Thursday, February 23, 2006

(Miami) Vices

Svaka osoba na ovom svetu ima svoje dobre i loše osobine. Neki imaju više minusa u svom portfoliu a neki više pluseva. Dakle, za one koji veruju u Boga, koji su religiozni, verovatno višak minusa znači da naginju ka crvenom gospodaru i njegovim paklenim dvorima, dok višak pluseva znači da ćete se družiti sa sedim bradonjom do kraja... pa dobro, ne može života, ali... neko vreme :)

Minusi mogu biti kako loše osobine, tako i loše sklonosti, navike, postupci... U ovu grupu ubrajaju se i poroci, odnosno stvari koje lično okarakterišeš kao loše a ne mereš ih se otresati pa to ti je. Krpelj. Socijalni krpelj. Mada u suštini neki poroci u mom slučaju nisu loši, već su jednostavno stvari koje su "time consuming" pa te odvuku od ralnog sveta. Mogu biti i stvari koje zadovoljavaju pa stoga nemaš vremena za druge. Ali dobro, dosta je bilo filozofiranja, da počnem sa nabrajanjem.

Kafa

The all-mighty napitak modernog čovečanstva. Skoro smo na DNK forumu pričali o tome kako je pronađen lek kojim se ljudski san može skratiti na svega 2 sata, uz normalno (normalno... šta u ovom slučaju znači normalno - kljukaj se lekovima da bi ostao budan, ccc...) funkcionisanje organizma. Kahva je meni jedan od napitaka koje ili rado ili nerado pijem. Sve je počelo nevino, odnosno isprobavanjem, cirkanjem. Kao i sve što se kao mlad ne plašiš probati, probale su se i pljuge, alkohol, maja pa naravno i kahva. Ovo poslednje je jedino ostalo. A ostala je bogami i navika da me ujutru u 8h pored monitora na poslu dočeka šolja vruće turske kahve (koju inače ne volim da pijem). I naravno, pauza sa kolegama u 11h (svega 3h posle) na kojoj uglavnom popijem... pa, cappucino, espresso ili toplu čokoladu. Leti se količina smanji samo na jutarnju, jer se na pauzi konzumira drugo gorivo - Guarana, prirodni sokovi...

Elem, potrebna je da bih postigao svakodnevno funkcionisanje, i malo sebi produžio radni dan. Zbog velike količine obaveza, učenja, posla, druženja, ne mogu sebi da priuštim da sednem da učim ili radim i zaspem za knjigom, tj. tastaturom.

Presuda: Trebalo bi ostaviti, ili makar smanjiti dnevnu količinu, sa još manjom količinom šećera u dotičnom napitku. Pokušao par puta, neuspešno. 'Ajmo Jovo nanovo.

Sređivanje kola

Jedan od najvećih poroka, pored kafe. Ustvari, jedan od najučestalijih poroka. Naravno, obzirom da kada su kola u pitanju (neverovatno, nijedan post nije u potpunosti posvećen mom prevoznom sredstvu?!) ja sam velika sitničara, pedanterija, picajzla ako baš tako želite. Zimi jedva izdržavam da vidim automobil prljav, blatnjav da sam dolazio u situacije da ga operem pa da se jadničak zamrzne na otvorenom posle pranja i onda "hoćeš sutra malo ući u vozilo, Gorane". A leti... leti je posebna priča. Mislim da se u toku meseca, automobil opere oko 4 puta mesečno, od čega je 3 puta kompletno - spolja i iznutra, što je solidan trošak, složićete se. A pošto je leto vreme kada nema padavina (uglavnom), zato ima prašine. E, to je vreme kada posle posla dođem kući i prebrišemkrpom spolja svoje vozilo. Čisto zadovoljstvo. Ili ako neko voli, neka okarakteriše kao čistu ludost, meni je svejedno.

