Thursday, December 28, 2006

Srpski dukser, srpski jezik

Duxsev... Množina, jednina, šta li je?

Šta je na prodaju? Nije mi jasno uopšte... I da li je to jednina ili množina, opet mi nije jasno...


Kako očekivati da deca u Srbiji nauče dobro srpski jezik, kada su sa svih strana bombardovani mešavinom čirilice, latinice, engleskim, ali i španskim, portugalskim... A kako to tek očekivati od njih kada ni stariji nemaju pojma taj isti jezik... O pravopisu srpskog jezika bolje da i ne govorimo, tu je stvarno katastrofična situacija.

A kakva je situacija, dovoljno ilustruje fotografija koju sam pre par dana uslikao vrlo blizu firme u kojoj radim.

Pravi biser. Ovo treba poslati na Srbovanje.

Wednesday, December 27, 2006

Potrošen život?

Poslednji položen ispit, ostao još diplomski. Da pomislim kako je jedna ogromna epoha skoro završena, još malo pa je iza mene. Kako sam mislio da ću od sreće i radosti biti euforičan istog dana kada položim taj trideset-i-deveti ispit. Varka... jednostavno sam se vratio u svakodnevnu rutinu, u kolosek koji sam samom sebi izgradio... Posao, druženje, rad kod kuće... blj...

Imam onaj osećaj kao da sam potrošio stotinu godina na sakupljanje nekog znanja za koje više nisam ni siguran da ću ga konzumirati. Koristiti. Upotrebiti. Koliko je jak taj osećaj dovoljno govori želja da zamrznem svoj život na jedno mesec dana. Da se odmorim. Uradim sve što zamislim. Zamislim sve što želim. Zaželim sve što volim.

Eto kako se čovek oseti pred kraj jedne epohe. Prazno. A ima li razloga? Pogledam iz sebe, šta vidim? Osobu sa nekim ostvarenim željama. Sa još jednom osobom pored sebe. I sa putem ispred sebe. Već popločanim, poznatim i delimično ispisanim. Ali kako ljudi kažu - najviše će se razočarati oni koji najduže planiraju. Stoga, manje planiranja, više neizvesnosti. Ili makar prividne neizvesnosti, zadovoljiću se i time...

Prvi korak ka ovom "odmaranju" je definitivni povratak knjigama koje su mi drage i koje uživam da čitam. "Vodič" koji sam nebrojeno puta upijao, ali svaki put nađem nov smisao nekim delovima knjige... kao i "Losos sumnje", Adamsova poslednja knjiga. Njegova ironija života me uvek... ali uvek oraspoloži.

Tuesday, December 26, 2006

"I da redovno menjaš ulje..."

Sputnik je i ovaj put napravio mali džumbus kako, meni tako i majstoru :)


Evo, prvi put posle da pokušam eksperiment sa mojim automobilom posle dužeg vremena i sa naravno više fakultetskog znanja u odnosu na prethodni period - kada se to nisam usuđivao da uradim.

Redovni interval promene ulja mog Sputnika je 5000 km. Nije velika kilometraža, ali dobrano razrađen i stariji motor to zahteva. E, obzirom da sam prethodna dva puta stavljao aditiv a prethodnih par puta stavljao isto ulje - ovaj put sam i svojom odlukom prešaltao taj period na 6000 km. A igrom slučaja na 6300 ustvari :) Ustvari, igrom ispita, učivši ga kompletna četiri meseca...

Motor je sasvim dobro izdržao ove napore. Put na Zlatibor, što je najvažnije eksploataciju u gradu, ali i povremene vožnje van Pančeva. Posle 5000 km ulje je i dalje bilo boje meda, doduše malo tamnije - ali nikako onako prokleto crno i sa trunkama i opiljcima, što je prvi znak velike potrošnje ulja kao i da vam se smeši promena karika u najmanju ruku. Auto je 91 godište, a ulje o kojem pričam je Valvoline Turbo V 15W-40, za svaku preporuku.

Ali postoji jedina mana koju kombinacija više faktora, a od kojih je jedno ulje koje sam spomenuo. Naime, crevo iberlaufa koje sprovodi uljane pare od bloka do glave motora (kod Samarinog motora nalazi se tačno preko kablova svećica i lako se prepoznaje - služi da višak uljanih para ubaci u kabrurator radi spaljivanja u motoru i izbacivanja tog viška kroz auspuh) kod vozila sa instaliranom TNG instalacijom, kao i Valvoline Turbo V motornim uljem i Abro ili Valvoline uljnim aditivom čini pravu kombinaciju za - naglo prebacivanje manje količine ulja u kućište filtera vazduha. Ovakva stvar se i prošle godine manifestovala i to u mnogo velikim količinama ulja :)

"Kako, šta?!" Lepo, uljane pare zajedno sa vodenom parom stvaraju kondenzat koji se samo zimi, pri niskim temperaturama smrzne u crevu iberlaufa, stvori pritisak u glavi motora, pa kućište filtera vazduha ume stoga da povuče ulje u sebe preko malog iberlaufa, radi izjednačavanja tog pritiska. Čudno i bizarno.

Tako sam baš juče morao, pored redovne promene ulja, filtera ulja, morao da promenim i filter vazduha, očistim sa majstorom kompletno kućište filtera, ali i da očistimo karburator od ono ulja što je tu dospelo. Ali, to više nije veliki problem, obzirom da ovaj put nismo stavili nikakav aditiv, kao i da ću sledeći put naći ako je ikako moguće, Valvolinovo ulje za vozila sa TNG uređajem.

Čisto da znate šta može da vam se desi ako ove faktore lepo pomešate zajedno :)

Friday, December 22, 2006

Zastava tyning

Zastava 101 rear light tuning

Skroz "bezobrazno" nabudžena Zastava 101, privukla je pažnju dosta pančevaca :) Tj, jedino mene.


Da raščistimo - ja odlično znam engleski jezik, ali je ova greška namerna. Sećam se, letos sam video par vozila koja su "tjunirana" sa onom šlajfnom na vetrobranskom staklu na kojem je ladno-i-bez-blama stojalo "tyning & styling".

Danas primetim jednu unikatnu stvar. Zastavu 101 iliti kako je automobil brendiran - Yugo 1.1GX, sa skroz belim zadnjim svetlima. Ne samo migavcima, već i stop svetlom i pozicijama. Unikat. Nigde sličnog. Blajhano? Izbeljivano nečim drugim? Nemam pojma...

Možda bi ovo i imalo nekakvog smisla kada bi u pitanju bila neka zver od Zastave (hehe, dve nespojive reči - zver i Zastava). A ovako, na vozilu koje ima fabričku boju i fabričke radkapne samo na čepu glavčine točka - jednostavno ne ide.

Čudovište iz Tamiša

Poster Čudovišta iz Tamiša u zgradi CZK

Poster "Čudovišta iz Tamiša" u Centru za Kulturu.


Jedna od stvari koja se skroz nestrpljivo čekala čitavih godinu dana napokon če večeras, u 20 časova, videti "svetlo dana". Ustvari, bolje je reći, svetlost projektora, pošto će se sve dešavati u zamračenom bioskopu Centra za Kulturu u Pančevu.

Čudovište iz Tamiša, film 15 Minutes Pictures, prvi je pravi dugometražni film, a treći u nizu. Prethodni filmovi: PIST i Bad Day imali su odličnu reakciju kod pančevačke publike. Na stranu što sam glumio u oba, ipak su mi bili neverovatno dragi i oba DVD-a čuvam kao oči u glavi. Ne sumnjam da će sa "ČIT"-om biti išta drugačije.

Elem, znajući Beat-a i ostalu balavurdiju, iako se dosta ljudi promenilo i došli su mnogo profesionalniji i učeniji - znam da će film biti vrhunski. Znam da ću se smejati ceo film i da ću stoga i reprizu posle premijere morati da odgledam. Naravno, sve zbog toga kako bih pohvatao ono što mi je promaklo zbog gromoglasnog smeha :)

Ovo je nešto što jedva čekam. Premijera je večeras, 22. decembra u 20 časova. Centar za Kulturu. Repriza je u subotu, 23. decembra u 18 časova. Oba puta moram da budem tamo. Drugačije ne može, ne želim da propustim tu gungulu, gužvu i taj osećaj gledanja nečeg što su vama dragi ljudi snimali i napravili.

A posteri su svuda po gradu. Malo nakaradno zalepljeni (Peđina krivica, znam ja!), prelepljeni preko (po)bednika Haškog tribunala, "Živele Srbije!" i sličnih političkih ali i novogodišnje-provodadžijskih poziva za obezbeđeno piće i hranu koji ovih nedelja prosto vladaju gradskom atmosferom.

Ja znam da je moj najdraži poklon za 2007. godinu, film koji ću odgledati večeras sa Biljom, i to sedeći odmah pored glavnog režisera.


Više postera Čudovišta zalepljenih po gradu

A review filma? Pa, biće, ali tek nakon što ga odgledamo, jel'te? :)

Thursday, December 21, 2006

Autobaze - završene

Kratka i jasna vest - poslednji ispit je gotov. Ostaje samo diplomski. Kada? Videćemo, ima vremena :) Sada je vreme za slavlje i čast, jel'te...

8, kao vrata!

Hehehehe!

Thursday, December 07, 2006

"Gama"

Gama - igranioca iz kraja osamdesetih

Видео игре - natpis na famoznoj igranonici iz kraja 80-ih.


Setim se uvek vremena od pre više od 15 godina, kada god prođem pored ove kućice. Neugledna je, zapuštena, očigledno vlažna spolja, ali svaki put kada na putu u civilnu vojsku, ili iz vojske, prođem pored nje, setim se onih dana kada smo kao klinci moj brat i ja sa drugarom boravili unutra i igrali se na video igrama.

Kića, Boki i ja smo unutra igrali igrice kao što su "Shadow Dancer", "Out Run" ili pak "Double Dragon". Ova poslednja je mom bratu ostala najomiljenija konzolna igrica do sada. Čak je i po nabavci poznatog konzolnog emulatora MAME32 prvo odigrao i kompletno završio tu igricu. Naravno, bez trošenja para na žetone ovog puta :)

Vreme kao da je stalo u toj maloj neuglednoj kućici. Vlaga koja je uhvatila spoljašnju fasadu, bila je prisutna čak i onda kada je igraonica bila hit među klincima. Tabla koja je označavala "firmu" izbledela je. A, kao otpor zubu vremena i dalje iza rešetaka stoji ćirilična oznaka - видео игре. Istrulela zavesa na drvenim vratima sa rešetkama. I na staklu na vratima stoji... stanje strujomera. Od pre ko zna koliko meseci, ili čak godina. Mastilo je izbledelo na papiru koji se od vlage izvitoperio.

