Friday, February 17, 2006

Post januarsko-februarski period

Kratko ću se samo osvrnuti na najbitniju činjenicu koja me je ošamarila po licu i delimično poremetila planove u ovoj godini - nisam položio ispit Bezbednost 2. I pored izuzetno dobrog znanja, desilo se. Razloge neću da ponavljam, ko zna-zna, ko ih ne zna... bolje da mu ne objašnjavam.

Elem, restruktuiranje. Ponovno planiranje. Zbog neuspelog ispitnog roka (skoro 3 i po godine se nije desilo da u nekom roku kada izađem ne položim dva ili makar jedan ispit), moram pomeriti Održavanje motornih vozila za apsolventski martovski rok, najkasnije za april. Bezbednost 2 ostaje za jun. A Autobaze i autostanice ostaju da se isprobavaju i polagano grickaju od aprila, preko juna pa da se junački bacimo na prof. Putnika u septembru. To me i dalje čini zadovoljnim, obzirom da sam tako nešto i planirao. Posle položenih ispita, a možda i u toku leta se bude počelo planiranje Diplomskog ili pak nekih pred-diplomskih seminarskih ispita, da se jednostavno uhvatim u koštac i sa tim. Dakle - poslednji ispit u septembru, a diplomski... videćemo. Nadam se krajem godine. Taman negde u decembru da diplomiram (Bože zdravlja) a onda u civilnu vojsku. Ili pak drugo rešenje, koje opet podrazumeva polaganje svih ispita do septembra - civilno od septembra, a lagano, kljaj-kljaj diplomski dok služim ovu nepopularnu obavezu...

Meanwhile... i dalje puno posla. Sve pokušavam što pre da odradim, pre početka sledeće nedelje, kako bih mogao dobro da učim Održavanje. Idiotizam od ispita, moram napomenuti. Pao sam samo zato što nisam ozbiljno učio, a nije teško. Možda uleti neki mali poslić koji budem izbaratao u međuvremenu, u suprotnom - odbijam sve veće poslove, dok makar Održavanje ne položim. Ali oni i dalje nekako nagrću. Dobro, budu li u dobro vreme uleteli, taman će pomoći ovu ideju napisanu ispod.

Približavam se tako rešenju par svojih odluka za 2006. godinu. Vojska, ispiti, diplomski, a najavljeno mi je i da ćemo možda ovde godine okrečiti i stan, samim tim i moj šuntavi kutak u kom boravim, radim, spavam, učim... Još jedan cilj se takođe polako približava - promena vozila. Naleto, takođe. Dotle ću valjda skupiti dovoljno novaca da kupim novu Ladu 112 sa ugrađenim plinom, a da posle tražim kupca za mog Спутника. Biće mi teško da se rastanem zaista. Koliko sam samo vremena proveo u tom automobilu, koliko puta me je pomogao, koliko puta iznervirao... Izneverio ozbiljno? Jednom, i to dva meseca nakon kupovine. Posle toga? Nikada.

Elem, videćemo. Sve je nekako isplanirano, sve je šablonizovano, pretpostavljam da kada se dođe u određene godine, shvataš kako si već sebi zacrtao put i trebao bi da ga se držiš. A kada si bio dosta mlađi, jedini put koji ti je bio iscrtan, bila je škola. Sve ostalo bila je zajebancija, zezanje, trošenje vremena. Spontanost, uživanje u idejama koje momentalno padnu na pamet a drugog momenta ih realizuješ.

Tako sam još jednu odluku doneo, koja nije neophodna ove godine. A to je učenje italijanskog jezika. Otprilike, ideja će se realizovati po konačnom završetku studija i moguće po završetku vojske. Ili u toku nje, svejedno.

Baš jedva čekam da pozavršavam fakultetske obaveze. Najbitnije i najteže. Vojska mi, verujem, neće teško pasti. Makar ne psihički, mnogo teže će pasti finansijski, ali videćemo. O tome u narednim periodima. Verovatno kada i njoj dođe vreme, daleko bilo! :)

No comments:

Post a Comment