Thursday, February 23, 2006

(Miami) Vices

Svaka osoba na ovom svetu ima svoje dobre i loše osobine. Neki imaju više minusa u svom portfoliu a neki više pluseva. Dakle, za one koji veruju u Boga, koji su religiozni, verovatno višak minusa znači da naginju ka crvenom gospodaru i njegovim paklenim dvorima, dok višak pluseva znači da ćete se družiti sa sedim bradonjom do kraja... pa dobro, ne može života, ali... neko vreme :)

Minusi mogu biti kako loše osobine, tako i loše sklonosti, navike, postupci... U ovu grupu ubrajaju se i poroci, odnosno stvari koje lično okarakterišeš kao loše a ne mereš ih se otresati pa to ti je. Krpelj. Socijalni krpelj. Mada u suštini neki poroci u mom slučaju nisu loši, već su jednostavno stvari koje su "time consuming" pa te odvuku od ralnog sveta. Mogu biti i stvari koje zadovoljavaju pa stoga nemaš vremena za druge. Ali dobro, dosta je bilo filozofiranja, da počnem sa nabrajanjem.

Kafa

The all-mighty napitak modernog čovečanstva. Skoro smo na DNK forumu pričali o tome kako je pronađen lek kojim se ljudski san može skratiti na svega 2 sata, uz normalno (normalno... šta u ovom slučaju znači normalno - kljukaj se lekovima da bi ostao budan, ccc...) funkcionisanje organizma. Kahva je meni jedan od napitaka koje ili rado ili nerado pijem. Sve je počelo nevino, odnosno isprobavanjem, cirkanjem. Kao i sve što se kao mlad ne plašiš probati, probale su se i pljuge, alkohol, maja pa naravno i kahva. Ovo poslednje je jedino ostalo. A ostala je bogami i navika da me ujutru u 8h pored monitora na poslu dočeka šolja vruće turske kahve (koju inače ne volim da pijem). I naravno, pauza sa kolegama u 11h (svega 3h posle) na kojoj uglavnom popijem... pa, cappucino, espresso ili toplu čokoladu. Leti se količina smanji samo na jutarnju, jer se na pauzi konzumira drugo gorivo - Guarana, prirodni sokovi...

Elem, potrebna je da bih postigao svakodnevno funkcionisanje, i malo sebi produžio radni dan. Zbog velike količine obaveza, učenja, posla, druženja, ne mogu sebi da priuštim da sednem da učim ili radim i zaspem za knjigom, tj. tastaturom.

Presuda: Trebalo bi ostaviti, ili makar smanjiti dnevnu količinu, sa još manjom količinom šećera u dotičnom napitku. Pokušao par puta, neuspešno. 'Ajmo Jovo nanovo.

Sređivanje kola

Jedan od najvećih poroka, pored kafe. Ustvari, jedan od najučestalijih poroka. Naravno, obzirom da kada su kola u pitanju (neverovatno, nijedan post nije u potpunosti posvećen mom prevoznom sredstvu?!) ja sam velika sitničara, pedanterija, picajzla ako baš tako želite. Zimi jedva izdržavam da vidim automobil prljav, blatnjav da sam dolazio u situacije da ga operem pa da se jadničak zamrzne na otvorenom posle pranja i onda "hoćeš sutra malo ući u vozilo, Gorane". A leti... leti je posebna priča. Mislim da se u toku meseca, automobil opere oko 4 puta mesečno, od čega je 3 puta kompletno - spolja i iznutra, što je solidan trošak, složićete se. A pošto je leto vreme kada nema padavina (uglavnom), zato ima prašine. E, to je vreme kada posle posla dođem kući i prebrišemkrpom spolja svoje vozilo. Čisto zadovoljstvo. Ili ako neko voli, neka okarakteriše kao čistu ludost, meni je svejedno.

Presuda: Pozitivno utiče na psihu, ali je poprilično "time consuming". Skoro svako leto kada sam dosta nervozan, smiruje me da izađem napolje, ispoliram i prebrišem svog ljubimca i sa samozadovoljstvom gledam kako se cakli. Pu, pu, ko mač'ja guza. Recimo da je "pozitivan" porok, koji dosta uzima iz novčanika.

Brza (i svakojaka) hrana

Mislim da je u poslednje vreme ovo moj najveći problem. Na ranijim mestima gde smo radili, odnosno gde je firma bila stacionirana imali smo solidan izbor hrane. Ali, em smo se selili em smo zaista ispucali skoro sve resurse u okolini od 30 minuta od posla. Više ni sam ne znam šta da jedem, pa da ne bih svoj mozak preterano opterećivao ili se ode na palačinku ili u Maxi na fast... pardon, quickie-food. Pošto je ta quickie-food još brža. Maxi preko puta firme, skokneš, kupiš, omalaš za 5 minuta (odnosno strpaš "homerovski" svu sadržinu kesica, tetrapaka i tome slično u usta) i postepeno se gojiš. A sadržaj kesica je uglavnom - krompir, kukuruz, krompir, belančevine, krompir, čokolada... uh... jedino što je zdravo, u šta sam siguran jesu ti tetrapaci, pošto svaka dnevna užina ne prolaži bez nekog voćnog jogurta (živeo Imlek!).

Presuda: Hm... Pokušavam stalno da batalim te grickalice, ali bi najbolje bilo kada bi zatvorili ovaj Maxi preko puta firme. Onda bismo opet tražili najoptimalniju prodavnicu u okruženju. Ili pekaru. Ili prčvarnicu, šta god samo da zadovolji stomak a da nije toliko brzo.

Brza vožnja

Ovo više (hvala Bogu) ne praktikujem toliko koliko jesam kada sam bio nešto mlađi. Jedino što praktikujem jeste da kada su putevi pod snegom i ledom u krivine uđem sa povučenom ručno kočnicom. Elem, imao sam naviku da kada mi se ćefne jurcam (srećom imao sam ćaletovog "Keca", a ni Lada Samara nije Bog-zna-šta brža) po Pančevu ili po okolini. Ili, naročito na putu Pančevo-Beograd i nazad. Od kada je taj pravac prebukiran plavim prasićima, to se teško sada može ostvariti.

Presuda: Jedina stvar koju sam efikasno uspeo da suzbijem. Ustvari, zasluga ne ide toliko meni koliko saobraćajnoj policiji i broju plavih koverata sa prijavama upućenim na moje ime.

Pfff... mislim da je to to... Toliko o tome, za sada :)

No comments:

Post a Comment