Ali onaj osećaj iz detinjstva je i dalje tu. Ona sreća kada vam roditelju daju novac, a vi sa društvom skoknete u grad (zamislite taj pojam - odlazak u grad, za tadašnju decu iz osnovne škole) rešeni da jednom za svagda isprebijate loše momke. I ono zadovoljsto prepričavanja kako ste uradili to i to, ona ushićenost kada društvo stoji iza i bodri vas u naporima da pređete neki rekord, vama naravno vrlo nedostižan.

Eh, ta bezbrižna vremena...

Tuesday, November 28, 2006

Višestruko veće koncentracije

Znate kako je u Pančevu? Kada vidite maglu, vrlo dobro znate da to nije do meteoroloških prilika, već da se to južna zona opet osmelila i dala sve od sebe kako bi zaradila koji miliončić-dva više tog dana. A sve na štetu građana koji tu istu južnu zonu pogone.

Sinoć
Krećem kolima do Bilje na Kotež 2 i napolju prvi put vidim intenzivnu maglu. Uključim oborena svetla, prednje i zadnje maglenke i nja - krenuo sam. Kroz ventilaciju lagano počinje da ulazi miris (ili bolje reći smrad) sumpora i ko-zna-čega-još. Zatvaram je i prkosim zagađenjima. Naravno, nedovoljno - nije Lada hermetički zatvorena. Naprotiv.

U povratku slična situacija, možda još i gora. Magla je gušća, smrad se toliko ne oseti ali... sada se vidi. Vidi se gomila prašine koja napada na automobil, vidi se mnoštvo crnih tačkica po šoferšajbni, toliko da moram da izvadim Kanebo krpu i da prebrišem "šoferku".

Jutros
Budim se, krmeljiv i ipak nekako raspoložen, za razliku od juče. Onako iz kreveta, odakle nemam neki pogled na ulicu i nebo, razmišljam... "Čini mi se da magle više nema..." Ustajem i prestravljujem se prizorom. Tolika magla da se vidi svega 20-ak metara ispred. Naravno, brisanje šoferke, i što ranije zabarikadiranje u motorno vozilo se podrazumeva. Sve radi toga da ne udišem sve ono što izaziva rak ili otkaze mnogobrojnih organa. Disajnih, reproduktivnih, za varenje... Svih.

Pre pola sata
Izlazim iz firme na kratko, pošto treba da odvezem automobil kod auto limara da se prefarba prednji branik. Oljuštio se od udarca psa od pre mesec dana. Samo što sam izašao iz ajfora firme, osetim miris sumpora, benzina, nafte, tako jak miris, kao da mi je neko cisternu poturio pod nos. Ne mogu da verujem. Ne mogu! Pa da li su oni normalni?!?! Da li misle da ovo niko neće primetiti?! Da će opet ljudi progutati izgovor tipa "loši vremenski uslovi", prebacivanje odgovornosti sa RNP-a, na Petrohemiju, pa na ništa manje krivu Azotaru?!

Nema šanse. Prvi je Srđan Miković zvučao nedorečeno, zbunjeno i u krajnjem slučaju smešno, kada se jutros na RTS-u javio telefonom i objasnio da je u pitanju zagađenje višestruko jače od onog zagađenja od 14-15. novembra. Nisu uključili sirene, jer bi to bilo u 2:30 ujutru i ljudi bi izašli napolje da vide šta se dešava i otrovali se. Jeste, bi - sigurno. A zagađenje je bilo: oko 37μg sumpora (14.-15. bilo je oko 10μg) a praškastih materija oko 540μg (14.-15. bilo oko 120μg). Simpa, zar ne?

A, naravno, na sajtu B92 su opet o tome pisali. Samo što Vlada i dalje ćuti kao zalivena.

Tuesday, November 21, 2006

Diplomirani master

Dugo se već drvi o pitanju uvođenja Bolonjske deklaracije na naše Fakultete, odnosno o usklađivanju standarda i načina studiranja u Srbiji (beše i Crnoj Gori) sa standardima u ostatku normalnog i civilizovanog sveta. Takođe i o uvažavanju naših diploma u inostranstvu i tumačenja mastera i bačelora. Međutim, sinoćno pravno tumačenje Ministarstva prosvete i sporta nanelo je smešak na moje lice, u pozitivnom smislu. Zakonom jačeg i pravosnažnijeg delimično je pregažena nezavisnost Beogradskog i ostalih Univerziteta.

Doduše, od ovakvog usklađivanja će većina profitirati, tako što će masteri (odnosno titule dipl.) postati i oni koji su 4. godina studirali, i to na boza fakultetima kakav je Ekonomski i njemu slični. Naravno, još je smešnije što masteri neće postati diplomirani inženjeri elektrotehnike, diplomirani hemičari ili diplomirani inženjeri mašinstva, koji su krv propišavali zarad diplome i učeniji su od većine sličnih sa titulom mastera na zapadu. Kada se setim rečenice Dekana ETF-a... interpretacija: "Mogu ja vama dati kakvu god titulu, pa i titulu mastera, ali džaba to vama ako vi nemate dovoljno znanja." Ako nemaju ETF-ovci, pa ko onda ima?! Pored ETF-a, jedino se diploma HF-a priznavala u svetu, čak i u vreme sankcija, pajvane jedan. Drskost i egoizam jednog čoveka.

Studenti se bune, neki hoće da dobiju tek-tako titulu mastera, a neki se bune što će biti nepravedno degradirani. I protiv jedne i protiv druge stvari sam. U prvom slučaju - masteri će postati oni koji to ili ne zaslužuju, ili nemaju znanje. U drugom, fakulteti će se bespravno nafatirati para koje hoće da zgrnu od diplomiranih studenata, više godina posle njihovog završetka studija.

Slažem se - negde su studije lakše, negde teže. Lično znam da je HF, četvorogodišnji, mnogo teži od SF-a, petogodišnjeg. Pa i kada bi HF razvukli, opet bi bio teži, jer su profesori mnogo striktniji. Ali, to su razlike među fakultetima. Pa i Ekonomski je boza u odnosu na SF, pa se ja ne bunim (sem što konstatujem kako je lakši, jel'te...). Ali, ako neko treba da postane master, to su ljudi koji su - krv propišali davajući silne uslove za potpis (za potpis, heeej?!), za izlaske na kolokvijum, za uslov za ispit... pa neka je trajalo i 4 godina. A po automatizmu, dati mastere ljudima koji su studirali 5 godina, pošto je tako po Bolonjskoj deklaraciji. Takođe, treba bodovati ispite, pa ako neko završi 4 od tih 5, i ne skupi dovoljno poena - nije master već bačelor. Simple as that.

I ja kapiram da je cela frka nastala zbog želje fakulteta da ukradu pare od ionako već dovoljno ogoljenih studenata (a ko i ne bi, dozvolila država, omogućio sistem), želje studenata da se malo ovajde ako mogu, i da ne dozvole da ih namagarče i da im fakulteti uzmu ono što su svojim radom, učenjem i zalaganjem stekli, a sada na kraju i pravnim tumačenjem Ministarstva koje je sve lepo ošamarilo i dalo svoj stav. Ima tako da bude ili vas biti neće. Gotovo. Ali tako ne misle studenti...

Lično, ne tangira me ova priča. Čak i opterećuje ponekada, totalno nepotrebno. Neću napuštati Srbiju, ne verujem, tako da mi je master ili dipl. ing. saobraćaja - svejedno. Ionako sutra imam poslednji ispit, pa ću nešto postati. Jedno ili drugo, I don't care. Jedino će biti zajeb ako u budućnost tražim posao, a ovi traže mastera, a meni to nisu dali, nego sam dipl. ing.

Monday, November 20, 2006

Omiljeni film

Evo jednog starijeg posta sa mog drugog bloga (vrlo zapostavljenog, mislim da ću ga uskoro možda i ugasiti), inspirisanog sinoćnjim propuštanjem mog omiljenog filma na RTS 1. Enjoy.

Cover BFFT 1

Izgled DVD covera za Back to the future


Nisam želeo da pišem o omiljenim filmovima, baš zato što je Beat svojevremeno pisao o filmovima koji su mu ostali u pamćenju a koje je gledao kao dete. Ali, avaj tema na 15MP forumu me je nagnala na ovo.

Moj omiljeni film je Back to the Future. I to sva tri. Pomislićete kako mi je prvi možda najomiljeniji od ta tri, jerbo je opšte poznata činjenica da su moderni filmovi i njihovi nastavci jednostavno - dupe i oko. Nastavci nisu vredni ni jednog jedinog uloženog dolara. Ali pogrešićete. Skoro 100%. Bolje reći 99%, jer mi je BTTF 1 zaista najdraži, ali ništa, ni za trunku manje draži mi nisu BTTF 2 i 3. Sva tri se nastavljaju jedan na drugog i definitivno se ni ne mogu gledati kao pojedinačne celine. Nego da objasnim zašto baš BTTF. Zašto je ovaj film ostavio toliki utisak na mene, verovatno za ceo život.

Prvo - doba u koje sam gledao film. Ili bolje kako sam došao do njega. Video klubovi su u to vreme kuburili sa kasetama i presnimavali kasete, tako da se uvek posle jednog filma mogao naći neki drugi ili pak dva filma. Posle gledanja nekog filma kod druga, premotasmo kasetu i naišli na kraj trećeg dela BTTF. Moram li napomenuti da me je uzlet lokomotive na kraju scene, pre odjavne špice raspametio i da sam prosto morao da nađem o kom se filmu radi. Jedva sam ih našao. I odgledao. Bez prekida, bez daha. A onda se pojavila i trilogija na 1 kanalu u novogodišnjoj noći posle godinu dana, kada sam snimio sva tri dela. Mislim da sam imao oko 13 godina. Možda i koju godinu manje.

