Friday, December 23, 2005

Ima nade

Evo jedinstvene prilike da opovrgnem prethodni post. I to idealne. Sinoćni osećaj koji sam imao jedno desetak minuta, koliko je trajala vožnja od Bilje do mene kući, uz usputnu stanicu radi kupovine šampinjona me je naterao da istog momenta pomislim šta sam ja to prethodnih dana napisao.

Ipak ima Nove Godine. Zašto? Prvo - sa društvom ću slaviti istu, na privatnoj žurci, gde će biti kućna atmosfera, normalni ljudi, gde ću moći da budem svoj, da kažem šta god hoću, gde me neće gledati kao autosajdera. Drugo - počeo sam da stičem utisak da se praznik oseti u vazduhu. Vratilo mi se ono dečačko osamdeset i sedmo čulo za takve praznike. Treće - sinoćni osećaj...

Krenem po Biki u salon, a sneg počeo lagano da pada. Sasvim lagano... Pa, nije mi potrebna kapa, šta će mi? Kada smo krenuli do kola iz salona, počelo da pada još jače. A na radio Idei lagana muzika, sasvim lagana... američki hitovi iz 50-ih, Frank Sinatra, Luis Armstrong... A kada smo krenuli od nje ka mojoj kući... tako je divno padao. Oči su se caklile, toplota oko srca, prizor iz kola, kada miliš pri brzini od 30 na sat, velike bele pahulje samo lete ka tebi, a muzika tiho svira na radiu... I sve je nekako mirno i tiho, sve je usporeno, vreme kao da staje samo da bih shvatio da ima Nove Godine... da postoji taj divan osećaj i da sam jarko želeo da mi se vrati.

A u kolima toplo, kao da smo pored kamina koji jako retko viđam i prkosimo minusu iza staklene zavese metalne grdosije. I desetominutna vožnja sa tim zaustavljanjem radi kupovine je to učinila...

Biće Nove Godine. Možda na klinački način, možda i na način kako se sada osećam... ali biću sa ljudima koje znam, volim, cenim. Biće Nove Godine, siguran sam...

No comments:

Post a Comment