Thursday, May 04, 2006

Queen, here I come again

London, noću... ne bih ga baš opet gledao......doduše, bez oduševljenja. Već nedelju dana mi se govorka da se može desiti da odem poslovno u Veliku Britaniju i to na par nedelja. Ovoga puta nisam oduševljen, ne hvata me uzbuđenje, nema tog osećaja kao da idem u stranu zemlju... već samo osećaj da idem tamo da - radim. Što i jeste istina, naravno. Ko bi slao ikoga u stranu zemlju da se zajebava, jel'te?

Mogu da pretpostavim u čemu je fora i zašto se tako osećam. I samom pretpostavkom, siguran sam da bih uboo u centar. Tri nedelje, heeej... Tri nedelje bez mog društva, bez domaće hrane, bez roditelja, bez mojih stvari, mojih kola... i što je najbitnije - bez moje devojke. U tome je najveća stvar, u tome je najveća caka.

Znam, otići ću, zaraditi neku kintu, ko zna kako se provesti sa englezima koji mi nekako baš i ne pasuju kao društvo. Pa ni potencijalno. Mnogo vrdaju, mnogo se migolje, ono što misle baš i ne kažu... Ne govori se u narodu za džabe "nemoj da se praviš englez". Smor. I ta kinta koju ću zaraditi, dobro će doći. Svakako će dobro doći da ispunim taj cilj i vrlo skoro skupim pare za plac. I to vreme koje ću popodne imati za sebe, dobro će doći za crtkanje na firminom laptopu, za spremanje ispita (pošto se taman vraćam u Srbiju pred junski ispitni rok), za... pa razmišljanje. Za pisanje. Sve i svašta. Biće dobro i za nju, da se koncentriše na posao. Na praksu, na rad. Mada znam da će joj biti jako dosadno u određenim momentima. Vrrrlo dobro znam. Isto kao meni.

Za šta sve ovo ne valja? Za moju vezu. Biljanu i mene. Zato što ne prođe dan da se ne vidimo, na par sati najmanje. I pored toga što se zna da radim u takvoj firmi gde mogu kada im prdne da me pošalju na ostrvo, kod Kraljice, da krvavo zarađujem proklete funte... znam da svaki put kada dođe do tog momenta, osećaću se kao govno. Kao da namerno nešto radim, što nam ne odgovara. A mogu misliti kako se ona oseća. I kada pomislim, obuzme me tuga, seta... sve te misli koje te "spuste". Zato što znam kako je bilo prošlog leta kada sam išao poslovno u Portsmouth (usta brodske luke). I kako je reagovala, kako sam reagovao.

Stvarno mi se ne ide, ipak - sada je kasno. Sutra idem po vizu, moram već da sređujem i karticu na telefonu i prebacim se na postpaid kako bih imao jevtiniji roaming... I kako bih mogao jednom dnevno da se čujem sa Biljanom. Biće to dug period, moraću da izdržim. Već osećam da mi nedostaje, iako nisam ni otišao... Damn...

2 comments:

  1. sreća pa ja nemam devojku :P
    ma hajde, jedino što ti ostaje je da iskoristiš to na najbolji mogući način :D
    lepo možeš da pišeš gastrabajterski blog :)

    ReplyDelete
  2. Ako ti nećeš ima ko hoće da ide preko da uzme te pare! :-)

    ReplyDelete