran grad, prepun ljudi na koje retko kada neko obraća pažnju, gde nema gde da se izađe a da nisi primoran da odradiš ritual: sedneš za sto u nekom kafiću (ako te fortuna obasja svojim zrakom sreće i nađeš mesto), naručiš, popiješ, ustaneš, odeš. Nema drugih opcija, jednostavno nema. A i ako ima, grad i njegovi kafići su isuviše mali da na neki hepening, svirku ili zabavu mogu primiti više od stotinu ljudi.

Kada se setim prošlogodišnje zabave na koju je mene i moju Biljanu Kum nagovarao da idemo... I na kojoj smo se silo zabavljali dože vreme koje je jaaako brzo proletelo... Poznati pančevački kafić Bell, koji je u to vreme odigrao značajnu ulogu u mom životu, unevši novo značenje u izrazu 'izlazak u grad', svakog petka i subote pravio je karaoke večeri. Sećam se prvi put kada smo tamo otišli zajedno. Stid, sramota, strah... sve zajedno uhvatilo je i Biljanu, a naročito mene. Znam da mogu lepo da pustim glas kao slavuj, ali pred nekim?!?! Uh, Bože, kakvo je to znojanje bilo, preznojavanje, temperatura oko 40 stepeni Celzijusa, nervoza, par falševa izazvani ovim specifičnim mentalnim stanjem... Ali prva pesma je otpevana prvo veče. Narednih par meseci dana kraj radne nedelje je bio rezervisan za Bell. Silna zabava, već smo se i sa Zokijem momkom koji je sve to organizovao, dobro sprijateljili. Česte numere bile su rezervisane za nas troje. Čak smo i famoznu "Srpsku novu godinu" proslavili tamo. To je bilo naše poslednje veče u Bell-u na karaokama. Sledeći petak silno smo se iznenadili kada smo saznali da Zoki tamo više ne radi. Koliko je para donosio u taj kafić, koliko ljudi, osmeha na njihovim licima, zabave, dobrog raspoloženja. Od te večeri sam u šali rekao da je moj život izgubio smisao...

Ali na neki način i jeste. Makar što se tiče zabave u gradu. Izaći na neko mesto, gde ću se ugušiti od duvanskog dima, gurati sa ljudima koji bi život dali za stolicu u nekom kafiću, gde će me dobrano "opaliti po ušima" da bih popio neko piće (a za Bell nisam žalio para), gde se neću osećati kao "kod kuće"... to me nimalo ne privlači. Sada osećam da je druženje i odlasci do drugara mnogo bolja solucija nego late night drink u nekom od pančevačkih kafića.

Čak smo jedno veče otišli u drugi kafić u kojem su bile karaoke, ali to nije to. To nije taj osećaj, to nije to društvo, to nisu ti ljudi, ta svetla atmosfera naspram mraka, lepo sređen kafić naspram podruma punog dima... lepa zabava naspram nameštenog takmičenja zarad trica i kučina od nagrada. Odustali smo od tog kafića momentalno, iako smo imali isuviše strpljenja to veče. Nadali se čudu...

Šta će se pojaviti ove godine, ove jeseni, zime? Nešto novo ili ćemo opet bazati od kafića do kafića? Loša stvar u tome je što svaki novi kafić koji se otvori bude zaista dobro mesto dok ga ne opsedne gomila fancy ljudi koji upropaste taj osećaj "kao kod kuće" koji retko u kom mestu možeš imati. Sve mi se čini da ću se češće viđati po kućama sa društvom nego što ću izlaziti po kafićima...

Monday, October 17, 2005

Kraj sezone 2005.

Dakle - gotovo je. Završena je ovogodišnja sezona formule 1, sporta za koji živim i čiju svaki trening i trku obavezno moram da gledam. Tako je bilo još od sredine 1993. godine kada sam se prosto zaljubio u ovaj sport, navijavši za tadašnjeg heroja Ayrton Senna-u. Od 1994, tragične Senine smrti, navijao sam za mog idola u vožnji - džentlmena, Damon Hill-a. Od Hill-ovog prelaska 1997. godine u slabašni TWR Arrows, po prvi put sam promenio tim za koji navijam ali sam se brzo vratio korenima, Williams-u, i Juan Pablo Montoyi. Ove sezone, nakon odlaska oba vozača, Montoye i Ralf Schumachera, ostao sam uz ovaj tim - for better and for worse. Ne podnosim ljude koji plove kako vetar duva, koji iz sezone u sezonu navijaju za drugi tim i drugog vozača, koji su trenutno u formi. Ostaću i sledeće sezone uz Williams, iako BMW nažalost odlazi i osniva sopstveni tim.