Presuda: Pozitivno utiče na psihu, ali je poprilično "time consuming". Skoro svako leto kada sam dosta nervozan, smiruje me da izađem napolje, ispoliram i prebrišem svog ljubimca i sa samozadovoljstvom gledam kako se cakli. Pu, pu, ko mač'ja guza. Recimo da je "pozitivan" porok, koji dosta uzima iz novčanika.

Brza (i svakojaka) hrana

Mislim da je u poslednje vreme ovo moj najveći problem. Na ranijim mestima gde smo radili, odnosno gde je firma bila stacionirana imali smo solidan izbor hrane. Ali, em smo se selili em smo zaista ispucali skoro sve resurse u okolini od 30 minuta od posla. Više ni sam ne znam šta da jedem, pa da ne bih svoj mozak preterano opterećivao ili se ode na palačinku ili u Maxi na fast... pardon, quickie-food. Pošto je ta quickie-food još brža. Maxi preko puta firme, skokneš, kupiš, omalaš za 5 minuta (odnosno strpaš "homerovski" svu sadržinu kesica, tetrapaka i tome slično u usta) i postepeno se gojiš. A sadržaj kesica je uglavnom - krompir, kukuruz, krompir, belančevine, krompir, čokolada... uh... jedino što je zdravo, u šta sam siguran jesu ti tetrapaci, pošto svaka dnevna užina ne prolaži bez nekog voćnog jogurta (živeo Imlek!).

Presuda: Hm... Pokušavam stalno da batalim te grickalice, ali bi najbolje bilo kada bi zatvorili ovaj Maxi preko puta firme. Onda bismo opet tražili najoptimalniju prodavnicu u okruženju. Ili pekaru. Ili prčvarnicu, šta god samo da zadovolji stomak a da nije toliko brzo.

Brza vožnja

Ovo više (hvala Bogu) ne praktikujem toliko koliko jesam kada sam bio nešto mlađi. Jedino što praktikujem jeste da kada su putevi pod snegom i ledom u krivine uđem sa povučenom ručno kočnicom. Elem, imao sam naviku da kada mi se ćefne jurcam (srećom imao sam ćaletovog "Keca", a ni Lada Samara nije Bog-zna-šta brža) po Pančevu ili po okolini. Ili, naročito na putu Pančevo-Beograd i nazad. Od kada je taj pravac prebukiran plavim prasićima, to se teško sada može ostvariti.

Presuda: Jedina stvar koju sam efikasno uspeo da suzbijem. Ustvari, zasluga ne ide toliko meni koliko saobraćajnoj policiji i broju plavih koverata sa prijavama upućenim na moje ime.

Pfff... mislim da je to to... Toliko o tome, za sada :)

Dve godine

Biki i ja"Time flies when you're having fun!" Ovo je konstatacija koja proizilazi iz činjenice da smo u subotu Biljana i ja proslavili dvogodišnjicu. Malo glupo je reći "proslavili", obzirom na to nije u pitanju žurka za zilion gostiju, niti nešto što smo slavili uz tortu, piće i okićenim stanom, čime već. Ne, jednostavno sam želeo da izađemo zajedno u neki restoran i da provedemo sasvim obično veče.

Izbor je pao na Terranovu - relativno nov restoran u Pančevu. Atmosfera nije onoliko opuštena niti... pa recimo romantična, koliko sam možda želeo. Ali proveli smo divno veče. Večera je takođe bila za respekt. Najlepše u svemu tome što takav dan, jubilej provedeš sa tom voljenom osobom i posle sa društvom. Nakon večeri, otišli smo kod Kuma, gde su bili Jeca i Sale. Razmišljam - zaista... najlepše veče po pitanju ljudi kojima sam okružen.

