Thursday, August 24, 2006

Po 5 za svaku priliku

Setio sam se jedne teme od pre skoro godinu dana i po, pa rekoh da pokušam da sastavim po 5 pesama za svaku priliku. Nešto od toga što je Natty spomenula pije vodu, a nešto bih trebao za sebe da napišem i za moje lične prilike.

5 pesama kada se vozim kolima
  1. ZZ-Top - Rough Boy (prva pesma koja je puštena u mom Sputniku)
  2. R.E.M. - Man On The Moon
  3. Guns'N'Roses - Knockin' On The Heaven's Doors (ili Sweet Child O' Mine)
  4. Lisa Stansfield - All Around The World
  5. Alphaville - Big In Japan
5 pesama kada štrebam (odnosno kada radim zadatke)
  1. Jean Michael Jarre -Oxygene (Album) ili Magnetic Fields (Album)
  2. Enigma - Beyond The Invisible
  3. Robert Miles - In The Mix
  4. Nimbus - Subconscious Mind
  5. David A Stewart - Lily Was Here
5 pesama za vođenje ljubavi / seks
  1. George Michael - Jesus To A Child
  2. Lenny Kravitz - I Belog To You
  3. Berlin - Take My Breath Away
  4. Extreme - More Than Words
  5. Jose PAdilla - Bosaxi (Touched Mix)
5 pesama za rad na poslu
  1. Armin Van Buuren - Astronauts
  2. Armin Van Buuren - A State Of Trance (Live Mix, bilo koja epizoda)
  3. Röyksopp - Only This Moment
  4. Schiller - I Feel You
  5. Jose Padilla - Las Cazuelas (2000 RMX)
5 pesama za vožnju biciklom
  1. Europe - The Final Countdown
  2. Pet Shop Boys - Domino Dancing
  3. Tears For Fears - Everybody Wants To Rule The World
  4. Tears For Fears - Shout
  5. Röyksopp - Follow My Ruin

Neke od ovih se mešaju, zavisi od toga šta narežem na CD i pustim u kolima, ali je uglavnom to -to :) Ko zna kakve su ovo pesme, siguran sam da zna i da uživa u njima.

Monday, August 21, 2006

Jebena južna zona

Radim za računarom, napolju pada kiša koja savršeno osvežava ovaj dan i čini ga mnogo prihvatljivijim od prethodnih. Naročito subote, kada je bilo oko 38 stepeni. Otvoren mi je prozor i ona sparina koja se sakupila tokom ovih dana lagano izlazi napolje. Međutim sreća nije dugotrajna, nikako...

Osetim kiselkasti miris... prokletinje. Prokleta bila južna zona i jebena rafinerija nafte. Osetim kako svi mogući nusprodukti proizvodnje benzina naglo ulaze u sobu, kako kiša sve jače i jače pada. I sve više smrdi, sve intenzivnije i upornije.

Nisam mogao da izdržim, posle koji minut sam ustao i uz jače psovke zatvorio prozor. Sada se opet kuvam, iako je napolju savršeno prijatno. I savršeno zagušljivo. Idioti, svi ćemo pocrkati zbog njih...

Friday, August 18, 2006

Dvanaest "žigosanih"

Kao mali smo učili jedan raspored koji je glasio: Merkur, Venera, Zemlja, Mars, Jupiter, Saturn, Uran, Neptun i Pluton. Od danas se to menja i po prvi put posle velikih rasprava naš solarni sistem ima čak dvanaest planeta. Zvuči neverovatno, zar ne?

Ranija, mnogo lakša rasprava, vodila se oko toga da li Puton uopšte i treba da bude planeta ili ne (Pluton je jedina planeta koja nema orbitu u ravni sa Suncem ili sa ostalim planetama u sistemu, već je malo dislocirana, odnosno pod uglom od 17.1 stepen u odnosu na ravan orbiti, a po veličini je manji i od našeg satelita, Meseca). Ova mnogo teža rasprava bila je oko uvođenja novih kosmičkih tela i prozvati ih za planete. Ono što je najteže progutati jeste da nešto od ovih tela uopšte nisu ni planete?!