Drugo - priča. Klasika. Dobri i loši momci. "Ludi" naučnik. Edipov kompleks (kako je Beat to dobro objasnio), smotani momak na kraju postaje heroj čitavog kraja. Fantastično odrađena klasična priča. Naravno da ne pričamo da se naučna fantastika tako predivno provlači kroz sva tri dela. Iako nije SF u klasičnom smislu, nisam mogao da odolim tome i da ponekada shvatim BTTF kao SF film. Da ne pričamo da se ljubav svuda provlači, da sve zavisi od glavnog glumca koji je 100% smotan i taman kada mislite da ne može da uspe u nečemu, iznenadi vas.

Michael J. Fox i Christoher Llozd na snimanju BTTF 1

Michael J. Fox i Christopher Lloyd u jednoj od scena u filmu.


Treće - uloge. Michael J. Fox, Christopher Lloyd, Lea Thompson (za mene totalno nepoznata, a i dan - danas)... Fox-a sam poznavao iz komedije Teen Wolf koji je snimljen iste godine, ali sam ga igrom slučaja ranije gledao. Odlično je odglumio, zbunjeni tinejdžer Marty McFly, koji svira gitaru. Ma, fantastično. Možda i prosečni amerikanac. Ne zna šta je gigavat, plaši se nuklearnih stvari... A Lloyd... je tek priča za sebe. Po meni, jedan od retkih glumaca koji svojom pojavom začini film do takve mere da je to nadprosečno. Uloga Dr. Emmett Brown-a mu hje savršeno legla. A ni ostali nimalo ne zaostaju.

Četvrto - muzika. Muzika iz špice oduševljava. Kao i muzika od Huey Lewis & the News - The Power of Love, glavna tema koja se stalno provlači kroz ceo film. Zvuci koji čine neku situaciju napetom, drže te na vrhovima prstiju dok se situacija ne reši. A čim se ona reši, pojavljuje se novi problem!!! I tako stalno! Poslušajte Overturu, mislim da će vam se itekako dopasti. Nažalost, fajlovi nisu nekog velikog kvaliteta...

Legendarna vremenska mašina - DeLorean

De Lorean DMC-12, jedini model koji je De Lorean Motor Company proizvela.


Peto - automobil. Kao klinac, videvši DeLorean, tako nabudženog... mogao sam samo da ga zamišljam kao perfekciju u automobilskoj industriji. Ostavio je neverovatan utisak na mene. Znate kako čitajući knjige zamišljate neke stvari mnogo bolje nego kada vidite na filmu? Recimo samo da je film meni 100% verno predstavio mašinu za putovanje kroz vreme. Sam DeLorean inače i nije nešto pouzdan automobil, dosta je solidne konstrukcije... ali u filmu...? Kako kaže moj prijatelj Ćilim... vrh.

Film i posle 20 godina izgleda kao da je sasvim nov, sa mnogo bogatih vizuelnih efekata. Jednostavno je fantastičan. Video sam celu trilogiju na DVD-u na aerodromu na Heathrow-u, ali nisam imao 25 funti da ga kupim. Žarko sam želeo i pored toga što imam sva tri dela na DivX-u. Savetujem svakog ljubitelja da pogleda ovaj video vajl od 70MB - BTTF fan video.

Friday, November 17, 2006

Dobrodošli u Pančevo

Krajem 2004. godine, na sajtu designersnetwork, u okviru takmičenja Natural Selection, napravljeno je novo takmičenje pod nazivom "Pollution". Sećam se svog rada, i danas mi budi tako crna sećanja i zle slutnje da se naježim. Pogotovo što je moj otac bolovao od osteoporoze... zbog Pančeva? Ne znam ni sam...
PollutionCaka je bila da se uz date elemente napravi što bolje grafičko rešenje. Data je slika industrije (u pozadini), buradi i lica čoveka sa gas maskom (kojeg ja nisam iskoristio). Čak su svi naši radovi bili izloženi na zgradi Opštine Pančevo. Mislite li da je iko na to reagovao? Da je neko obratio pažnju na to?

Thursday, November 16, 2006

Amethystium

U 16:46, pre nego što sam krenuo kući, potpuno random (uključen shuffle u Winamp-u) - iz liste od 6 sati i 37 minuta Chill out muzike skinute sa DI.fm radio stanice, pojavio se ovaj titl...

Amethystium - Ethereal

Muzika za sanjare, za one koji vole kombinaciju Enigme, gitare, blagih i nenapadnih tonova, koji ovakve ustreptale note osećaju u srcu...

U potpunosti preporučujem, a za one skeptične... neka poslušaju deo pesme, ili neka se malo više zainteresuju za Amethystium...

Update: Šizela sinoć ćuti

Istina o Pančevu na billboardu

Evo kako Kiklop Nandor vidi istinu o Pančevu, parodijom na original billboard-a.


Kratak post.
Povodom sinoćnog ponovnog zagađivanja grada.
Kažu nije strašno, manje je nego u utorak uveče.
Umesto 12 puta većeg, bilo 6 puta veće.
Nije alarmantno.
Nije.
Već standardno.
Navikli smo.
Udisali smo i jače.
Pa preživesmo.
Sa kojim kancerom više ili manje.
Pre će biti više.
Mnogostruko više.
Šizela je mirna.
Ne pada im na pamet da troše struju,
probijaju bubne opne,
bude i uzbuđuju ljude.
Ionako su se dosta već brinuli u utorak uveče.
Ustali u po noći i došli u Pančevo.
Da po-ko-zna-koji-put pričaju prazna obećanja,
udruženim snagama obećaju svetliju budućnost,
zdraviju i bezbedniju po nas, građane.
Bedne, mrzovoljne i pasivne,
bespomoćne jer radimo u tim fabrikama,
prinuđeni da ćutimo zarad posla na kojem se redovno trujemo.

Ovo prelazi u one postove koji se više puta mesečno pišu.
A dnevno doživljavaju.
Svakodnevnica.
Baš kako jedan od labela ispod kaže.

I nađoh odgovor na pitanje "dokle više?"
Dok ne pocrkamo.
Kao laboratorijski miševi.

Wednesday, November 15, 2006

Povratak šizele

Sinoć, još jednom se pokazalo divno lice našeg milog grada, kada se uveče čak i na naselju Kotež II oko 22 sata počeo osećati nesnosan smrad. Još jednom sam shvatio kako je proklet svako ko živi i radi u Pančevu. Famozna sirena oglasila se zvukom koji je stanovnike podsetio na "Milosrdnog anđela" iz 1999. godine.

Srđan Miković, kao najodgovorniji u Opštini, odmah se izjasnio (čak smo ga danas videli i na Jutarnjem programu RTS-a) i dao izjavu o tome kako fabrike truju li truju, a građanima je oduzeto osnovno pravo na zdrav život. I da Opština nema zakonsku mogućnost da spreči zagađivanje (a kao da bi sprečila, jel'te?). Neverovatno, čak je i naš predsednik Boris Tadić, i po noći dojurio i izjavio kako potencijalnim zagađivačima treba zabraniti rad. Partijski prijatelji treba da se podržavaju i da daju sve od sebe, skupe koji poen, ostanu na vlasti u opštini.

Potencijalnim. Potencijalnim!?!? Jesu li ovi ljudi normalni??? Dok mi dišemo benzen jedno 10 puta više od normalne u Pančevu (a i ta normalna u Pančevu je par puta viša od maksimalne dozvoljene), trujemo se praškastim materijama i sedimo u kućama moleći Boga da nas pogleda i sažali se na nas - ovi sa vlasti prebacuju krivicu na firme, firme krive vetar (ili nedostatak vetra), opozicija pljuje sve odreda kako bi svrgli ove sa vlasti a onda se isto ponašali.... Dotle vi, građani, trujte se, budite bogati kancerom, glavoboljama, genetskim mutacijama, rađajte bolesnu i astmatičnu decu (u najboljem slučaju), a pritom donosite ogromne pare i Republici i Opštini.

A da ni ne spominjemo republičku "inspektorku" za zaštitu životne sredine Jelenu Stanković, koja je tek oko 1h izjutra (po izjavama Srđana Mikovića) otišla u Rafineriju da proveri emisiju štetnih materija. Zašto je ovo bitno...? Evo zašto:


Direktor Rafinerije Nikola Garić rekao je da je Rafinerija sinoć od 22.00 bitno smanjila rad svih kapaciteta koji mogu biti emiteri benzena.

Žalosno je što se ovakve "halabuke" dižu zarad par političkih poena i pokazivanja milosrđa i sažaljenja prema građanima. Još žalosnije je što sam danas video gomilu učenika Gimnazije "Uroš Predić" kako "protestvuju" ispred zgrade Opštine Pančevo. I sve mi se čini da je "protest" izazvan velikom željom učenika za odsustvovanjem časova, kao i velikom željom profesora za povećanjem plate. Žalosno je što se sve prebija na plećima ljudi koji i žive i rade u tom gradu, pa i u toj južnoj zoni. Žalosno je sve.

O tome se čak digla frka i na "televiziji" B92, kao i na njihovom sajtu.

I još jednom ono pitanje... Dokle više?!?!

Ps. Da napomenem, da je poslednji put ovakav sličan post bio pre manje od mesec dana.

Tuesday, November 14, 2006

100%

Danas, kada se osećam kao nešto što je plima izbacila na obalu, i kada nemam skoro nikakvu želju za radom na poslu... evo fine anegdotice za workaholic-e.

Uvek dajte 100% od sebe na poslu.
Ponedeljak 12%
Utorak 23%
Sreda 40%
Četvrtak 20%
Petak 5%

Tuesday, November 07, 2006

Šetnja

Biljana i ja

Biljana i ja na Kalemegdanskoj tvrđavi


Goxxy Flickr foto galerija

Sinoć sam otišao kod Bilje kući, malo posedeli i dali se u šetnju gradom. Popili po jednu toplu i hladnu nes u Gellita-i i počeli koračanje. Prošetali se centrom, prošli porek Coupe-a, ispešačili ulicom paralelno sa kejom. Planirali šetnju kejom, ali nas je sprečilo blato i kišica koja se malo intenzivirala. Ostali skoro 2 sata u gradu, ništa specijalno nismo radili... Ali ovakvi dani učine da mi osoba sa kojom provodim najviše vremena znači još više. Kamo lepe sreća da sam poneo fotoaparat, pa da i uslikam. Umesto toga, evo jedne malo starije, od 1. maja ove godine, sa Kalemegdana...

Pa, do sledećeg pešačenja... Uživajte i vi sa vašom voljenom osobom...