I mislim se... kada je pre prošlo dve godine? Kada pre? Imam osećaj da vreme teče mnogo sporije kada sam sa njom i da mogu zaista da uživam u zajedničkim momentima. Imam osećaj da je tek prošlo jedva godinu dana. I imam osećaj da će naredne godine takođe sporo prolaziti. To nikako nije minus, naprotiv. To je odlična stvar, imaš osećaj da mnogo sporije sve to prolazi, da ne stari, da svaki momenat koji provedeš vredi mnogostruko više nego kada si sam. Da ne ureknem - bilo nam je divno prve dve godine. Zabavno, puno izazova, novootkrivenih stvari, puno rešenih sitnih problema, puno uklapanja i kompromisa, dogovora, divnih situacija, ponekada i vrlo spontanih. Nadam se da će svaka sledeća biti isto tako dobra, da ćemo postići sve što planiramo i sve što želimo. A planiramo i želimo mnogo. Za početak jedno drugo, za stalno.

I da... Poklonila mi je najnovije izdanje F1 Racing magazina za dvogodišnjicu. Kako ona kaže, nije ništa specijalno. Meni jeste, svakako! Od omiljene osobe - omiljeni magazin. Hvala još jednom Biki.

Friday, February 17, 2006

Williams Cosworth FW28

27. januara tekuće godine, Formula 1 tim WilliamsF1 lansirao je najnoviji bolid za 2006. godinu. Pa, vreme je da sam se malo setio i da obratim pažnju na ovu stvar koja je za mene druga najbitnija stvar u životu. Zaboravite fudbal, Formula 1 je zakon. Elem, da se vratim na temu i pogledamo rezultate testiranja pre prve trke u Bahreinu.

Prva i najbitnija stvar je bila kako će Williams FW28 izgledati nakon razkida sa BMW-om. U toku zime, prilikom testiranja a pre lansiranja novog bolida tim je koristio takozvanu "interim livery", odnosno od milošte nazvana "privremeni izgled" bolida. Meni se u prvom momentu nije previše dopao. Ali, posle dan-dva, jednostavno sam se zaljubio. Prelepa tamno plava boja koja zajedno sa oznakama na nosu bolida, sa strane nosa bolida vuče korene još iz vremena osnivanja WilliamsF1 tima, prosto je očaravala. I čak nije se previše razlikovala od prethodnog bolida, koliko god to čudno zvučalo (obzirom da je FW27 imao tri boje - belu, srebrnu i dotičnu tamno plavu).

Nakon lansiranja novog bolida, bio sam pomalo razočaran. Jednostavno, činilo mi se da je novi Williams Cosworth FW28 pomalo izgubio na toj harizmatičnosti koju je imao u pre-launch testing periodu. Takođe, neuporedivo je bio lošijeg izgleda u odnosu na Williams BMW FW27, od prethodne sezone, koji je plenio svojim linijama i bojama.

Ono što mi je najviše zapalo za oko jeste velika bela površina sa strana bolida, odnosno na usisnicima vazduha za hlađenje motora. Prazna. Bez reklama. Kao da tim gubi na novcu, kao da je izgubio glavnog sponzora. Naravno, i jeste izgubio, nema više HP-a, ali opet... Kao da niko ne želi da se nađe na tom mestu. Allianz, RBS, Budweiser, Petrobras, FedEx, kao i Tata... Svi su tu, svi su prisutni, dakle ima sponzora. Ali, taj prazan deo sa strane deluje zaista bezlično. Dobro, možda se neko pojavi u međuvremenu.

Ali, ok. Ruku na srce. Jako su me obradovali rezultati testiranja. Krajem prošle godine, nisam očekivao preterano dobre rezultate, obzirom da su u pitanji sasvim novi motori, uzgred još i plaćeni, odnosno da WilliamsF1 tim nema partnera koji proizvodi motore. Prethodnih sezona to nikako nije bio slučaj. Od kada pratim Formulu 1 (od 1993 - što će reći 13 godina), ne sećam se da je WilliamsF1 imao plaćene motore. Bili su partneri sa Hondom, Renaultom, Supertecom, zatim ovim poslednjim - BMWom. Dakle, nisu plaćali motore. Sada moraju i to Cosworth-ove motore. Plašio sam se jako toga iz razloga što su pokretali Minardi prošle sezone, a svi znamo kako je Minardi prošao. Ali, daće Bog da nisam u pravu. I nadam se da je već dao prve predznake u vidu rezultata testova pre početka sezone. FW28 je uglavnom bio u sredinama tabela, ali se pri kraju testiranja redovno (mislim da je četiri puta) bio na prvom mestu, koji su osvajali ili Mark Webber ili Nico Rosperg. Takođe bih napomenuo da sam u F1 Racing-u pročitao da se u boksu Williams-a sada oseća prava britanska atmosfera, da je ceo tim opušten i da naporno radi.

