Friday, December 16, 2005

Nema više Nove Godine

Neću da zvučim patetično, iako je i sama tema o kojoj pišem u ovo vreme baš takva. Najverovatnije ću na kraju zvučati baš tako - patetično, mada će mi se moći prikačiti još koji pridevi i nadevi pa ćete me prozivati svakojakim imenima, ali šta je - tu je.

Dakle narode - nema više Nove Godine. Da, baš tako kao što piše u naslovu. Nema više stare dobre proslave onakve kakve smo mogli imati dok smo bili u ludom adolescentskom dobu. A i nije samo problem u nama, naprotiv. Ranije smo imali drugačije zahteve, a sada ne tražimo previše, već smo dosta skromniji. Ranije smo tražili žurke, devojke, piće, hranu, slatkiše... dobru muziku, tv program... sada, kako sve više i više odrastam (a toga ponekada uopšte nisam svestan, stalno osećam da sam zaglavio u periodu između 20. i 22. godini), tako osećam da sam što se nekih stvari tiče sve skromniji, a kod drugih sve zahtevniji. Izlasci, druženja, proslave pa sada i Nova Godina - ovo spada u onu prvu kategoriju, skromniju kategoriju.

Provode sada tražim na mnogo tišim i umerenijim mestima, gde nije prevelika gužva, gde dim nije tolikog intenziteta, gde se osećam skoro kao kod kuće. Žurke gotovo da i ne posećujem, zadovoljan sam kada se sa devojkom i prijateljima nađemo kod nekoga kući, kada možemo proćaskati, razglabati dnevne teme, savetovati se oko problema i rešavati ih. Proslave više nisu skupljanja radi opijanja, muvanja sa devojkama niti ona sećanja zbog kojih vas zaboli glava jer se setite da ste baš tamo bacili vaših rekordnih 15 pegli. A Nova Godina...? To je ono najtužnije i najnesrećnije vreme u toku godine, poslednjih 2-3 godine mog života.

Ne sećam se kada sam se poslednji put dobro proveo za Novu Godinu. Ne zato što neću, što sam nesposoban da nađem društvo, već samo zato što ono malo što tražim - ne mogu da dobijem. A šta tražiš, jel'te? Samo malo mira, dobrog društva, ne prevelike gungule (iako je to ponekada neizbežno), nešto slično izlasku u grad. Izuzetno mi je glupo ostati kod kuće sam sa osobom koju voliš, zato što nekako u tu kombinaciju upadaji ili moji ili njeni roditelji, jel'te. Otići negde? Takva mirna ponuda u gradu ne postoji. "Dancing girls!", "Neograničeno piće i hrana!", "DJ Zmija, DJ Gmizavac i DJ Neka-hladnokrvna-životinja-iz-doba-Krede!" - ne hvala. A otići u restoran...? Dočekaće te kravate, dočekaće te ljudi koji će zbog tvog izgleda i ponašanja pomisliti "Šta će oni ovde?!". Sa društvom? Nažalost, oni ove godine izgleda takođe pojma nemaju šta će, a neki od njih kao za baksuz rade 31. decembra. Nekako sada kao da ni ne želim da proslavljam NG.

Ranije kao dete, to je bilo vreme pravog, iskrenog slavlja, čekanja poklona (primanja i davanja poklona, da ne bude zabune), a ovo poslednje je ono što najviše voliš i iščekuješ kao dete. Poklone za Novu Godinu i dalje volim i ponekada dragoj osobi volim da poklonim ono što mi zapadne za oko, ali taj osećaj koji imaš kao dete, to ushićenje - nestalo je.

Dobro, po strani dečje radosti oko Nove Godine. Odrasta se, pa se prohtevi menjaju. Najveći problem poslednjih godina jeste što moju želju za mirnom proslavom ne može niko da ispuni. Poneko može i da shvati, kao moja devojka na primer. Ali, teško da je to ispunjivo. Mada, ima još pola meseca do 1. Januara. Ne, ne, ne do Nove Godine, već do 1. Januara. Kao što rekoh - nema više Nove Godine.

2 comments:

  1. lepo je sto si javno, pred svima priznao da si postao ostareli matorac - neki bi rekli MRMOT. :)
    bre, sto bi rek'o advertajzing: "zabava je u tebi!" :)

    naravno,starimo, stvari se menjaju i sve to stoji, ali...moras da ocuvas i sacuvas dete u sebi. tokom celog zivota. inace ti izmice gomila stvari. kao npr, nova godina. ok, znam, u teoriji zvuci lepo, ali praksa... na zalost, nekad ne mozemo protiv svog "matorstva". ali nekad se izmrmotishemo nepotrebno, a treba prepoznati kada i to saseci...opustiti se...ziveti u trenutku, u svom telu, a ne u svojoj glavi...

    sta bre? pa rek'o je covek patetican post, pa moraju i commentsi da naginju ljigavstini malo.

    nova godina rulez!

    :)

    ReplyDelete
  2. Problem rešen - slavimo u Crvenom Krstu po prvi put, hehe! Ista kampanja kao i za Kumov rođendan, može se očekivati jedinstven maskenbal tipa "obuci šta ti utrape il' ne mo'š uć'"!

    ReplyDelete