Monday, November 06, 2006

Highly addictive: Battlestar Galactica

Serija čiju je licencu, kako mi je Vili preneo, zakupio RTS je još jedna od retkih koja je uspela da mi ugrabi veliku količinu pažnje i uzme više od sat vremena dnevno, zakucavši me za ekran televizora. Battlestar Galactica sam uspeo da nabavim u DivX formatu i to prve dve sezone koje su već emitovane na američkom kanalu Sci Fi, ali i u našem susedstvu, na HRT2 (odnosno, na ovom drugom su emitovali do skora). Eto još jednog dokaza kako su naši najbliži susedi uvek jedan korak ispred nas. Naravno, u pitanju je remake serije iz 1978. godine.

Cast iz serije Battlestar GalacticaBattlestar Galactica je, najblaže rečeno, visoko zavisna. Počeo sam da gledam u prošli ponedeljak i za nedelju dana uspeo da odgledam pilot film koji se sastoji od dve epizode od sat-i-po, kompletan prvi serijal (13 epizoda) i nešto od drugog serijala. Moraću da smanjim, zaista, jer preterujem i serija pretenduje da utiče negativno na moje učenje.

Ovo je jedna od retkih naučno-fantastičnih drama, koja je tako dobro iskombinovana da momenti kada čak ni nema borbe u svemiru, letelica i svega toga - deluje snažno i upečatljivo. Naravno, obzirom da je u pitanju priča koja prati glavne likove na svemirskom brodu u potrazi za legendarnim mestom "Zemljom", posle velikog masakra od nihove čeljadi, Cylon robota - nije ni čudo da se ta nota "naučne fantastike" uvek oseća i efikasno provlači kroz svaku epizodu. Likovi su dobro osmišljeni, i priča oko svakog je komplikovana i zapetljana i obećava dobre epizode. Naravno, dešava se da kada odgledam jednu, moram odmah nakon toga i sledeću - jer ne mogu da propustim šta se desilo nekom od glavnih likova u seriji. Highly addictive!

Za one koji bi da saznaju malo više o ovoj seriji, evo linka ka sajtu Sci Fi-a, kao i link ka domaćoj sceni Battlestar Galactica-e. Ah da, a omiljeni likovi? Definitivno William Adama (Edward James Olmos) i Kara Trace "Starbuck" (Katee Sackhoff). Ostali nisu loši, zaista, ali ovo dvoje moram da izdvojim.

Tuesday, October 31, 2006

Referendum za ustav

Spadam u onaj procenat od 53-55% ljudi koji su "iskoristili svoje građansko pravo i glasali na referendumu", koliko god ta rečenica zvučala izlizano i istrošeno. Želeo sam da dam svoj glas i da dam svoj doprinos novom ustavu Republike Srbije zaokruživši da na listiću. Ovo da nije ni idiotu moglo da promakne, pošto se toliko forsiralo na televiziji, bilbordima, plakatima, flajerima... aman, svuda. Ali nećemo o tome kako sam glasao, već baš o nekim utiscima o referendumu.

Mala knjižica donošena je više godina na svetlost dana.


Prvi osećaj koji sam stekao, pri početku kampanje je - da zaista trebam glasati i pomoći usvajanju ustava. Čak u početku nije bio osećaj da se to pitanje narodu nametalo. A onda kampanja počela da bude jača i jača, intenzivnija, kako su se 28. i 29. oktobar približavali. Sve dotle dok nije počela da preti da mi ubije bilo kakvu želju da mrdnem prstom i zaokružim išta. Jednostavno, osetio sam kao da mi neko nameće da moram da izađem, pa makar crkao taj dan. "Ima da izađeš, pa kud puklo - da puklo, mali beznačajni srbine!" Subota mi se gadila, nije mi padalo na pamet da uključujem televizor, već da pokušam da to manje obraćam pažnju na referendumsku groznicu. Već na sajmu knjiga me je dočekao ogroman Ustav na ulazu u halu 1 Beogradskog sajma. Kakva smejurija, zaista... Pa zato im je trebalo par godina da "donesu" taj ustav. Vidi kol'ki je!

Pratio sam pomalo jedino uveče šta se dešava i shvatio da nisam jedini. Mali procenat, svega nekih 17% izašlih u subotu. Nije samo meni prekurčilo, i drugima je bilo preko glave. A onda dođe nedelja. Odmah ujutru, doručkovah i malo gledah TV Avala, koja je čini mi se, jedina koja nije prikazivala onu šlajfnu sa tekstom "poštovani građani... bla, bla, bla..."

Kampanjski billboard: Dobro dani za dobro Srbije

Ma, fenomenalni dani za Srbiju, ali da li su dobri i za nas - građane Srbije?


Stoga mi se nije okretao želudac, već mi je sama sijalica sinula u glavi i spakovah se i odoh na biračko mesto. Prijavih se, uzeh papir, zaokružih da i vratih se kući. Uopšte nije bilo teško, čak pomislih "kako ljudi mogu da ne glasaju, to im je 15 minuta života, o pitanju koje se njih tiče!" Ali onda shvatih opet... kampanja, udri-tuci, guraj, prikazuj na sva zvona, televizijije - opet! Možda sam kasnije preko dana na momente i zažalio, samo zbog te proklete kampanje, tog siljenja ljudi da se izađe na referendum, to forsiranje, to tupljenje...

Verujem da sam uradio dobru stvar. Pročitao sam solidan deo ustava i definitivno je bolji od prethodnog, da će poboljšati i život nama beznačajnim ljudima ove zemlje. Verujem da će malo zagorčati život svim onima koji misle da ćemo se tako lako odreći KiM, iako slabo verujem da ćemo ga zadržati. Verujem da je bolje imati i ovakav solidan ustav, nego nikakav.

Ali, eto - neću više da vas smaram sa političkim temama i dešavanjima u Srbiji, kakva god ona zemlja bila.

Friday, October 27, 2006

Opet smrdi

Još jedno divno jutro je osvanulo nad gradom Pančevom. Krećem na posao, i tik što sam kročio van zgrade osetim veliki "kiselkasti" smrad koji para nos. Odmah se setim kako je i juče ujutru smrdilo i kako se uveče, kada sam vozio Biljanu kući, mogao osetiti miris koji je podsećao kako na benzin tako i na smeće, đubre, trulež. Neverovatno...

Rafinerija Nafte Pančevo noću

Dobrodošli u grad smrti...


Kao najodgovornije za ovo smatram kako fabrike u "južnoj zoni", tako i sve moguće čelnike čije debele guzice nafatirane parama zauzimaju glavne fotelje u tom prokletom "upravljačkom" lancu. Nisu samo oni zaslužni, zaslužni za ovakvo stanje smo i mi sami - građani Pančeva. Kako drugačije objasniti nejedinstvo i raskol kod građana? Jedino time što ove fabrike donose ogromnu zaradu i radnicima i vladi, a za zagađenje... boli ih ona stvar. Ne može se u Srbiji, a Pančevu pogotovo, imati dobra fabrika koja i dobro zarađuje i malo zagađuje. Ili ćemo imati para a biti trovani, ili ćemo imati svež vazduh a biti gladni. Trećeg nema. A i ako ima, niko o tome neće niti želi da razmišlja. Ali, najglavniji krivci su fabrike Rafinerija Nafte Pančevo, Azotara i Petrohemija.

Radnik u RNP

Vrlo verovatno da ćemo svi morati uskoro ovako da se oblačimo. Maska je obavezan modni detalj.


Koji mi to sistem zaštite imamo? Imamo "Opštinski monitoring sistem" koji prati šta se dešava, ali koji ničemu ne služi. Sem praćenju tih čestica u vazduhu. Kancerogenih, otrovnih, praškastih. Odgovorni koji bi trebali da reaguju u takvim situacijama ne obaziru se na pozive građana na telefon 985, koji redovno prijavljuju smrad i zagađenje. Prave zaštite ne postoji. Zavisimo od milosti i nemilosti majke Prirode na prvom mestu, koja nam ili vetrom donese "miris" u grad, ili zapljusne Beograđane koji odmah počnu da kukaju kako smrdi. A mi sa time (ne)živimo već poslednjih 40 godina. Ne zavisimo od milosti i nemilosti Vlade, ili pak Ministarstva nauke i "zaštite životne sredine" pošto njih zabole za narod i stanovništvo.

O tome se poslednja dva dana pisalo na sajtu B92 (možda je i na vestima bilo, ne znam - ne gledam više), a komentari čitalaca sajta su različiti. Ali svode se na isto... Od spašavanja grada nema ništa. Izginućemo i pomrćemo svi lagano i tiho, i to onda kada svi zaborave na Pančevo pošto tada više nećemo da im donosimo toliko puno para koliko im sada donosimo.

Samo jedno pitanje? Dokle više?!?!

Thursday, October 26, 2006

Sajam knjiga

Logotip 51. Beogradskog Sajma

Sajam će i ove godine privući veliki
broj posetilaca i čitalaca.


Ove godine, po prvi put sam našao vremena da se organizujem i zaplaniram odlazak na Beogradski sajam knjiga. Za razliku od Beogradskog sajma automobila, ali ne onog smešno „Car Show“-a od prošle godine već pravog Sajma automobila, koji posećujem svake godine.

Po prvi put ću u subotu otići zajedno sa Biljanom i njenom drugaricom na Sajam knjiga. Jedna od knjiga za koju znam da ću sigurno uzeti je Daglas AdamsovVodič kroz galaksiju za autostopere“, čiji sam veliki fan i koju sam više puta pročitao a nemam je u svojoj skromnoj kolekciji. Druge knjige koje planiram da uzmem su enciklopedije koje se prodaju uz Politikin Zabavnik a koje nisam od početka sakupljao. Nekih 7 enciklopedija koje su interesantno urađene, šarene i zaista korisne za decu. Sećam se da sam kao mali obožavao nešto slično tome, kao „1000 zašto 1000 zato“ ili „Reci kako“, „Reci zašto“... O Diznijevim knjigama sa pričama koje su ekranizovane u vidu crtanih ili običnih filmovima i da ne pričam. To smo kao klinci Boki i ja raskupusali od čitanja.

O stručnim knjigama za dizajn ne želim ni da razmišljam. Kako kolega Vili reče „kada imamo permanentnu internet konekciju, šta će nam knjige? Ionako sve možemo da nađemo na internetu brzo i lako“.

Čak mi je palo na pamet da za drugara čiji je rođendan u decembru kupim knjigu o održavanju Lade Nive. Naravno, ako uspem da nađem i ako je neka izdavačka kuća to izdala, nešto slično Tehničkoj knjizi i knjigama za održavanje Golfa 2 ili Lade Samare.