Dakle, kako su i sami u Coswotrh-u rekli - oprezno optimistično. Tačno tako bi se moglo opisati moje mišljenje o tome kako bi FW28 mogao da prođe u novoj sezoni Formule 1. Videćemo šta će biti. Još samo da RTS (ili ko već) objavi da prenose trke Formule 1 i sve će biti u redu :)

Post januarsko-februarski period

Kratko ću se samo osvrnuti na najbitniju činjenicu koja me je ošamarila po licu i delimično poremetila planove u ovoj godini - nisam položio ispit Bezbednost 2. I pored izuzetno dobrog znanja, desilo se. Razloge neću da ponavljam, ko zna-zna, ko ih ne zna... bolje da mu ne objašnjavam.

Elem, restruktuiranje. Ponovno planiranje. Zbog neuspelog ispitnog roka (skoro 3 i po godine se nije desilo da u nekom roku kada izađem ne položim dva ili makar jedan ispit), moram pomeriti Održavanje motornih vozila za apsolventski martovski rok, najkasnije za april. Bezbednost 2 ostaje za jun. A Autobaze i autostanice ostaju da se isprobavaju i polagano grickaju od aprila, preko juna pa da se junački bacimo na prof. Putnika u septembru. To me i dalje čini zadovoljnim, obzirom da sam tako nešto i planirao. Posle položenih ispita, a možda i u toku leta se bude počelo planiranje Diplomskog ili pak nekih pred-diplomskih seminarskih ispita, da se jednostavno uhvatim u koštac i sa tim. Dakle - poslednji ispit u septembru, a diplomski... videćemo. Nadam se krajem godine. Taman negde u decembru da diplomiram (Bože zdravlja) a onda u civilnu vojsku. Ili pak drugo rešenje, koje opet podrazumeva polaganje svih ispita do septembra - civilno od septembra, a lagano, kljaj-kljaj diplomski dok služim ovu nepopularnu obavezu...

Meanwhile... i dalje puno posla. Sve pokušavam što pre da odradim, pre početka sledeće nedelje, kako bih mogao dobro da učim Održavanje. Idiotizam od ispita, moram napomenuti. Pao sam samo zato što nisam ozbiljno učio, a nije teško. Možda uleti neki mali poslić koji budem izbaratao u međuvremenu, u suprotnom - odbijam sve veće poslove, dok makar Održavanje ne položim. Ali oni i dalje nekako nagrću. Dobro, budu li u dobro vreme uleteli, taman će pomoći ovu ideju napisanu ispod.

Približavam se tako rešenju par svojih odluka za 2006. godinu. Vojska, ispiti, diplomski, a najavljeno mi je i da ćemo možda ovde godine okrečiti i stan, samim tim i moj šuntavi kutak u kom boravim, radim, spavam, učim... Još jedan cilj se takođe polako približava - promena vozila. Naleto, takođe. Dotle ću valjda skupiti dovoljno novaca da kupim novu Ladu 112 sa ugrađenim plinom, a da posle tražim kupca za mog Спутника. Biće mi teško da se rastanem zaista. Koliko sam samo vremena proveo u tom automobilu, koliko puta me je pomogao, koliko puta iznervirao... Izneverio ozbiljno? Jednom, i to dva meseca nakon kupovine. Posle toga? Nikada.

