Monday, April 17, 2006

Dobar dan...

...jel' vam vruća pica?

To je bila moja uvodna rečenica kada smo kolega i ja ušli u Fornetti. Nemojte misliti da me je izuzetno spopala neverovatna želja za razuzdanim i divljim seksom, to je nešto što... pa dobro, ima se - kratko i jasno. Ali, aman, zar takvu glupost da lupim? Nisam očekivao od sebe, ni najmanje.

Kolega nije primetio. Po izrazu lica prodavačice, plave, debeljuškaste i pocrvenele od pečenja peciva (možda se i ona "zapekla"?), nekako sušta suprotnost svojoj starijoj koleginici; reklo bi se da ni ona nije primetila.


"Koliko ćete?"
"Sto pedeset grama."

Izmeri prodavačica, stavi u kesu a i ja onako malo zacrveneo (ne od toplote ili sunca koje je danas baš zapeklo - gle čuda, opet taj glagol) izađoh sa to malo ponosa koje mi je ostalo posle izrečene gluposti. Uh, valjda nije shvatila. Valjda, ili ću morati da promenim izvor hrane na pauzi.

A možda i neću morati. Jer, kako reče moja koleginica, ko zna koliko puta su joj to ljudi rekli. Verovatno joj se i ohladila od tih silnih komentara.

No comments:

Post a Comment