Tu je najbitniji problem rasprave - šta se definiše kao planeta? Ako pomislimo da Jupiter ima mesece (čak 63) od kojih su neki veličine Zemlje ili Merkura, možda i veći, logično je da se recimo tela klasifikuju po veličini. Ali opet, zar planeta ne orbitira oko sunca? Sigurno ne orbitira oko druge planete, pošto se tada zove satelit (pratilac), odnosno mesec. Najčudnije usvojeni predlog je za asteroid koji orbitira između Marsa i Jupitera (u velikom međuprostoru u Sunčevom sistemu), a postavlja se pitanje kako on nije primećen i kolike je veličine.

Predlozi za imenovanje u planete bili su UB313, najdalji (poznati) objekat u sunčevom sistemu koji je veći od Plutona (pa se stoga kvalifikovao za planetu), zatim Šaron, najveći Plutonov mesec i Ceres, asteroid (između Marsa i Jupitera). Ova imena (Šaron i Ceres) su usvojena, a UB313 dobio je sasvim lepo ime Ksena.

Merkur, Venera, Zemlja, Mars, Ceres, Jupiter, Saturn, Uran, Neptun, Pluton, Šaron i Ksena. Simpatično, ali malo teško za pamćenje. Ipak ćemo morati knjige o astronomiji i kosmičkim telima u Sunčevom sistemu ponovo da pišemo.

Pluton i njegov mesec Šaron. Šaron je otprilike po dijameru pola od Plutona. Detaljnije na Wikipediji.


UB313, sada nazvan Xena. U odnosu na Pluton ima još više deformisanu orbitu. Detaljnije na Wikipediji.


Ceres, najnovija planeta između Marsa i Jupitera. Detaljnije na Wikipediji.


A evo kako objekti u Kujperovom pojasu izgledaju i koje su veličine.


I nemojte da vas začudi ako vaša deca, a možda skoro i vi budete morali ponovo da učite raspored planeta. Sudeći po istraživanjima, broj planeta se vrlo lako opet može povećati. O ovome više pročitajte na Space.com.

Thursday, August 17, 2006

Daybreaker

Label ove zarazne pesme

Preuzeto sa www.cduniverse.com


Pesma koja me je danas oraspoložila i unela pozitivnu energiju (i pored toga što je projekat na kojem radim vrlo shitty) je od ovog meni ne previše poznatog Kenny Hayes-a. Zajedno sa vrlo lepim ženskim glasom Gill Tennant, i to u Sunshine Funk Remix-u. Retka pesma koja nije ništa od onog "udri-tuci" ritma koji često slušam. Naprotiv, remix je totalno lagan, ali i pored toga je uplifting. Letnji zvuci je čine vrlo, vrlo ubedljivom, kao i timpani, neke udaraljke, šta li su već...

Dakle:
Kenny Hayes feat Gill Tennant - Daybreaker (Sunshine Funk Remix)

Ako neko želi pesmu za download, evo i linka, ali nemojte nikome za ovo da kažete. Neka to ostane između mene i vas :) Skinuto je sa internet radia, pa nemojte da vas čudi malo umiksovan kraj pesme.

Tuesday, August 15, 2006

Lada u WTCC šampionatu

VAZ 21103 spremljen za WTCCVest nije nešto ekstra sveža, čak se na Eurosport-ovom sajtu može pročitati detaljnije o ovome još iz novembra 2005. godine (dakle, skoro pa godinu dana), ali nisam mnogo tome posvećivao pažnju sve dok na sajtu FIA WTCC nisam video dokaz - Lada logo i njihov championshiop contender, VAZ 21103. Ovo je nešto izuzetno iznenađujuće, i biće prvi put da se neki azijski proizvođač automobila (naravno izuzev japanskih i eventualno korejskih) takmiči u WTCC-u. Društvo će joj praviti Seat, BMW, Alfa Romeo, Chevrolet i najverovatnije Honda.

Ono što je interesantno, jeste da Lada zaista ima bogatu istoriju u autosportu ali ponajviše u domaćem šampionatu. Doduše, modeli kao što su Niva i Samara (doduše specijalno prerađena sa Porsche-ovim motorom - Samara T3, osvojila je jedan reli) osvajali su sasvim respetabilna mesta na trkama kao što su Pariz-Dakar ili Faraon reli u Africi. Biće vrlo interesantno videti šta će moj omiljeni proizvođač uspeti da uradi na ovom planu. Pratićemo WTCC od sledeće godine, vrlo pomno kao i Formulu 1.

