Tuesday, July 25, 2006

Zlatibor, take two

Eto, i to se završilo. I to fenomenalno. Bolji provod na godišnjem odmoru nisam imao odaaaaavno. I pored toga što su sa nama išli Jeca i Sale (moj prijatelj i njegova vrlo zahtevna žena), uspeli smo zaista lepo da se provedemo. Ono što prošle godine nismo videli, videli smo ove. Ono što nismo proživeli, proživeli smo ove. Provod, zaista lep i što me je jako iznenadilo - povoljan.

Kupali smo se u bazenu 3 puta (i više bi da nisam izgoreo), bili na vodopadima, posetili Sirogojno i etno selo, krstio se u crkvi u Bioski, vozikali bicikle po Zlatiboru, vozili pedaline, apartman je bio "to die for"... Sve u svemu zaista predivno.

Za kraj da ne davim više, evo par zanimljivih slika sa ovog letnjeg putešestvija...






Thursday, July 13, 2006

I napokon odmor

Dobro zasluženi, nadam se. Odradio sam sve što sam planirao, položio ispit, pripremio sve za put, spremio kintu... Danas u Metrou sa Biljom kupujem stvarčice i hranu za sedam dana, i u subotu rano ujutru putujemo na Zlatibor. Tako da me neće biti jedno sedam dana. Sreća vaša :)

Mada, već sam pokušavao i uspevao da se kačim na Blogger preko mog telefona. Možda me i bude, samo sa utiscima, naravno. Slike, opet, kada se vratim.

Uživajte svi u međuvremenu.

Tuesday, July 11, 2006

Операции Спутник

Juče popodne, nakon položenog ispita i malo odmora, skoknem lagano mojim Sputnikom do Žarkova, kod čoveka kojeg zovem "kasapin", da bih se malo okoristio i častio sebe, a takođe i kako bih našao sebi zabavu do sledećeg ispitnog roka i do putovanja u subotu, 15. jula. "Kasapin", zato što je Dule rastavio, raskupusao, raščerečio (sami izaberite glagol) jedno 40 (i slovima četrdesetak) Lada Samara. Šta god polovno da vam treba, a novo ne postoji u prodaji - ima kod njega. Sigurno. Sasvim sigurno.

Šta sam sve uzeo od njega za svega 2000 dinara, to je čudo jedno. I potrošiću još otprilike oko 1000 dinara na ostatak materijala koji su mi potrebni kako bih te delove sredio. Uglavnom su u pitanju neke plastike (koje su se kod mene izlomile, ispucale i pritom me izuzetno nerviraju svojom škripom) koje planiram da lepo operem, išmirglam skoč-brajtom, odmastim i pripremim za primarnu farbu, a zatim i za konačnu mat crnu farbu.

I sve to su plastike u prtljažniku, koje drže dasku sa zvučnicima, i još neke koje su više tu kao... ukras. Ali me jako nerviraju kada ispucaju i počnu da puštaju zvukove i da se pri svakoj maloj neravnini deru kao da koljem malo prase. E, pa nećeš majci! Slike će biti ovih dana, kako lagano napredujem. Će se vidi.

6, upside down

Devetka, samo tako.

One half down, one whole to go.


Želeo sam i očekivao najmanje omiljenu studentsku ocenu, šesticu, ali sam eto, igrom slučaja dobio obrnutu verziju. Ne, ja nisam nikako jedna od onih osoba kakve je Natty spominjala u svom blogu, već me je juče poprilično usralo (naravno, licemera je i juče poprilično bilo, što me je dodatno i nerviralo...).

  • Prva i glavna stvar - ispitivao nas je drugi profesor, čiji su kriterijumi dosta normalniji od onog drugog profesora, koji se još nije oporavio.
  • Druga - došla su mi pitanja koja sam perfektno znao.
  • Treća - nervoza koja me je držala, obzirom da nisam znao kako Krsto Lipovac ispituje, me je posle njegovog "razgovora" sa prvim studentom sa spiska odmah prošla.

