Friday, June 30, 2006

Sirens of the Sea

Volim pevljive pesmice, pogotovo u žanru koji jako dugo slušam i koji mi je prirastao srcu jer se jednostavno i brzo lepi za njega kao celulit za butke. Počevši od 2000. godine kada mi je prvi put u ruke zapao dvostruki Ministry Of Sound Annual 2000 paket i kada sam instant, kao Nescafe, zavoleo Delirium i njihovu pesmu Silence, pa sve do danas kada imam skoro svaku pesmu i svaki remix grupe Oceanlab ili singl u kojem peva njihov član Justine Suissa.

Moj favorit za ovo toplo vreme je:
Oceanlab feat Justine Suissa - Sirens of the Sea (Kyau vs. Albert Vocal Remix)

Nije u pitanju tekst pesme koji je poprilično sladunjav i koji kod većine pesama ovakvog tipa nema smisla (i ima uglavnom reči kao što su 'yeah' i sl.), već način na koji Justine Suissa peva većinu pesama koje peva. Ako ikada poslušate Oceanlab, a volite makar malo Vocal Trance (dobro - nazovite to Techno-om, ako hoćete - iako je to klasičan ili uplifting Trance sa dobrim ženskim ili muškim vokalima), verujte mi... ovo je pun pogodak...

Možda i uploadujem da čujete. Za one koji vole i za one koji su spremni da poslušaju nešto novo i drugačije od svakodnevnog žanra za koji su se zalepili.

Monday, June 26, 2006

Subota, 1. juli, 9 sati izjutra. Pismeni deo ispita Bezbednost saobraćaja 2 (take Two). Učim još od sredine juna, dok sam bio u Velikoj Britaniji u potrazi za kruhom. Prvih 60ak pitanja mogu napamet da izdeklamujem. Počevši od uticaja brzina, definicija brzina, strategija upravljanja brzinama, kampanjama u bezbednosti, merenjima, pa sve do ZoBS-a i ZoOBS-a. Ostaju mi još neki delići - Ekologija (koja kao ima veze sa bezbednošću u saobraćaju), aktivna i pasivna bezbednost (puta, vozila i vozača) i zaista još par sitnica i gotovo... Koliko sam naučio ispit, izaći će mi na uši. Gutam i gutam pitanja i odgovore, a nemam više kapaciteta. Ni mogućnosti da proširim svoju memoriju. Nisam ja kompNJuter...

To je ta mala ½ u naslovu. To je ispit koji mi je preostao, pored Autobaza i Autostanica, kao glavne koske na fakultetu. 34½ ispita datih, još to malo do kraja. I onda mogu da se bakćem sa diplomskim...

Rekoh, subota, 9 časova izjutra. Asistenti Boris, Dača i nas ko-zna-koliko studenata. Koji nisu položili BEZB2. A nije ih puno. Možda ova poslednja generacija, mada čisto sumnjam. Svi su ili položili u januaru ili će nešto drugo da izađu. Da prođem pismeni pa da se oči u oči sastanemo, svi koji smo prošli sa profesorom Milanom Vujanićem. Biti će vrlo, vrlo interesantno.

Tuesday, June 20, 2006

Shoot

Canon PowerShot A530

Moj najnoviji ljubimac.


Napokon. Parče foto sveta samo za mene. Od subote sam se osmelio i potrošio kintu na nešto na šta sam odavno trebao da spizdim pare. Canon PowerShot A530 napokon je stigao u moje ruke, kada sam se (omađijan dobrom ponudom na BM Foto sajtu) odlučio za kupovinu istog. Ne mogoh izdržati!

Inače, gomila fotki koje do dan danas imam realizovane su zahvaljujući dobroti ljudi kao što su kolega Vili, brat Boki, Kum (ooo, pogotovo Kum) i njhovom strpljenju pri mom moljakanju "'Ajde mi pozajmi fotoaparat, 'ajde, 'ajde, 'ajde... neću ga pokvariti, maaaajke mi!" Ili pak, kada se setim, uzimanjem firminog (šuntavog i jadnog) fotoaparata na svega par dana. I onda "Gde je aparat, majku mu?!". Khm...

Nije da sam stipsa, mada i sam nekada to pomislim. Koliko stvari sebi uskratim misleći "pa trebaće mi kinta, bolje da ne trošim... za plac, kuću, stan, whatever." Kao da bih sa 220 eura uspeo da zajebem ceo imaginarni finansijski plan za kuću. Kupovinom aparata uspeo sam da uskratim čak 0.5 metara kvadratnih... nečega. Big deal.