Takođe, svratićemo i do bazara, da malo prošvrljamo i pogledamo šta ima da se kupi od odeće za predstojeću zimu.

A vi? Imate li neki predlog za novu knjigu?

Monday, October 23, 2006

Putnik i ja

Sutra od 10:00 časova u kabinetu 233, oči u oči. Videćemo kako ću se pokazati. Ako položim - odlično. Ako ne - biće još prilika. Glasajmo za prvu opciju.

Update:
Glasao je za ne. Dobro, biće više prilika. Najžalije mi je što sam u ponedeljak učio kao budala do 3:30 ujutru, ali nije za dž.

Thursday, October 19, 2006

Nema više televizije

E, pa nema više. Ova televizija je prevršila svaku meru i izgubila kod mnogih ljudi "kredit". Uključujući i mene.


Od svih domaćih televizija koje se mogu videti na našim uređajima, više nema nijedne koju mogu sa zadovoljstvom da gledam. Ona jedna, jedina, koja je imala svoj šmek i program koji su ljudi pomno pratili i sa uživanjem, u poslednjih mesec dana pretvorila se u sve što nije televizija. Doprinos tome ponajviše ima debilni rijaliti šov "Big Bradr", ali i još debilnije emisije i voditelji kakvi su Luna Lu, Glamurama, a na kraju šlag na tortu učine i voditelji vesti, za koje sam ranije mislio da su besprekorni. Srozao se B92 na nivo televizije, kakva je i ona "narodna" ružičasta. Isto sranje, drugo pakovanje - i jedno i drugo su ekstremi samo u suprotnim smerovima.

Šta reći, kada serije, crtani filmovi i tv program koji su plenili raznovrsnošću, tolerancijom i suočavanjem sa prošlošću i nama samima, jednostavno nestadoše. A da ne pričam da je sve to, ali SVE TO zamenjeno sa 6 (šest, ljudi - ŠEST!) emitovanja živih kućnih homosapienskih ljubimaca iz ovog šova!!! Pa jel' ima to smisla? Ja svakako mislim da nema i da je ovo takvo zaglupljivanje ljudi koji prate ovu televiziju. Srozali su se, samo tako...

Ranije je prvo dugme na daljinskom bio broj 6 - kanal B92. Sada jednostavno više ni ne pratim televiziju, osim odabranih filmova gde mi više ni kanal nije bitan. Serija Enterprise na TV Avala je jedna od retkih koje preko vikenda odgledam sa uživanjem. Biće interesantno videti da li će Fox ili Avala moći da preuzmu primat najbolje televizije umesto B92. Makar u mom slučaju.

Stoga predlažem da svi oni koji su razočarani ponašanjem a naročito programom televizije, koja je nekada kako u mom, tako i u životu većine mladih ljudi važila za najbolju, svoje stavove i razočaranja iskažu na sajtu: Mirror B92. Jedino što je od B92 kvalitetno ostalo je samo njihov web sajt. I program na radiju koji slušam u kolima je odavno zamenjen sa Idea radijom. I to sa zadovoljstvom. Doviđenja B92, i da se ne vidimo više nikada.

Wednesday, October 18, 2006

Rush, rush, rush

Kakav je juče bio dan, to nije normalno... Posao od 8-13h pa sam onda sa više od posla sata zakašnjenja otišao u "vojsku" da bih se oko 15h vratio nazad na posao. I završio oko 16:45, pobegao do Pošte da platim račun za mobilni telefon i napokon došao kući. I onda stiže jedan poziv od Jeep Commerce-a da dođem na sastanak sa njima. Nekako nevoljno pristajem...

Posle ekstremno kratkog sastanka odlučujem da "trknem" do fakulteta na Voždovac da vidim kada je i u kojoj učionici ispiti koji pada ove subote. No luck, nema rasporeda. Ipak, asistent iz OTDT-a daje mi broj telefona da zovem u toku nedelje i da pitam.

Kući dođem tek oko 19:10. Ručam, malo se opružim, čujem sa Biki i kažem da se nećemo videti to veče. Treba da učim, a i premoren sam. Kako ću onda da učim uopšte??? Ipak, odmarajući se lagano, uspeo sam da od 20:10 do 23:25 učim i pređem jedan od najtežih delova Autobaza i autostanica, odnosno 50 stranica tupavih formula i pravila.

Celodnevno jurcanje ume tako da izmori čoveka, da mu nabije tempo i natakne stres za vrat, da posle ostane samo krhotina od njega. A neću da živim tako, pod stalnim stresom, eto šta se mom bratu desilo u skorije vreme. Sve u svemu, da juče nisam imao veče "za sebe" (odnosno za gosn. Nidžu Putnika i njegovo remek delo) jutros bih sigurno kolabrirao. A ispit... videćemo. Subota is The Day.

I posle neka mi neko ponudi knjigu da pročitam, da odemo negde na par dana, predloži da se opustim ili kaže "kako ja mogu, a ti ne???". Neka mi se obrati za 6 meseci, završim "vojsku" i fakultet.

Monday, October 16, 2006

Zdravlje i život

Kako život ume da bude prokleto zajeban i naporan to je neverovatno. Ne mogu da držim u sebi to što se oko mene dešava već duže vreme. Na stranu moji lični zdravstveni problemi i to što sam tek posle dva i kusur meseca uspeo da se oporavim od alergije, konjuktivitisa i rinitisa, ali u slično vreme je i moj stariji brat Boki (u sredini, između Beat-a levo i mene na desnoj strani) počeo da ima takođe zdravstvene probleme, ali druge vrste.

Vrlo brzo posle letovanja u Bugarskoj, firma ga je poslala u London na 3 nedelje gde je radio za engleze jedan vrlo stresan posao - technical support. Iliti drljanje sa klijentima (nezadovoljnim ili zadovoljnim a glupim). I u posle jedne žurke, koju je pravi drugi kolega koji je tamo duže vreme, u čast povratka u Srbiju, Boki je doživeo da mu počne zujanje u ušima. Znate onaj osećaj kada posle žurke legnete u krevet i osetite zujanje. Ali ono ujutru nestane. Bokiju nije. I tako već dva i po meseca! Iz čista mira!

On je nervozan, a kako i ne bi bio, kada stalno ima zvukove u desnom uvetu, pa pored toga se na audiometriji pokazalo da još ima i dosta oštećen sluh. Naravno, čim se vratio u Srbiju, otišao je kod lekara i naišao na iste probleme: nerazumevanje i neprofesionalnost doktora ORL. Jedan mu je rekao da kupi neke pilule u toj-i-toj apoteci (sigurno kod njegovog prijatelja) a drugi da se to ne može izlečiti. A vremenom, pored zujanja se pojavio i šum, sluh na desnom uvetu je loš, smetaju mu razni zvukovi - buka naročito... Naopokon, na njegov predlog i uz savet naših roditelja, otišao je sa ocem na VMA gde su ga pregledali i ustanovili terapiju hiperbaričnom komorom, kao i injekcijama koje prima direktno kroz bubnu opnu - u srednje uvo. A otkud sve to - pretpostavka: stres i drugi razni činioci. Verovatno stres na prvom mestu. I terapija koju je dobio je najbolja terapija koja postoji, bolje od te nema u svetu. Jedina. Ako ona ne upali, ne znam šta će...

Ne mogu a da ne osetim ogorčenost prema svemu što mu se dešava. Ne mogu a da mi ga ne bude žao, pošto se suočava sa nečim što nikada nije doživeo, sa nečim jako teškim i napornim, da ne spominjem nepodnošljivim, a prilično je pesimističan u celoj toj situaciji. Ne veruje da će se oporaviti... I sve što pokušavam i mogu da mu kažem će zvučati glupo i bledo, a ni ne znam kako da mu se nađem u takvoj situaciji. Pokušavam sa pričom, bilo kakvim savetima za koje on, siguran sam, već zna. Čak sam mu i za Kombuhu pričao...

Najbitnija stvar za život uopšte je dobro zdravlje. Šta će ti hiljadu kurčeva-palčeva, para i moći ako ti zdravlje nije dobro. I to se ovde pokazalo. Zdravlje na prvom mestu, naročito u slučaju nas koji takav stresan posao i radimo.

Jedino što mogu da kažem i o čemu mogu da razmišljam je da želim da što se pre oporavi i ozdravi. Ne daj se Boki...!

Saturday, October 14, 2006

Kombuha

Ako verujete u alternativnu "medicinu", možda vam je ovaj naziv i poznat. Ako ne, siguran sam da ćete ovo ime zapamtiti. Moju dvomesečnu agoniju napokon je aktivno počeo da prekida ovaj čudotvorni napitak još čudnijeg imena.

Ovo se stvarno ne može nazvati alternativnom medicinom, pošto napitak postoji još od pre 2500 godina, a potiče iz stare Kine. Ali, može se svakako nazvati čudotvornim napitkom. Sastavljen je od indijskog čaja u koji se stavlja gljiva koja se ustvari i zove Kombuha, i nastaje svojim prirodnim procesom fermentacije. Bogat je vitaminima, raznim kiselinama i svoj pozitivan efekat ima kako na unutrašnje organe, tako i na disajne puteve, regeneraciju kože i sluzokože, imunitet, odbranu od kancera... mnogo toga, zaista.

Ono što je meni najbitnije, to je da sam poslednja četiri dana aktivno pio ovaj napitak i napokon mogu reći da se disajni putevi u nosu regenerišu i da napokon posle dva i kusur meseca mogu normalno da dišem. A probao sam piće pre više meseci, ali sam ga se ponovo setio videvši kolegu kako on pije. A on me je prvobitno i "navukao" na Kombuhu. Sve u svemu, vrlo je zdrava i može se koristiti kako i za ozdravljenje, tako i za prevenciju. Malčice je čudnog ukusa (kao kombinacija jabukovog sirćeta i šampanjca :), ali je još čudnijeg ukusa. Ali, ako to prebrodite, i uzmete prvi gutljaj, ona vrelina koja će momentalno proći kroz vaš organizam, kao i jak osećaj snage i volje za svim što vam se trenutno radi... učiniće da se "navučete" na taj napitak kao i ja, verujte.

Ne ostaje vam ništa drugo nego da i vi probate.