Trenutni podaci za model VAZ 21103
Motor

  • unapređeni VAZ 2110 motor
  • 4 cilindra u redu
  • zapremina 1599 ccm
  • suvi karter
  • ojačano kolenasto vratilo (radilica)
  • kovani aluminijumski klipovi
  • olakšani zamajac
  • direktno ubrizgavanje u dve tačke (multi-point)
  • Motec board kompjuter
  • Sachs kvačilo
Menjač
  • 6 brzina, manuelni
Ogibljenje
  • nezavisno sa stabilizatorima (prednji podesiv)
  • gasni amortizeri
  • Eibach spiralne opruge
Kočnice
  • AP Racing
  • prednji 13" ventilisani diskovi sa četvorostrukim klještima
  • zadnji 10.4" diskovi sa dvostrukim klještima
  • podesivi odnos kočenja prednje / zadnje kočnice
Ostalo
  • ZF servo uređaj
  • točkovi od lake aluminijumske legure
  • pneumatici Michelin 205R17
Evo još nekih slika ovog modela za WTCC






PS. A moj Sputnik dobio je novo ulje u menjaču, radi kao nov, nove paknove za zadnje kočnice, obe sajle ručne kočnice i alternator je očišćen i sada pali kao nov :) A zadao mi je juče toliko muka...

Friday, August 11, 2006

Zdravstvo i pacijenti

Pored rizika da ću zvučati kao jedan moj prijatelj, moram da ispričam jednu sasvim običnu priču.

Sreda prepodne na poslu. Buljim u Sony TFT i nešto tabanam. Posle sat vremena rada, levo oko počne da suzi. I suzi, neprekidno. Ja papirnim maramicama, prstima, čime-sve-ne pokušavam da sprečim izlivanje telesne tečnosti, ali avaj. Oko je uporno. Od prevelike želje da sprečim "plakanje", a uz to i trljanjem oka, dotično je pocrvenelo i tako ostalo do podneva.

Kada sam se vratio kući, odlučim da odmorim malo, u nadi da će crvenilo splasnuti. Opet avaj, oko se još i nadulo, a crvenilo je ostalo. Knjižica neoverena, ne vredi otići kod doktora i kukati da vas pregleda. Ostavim to za sutra, first thing in the morning.

I overim knjižicu kod koleginice i uputim se u očnu bolnicu u Pančevu. Sve se nadam "nije gužva, nije gužva...!" Kad ono, naravno - gužva. Samo sam ja te sreće. Puna, puna! čekaonica, gomila babetina i starkelja koji čekaju kao u njihova zlatna "ragbi" vremena kada su se čekale gomile ulja, hleba, šećera, a uz to se u velikim količinama lakatalo i psovala se majka, otac, bliža i dalja rodbina. Setim se "divnih" 90-ih godina... I stignem na red, čekajući 15 minuta, dedu i još jednu tetku da iskukaju brojeve za čekanje.

"Dobar dan... ja bih da kod doktora na pregled, oko mi je oteklo", kažem ja sestri (iliti bolje tetki koja bi i sama mogla na pregled kod oftamologa jer "čkilji" na oba oka) sa očigledno natečenim, nabubrelim levim okom koje uporno pokušavam da držim u normalnom stanju.
"Potreban vam je uput od lekara", odgovara, a pored njenog lica stoji natpis - uput je potreban osim za hitne slučajeve.
"Nemam uput, može li bez uputa?", pitam, nadajući se da sa "dovoljno hitan" sa mojim levim paradajzom.
"Može, ali pregled košta 400 dinara. Sa overom i svim ostalim, to košta 1000 dinara".
"?!?!?!?!?!", pomislim, psovajući sebe što nisam razmenio pare, kako bih imao dovoljno za ovaj luksuz i istog momenta uživao u blagodetima društva iz 1920. godine. Pitam se, koliko bi me tek opalili po ušima da jutros nisam overio knjižicu. Verovatno kao nekog stranca bez zdravstvenog osiguranja.