Ali jeste big deal! U pozitivnom, svakako. Kako se polako primiče letnji odmor i unapred isplaniran odlazak na Zlatibor (Biljana i ja u Lađi, sa dva bicikla na krovu i prtljažnjikom punim odeće, obuće i raznoraznijeh gluposti) postavljala su se razna pitanja, od kojih je jedno bilo "Kako ćemo da se slikamo?" To me je na neki način nateralo da investiram u ovu lepu stvarčicu, i to u pravo vreme kada je dotični A530 bio na akciji. Kao što sam investirao u sređivanje kola, krovni nosač, nosače za bicikl i tome slično. E, pa sada mo'š da se slikaš.

Kuća, stan, plac ili bilo koje parče ove planete zemlje u mom vlasništvu (površinsko naravno - još uvek ne prodaju zemlju na kubne metre, osim ako je prenosiva kamionima) je svakako bitno. Samo što taj plan ne da može da čeka, već ima dobre izglede da svakako bude ostvaren iako povremeno "odrešim kesu" i dozvolim sebi izlete van dinkićevske filozofije. I to izlete tipa veljinog velikomučeničkog trošadžisanja.

Ps. U cenu je bio uključen aparat (sa po defaultu 16Mb karticom i 2 baterije), Kingston 1GB SD kartica, Vipow punjač 2300mAh sa 4 punjive baterije i torbica za aparat. Gde ćete više? :)

Tuesday, June 13, 2006

Stvari koje...

...mi nedostaju

Nije poređano po značaju, već po sećanju.

  1. Stari, dobri, ponekada porodični odnos između ljudi u firmi u kojoj radim
  2. Izlasci sa drugovima iz srednje škole, kao i sami drugovi pošto ih jako retko viđam
  3. Commodore 64/128 i onaj feeling koji sam imao dok sam čekao da se učita igrica sa diskete
  4. Igranje basketa sa Kumom i društvom na sportskom centru
  5. Bezbrižnost koju sam imao do trenutka kada sam shvatio da moram da se borim sam za sebe u životu
  6. Spontanost da sa društvom, devojkom ili sam uradim šta god želim, kada god želim, kako god želim
  7. Vreme da crtam automobile ili da napravim novu, svoju (a ne samo Bburago) maketu nekog automobila
  8. Sitnice koje su me nekada zadovoljavale na duže staze (nove patike, novi CD...)
  9. Moj brat u sobi i to što smo gomilu stvari radili zajedno (introe na Commodore-u, sajtove, programe...)
  10. Neki ljudi oko mene koje retko viđam, kao što je moj drugar Viktor, Raca, Ema, Nemanja, društvo sa faksa...
  11. Krečenje stana, a usput i moje (mislim - sada moje) sobe
  12. Izlasci po keju, šetnja
  13. Milan Papulić kao šef i kolega na poslu, ali i osoba koju smo svi mi mlađi ponekad shvatali kao oca (naravno, nemam ništa protiv sadašnje šefice - čak naprotiv)

...mi ne nedostaju

Takođe poređane po sećanju, ne po značaju. Moglo bi se reći i "stvari koje mi ne nedostaju i koje ne bih voleo da se ponove".

  1. Nemaština dok sam bio mlad i išao u osnovnu i srednju školu
  2. Uzburkane veze pune problema i svađa, gde sam ja morao da raskidam
  3. Odlasci na fakultet, dok sam istovremeno morao da budem i na poslu...
  4. ...stoga i ostajanje do jedno 19, 19:30 na poslu u toku treće i četvrte godine studija
  5. Druženje sa Biljanom Golubović
  6. Problemi oko računara i nikada dovoljnog prostora na hardu i brzine određenih komponenata
  7. Problemi sa automobilom koji su do pre jedno 1,5 - 2 godine bili intenzivni i konstantni
  8. Ispit iz Elektrotehnike
  9. Jurenje uslova za upis druge, naročito treće, četvrte i pete godine
  10. Pijanke i napijanja sa društvom iz srednje i osnovne škole na kraju škola

...i još ponešto. Možda se i setim i dopunim, nikada se ne zna.

Monday, June 12, 2006

Opet banka

Kako sam došao iz "velelepne" Velike Britanije imalo je šta da me dočeka. Pobegao sam od nekih tupavih reklama na BBC-u 2, ITV-u i Channel-u 4 a na RTS-u, B92 i na ostalim kanalima me je dočekalo pregršt reklama koje imaju veze sa svetskim prvenstvom u fudbalu. Na stranu to što su neke nemerljivo glupe sadržine i za raznorazne proizvode koje blage veze nemaju sa dotičnim sportom a opet su upakovane u tu marketinšku oblandu da ih "navijači" (koji ne znaju zašto) gutaju kao bensedin-zavisnik istoimene pilule... I na stranu što je 90% reklama na taj fazon (Molim lepo, pa zar ste očekivalu drugačije? Pa SP u fudbalu je globalni fenomen, igrači su nedohvatljivi, oslikavaju se i prikazuju kao sveci, svi žive za fudbal i sve staje!)... Ali, jedna reklama mi je itekako privukla pažnju. Na koji način? Čitajte dalje...

