Thursday, January 26, 2006

Kome još treba januar?

Definitivno ispada da je jedan od najgorih meseci u toku cele godine. Ako izuzmemo neke regularne stvari kao što su prežderavanje na slavama, raznim novim godinama i božićima, pa se tu nađe i poneki rođendan, ovaj mesec je vreme kada se uglavnom osetim izuzetno smoreno. Razlog? Nepoznat. Makar za sada. Pretpostavljam da su opet u pitanju dva činilaca: posao i vreme.

Ali zašto baš januar? Gde baš da se sve potrefi u tom mesecu. Pa eto, dešava se. I to baš u januaru. Počnimo od drugog uzročnika - vremena. Januar je uglavnom ili preplavljen oblacima, da li kišnim ili snežnim (ovo drugo mi u suštini ne smeta - kao što ste mogli pročitati), ali tmurno nebo, vetar pa i onaj mraz koji smrzne slince koji se zbog hladnoće razbaškare po brčićima momaka (i devojaka) - e to su svi glavni uzročnici. Ali za to ima leka - šal, kapa, rukav'ce. Ali avaj, ponekada je i džabe zato što je neizbežno negativno raspoloženje što zbog vremena, što zbog prežderavanja.

"Dobro jutro devojčice, lep i zimljiv dan danas!?"
"More, marš bre u pi*ku materinu! Je*em li vam..."

Prvi razlog, ili sada već drugi u ovom nabrajanju je posao. Makar za mene. Posledice velikog provodadžisanja u januaru (nabrojane nove godine, božići, itd, itd) su neizbežne. U kombinaciji sa poslom, nemoguće je a ne biti umoran u određenim momentima. A treba popodne učiti za januarsko-februarski ispitni rok. I to dva ispita ovom prilikom. I pored TFT monitora na poslu, mene blago bole oči, pa je učenje dosta otežano. Budim se ujutru jaaaako sporo i zlovoljno. Jedva čekam da se završi radni dan. Ma, jedva čekam da se završi januar. Nije li dovoljno razloga.

Moj predlog je da se svih 31 dan uzmu od januara (ionako ih je ratno-profiterski stekao u vreme Slobodana Miloševića) i da se podele raji, tj. Februaru, Martu, Aprilu... i ostaloj bratiji. Obzirom da dotični ima 31 dan, podelimo ga na sledeći način. Po 2 dana svim ostalim mesecima. Od preostalih 9, 5 neka idu mesecima koji imaju 30 umesto 31 dan, gde spada i jadničak Februar. A kada je on poprilično jadan sa 28 dana, onda da mu damo i preostalih 4, jel'te, pa neka se diči. Red bi bio.

Monday, January 23, 2006

Veje i veje...

Toliko halabuke i toliko plašenja ljudi odavno nisam doživeo. Ma, lažem - jesam. Primetio sam abnormalnu porast drženja ljudi u strahu i u ovoj našoj kvazi-državi. Takva je tendencija u svetu, pa valjaju se pratiti ti svetski trendovi.

Evo, uzmite za primer ptičji grip. Mogu samo da prokomentarišem... pfffff! Hoćete zvučni efekat kako biste shvatili? Koliko se pričalo o tome u medijima, par ljudi pomrlo i to sve kosooki (nemam ništa protiv njih, daleko bilo - ali eto oni su prvi na udaru, valjda zato što ih ima najviše), a u Jevropi samo par turaka i valjda neki rumun. O pticama da ne govorimo, one umiru pevajući. Bilo, stišalo se, pa niko ni reč nije zucnuo do skora, kada im valjda ponestalo vesti pa opet udarili po narodu preko medija. A u međuvremenu strah su držali kao i uvek Kosovo, štrajkovi em ovih, em onih, popularna Al-Kaida i ko-sve-ne.

Pa sada i taj "ledeni vazduh" koji dolazi u Jevropu, kao da nikada zimu nismo osetili, nit' videli. Pitali me pre koju nedelju "Jel' hladno, zima je napolju?". Zima bez snega nije zima. Makar za mene, koliko god bilo u minusu. Nije zima kada ne mogu malo zubima da cvokoćem od prave hladnoće, kada nema belog pokrivača kojeg svakog jutra skidam sa kola, kada ne osetim da sam trebao duge gaće da obučem (jes' Kume, korisna je stvar - majke mi!). Pa šta plašite ljude, em -15, em ruski gas ne dolazi, em štrajkuje EPS, joj mila majko. Kao da nismo nikada preživeli lude zime početkom '90-ih kada smo se grejali uz po koju sveću (recikliranu, moram napomenuti), bez struje i grejanja, uvijeni u ćebad pokušavajući da učimo. Ma daj...