Odustanem, krenem do kola kako bih usput razmenio pare a i otišao po uput. Ne pada mi na pamet da čekam među staramajkama, imam sigurno pametnija posla. I stignem srećom brzo u "Novi Svet", nadajući se da ću tu makar proći brzo. AVAJ! 9:32, vreme stizanja; 9:30-10:00, perios pauze zdravstvenih radnika. Odlaze, polako odlaze, stišćem pesnicu kojom bih najradije opizdio ili sebe u glavu ili onu nafrakanu sestru (ova je zaista sestra, mlada, lijepa, jel'te...) koja ima više šminke na sebi nego "dama noći", ali je onaj beli "kombinezon" izvlači da baš ne liči na nju. Samo sam ja te sreće... Odlaze, odlaze... ja ostavljam knjižicu i nadam se da će tih 30 minuta biti najmanje 40, jer ispod toga nema šanse. Tradicija: kafa se mora popiti, nokti nalakirati, tračevi ispričati a i pacijenti se moraju malo opustiti, zar ne? Red je da se i nešto ubaci u kljun, pa rekoh da se sa njima solidarišem i da makar jednu stvar uradim što i sestre i doktorke - da doručkujem.

Dočekam ih napokon i oko 10:45 stignem na red kod nove i vrlo mlade doktorke. Možda godinu-dve starija od mene. I na kraju biser i najbolja stvar dana... Pregleda me ona i da mi kapi za oči i uput kod oftamologa.

"Ako ne splasne otok za dan-dva, idite kod oftamologa. Mada, trebao bi da splasne, nije ništa strašno". I splasnulo je taj četvrtak skoro skroz, a u petak se nije moglo naslutiti da sam imao ikakvih problema sa okom. Zamislite da sam samo tražio uput za pregled, i otišao u očnu bolnicu. Izgubio bih nerve, totalno poludeo od kuknjava i priča "kako je nekad bilo", "kako smo mi mladi nepristojni pa ne želimo da pustimo 425.000 babuskera i starkelja ispred sebe jer oni imaju prednost" i tome slično.

Ne podnosim medicinske sestre i bolnice, ne podnosim posete i čekanje, i to ponajviše zato što su uvek tu starci koji me smore i iznerviraju svojim kukanjem i blebetanjem... Zato i mrzim da sam bolestan...

Monday, August 07, 2006

Kakva trka!

Neverovatno, zaista i to na Hungaroringu u Mađarskoj! Prva trka ove sezone, ja kasnim jedno 15 minuta po startu, pošto sam morao da odvezem brata na aerodrom jerbo leti za London. I pored ganjanja Sputnika brzinama od 80-90km/h po Beogradu i preko "stotke" na putu Beograd-Pančevo, nisam uspeo da stignem na vreme, ali stam stigao taman na gomilu uzbuđenja koje je ova trka donela.

Nakon starta trke, Schumacher je solidan ali Alonso je još bolji!


Na stranu što vozači Williams Cosworth-a nisu uzeli ni bod (tj. nisu ni trku završili), ali su svi ostali napravili takvo uzbuđenje da ni režiser nije pratio čoveka koji je vodio i pobedio na trci! Sa drugarom iz firme sam razmenio više SMS-ova u toku trke, razmenjujući identična mišljenja ('ajmo Reno!, Oderi ga De la Rosa!, Pu!, Glupavi mehaničari! i tome slično), da bi kulminacija dostigla baš pri odustajanju Fernanda Alonsa! Zbog osigurača na zadnjem desnom točku i zbog toga što baš taj osiguran nije pravilno... pa, osiguran, Fernando je morao da odustane zabivši se u barijere kod druge krivine u levo. Takvo spuštanje, tako sam osetio da Schumacher Sr. koji je em razbio prednji stabilizator u (izgubljenoj) borbi sa Fisichellom pa stoga morao u boks, em se okrenuo na stazi, totalno nepravedno dobio treće mesto u trci... I prokomentarišem sebi da taj smrad nikada neće odustati, jer stvarno - statistički gledano, Ferrari i Schumacher su žilava kombinacija i retka su njihova odustajanja.

Fisico u poteri za Schumacherom.


Međutim 8 krugova pre kraja, vidim da je Senioru vrag odneo šalu i da ga De la Rosa brzo pristiže i već 5 krugova pre kraja opasno napada! Jedan pokušaj, ćorak. Drugi, Schumacher seče krivinu i zadržava poziciju (za šta bi trebao da bude kažnjen), treći... De la Rosa prolazi (e, tu smo intenzivno kuckali SMS-ove). Eto i Heidfelda, koji 3 kruga pre kraja napada i prolazi, dok Schumacher pokušava da se odbrani i oštećuje prednje ogibljenje, stoga i odustaje. Pravda je zadovoljena, jako malo smanjena prednost Renaulta i Alonsa u šampionatu. Turska će biti interesantna, pogotovo jer ima smo 5 trka do kraja, a Schumacher mora da pobeđuje da bi ga stigao. I to mora da uradi što pre!