Sedim za stolom i ručam. Mislim da je bio ponedeljak ili utorak prošle nedelje. I imam pogled na televizor, pod uglom od "svega" 30 stepeni u odnosu na površinu ekrana. I na daljinu od 4 metra. Vidim, solidno, mada je nemoguće gutati supu i koncentrisati se istovremeno na intenzivno praćenje tv programa. To i ne radim, već naprotiv - koncentrišem se intenzivno na ono što je keva spremila za has. I počinje ona. Šljašteća, puna efekata, gomila ljudi, statista... odvlači mi pažnju (pošto ako ne može oko da hvata dve stvari, onda makar su oči fokusirane na hranu a uši na televizijski proigram - da se nešto ne propusti) i koncentrišem se svim čulima na to što auditivno-vizuelno program servira publici...

Gomila ljudi, odevenih u srednjevekovnu borbenu odoru, "turci" i "srbi" koliko se da shvatiti. Gledam od dela kada dve vojske jurišaju jedna na drugu, u slow motion-u i sudaraju se u jednoj tački gde će krv liptati (skoro kao u Braveheart-u). Mozak intenzivno procesira informacije - šljašti, puno ljudi, efekata, mnogo para uloženo u reklamu, mnogo. Jedan jedini zaključak koji je centralni procesor u mom telu mogao da donese bilo je - "Za šta je reklama...? Garant je za neku banku..." Organizam obli hladni znoj od te pomisli, jer koja budala bi pomislila da srednji vek ima veze sa fudbalom? Pa još i sa bankom?! Međutim, grdno se prevarih... grdno...

Lisac, možete ga se setiti iz reklama tipa "kad će plata, kad će plata", ili možda iz još nekih debilnih ranijih reklama za istu CA banku (iliti "Geografska širina" banku) sačekuje me sa porukom koja je bljutava da bljutavija biti ne može. "U srednjem veku u fudbalu, bla bla bla, sada je u fudbalu, bla bla bla, a naš tim ugek igra za vas, bla bla bla". Oh Bože, koliko treba biti DEBILAN da se proguta ova reklama??? Koliko treba biti glup da se pomisli da ovakva reklama može da bude progutana od dovoljnog procenta ljudi da bi se povećao obrt dotične banke? I koliko treba biti primitivan da bi se ovakva reklama smislila, ili još gore odobrila od strane upravnog odbora te banke, ako je uopšte imaju?

Pomislim, valjda je ne furaju na svim kanalima. Valjda? Valjda je ne prikazuju često. Valjda?! Proklet bio, pa gde god da se pokaže džingl "reklame" Kiza (ili Komina, ne pamtim ih po ulozi) će nastradati u onoj njegovoj kravljoj kožuri, kapi sa rogovima ili će vikati "Sestro, sestro" (za šta ne mogu biti tuženi jer je "sestra, sestra" isto, nažalost njihova vrla reklama) dok vojske jure za nekom loptom ili za golom kojeg vuku volovi (?!?!).

Bože, u ime svih Srba spasi nas marketinških agencija.

Friday, June 02, 2006

Just Chill, just a bit more...

Pošto vidim da vam se svideo jučerašnji izbor pesama koje sam slušao (doduše, sasvim slučajno - izborom mog omiljenog internet radia), evo vam link za grupu koja zaista obećava. Nisam čuo do danas za nju, ali imam osećaj da ću čuti još koji put. Grupa se zove:

Beatstreamdream

Kliknite iznad i moći ćete da downloadujete jedno 12 pesama, od kojih su neke zaista jako, jako dobre. Zaista. Trust me. Preporučujem pogotovo pesmu Flight Of The Diplasiocoela.

Thursday, June 01, 2006

Just Chill...

Rešenje za jučerašnju nervozu i akumuliranu negativnu energiju dala je moja omiljena internet radio stanica Digitally Imported na Chill Out kanalu.

Zero 7 - Destiny

Ko ne zna i nije čuo ovu stvar, neka je nađe, posluša i uziva. Takođe preporučujem ultra mega hit, sa vrlo dobro urađenim spotom:

Alex Gopher - The Child