Friday, December 02, 2005

Yesterday

Jučerašnji dan protekao je mnogo brzo. Nisam ga ni osetio, omirisao, doživeo, a već je došao drugi. Sunčaniji, vedriji, ali sa mnogo više nerviranja i rasprave, na poslu naravno. Juče. Dogodilo se ovako...

  1. Probudio sam se jedva izjutra, proklinjući što nema sunca i što je to jedan od perioda gde nema belog pokrivača na ulicama a ni žute zvezde koja nikako da obasja moje lice.
  2. Na poslu smišljao nove logotipe za firmu u kojoj radim, kao i logotip proizvoda iste firme. Prezadovoljan rezultatom, presrećan inspiracijom, iznerviran što sam morao brzo da završim...
  3. ...krenem na fakultet. Čekali asistente punih pola sata. Držali nas u učionici i ispričali jednu vrlo zanimljivu priču, svidela mi se jako. Pitali ih za semestarski rad iz kampanje koju radimo, odbrusili nam fino i kratko.
  4. Vratio se kući mrtav umoran, željan ručka, tople hrane i sostvenog kreveta. Uželeo se odmora i malo više snage nego što sam imao u tom trenutku. Posle ručka odspavao jedno čuku vremena...
  5. Gubio malo vremena sređujući sajt 15MP i igrajući NFS Most Wanted (kojom sam zaražen u poslednje vreme), pre nego što sam otišao do Biki u salon.
  6. Odvezao je kući i otišao direktno u bioskopsku salu gde će se održati premijera novog filma. Sa društvom sam pokušao da Vanish-em operem platno koje je izgleda neko dobrano zapišao i ostavio lični trag.
  7. Snimili scenu za "molimo vas da isključite vaše mobilne telefone". Prejeo se Chipsy-a i Smokija, probudio se ujutru sa grloboljom od ogromne količine soli i lizanja sopstvenuh prstiju koji su ranije bili u Vanish-u.
  8. Mrtav umoran u 23:45 došao kući, skljokao se u krevet i zaspao...

Danas je premijera novog filma. Toliko sam umoran da ne mogu da opišem. Grlo me i dalje boli, ali izdržaću do večeras valjda... Trebam se i oko kokica pozabaviti... Već jedva čekam da prođe cela gungula... Ali vredi čekati premijeru.

No comments:

Post a Comment