Friday, October 13, 2006

Acer Aspire 3630

Pored jedva odrešene kese za digitalni fotoaparat, napokon sam na nešto drugo potrošio više para nego na mog Sputnika :) Huh... nije u tome stvar da sam škrt čovek, baš volim kada potrošim pare na nešto na šta hoću da potrošim, pa sada bio to izlazak u grad, neko parče odeće koje mi se BAŠ dopada, poklon za prijatelja, ili nešto pak sasvim šesto. Jedini problem koji se kod mene javlja je ili kada je ta stvar preskupa ili kada u isto vreme kada to želim da imatm, takođe i štedim "for a higher cause".

E, pa napokon sam uspeo da odvojim od svoje ušteđevine i da kupim sebi laptop. Kao što sam već rekao, teško da sem za svoje prevozno sredstvo mogu da odvojim više od par stotina evra, a ovog puta sam za laptop odvojio više nego ikada za bilo koju stvar koju sam kupio. Acer Aspire 3630 (odnosno model AS3634NWLMi SLO) je jedna zaista moćna mašina, koju sam sa puno zadovoljstva par dana instalirao i napokon uspeo više puta da ga koristim za sopstvene svrhe.

Ne znam ni sam kako mi je palo na pamet da uzmem ovo čudo, ali verovatno isto kao u fotoaparat. Muka mi je bilo više da zajmim, a onda smo jedno veče kod Borka i Brane videli novi laptop koji je Borko nabavio. Oduševio sam se. Znam, i Vili ima Acera i to 3610, a meni je odmah sinula sijalica da ovakvu priliku ne propustim. A zašto? Prvo: u svojoj klasi super povoljan. Drugo: ima wireless ugrađen, 15,4" CrystalBrite ekran i DVD-RW. I treće: ima ga na lageru, i to bez OS-a. Lovely!

Svakako, prva stvar koju sam odmah posle kupovine morao da nabavim, bila je torba ili ranac (dvoumio sam se prilično) za transport pomenutog uređaja. Dilemu mi je u potpunosti rešio moj Kum, koji mi je u oktobru dao poklon za rođendan, koji je tek u aprilu :) Lowepro ranac/torba (yes, ye - kombinacija!), onakva kakvu sam ustvari i zamišljao da nabavim! Kakav car! E, a slike torbe preko vikenda, verujte - zaboravio sam da je uslikam, sramota! ;)

Eto toliko! To je bio moj prvi post sa friškog Acer-a, koji je kršten Buran. Inače, moja desktop mašina odavno nosti isto ime kao i automobil - Sputnik. A ako nekoga interesuje kako laptop izgleda, ima još slika na ovoj ovde adresi.

Thursday, October 12, 2006

Novi izgled

Jesen je odavno stigla, a novi izgled bloga tek sada. I, kako vam se čini? :)

Wednesday, October 11, 2006

Markus Schulz with Solarstone

Global DJ Broadcast, emitovano legendarnog 5. oktobra 2006. godine. Pamtiću ovaj datum ne po demokratskim promenama koje su svima u ustima (taj izraz je već izlizan), već po fenomenalnom dvočasnovnom live mix-u ova tri momka. Markus Schulz, Rich Mowatt i Andy Bury (ova dvojica na kraju čine poznati Solarstone) u fenomenalnom miksu, punom melodičnih pesama, happy nota i 121 minut i 6 sekundi uživancije...

Ko ne sluša DI.fm, neka se nakači oko 19 ili 20h uveče svakog četvrtka i može poslušati četvoročasovni mix prvo Markus Schulz-a, a zatim i poznatog Armin Van Buuren-a.

Global DJ Broadcast 05-10-2006 With Markus Schulz and Solarstone
Markus Schulz

  1. Luscious - Lysdexia
  2. Cara Dillon vs. 2Devine - Black Is The Colour (Coco & Green Remix)
  3. Elevation - Blinding Truth
  4. Andrew Bennett - Safe From Harm
  5. Ambrosial - Sunshift (Funabashi Remix)
  6. Oxia - Domino (Markus Schulz Remix)
  7. Terranova & Austin Leeds - Silhouette (Remix)
  8. Shiloh vs. Luke Chable - Sentrino
  9. Episodic - Nothing This Day (Sound Fiction Remix)
  10. Leama & Moor Featuring Jan Johnston - Waiting (Andrew Bennett & Tom Cloud Remix / Markus Schulz Edit)

Solarstone
  1. Solarstone - The Calling (Inner Peace Mix)
  2. Solarstone - Release (Solarstone Deep Mix)
  3. Tall Paul & Dave Aude - Common Ground
  4. Pavliga - Tornado
  5. Amnesia Brothers - Immersion (Vadim Zhukov Remix)
  6. Scott Bond vs. Solarstone - 3rd Earth
  7. Elizabeth Fields - Speak In Sympathy (Jussi Polet Remix)
  8. D-Air & Abrente - ID (Alexey Selin Remix)
  9. Miguel Sassot - Empty
  10. Young Parisians Featuring Ben Lost - Jump The Next Train (Kyau vs. Albert Remix)
  11. Solarstone - Seven Cities (Solarstone's Liquid Summer Mix)

Newlyweds

U roku od dve nedelje Biljana i ja smo bili na dva venčanja. Iako je ova tema malo zakasnela, nije na odmet napraviti kratak review onoga što se tamo dešavalo.

Biljana i ja kod Vlajka kući, pre odlaska kupovine mladeNa prvom venčanju, sredinom septembra, njenog brata od strica Vlajka i Branislave, nove pridošlice ovom porodičnom klanu, imao sam velikih problema. Nos me je i dalje zezao (ustvari i dalje me zeza) i jedva sam čekao da se pokupimo i odemo. Na stranu to što smo bili prvo kod mladoženje gde sam mogao da pričam sa ljudima koje znam (a nisam ih znao previše) pa posle kod mlade (kupovina, muzika ispred kuće, bla, bla), ali vrhunac svega bila je moga neizdržljivost kada je muzika i njen izbor u pitanju. Dakle... kompletan aranžman domaće "pop" muzike, i novokomponovanih "narodnjaka", ali i muzike sa prostora Republike Srpske... "Ja sam mali bata, imam tri zanata..." ostalo mi je nažalost u pamćenju, ponajviše zato što su to "svirali" jedno 4 ili 5 puta. Ostalih "numera" ne želim da se sećam.

Sve u svemu, osim odlazaka u toalet, ili ispred hotela kako bih udahnuo svež vazduh i seo u Sputnika da malo "isperem" mozak od takve muzike, nisam imao nikakvih kretanja. Ni igranja. Čemu to, kada ne mogu da uživam u takvoj muzici. Ako je išta za pohvalu, to je da sam trubače elegantno eskivirao i izbegao.

Biljana i ja na Vanjinom i Mikicinom venčanjuDrugo venčanje, koje je bilo 1. oktobra sam mnogo bolje podneo i mnogo se bolje proveo. Prvo, nos me nije toliko zezao i pravio probleme, a drugo - Biljana je bila kuma svojoj drugarici Vanji koja se udavala za Mikicu (Miroslava), pa smo bili za stolom mladenaca. Sva početna nervoza, kako mlade i kume, tako i ostalih oko njih je vrlo brzo splasnula, a venčanja (i cimanja) u crkvi nije bilo, već se direktno nakon kupovine mlade otišlo u restoran. Muzika... joj, muzika, moj večiti problem! Ubite me ako ne budem pustio Armin Van Buuren-a ili DJ Tiesta na mojoj svadbi! :) Šalu na stranu - muzika, MNOGO podnošljivija! Dosta numera sam i sam znao, hteo to javno da priznam ili ne. Ko još ne zna tekstove pesama Harisa Džinovića, "Zlatibore pitaj Taru" i tih popularnih starijih pesama koje imaju svoj šmek i koje itekako mogu da pevam. Za čudo, pevao sam svim glasom. I igrao, ehej! Dakle, čudi me da sutradan nije bio smak sveta, pošto sam to uradio samo još na bratovljevoj svadbi, u momentu kada su se puštali zabavnjaci (Idoli, Bajaga i recitatori, Riblja čorba...).

Mladin ludi ujak :)Highlight of the evening, bio je mladin ujak koji je prosto poludeo u momentu kada su se pojavili trubači. Inače, za vašu informaciju (iako ste mogli da zaključite sa prethodne svadbe) - ne podnosim trubače. Nisam antisemista, ali tu pojavu cigana sa izlupanim limenim duvačkim "instrumentima" ne mogu da podnesem. Elem, ujak se popeo na sto mladenaca i mlatarao rukama i "igrao". Užas. Udaljili smo se malo od stola da nas ne bi izlupao ručerdama (pošto je malo krakat čovek, jel'te), a "svirači" izbalavili. I ta pojava bacanja para, guranja novaca u limene "instrumente", pa još muzičari kada počnu da mole za pare... ih, bre... stvarno ne podnosim trubače.

Šteta što je bila nedelja, pa smo sutra radili i krenuli kući oko 23:30, a svadba je trajala još svega 30 minuta. Dakle, retka svadba gde sam se baš lepo proveo. Niko više ne najavljuje svadbe. Valjda ćemo ekonomski malo da stasamo da možemo da odemo na još neku dogodine, ili našu da napravimo. Svi ste pozvani, ako ovo čitate! :)

Friday, October 06, 2006

Tužne, melanholične boje

Od svih godišnjih doba, jedino je jesen na koju se najteže navikavam. Proleće, leto i zima - svako ima svoj šarm i svoju osobenost, nešto što me čini nasmejanim; pa makar napolju pržilo sunce na 40 stepeni dok vozikam bajk i slušam muziku, duvao "severac" dok se voda mrzne i krcka pod nogama a onako nafatiren odećom prkosim prirodi, ili pak jutro osvanulo "zeleno" od drveća pred mojom zgradom dok kišica lagano sipi.

A jesen? Šta ona ima, da može da se takmiči sa ostalim godišnjim dobima? Kratko i jasno - ništa. Ustvari, ima, ali to što ima sigurno nije ono što vas može oraspoložiti, naprotiv čak. Boje koje počinju da preovlađuju su tmurne i stare (tamno plava, oker, pa čak i ona boja blata od konstantne kiše), dok na licima ljudi mogu da se vide reakcije slične onima kao kada im je neko dao nešto na jedno vreme, a onda oduzeo. A kako i ne, kada su imali zimu, proleće i leto. Da ne spominjem godišnji odmor. Možda je jesen preuzela birokratsku krivicu onog godišnjeg doba koje počinje taman kada se završi godišnji odmor. A svi znate kako je to... kada posle jednog perioda lenčarenja i "punjenja baterija" počnete ponovo robovanje modernom društvu. Svako se žali da se nije odmorio, da mu treba još "punjenja baterija", da mu posao teško pada. Jadna jesen, kada i ovakve stvari mora da trpi na svojim plećima. Stoga i podseća na dvoligaški tim u prvoj ligi, dok ostala tri takmaca drže primat.