Evo i pobednika!


Da ne zaboravimo i druge stvari... Da, da, Button je pobedio, hehe. Raikkonen se spucao u Luizzi-a, Trulli-ju je eksplodirao motor koji krug pre kraja, Kubica je diskvalifikovan zbog prevelikog trošenja pneumatika a stoga i 2kg lakšeg bolida... Šta se sve nije izdešavalo... Jedina konkurencija ovoj trci, šta više - bolja trka, bila je u Spa Francorchamps-u u Belgiji, 1998. godine, kada je pobedio Damon Hill a drugi bio Ralf Schumacher, obojica tada u Jordan Mugen Hondi. Ili pak, 1997. godina, začudo - opet trka u Hungaroringu u Mađarskoj. Skoro sigurna pobeda Hill-a u jadnmom TWR Arrows Yamahi, pretočila se u drugo mesto zbog zaglavljivanja menjača u drugi stepen dva kruga pre kraja. Retke su takve trke, iznenadne, pune uzbuđenja i obilaženja. Retke, ali ja ih ne propuštam :)

Detaljnije na Formula1.com

Friday, August 04, 2006

Dnevni linkovi

Svako jutro, osim naravno preko vikenda, imam neku rutinu i započnem lagano dan posećujući sajtove koji su mi bitni i koje pratim. Naravno, i u toku dana to pratim, pa sve dok ne završim radni dan, a ne retko i kada dođem kući. Postajem polako čovek koji "mora" da bude online 24-7. Doduše, ne želim to da postanem, ali mobilna telefonija, WAP i Opera Mini aplikacija na telefonu to omogućavaju.

Stoga, hajde da imenujem i izlinkujem nešto što je moj daily-digestive.

U suštini, mislim da je to - to. Možda ima još neki, ali ga se sigurno nisam setio sa razlogom, tj. zato što ga i ne posećujem nešto previše često.

Thursday, August 03, 2006

Kvazi-projekat, recimo uspešan

Posle dužeg vremena čeprkanja po Evolve "software"-u, napokon sam ga prokljuvio i došao do fantastičnog saznanja da je zaista (kako naš narod voli moderno da kaže) "ni za kurac". Toliko komplikovano čedo asp i aspx (eeeej, .NET bre!) tehnologije nisam mogao da ukačim. Ako hoćeš da promeniš izgled prodavnice, valjano ćeš krv propišati da bi dobio ono što želiš. Milion mesta. Na milion mesta treba da gledaš i da menjaš, a do stranica koje bi da izdizajniraš... nekada ne možeš ni da stigneš. Strana puca.

Elem, posle onog "spusta" osećanja od pre dva dana, uspeo sam juče i danas da stisnem petlju i da izdizajniram mockupove, kako bi se klijent napokon čuo umiljatim glasom i dao + ili - kritiku na moj rad. A dosta toga je ograničeno. Proklete boksove sa leve strane ne mogu da odvojim. Padding (da, da, cellpadding) se primenjuje na kompletan levi side-bar. I već dva dana IE sa otvorenom aplikacijom, gledajući šta mogu a šta ne mogu. Neki tekst ni ne mogu da menjam, kao tupave komentare - you are not logged on. A šta ako se korisnik Sign in-uje, a ne Log on-uje? Šta onda, pitam vas?

Tako da je zaključak - Evolve je glup. Stvarno glup. Mislim, uopšte nije evoluirao, već se degradirao. Moj mockup, nadam se da će moći efikasno da se pretoči u sajt koji će zaista ličiti na nešto. A dokle, videćemo. Dokle klijent ne krene preterano da čeprka po administraciji i doda nešto što ja nisam izdizajnirao. A nisam izdizajnirao zato što nisam mogao da vidim ili je strana pucala. Voila. Evo na kraju i mockupova, feast your eyes...





Mockupovi su vlasništvo firme Gowi Group, čisto ako nekoga interesuje. Copyright i all rights reserved, se naravno podrazumevaju.

Wednesday, August 02, 2006

Ne podnosim...

