Monday, January 23, 2006

Veje i veje...

Toliko halabuke i toliko plašenja ljudi odavno nisam doživeo. Ma, lažem - jesam. Primetio sam abnormalnu porast drženja ljudi u strahu i u ovoj našoj kvazi-državi. Takva je tendencija u svetu, pa valjaju se pratiti ti svetski trendovi.

Evo, uzmite za primer ptičji grip. Mogu samo da prokomentarišem... pfffff! Hoćete zvučni efekat kako biste shvatili? Koliko se pričalo o tome u medijima, par ljudi pomrlo i to sve kosooki (nemam ništa protiv njih, daleko bilo - ali eto oni su prvi na udaru, valjda zato što ih ima najviše), a u Jevropi samo par turaka i valjda neki rumun. O pticama da ne govorimo, one umiru pevajući. Bilo, stišalo se, pa niko ni reč nije zucnuo do skora, kada im valjda ponestalo vesti pa opet udarili po narodu preko medija. A u međuvremenu strah su držali kao i uvek Kosovo, štrajkovi em ovih, em onih, popularna Al-Kaida i ko-sve-ne.

Pa sada i taj "ledeni vazduh" koji dolazi u Jevropu, kao da nikada zimu nismo osetili, nit' videli. Pitali me pre koju nedelju "Jel' hladno, zima je napolju?". Zima bez snega nije zima. Makar za mene, koliko god bilo u minusu. Nije zima kada ne mogu malo zubima da cvokoćem od prave hladnoće, kada nema belog pokrivača kojeg svakog jutra skidam sa kola, kada ne osetim da sam trebao duge gaće da obučem (jes' Kume, korisna je stvar - majke mi!). Pa šta plašite ljude, em -15, em ruski gas ne dolazi, em štrajkuje EPS, joj mila majko. Kao da nismo nikada preživeli lude zime početkom '90-ih kada smo se grejali uz po koju sveću (recikliranu, moram napomenuti), bez struje i grejanja, uvijeni u ćebad pokušavajući da učimo. Ma daj...

Sinoć, kada sam vozio Bilju kući primetim da je jedva počeo da pada sneg. Taman kako su meteorolozi predvideli. U sred noći sam se probudio i pogledao kroz prozor, videvši da baš dobro veje. Izmamio mi se osmeh. Ujutru - šal, kapa, rukavice. -10 C. Super! Izlazim, čistim kola, sedam u njih... lepota, ceo inače sivi grad - totalno ubeleo. A inače i ne volim nešto previše zimu. Ali najviše mrzim "zimu" u kojoj stalno pada kiša, bljuzgavica napolju i osećaš se kao da je niti zima niti jesen, jednostavno ne znaš šta je. Tako da mi ovaj sneg dođe kao nagrada, osveženje, užitak.

Kako je halabuka uticala na mene? Samo da stavim glicerin u brave i na kedere na kolima. Mada to i svake godine pred zimu uradim. Mada, kada razmislim - i ne treba, jer imam centralnu bravu na daljinskom upravljaču. I čemu halabuka, bre? Pustite sneg da veje i man'te se plašenja. Uživajte u zimi, voleli je ili ne.

No comments:

Post a Comment