Posledice na meni su već očigledne. Teže ustajem ujutru, što mi najgore pada, nemam volje popodne ni za šta, jedva je skupim da uzmem "Autobaze i autostanice" i da ih čitam, kada se vratim iz posla / vojske / posla već pada mrak... a to je momenat koji najmanje volim. Osećam se kao da je dan jednostavno bačen kroz prozor. Neiskorišćen. Nikakav. Nula.

Zato i jedva čekam da padne prvi sneg... kada paaaadneeee prrrrrviiiii sneeeeg... ja upregnem konja dva, dva vatrena sokola, pa se sankam noooć i daaaaan....!

Thursday, September 28, 2006

P.M.V. i artificial coloured house

Znam, zvuči vrlo čudno, pogotovo naslov koji kombinuje ko-zna-kakvu skraćenicu i 'vaku englesku reč, ali za koji pasus će vam sve biti jasno.

P.M.V.
Stoji za parking mesto vozila. Jednostavno, površina parking mesta je jedna od karakteristika parkiranja i koja se mora dobrano istražiti ne bi li se dobro projektovao i organizovao parking prostor. Takođe je bitno za istraživanje jedinstvenog parking mesta. Naravno, naš narod ne bi bio takav kakav je da ne bi i od parking mesta i ne-parking mesta napravo prostor za svog limenog ljubimca. Prizor koji sam zatekao danas učinio je da se grohotom i zaista iskreno nasmejem. Da je vlasnik jednog od vozila bio u blizini, verovatno bi pomislio "Gle, budale..." A ja došao do zaključka da nismo mi za Evropu (po ko zna koji put). Ali, ni ona za nas. Zašto? Pa tamo stvari funkcionišu, tamo je sve "u milimetar", tamo se igra po pravilima. Ali ovde su ljudi topliji, prijatniji ali i inovativniji, što sledeći primer nepobitno dokazuje.

Pa zašto onda lepo ne napraviti od jednog parking mesta - dva. Kako? Vrlo jednostavno.

  • Prvi uslov - gradska vlada mora da bude dovoljno 1. škrta, 2. glupa, 3. neobaveštena, 4. lenja - da ne obeleži parking mesta na parking prostoru. Šta je jedno par kanti farbe za asfalt u poređenju sa gradskim budžetom? Ništa.
  • Onda mora da se nađe biser od vozača koji voli da parkira "do zgrade", iako ima prostora na pretek, iako vidi kako se drugi nisu toliko blizu parkirali, iako zna da ljudi pored zgrade prolaze, pa im treba prostora.
  • I naposletku, treba da se nađe još jedan vozač koji će takvu situaciju da primeti i - iskoristi. I parkira se iza vozila prethodnog vozača. Perfektno. Za smejanje.

Dve "Zastave", jedna "guzi" drugu.



I vuk sit i ovce na broju. Parking iskorišćen do maksimuma. Kako moj (budući) tast lepo kaže... "Što nisam vlast... sve bih ja to... po kratkom postupku." U pravu je čovek. Apsolutno.

Artificial coloured house
Istog dana, na istom tom mom pešačenju vidim kako majstori vredno rade svoj posao i kreče spoljašnji deo kuće. Boja, koja me je podsetila na one Vitaminkine bombone, sa ukusom "borovnice" ili "jagode" (bolje bi bilo - ukus E315) je prosto štrčala i probadala oči. Ali nije takva kuća jedina, nikako. Ima takvih "svetlih" primera u Pančevu koliko god želite. Drečavo zelena, žuta, roze... samo štrči. I koji je onda smisao takve boje? I takve kuće?


Verujte mi, sličnih drečavih boja u Pančevu ima... zaista puno.


Ps. E, a 'esam li vam rekao da sam krenuo od septembra u "civilno"? :) Sve se ovo desilo na putu od posla do "vojske".

Tuesday, September 26, 2006

Magla nije problem

Nove oči na Sputniku.

Voljeni Sputnik sa novim parom farova, poznatijih kao "maglenke".


Nema govora o prodaji magle, magli u očima ili magli u bilo kakvom prenesenom značenju, već direktnom. Od pre neki dan moj limeni ljubimac dobio je novi par "očiju", i to ne bilo kakvih već Hella FF75. Ova mala sitnica koštala me je oko 55 evra, ali vredi svaku paru. Stoga ova prirodna pojava neće više predstavljati problem kao prethodnih godina kada sam "čkiljio" i pored toga što imam nove farove i Osram Silver Start H4 sijalice koje zaista "razbijaju" noć.

Majstor i moj prijatelj koji održava mog Sputnika je zajedno sa mnom ugradio maglenke. Stavili smo ih direktno ispod prednjeg dela branika koji služi za "gurkanje" po parkingu. Instalacija je odlično urađena, mogu slobodno reći - najpedantnije od svega što je do sada dodatno urađeno na kolima.

A sam paket... da čovek ne poveruje. U kompletu dolaze dva kućišta, Hella H7 sijalice, kablovi, nosači, šrafovi i - ono što me je oduševilo - komplet buksni (što muških što ženskih), zatim stegice i na kraju fancy zeleni prekidač, koji se savršeno uklapa sa zelenim osvetljenjem enterijera mog automobila, a i njegovom farbom.

Sve u svemu, oduševljen sam. Već sada vidim njihovu snagu kada ih uključim noću, vozeći se po lokalnim ulicama. Siguran sam da će čim padne prva magla, kada uključim prekidač ona automatski nestati. Na moju veliku radost :)

Kompletna priča može da se nađe na stranicama sajta mog Sputnika. A evo malo bolje slike kako one izgledaju na automobilu.


I još jednom kako to izgleda...

Friday, September 22, 2006

Mali jubilej

Tačno godinu dana od početka mojih pisanija. Neki čitaju i dalje, neki ne, nekima sam zanimljiv, većini ne... šta ćeš, makar nigde nema propa-gadnih bannera (sem ličnih, naravno) ili ne-daj-Bože reklamnih blokova. ;)

Sve u svemu - da proslavimo jubilej i da blog traje godinama i godinama, radi moje psihičke stabilnosti. Živeli!

Ps. Od juče sam zvanično član skupa domaćih blogova na Planeti Srbiji. Hvala svima koji vode ovaj odličan projekat.

Wednesday, September 20, 2006

Sva moja deca

U elektronskom svetu imamo mogućnost da učinimo sve što želimo (dobro, skoro sve) i pišemo ono što nam se dešava, što volimo ili ne volimo. Većina nas ima neki svoj sajt (na free serveru ili na zakupljenom serveru) gde piše šta mu je volja. Tako sam i ja još od 1997. godine počeo lagano da stvaram svoju 'porodicu' sajtova da bih je do danas doveo do broja od čak - osam članova. Od ovih osam, dva su u suštini zajednička, odnosno projekti koje sam uradio zajedno sa mojim bratom. Ostalih šest su moji lični. Pa, da vam predstavim moju skromnu porodicu koja je sada online...

Goxxy's Home Page v3.0

Ovo čudo napravljeno je 1998. godine, a u suštini je naslednik mog prvog ličnog web sajta, koji nije međ' živima, niti negde na diskovima, a još manje na internetu. Bila je ta verzija 1.0 na www.pancevo.co.yu a 2.0 i ostale 2.x verzije na tada popularnom free XOOM serveru (link je ustvari Web Archiva, kako je nekada XOOM izgledao). Gomila gluposti o meni, pretežak sajt, puno JavaScript-ova... Ali i pored toga, meni jako drag sajt, noćna mora za održavanje :) Ostao samo kao arhiva na netu.
Goxxy's Home Page v3.0


Goxxy's Reincarnation

Jedina kompletna, ali (nažalost neažurirana) lična prezentacija. Potpuno urađena u Flashu, u suštini moj prvi veliki i ozbiljni Flash projekat. Kada je napravljena, bila je zaista i posećena i poznata, osvojila par nagradica po internetu i to je to. Takođe najgora noćna mora za održavanje. Sa, tada ograničenim znanjem o Flashu, naravno da update nije mogao biti automatizovan niti iole malo lakši. Razmišljam o zvaničnom gašenju sajta, pošto je izgubio svaki smisao. Možda redirect na neki novi lični blog sa svežim i tačnim informacijama... videćemo.
Goxxy's Reincarnation


ratkovićdesign

Sajt koji predstavlja mene i mog brata kao dobitnu dizajn - razvojinu kombinaciju za outsource. Kreiran je pre Goxxy's Reincarnation i ustvari ovo je prvi Flash projekat (ali trenutno online je v2, verzija 1 kreirana u juna 2001. postoji samo u Web Archivi, bila online svega mesec-dva). Koliko je težak i koliko nezgodan za održavanje dovoljno govori o tome da nije ažuran i da je već dovoljno puta razmišljano o pravljenju XHTML/CSS verzije, dok bi se ova stavila u arhivu. Međutim, previše obaveza (posao, vojska, posao...) čine da se v4 ostavi po strani, za bolje dane. Verzija 3 nije preskočena, već nikada nije ni urađena :) Ipak, i pored svojih mana, v2 je osvojila mnogobrojene dizajn nagrade i učinila da ratkovićdesign postane vrlo poznat po Srbiji ali i preko okeana ;)
ratkovićdesign


Designers Network

Najveći zajednički projekat mog brata Bobana i mene. Od verzije 1.0 lansirane novembra 2001 godine, doživeo je takođe jedan bitan update sredinom 2002 godine, a zatim skoro i dodavanje foruma. Nažalost, zbog prevelikih obaveza, kako mog brata i mene lično, sajt je dosta zapušten, ali nikako zaboravljen. Čim završim svoje lične obaveze, založiću se da se da 99% završena verzija 4 ovog srpskog dizajnerskog portala zaživi. DNK je takođe osvojio par nagrada, bio pominjan u časopisu Remont. Opet v3 preskočena? Da, da, totalno neuspešan redizajn.
Designers Network