Elem, videćemo. Sve je nekako isplanirano, sve je šablonizovano, pretpostavljam da kada se dođe u određene godine, shvataš kako si već sebi zacrtao put i trebao bi da ga se držiš. A kada si bio dosta mlađi, jedini put koji ti je bio iscrtan, bila je škola. Sve ostalo bila je zajebancija, zezanje, trošenje vremena. Spontanost, uživanje u idejama koje momentalno padnu na pamet a drugog momenta ih realizuješ.

Tako sam još jednu odluku doneo, koja nije neophodna ove godine. A to je učenje italijanskog jezika. Otprilike, ideja će se realizovati po konačnom završetku studija i moguće po završetku vojske. Ili u toku nje, svejedno.

Baš jedva čekam da pozavršavam fakultetske obaveze. Najbitnije i najteže. Vojska mi, verujem, neće teško pasti. Makar ne psihički, mnogo teže će pasti finansijski, ali videćemo. O tome u narednim periodima. Verovatno kada i njoj dođe vreme, daleko bilo! :)

Monday, February 06, 2006

Drz'te palceve!

Lezim u krevetu, cackam mobilni, gledam svoj blog, pa rekoh da vas sve zamolim... DRZ'TE PALCEVE SUTRA! Imam ispit u 9h, trebace mi svo znanje i sreca :)

Wednesday, February 01, 2006

Mrzim ispite

Ali zaista mrzim ispite i nimalo ne lažem po tom pitanju. Postali su takvo opterećenje da je to nepodnošljivo. Zašto, zašto? Zašto sine, bre?

Sve se vrti oko začaranog kruga koji čine: fakultet, posao, društvo i devojka. Svakako da su delovi tog začaranog kruga meni izuzetno dragi i da vreme posvećeno njima ne bih menjao ni za šta na svetu, ali tu je i još jedan činilac koji krši sve zakone. Pa ja, naravno. Svoje slobodno vreme vrlo rado posvećujem devojci i društvu. Doduše, društvu malo manje, moram priznati. Uzrok ovome su preostali činioci, a jedan naročito. Posao.

Zašto sada posao? Zato što sam alav na pare, bre. Nisam materijalista, jednostavno ne kategorizujem ljude po tome koliko para imaju u džepu ili šteku, ali sam alav iz prostog razloga što za sebe i svoju buduću porodicu moram jednog momenta obezbediti dobre uslove za život. A baš sada, kao za inat - posla nikada više. Zaista, pretrpavaju me sa svih strana, zasipaju, a ja ne znam kako uspevam da isplivam na površinu. Ustvari možda i znam. Društvo žrtvujem da bih uspeo da učim, a kada ne učim to vreme posvećujem poslu ili ređe društvu. A u poslednje vreme, što je više posla, to je manje vremena i za učenje, a o društvu i da ne pričam.

Tako se vraćamo na početnu hipotezu - ispiti su postali veliko opterećenje. 2.5 ispita do kraja, a ja nemam ni vremena, ni volju a još manje želju da učim. A moram, jerbo ima to da privedem kraju pa makar crka'. Učenje se nekako svodi na to da idem linijom manjeg otpora, pokušavajući prvo da ispolažem ispite koji su dosta lakši (možda i na puškice, nikada se ne zna), u nadi da će količina posla malo oslabiti da bih kad-tad spremio i ove teže. I evo, za 6 dana imam ispit iz Bezbednosti 2, a ja tek juče počeo da štrebam. A već sam Održavanje motornih vozila pao. Ovaj moram da položim. Moram. A mrzim kada nešto moram.

Rešenje je lako - odreći se para, znam. Pogledajte iz drugog ugla, nije lako. Nije nimalo lako. Ovo je godina kada se odlučuje šta, kada, kako. I to za više stvari: količina zarađenih para a samim tim i bolja startna pozicija za osnivanje porodice (thinking big), broj položenih ispita (imam na umu da želim ove godine da diplomiram) ali i Vojska SCG koja će u jednom momentu početi da kucka na vrata zbog moje dužnosti prema otadžbini, koju mi niko ne može oduzeti (kako baš piše u pozivu za vojsku). Preopterećen sam verovatno...