Wednesday, February 01, 2006

Mrzim ispite

Ali zaista mrzim ispite i nimalo ne lažem po tom pitanju. Postali su takvo opterećenje da je to nepodnošljivo. Zašto, zašto? Zašto sine, bre?

Sve se vrti oko začaranog kruga koji čine: fakultet, posao, društvo i devojka. Svakako da su delovi tog začaranog kruga meni izuzetno dragi i da vreme posvećeno njima ne bih menjao ni za šta na svetu, ali tu je i još jedan činilac koji krši sve zakone. Pa ja, naravno. Svoje slobodno vreme vrlo rado posvećujem devojci i društvu. Doduše, društvu malo manje, moram priznati. Uzrok ovome su preostali činioci, a jedan naročito. Posao.

Zašto sada posao? Zato što sam alav na pare, bre. Nisam materijalista, jednostavno ne kategorizujem ljude po tome koliko para imaju u džepu ili šteku, ali sam alav iz prostog razloga što za sebe i svoju buduću porodicu moram jednog momenta obezbediti dobre uslove za život. A baš sada, kao za inat - posla nikada više. Zaista, pretrpavaju me sa svih strana, zasipaju, a ja ne znam kako uspevam da isplivam na površinu. Ustvari možda i znam. Društvo žrtvujem da bih uspeo da učim, a kada ne učim to vreme posvećujem poslu ili ređe društvu. A u poslednje vreme, što je više posla, to je manje vremena i za učenje, a o društvu i da ne pričam.

Tako se vraćamo na početnu hipotezu - ispiti su postali veliko opterećenje. 2.5 ispita do kraja, a ja nemam ni vremena, ni volju a još manje želju da učim. A moram, jerbo ima to da privedem kraju pa makar crka'. Učenje se nekako svodi na to da idem linijom manjeg otpora, pokušavajući prvo da ispolažem ispite koji su dosta lakši (možda i na puškice, nikada se ne zna), u nadi da će količina posla malo oslabiti da bih kad-tad spremio i ove teže. I evo, za 6 dana imam ispit iz Bezbednosti 2, a ja tek juče počeo da štrebam. A već sam Održavanje motornih vozila pao. Ovaj moram da položim. Moram. A mrzim kada nešto moram.

Rešenje je lako - odreći se para, znam. Pogledajte iz drugog ugla, nije lako. Nije nimalo lako. Ovo je godina kada se odlučuje šta, kada, kako. I to za više stvari: količina zarađenih para a samim tim i bolja startna pozicija za osnivanje porodice (thinking big), broj položenih ispita (imam na umu da želim ove godine da diplomiram) ali i Vojska SCG koja će u jednom momentu početi da kucka na vrata zbog moje dužnosti prema otadžbini, koju mi niko ne može oduzeti (kako baš piše u pozivu za vojsku). Preopterećen sam verovatno...

2 comments:

  1. Goxxy prijatelju, potpuno te razumem! Zato sam resio da kazem historijsko NE parama i da diplomiram!

    Nemoze covek sve da postigne ma koliko se trudio. Na necemu mora da se prelomi.

    ReplyDelete
  2. i meni se čini da treba da odlučiš šta ti je najvažnije. što kažu, da preispitaš prioritete...

    ReplyDelete