  • Vozače koji umesto da uspore i propuste pešake na pešačkom prelazu, ubzaju kako bi prošli pre njih,
  • Kupce u Maxiju koji guraju moju korpu njihovom samo zarad toga kako bi je stavili na pult i oslobodili svoje "umorne" ruke 200 grama tereta,
  • Ljude koji se deru u mobilni telefon, misleći da će ih sagovornik bolje čuti ako puste glas iz petnih žila,
  • Dvolične osobe, koje ti se smeše u lice a pljuju iza leđa,
  • Ljude koji se uvek prave pametniji od tebe, iako su zaista male šanse da zaista budu pametniji,
  • Policiju, koja uvek parkira ispred moje zgrade na traci za prestrojavanje u desno, iako su odatle pre pola godine paukom uklonili sva civilna vozila,
  • Policiju, koja ne radi svoj posao, nego okrene glavu u drugom smeru kada neko ispred njih prođe kroz crveno, ne propusti pešaka ili intenzivno svira sirenom na semaforu,
  • Budale koje intenzivno sviraju sirenom na semaforu, istog momenta kada se upali žuto signalno svetlo na istom,
  • Profesore na fakultetu, koji smatraju da je njihov predmet bogom-dan i da je najbitniji u životu svakog studenta pa podignu kriterijume ispita na super-abnormal-high,
  • Ljude koji svojim uticajem i ponašanjem uspeju da preobrate osobe koje sam znao, a sada ne mogu da ih prepoznam,
  • Prosjake koji mole za pare da kupe detetu hleb, a kada im okrenete leđa izvade kutiju cigara i zapale po koju,
  • Cigančiće koji prose ili "peru" vetrobransko staklo kola na raskrsnicama,
  • Osobe koje vole da prkose, čisto da bi prkosili,
  • Bezobrazno bogate ljude koji se razmeću svojim bogatstvom i koji bi drugima to natrljali na nos,
  • Budalu koja mi je izgrebala automobil šrafcigerom ili ključem ovog proleća,
  • Šalterske službenike/službenice koji baš kada vi dođete na red, moraju da doručkuju ili odu na pauzu iako je za to vreme tek za 10 minuta,
  • Klijente koji ne znaju hta hoće, već šta neće pa se projekat otegli u nedogled a krajnji rezultat je nešto što nikome ne želim da pokažem,
  • Poltrone koji se šlihtaju nadređenima i lakataju kroz život, a uz to su i dvolični,
  • Moderne srpske "biznismene" koji ne znaju ni reč stranog jezika (ili ga natucaju) a stekli su pare na ko-zna-koji-nelegalan način,
  • I još mnogo toga... čega ću se setiti, a što je proizvod opšte nervoze u Srbiji, "modernog" načina života i žeđi za parama, boljim standardom, razočaranošću životom... i čime-sve-ne...

I samog sebe što se ponekad (srećom, jako retko) nekontrolisano ponašam kao u nekim gore navedenim tačkama...

Tuesday, August 01, 2006

Kvazi-projekat

Prokleta prodavnica i onaj ko je smisli...

Dođe ovaj smoran dan, sve se nadam da će uskoro proći. Za jedan sat i 22 minuta, proklet bio. Čudno kako neke dane na poslu mogu da izguram sa osmehom na licu, radivši šta god im padne na pamet, a neke jednostavno... nemam snage. Ovo je taj drugi primer.

Dobijem projekat. "Projekat". Mislim, i sama reč je isuviše pretenciozna. Glupost od tabananja, fizikalisanja. E-shop treba izdizajnirati, i to postojeći. I to urađen u tabelama. I to sve podešavajući iz administracije. I to sve je tako user-unfriendly (user-kill rekao bih radije) i glupavo da jednostavno šta god da mi padne na pamet verovatno neće biti moguće uraditi. Sada se treba spustiti nekoliko stepenica dole, tj. vratiti se u ona vremena kada su se sajtovi radili u tabelama... Prokletstvo.

Sve osećam da sam danas zbog te gluposti izgubio snagu za bilo čim. Iako sam se naspavao, opet mi se spava. Radije bih da se nisam probudio pa da ovaj dan ne bude uništen ovim "projektom". 'Oću normalan dizajnerski posao - Photoshop, miš u ruke i brush tamo, pixel ovamo, i eto mockupa. A ne ovako. Još jednom - prokletstvo.

Ps. Slika sve govori šta sam do sada "uradio"...