Sezona nije bila nimalo laka. Bili je tu i uspona i padova i osvojenih podijuma i odustajanja, sudara... Ali BMW Williams F1, tim za koji navijam dao je sve od sebe i osvojio peto mesto u šampionatu. Pored isuviše jakih Renault-a i McLaren Mercedesa, možda slabašnih ali konstantnih Ferrari-a i ojačanih Toyota, nije se moglo bolje. Ustvari možda se i moglo bolje, ali fortuna je ponekada bezrazložno okretala leđa. Ipak, zadovoljan sam. Vozači kao što su Mark Webber, Nick Heifeld (prelazi u BMW) i Antonio Pizzonia su ipak mladi i nedovoljno iskusni za pobede ili pak osvajanje šampionskih titula. Ipak, doći će njihovo vreme. A uveren sam da Williams čak i sa Cosworth-om koji će ga pokretati sledeće godine ima šanse za pobede. Isto kao i ponekada ove godine.

Kraj ove sezone obeležiće i praktičan nestanak legendarnih timova kao što je Sauber, Jordan i legendarni i najstariji Minardi. Izgleda da je trend da veliki proizvođači i kompanije kupuju male timove, koji se polako gase. Jedan Sauber koji je odgajio championship-winning kalibar kakav je Kimi Raikkonen, Jordan koji je izgnezdio oba Schumachera, uzeo u naručje Hilla iz TWR-a, Minardi u kojem je započeo novi šampion Alonso... Tri nova tima. Skeptik sam malo, možda ali nekako mislim da sledeća sezona neće imati onaj šmek kao ova...

Videćemo uostalom. Već jedva čekam mart 2006...

Wednesday, October 05, 2005

Gomila lepih obaveza

Fakultet, posao, posao... Ne, to nije gomila lepih obaveza, to je uglavnom gomila svakodnevnih obaveza koje uglavnom donesu glavobolje i muke prosečnom studentu, zaposlenom - kome god. Doduše, posao samo jednom mesečno donese pravu radost (dan kada se dobija plata - hehe), ali o tome nije ova moja tema. Pretpostavljam da je većina vas bila u situaciji da većinu stvari odlaže zbog toga što ima preče obaveze koje jednostavno ne mogu da čekaju. Fakultet je kod mene prioritetan, i već tri nedelje što zbog faksa, što zbog posla stalno odlažem one lepe obaveze. One koje prijaju. Koje mi ubijaju vreme zarad odmora mozga. Druženja. Izlazaka. Upoznavanja ljudi. Ljubljenja sa devojkom. Sređivanja kola. Čačkanja mečke u određenim sferama gde vam nije mesto, ali vas živo interesuje kakvu biste tu ulogu mogli da imate i kako biste se pokazali.

Kao što rekoh, tri nedelje odlažem te lepe obaveze. I često se nagomilaju, natrontaju da ni posle ovih bitnijih (meni manje milijih) obaveza ne mogu da stignem da ih ispunim. Karting. Jednodnevni odlazak u Kragujevac sa devojkom. Kafenisanje sa društvom po kućama ili u kafiću (po izboru većine). Posvećivanje sopstvenim sajtovima (izuzev ovog, svi su se zapustili). Definitivno sređivanje i reorganizacija sobe. Shopping. Snimanje filma i pomaganje momcima iz 15MP. To je samo jedan deo onih lepih stvari, a ima ih još, ali verujte ne mogu da se setim...

Sutra je poslednji ispit za oktobarski rok. Usmeni deo iz Bezbednosti u saobraćaju 1. Milan Vujanić (koautor novog zakona o bezbednosti saobraćaja) i nekolicina studenata, oči u oči. Pa hajde, da ga pogledam, položim i to i miran sam sa fakultetom, makar što se ispita tiče - do decembra, ili makar januara. Biće dovoljno da ispunim sve svoje ćejfove i da ta gomila lepih obaveza bude konačno obavljena. Drž'te palčeve sutra!