Wednesday, May 03, 2006

1986. godina

Napušteni grad...Godina koju treba zapamtiti. Godina kada su ljudi pokušali da uhvate Boga za onu stvar i zavrnu mu je, a on se na kraju jednostavno nasmejao i učinio nešto što niko nije očekivao - doneo im je veliku, ogromnu katastrofu.

Ne znam koliko ljudi se seća ovog grada, Černobila, kao i događaja po kojem je poznat... ako se i seća... kako ga se seća? Moje klinačko zapažanje, i pored toga što kada sada razmislim i setim se da su stariji ljudi delovali mnogo zabrinutije nego ja, bilo je da se jako nerviram što te godine nismo mogli da jedemo salatu. Pogodite zašto? Kontaminacija. Kako se još jednom pokazuje tačnom činjenica da je neznanje majka sreće... i kako deca lako percipiraju stvari.

Čitao sam pre koju godinu (mislim da je baš bilo prošle godine) pisanje jedne devojke iz Ukranije o tome, koja je na motoru, fotoaparatom dokumentovala dosta toga. Prazan grad, napuštene kuće, zgrade... Sje je ostalo onako kako je to bilo 80-ih. Kao da je 50.000 ljudi ustalo i otišlo iz grada, zauvek. I sve deluje sablasno. Napuštena tehnika - vozila, helikopteri, vatrogasni kamioni... baš ti koji su gasili požar u nuklearki. Svi ozračeni, ne sme im se prići. I tek poneki žitelj koji će radije umreti tu gde je rođen, nego da napusti svoje ognjište.

Pogledam sada i drugu stranu te "medalje". Taj sajt. Kako je do toga došlo. Ko je nastradao i kako. Kako izgledaju posledice, koje su najočiglednije na ljudima i deci koja su se našla na ulici, igrajući se tog kobnog dana. Dok je lagano padala radioaktivna kiša... Užas svih užasa. Deformacije tela, za koje su krivi ljudi i samo ljudi. Ljudsko znanje i neznanje. Pamet i glupost. Skromnost i oholost. Jače od svih ratova. I prirodnih katastrofa. Od svega se čovek može zaštititi, ali od onoga što on stvori i na kraju sjebe - nikako. Nuklearna katastrofa je baš to što vas, ne daj Bože da ikada do nje dođe, neće zaobići. Nikada.

Pogledajte. Nikako nećete ostati ravnodušni... Moje reči su tu totalno suvišne.
Esej o Černobilu

Ps. Flash i iole dobra internet konekcija se podrazumevaju.

Edit:
Zahvaljujući Milošu, prepravio sam malo post sa stvarnim činjenicama - devojka iz Belorusije je ustvari devojka iz Kijeva, Ukrajine. Takođe, mislim da bi bilo korisno pogledati i njen sajt koji ima tu foto priču o Černobilu.
www.elenafilatova.com

Ps. Thanx na kritikama.

3 comments:

  1. Sve je to uredu ali molim te izbaci drugu rečenicu iz tvog eseja o Černobilu!

    ReplyDelete
  2. Nažalost Kume, ne mogu. Jednostavno, kada je neko toliko ohol, tvrdoglav i siguran u sebe (mada ne bi trebao da bude), sigurno će se desiti ovakva stvar - odnosno katastrofa svetskih razmera, prouzrokovana ljudskom greškom u ljudskom glupošću.

    To što je urađeno, bilo je igranje Boga, od strane ljudi iz Černobilske nuklearne elektrane i aktuelne vlasti. I pored upozorenja od strane računara, eksperiment je nastavljen. I završen tragično. Šta reći više.

    Ps. Pogledaj ceo sajt, sa svim slikama, tekstovima, objašnjenjima. Isuviše smo bili mali kada se to desilo, da bi se svega sećali. Refresh your memory.

    ReplyDelete
  3. ja sam negde pročitala rečenicu tipa ne zna se čime će se voditi treći svetski rat, ali je sigurno za četvrti - kamenicama i motkama

    ReplyDelete