Sinoć, kada sam vozio Bilju kući primetim da je jedva počeo da pada sneg. Taman kako su meteorolozi predvideli. U sred noći sam se probudio i pogledao kroz prozor, videvši da baš dobro veje. Izmamio mi se osmeh. Ujutru - šal, kapa, rukavice. -10 C. Super! Izlazim, čistim kola, sedam u njih... lepota, ceo inače sivi grad - totalno ubeleo. A inače i ne volim nešto previše zimu. Ali najviše mrzim "zimu" u kojoj stalno pada kiša, bljuzgavica napolju i osećaš se kao da je niti zima niti jesen, jednostavno ne znaš šta je. Tako da mi ovaj sneg dođe kao nagrada, osveženje, užitak.

Kako je halabuka uticala na mene? Samo da stavim glicerin u brave i na kedere na kolima. Mada to i svake godine pred zimu uradim. Mada, kada razmislim - i ne treba, jer imam centralnu bravu na daljinskom upravljaču. I čemu halabuka, bre? Pustite sneg da veje i man'te se plašenja. Uživajte u zimi, voleli je ili ne.

Wednesday, January 04, 2006

New Year Resolutions

Novogodišnje odluke

Par odluka koje ću, nadam se, moću da sprovedem u delo u ovoj 2006 godini. Pa da počnemo, nasumice što bi se reklo:

  • Završiti fakultet, tj. diplomirati
  • Napraviti diplomsku žurku za drugare i kolege iz firme - proslaviti tj.
  • Prodati auto i kupiti drugi, ili makar srediti sadašnji
  • Biti srećan u vezi kao i prethodne godine
  • Popraviti drugarske odnose sa Saletom, koliko god je to moguće
  • Otići na Zlatibor sa Biljom i ove godine na leto (ako se ima para može i na more, ne pravim pitanja uopšte)
  • Potruditi se da poboljšam položaj dizajnera u firmi
  • Videti konačno šta sa vojskom, civilno služenje please
  • Okrečiti konačno sobu
  • Kupiti nov televizor i policu za isti
  • Promeniti malo raspored u sobi (kupovinom televizora i police za isti)
  • Uramiti još neke svoje radove i okačiti na zid u sobi
  • Pomoći ćaletu da konačno sredi svog Keca
  • Lansirati napokon designersnetwork v4, aktivnije raditi na v5
  • Ići u teretanu makar par meseci konstantno
  • Voziti bicikl aktivnije i mnogo češće na leto
  • Kupiti novi hard disk za kompjuter i KONAČNO reinstalirati XPSP2

Ako se setim još nečega, dopuniću sigurno. A kako koju stvar budem ispunio, tako ću je ovde precrtati, hehe :)

Prvi zalogaji 2006

Malo po malo, ovo kao da i nema neki ukus, zar ne... Čekaj, stani... Ipak ima, malo slatkasto, nešto pomalo gorko, ali celokupan utisak ne bi mogao biti ni gori ni bolji. Tu je negde. U sredini, nit smrdi nit miriše.

Kako je počela ova nova a završila se ona tamo stara tako ljudski (bolje rečji čovečiji) principi nalažu da se trebaš osećati kao da započinješ nov početak. Jer gotova je prethodna godina, odradio si neki svoj posao, sumirao uspehe i neuspehe, uspone i padove, i počinje nova epoha u tvom životu. Neki (kao što je to recimo Beat) kažu da je to novo poglavlje u čovekovom životu, prilika da se započne nešto što nisi odradio prethodne godine, možda isprave greške koje si načinio, učiniš sebe boljim.

E, pa ok. Neka bude. Daleko od toga da ne verujem u to, šta više skoro se apsolutno slažem. Ali šta ćeš kada prvi dani Nove Godine ne deluju baš tako. Deluju sumorno, nestvarno, kao da se trijesprvi na prvi nisam proveo najbolje no ikada. Očekivao bi čovek da oseti zračak sunca na svom licu u trenucima kada se budi, da onako teatralno ustane, rastegli se dok lagana (optimistička) muzika prati radnju a nakon svega toga počne dan bolji no ikada. Hm... Ne, nije ni u jutru problem.

Hajde da se vratimo opet na... pa, početak. Ukus. Nešto između slatkog i gorkog. Slatko - jerbo je zaista kraj jednog poglavlja u mom životu. Bitnog. Dosta stvari se privode kraju, recimo fakultet, pa abnormalna količina posla koji samo čeka da budu završeni (aliluja, aliluja), skupila se neka simbolična crkavica i tome slično. Preslatko - neke stvari kao što su devojka, prijatelji - odlično stoje. Neki bolje nego ikada i to me fantastično raduje.

Gorko? Ne, nije to što ti poslovi nisu završeni, pa se od cvaj-tauzand-zeks očekuje da bude još produktivnija i sa još mnogo više konkretizovanijih uspeha već samo taj osećaj. Hunch. Ukus, da nešto ne počinje kako treba. Biće možda da jednostavno nisam gricnuo 2006 dovoljno, pa da je ustvari to samo predrasuda. Treba jesti malo po malo, pa ćemo videti konačan ukus za koji mesec, jel'te :)

Hm... Šta vi mislite? Trip? Osećaj? Ili ja stvarno počinjem da lupetam?!