Šta više reći, ostale još Autobaze i autostanice, poslednji i najteži ispit. O tome... kada dođe vreme. A popodne dobijete i fotku, pretposlednje ocene, hehehe :)

Friday, July 07, 2006

Kitten

Juče krenem polako na posao, sednem u kola, okrenem ključ i lagano se uputim do prve raskrsnice u mom kraju (koja uopšte nije prepuna automobila) i zaustavim se. Pogledam i imam šta da vidim - jedno mačence na sred raskrsnice. Svirnem malo, ko veli, možda se tu greškom našlo. Pogledam malo bolje i oslušnem... mjuk maleckog mačeta, novorođenčeta. Ugasim motor, uključim sva četiri migavca i priđem tom slatkom stvorenju, dok je ono onako poluslepo mjaukalo na sav glas. Uhvatim ga za vrat, i sklonim dalje od raskrnice i ulice.

Ne znam odakle ono tu, da li je samo dopuzalo, ili ga je neka druga mačka/mačor ili druga životinja iznela iz gnezda, ali nisam mogao da ga ostavim tu gde je bilo. Ne znam ni kakva ga je sudbina snašla - da mogu i da imam uslova uzeo bih to mače i odneo ga kući. Nadam se da ga je majka našla i vratila u "kući". Mislim da ćemo Biljana i ja jednog dana i imati sopstveno mače, jer ih jako volimo...

Zato su fotke koje sam juče na DNK forumu video, koje je moj prijatelj Ivan Aleksić ufotkao savršeno legle na ovu priču. Neverovatno, kako sam ovo doživeo istog dana, a malo kasnije i video ove prelepe fotografije... Uživajte...





Tuesday, July 04, 2006

Igra sudbine

Voždovac, opština gde je Saobraćajni fakultet

Voždovac, ulica Vojvode Stepe, faks je desno od pruge.


Ima nešto jako interesantno u tome što su ljudi voljni da prepuste svoj život sudbini ili da žive onako kako im sam život servira. Što se kaže, od poteza - do poteza. Inače, nisam neki poklonik te filozofije, ali ponekad ostanem zapanjen činjenicom koju mi život servira i pomislim kako baš ta sudbina ima veze sa time.

Profesor kod kojeg trebamo da polažemo usmeni ispit iz Bezbednosti saobraćaja 2, kako sam pouzdano informisan, nije baš najbolje. Došli mi u subotu na ispit i Nićifor mi reče - srčka. Trostruki bajpas. Kao i većina studenata, počnem da razmišljam... "ko će nas ispitivati na usmenom?" Ok, prvo jedna prepreka, pa posle da razmišljam o drugoj. U subotu sam već posle 25 minuta pisanja odgovora na 9 od 10 pitanja (na najgluplje nisam znao odgovor "definicija Bezbednosti saobraćaja" - koliko za to treba biti... lud, glup, šta već?) ustao, pitao kada su rezultazi i usmeni. Odgovori - 1. utorak, 2. ne znamo. I onda razmišljanja... ili će nas asistenti ispitivati ili neko treći. Ili je profesoru već bolje... ili najbolje rešenje (i za nas i za profesorovo zdravlje) je da nam upišu ocene sa pismenog. Šta će biti, ne znam.

Srčka mi lupa, ta ½ ispita mi priređuje nervozu već dva dana, pogotovo na današnje jutro kada očekujem da mi isti kolega javi rezultate... da sam, najverovatnije, položio pismeni. A dalje? Nadam se da će profesor Vujanić biti ok, zaista. Dobar je profesor, zaista učen i pametan i ako neko treba da smišlja i organizuje tim koji će pisati novi Zakon o bezbednosti saobraćaja, to je on (nikako ministar unutrašnjih poslova Jočić, nikako, nikako!). Ali, ne mogu da se otmem utisku da je najbolje samo da nam zatraže indekse i prepišu ocene sa pismenog... Svima bi nam pao kamen sa srca, siguran sam... A igra sudbine je nepredvidiva - ko zna šta će biti.

Edit: Nićifor mi je javio - 88 po(j)ena, 5. na listi. Usmeni (goddamn usmeni!) u ponedeljak u 9h izjutra. Goddamn! A mrrrrziiiii me da učim...