Goxxy's Personal Thoughts

Pa to je mala malenkost koju upravo čitate. Kakva slučajnost, za dva dana ovaj blog će slaviti svojih godinu dana postojanja. Simpa, zar ne? Stay tuned, ima još toga da se kaže, priča, komentariše, pljune...
Goxxy's Personal Thoughts


Goxxy's Thoughts on 15MP Projects

Ovo je blog koji će vrlo uskoro biti ugašen. Nažalost, zbog nekih osećanja izostavljenosti što zbog (opet) ličnih obaveza, što zbog takvih ophođenja ljudi 15MP, nemam nameru da pišem ikakve komentare na rad tog tima. Najpre zato što se ni ne osećam više kao deo tog tima. Toliko.
Goxxy's Thoughts on 15MP Projects


Goxxy on Parazz

Online free galerija na kojoj sam postavio dosta svojih ličnih slika. Moram priznati da mi ovo jedan od dražih sajtova pošto sve što ljudi žele da vide, mogu to da urade na ovom sajtu. Ujedno, moja Parazz-ova galerija je poslednji sajt (odnosno nalog) koji sam uspešno otvorio.
Goxxy on Parazz


Lada Sputnik 1.3s

Last, but not the least! Datum rođenja ovog sajta na besplatnom CarDomain serveru je vrlo smešan - 31. decembar 2003 godine, nešto pre odlaska na novogodišnji provod u Beograd. Vrlo detaljne i sveže informacije o tome šta je od 2001. godine urađeno i promenjeno na mom ljubimcu na četiri točka, kao i planovi šta će se u budućnosti raditi. Naravno, gomila slika kako spolja tako i iznutra nije zaobiđena. Pomoću ovog sajta su neki ljudi sa Vrele Gume foruma uspeli da saznaju za "Lada Fanatika" iz Pančeva.
Lada Sputnik 1.3s


Šta će u budućnosti biti... videćemo. Jedino o čemu mogu realno da razmišljam je objedinjavanje svih mojih sajtova na jednom portalu odakle će se moći dobiti svi podaci kako o meni lično, tako i o onome šta radim, čime se bavim, koja kola vozim... a za koju godinu i o mojoj porodici, najverovatnije :) Nikad se ne zna!

Monday, September 18, 2006

Doviđenja i dobrodošli

Oduševljeni članovi Ferrari tima, slave novu pobedu na domaćem terenu. Ostalima je to za nauk.


Prošli vikend, trka na legendarnom Autodromo-u u prelepoj Monzi filovanoj Tiffosima. Napaljeni navijači Ferrarija zdušno su podržavali svog "lokalnog" heroja u njegovim naporima da osvoji... koju ono beše...? Da, osmu šampionsku titulu svetskog prvaka Formule 1 (jbt, ovo zvuči kao moja buduća titula... dipl. ing. za drumski i gradski saobraćaj i transport...). Trenutno stanje stoga: Alonso 108, Schumacher 106; Ferrari 168, Renault 165. Vrlo napeto.

Ono što je konstantno brujalo prošlog vikenda i ono o čemu se samo pričalo, nikako nije bila borba za šampionsku titulu, već odluka Schumachera o tome da li će nastaviti svoju karijeru kao vozač Ferrarija i u 2007. sezoni. Na kraju vrlo uzbudljive trke koja nije mogla proći gore po Alonso-a a bolje po Schumacher-a, sedmostruki šampion izjavljuje da se bez obzira na ishod ove sezone povlači iz Ferrari-ja kao vozač. Da li će ostati u nekoj drugoj ulozi, videćemo. Pak, Bernie Eclestone je čak izjavio da bi Michael mogao da bude vozač Renault-a. Moguće? Sumnjam.

Master i njegov apprentice. Videćemo kako će se Kimi snaći.


A ko će umesto Schumachera? Ko bi drugi do Kimi Raikkonen-a. Mladi finac sigurno nije srećan izjavama Tiffosi-a kako mu crvena boja ne stoji, ali dolazi u vrhunsko konkurentni tim, sa kolegom koji je pokazao da može i hoće, tako da mu nikako neće biti lako. Pored silnih rokada i promena vozača, sigurni takmaci za šampionat sledeće sezone biće Ferrari i McLaren. Renault sa Fisichellom i Kovaleinenom nije toliko jak kao 2005. i 2006. godine.

Moram reći da mi je ipak drago što Schumacher odlazi. I bolje da ode, dok je nepobediv a ne kada njegova snaga i talenat splasnu pod naletom mladih i brzih vozača, kojih je sve više i više.

A ostale novosti koje su se izdešavale pre ove krucijalne odluke su:

Odlazak Juan Pabla Montoye iz McLaren Mercedes tima i iz Formule 1 uopšte. Biće mi jako žao zbog ovog temperamentnog kolumbijca. Jedini čovek koji je posle Damon Hill-a osvojio moje simpatije, svojim poznatim napadom na Schumachera u Interlagosu, Brazil, kao i svojim agresivnim i njemu svojstvenim stilom vožnje. Da su se nekestvari drugačije izdešavale pre dve godine (lagani raspad BMWWilliams F1 tima, i odlazak obojice vozača - Juana u McLaren i Ralfa u Toyotu), verujem da bi ovaj momak kad-tad ispunio svoj potencijal i postao svetski šampion.

Odlazak Jacques Villeneuve-a iz BMWSauber F1 tima. Lajavi krelac :) Čovek koji je došao iz tadašnjeg Indy Car-a u moćni Rothmans Williams Renault 1996. godine da bi bio partner Damon Hill-u, šampion iz 1997. godine, a posle toga... puf. Ništa. Jednostavno, ništa. B.A.R. Honda koja mu je praktično uništila karijeru, zatim koja godina pauziranja i neke vožnje po Renault-u, Sauberu i na kraju 2/3 sezone u BMWSauber-u. Da bi jednostavno popio štiklu. Direkt u guzicu od dr Maria Thiessen-a. U najnovijem broju časopisa F1Racing otvorio je dušu i rekao sve što mu je na srcu.

I na kraju neki provizionalni grid za sledeću sezonu, izgleda ovako:

Renault
Giancarlo Fisichella
Heikki Kovalainen

Scuderia Ferrari
Kimi Raikkonen
Felipe Massa

McLaren Mercedes
Fernando Alonso
Lewis Hamilton, Pedro De La Rosa ili Gary Paffett

Honda
Jenson Button
Rubens Barrichello

Toyota Panasonic
Ralf Schumacher
Jarno Trulli

BMWSauber F1
Nick Heidfeld
Robert Kubica

Williams Toyota (Lexus?)
Alexandar Wurz
Nico Rosberg

Red Bull (Renault?)
David Coulthart
Mark Webber

Scuderia Toro Rosso
Vitantonio Liuzzi
Scott Speed?

Spyker MF1 (ex Midland)
Tiago Monteiro
Christian Albers?

Super Aguri Honda
Takuma Sato
Sakun Yamamoto

I na kraju, evo kompletnog izveštaja trke u Monzi.

Wednesday, September 06, 2006

Prokletstvo

9. avgust - crvenilo i svrab levog oka.
Otišao kod doktora i dobio lekove.
Lečio se.
'Ozdravio'.
Razlog crvenila - unknown.

20. avgust - opet nesnosno crvenilo i svrab oba oka.
Kijavica.
Eksplodirali sinusi.
Nos curi i curi.
Lečio se.
Bio 2 puta na kontroli kod očnog.
Nije prestalo.

1. septembar - konačna kontrola kod očnog, ujutru.
Stvari idu na bolje, kako kaže.
Kontrola u utorak.
Popodne počinje bol u grlu.
Opet kod lekara.
Dobio 'ultimate' lekove (što ne dadoše injekcije?).
Preležao 4 dana u krevetu.
Bol u grlu nestao.
Oči se smirile.
Glavobolja nestala.
Sinusi i dalje bole.
Nos se i dalje 'žuti' i 'zeleni'.

6. septembar - navukao se na Nafazol, jedina stvar koja mi uspešno ostvara nos da bi posle 4 sata (prvo bilo 2, pa 3) nos ponovo počeo da pušta umiljate zvuke talasa i određene visoke i niske tonove.
I sada me jedva blago svrbucka desno oko.
Na poslu sam.
Da li je u pitanju prljava tastatura?
TFT monitor?
Kolege???
Skoro mesec dana mučenja...
Prokletstvo!

Thursday, August 24, 2006

Po 5 za svaku priliku

Setio sam se jedne teme od pre skoro godinu dana i po, pa rekoh da pokušam da sastavim po 5 pesama za svaku priliku. Nešto od toga što je Natty spomenula pije vodu, a nešto bih trebao za sebe da napišem i za moje lične prilike.

5 pesama kada se vozim kolima
  1. ZZ-Top - Rough Boy (prva pesma koja je puštena u mom Sputniku)
  2. R.E.M. - Man On The Moon
  3. Guns'N'Roses - Knockin' On The Heaven's Doors (ili Sweet Child O' Mine)
  4. Lisa Stansfield - All Around The World
  5. Alphaville - Big In Japan
5 pesama kada štrebam (odnosno kada radim zadatke)
  1. Jean Michael Jarre -Oxygene (Album) ili Magnetic Fields (Album)
  2. Enigma - Beyond The Invisible
  3. Robert Miles - In The Mix
  4. Nimbus - Subconscious Mind
  5. David A Stewart - Lily Was Here
5 pesama za vođenje ljubavi / seks
  1. George Michael - Jesus To A Child
  2. Lenny Kravitz - I Belog To You
  3. Berlin - Take My Breath Away
  4. Extreme - More Than Words
  5. Jose PAdilla - Bosaxi (Touched Mix)
5 pesama za rad na poslu
  1. Armin Van Buuren - Astronauts
  2. Armin Van Buuren - A State Of Trance (Live Mix, bilo koja epizoda)
  3. Röyksopp - Only This Moment
  4. Schiller - I Feel You
  5. Jose Padilla - Las Cazuelas (2000 RMX)
5 pesama za vožnju biciklom
  1. Europe - The Final Countdown
  2. Pet Shop Boys - Domino Dancing
  3. Tears For Fears - Everybody Wants To Rule The World
  4. Tears For Fears - Shout
  5. Röyksopp - Follow My Ruin

Neke od ovih se mešaju, zavisi od toga šta narežem na CD i pustim u kolima, ali je uglavnom to -to :) Ko zna kakve su ovo pesme, siguran sam da zna i da uživa u njima.