Wednesday, October 11, 2006

Newlyweds

U roku od dve nedelje Biljana i ja smo bili na dva venčanja. Iako je ova tema malo zakasnela, nije na odmet napraviti kratak review onoga što se tamo dešavalo.

Biljana i ja kod Vlajka kući, pre odlaska kupovine mladeNa prvom venčanju, sredinom septembra, njenog brata od strica Vlajka i Branislave, nove pridošlice ovom porodičnom klanu, imao sam velikih problema. Nos me je i dalje zezao (ustvari i dalje me zeza) i jedva sam čekao da se pokupimo i odemo. Na stranu to što smo bili prvo kod mladoženje gde sam mogao da pričam sa ljudima koje znam (a nisam ih znao previše) pa posle kod mlade (kupovina, muzika ispred kuće, bla, bla), ali vrhunac svega bila je moga neizdržljivost kada je muzika i njen izbor u pitanju. Dakle... kompletan aranžman domaće "pop" muzike, i novokomponovanih "narodnjaka", ali i muzike sa prostora Republike Srpske... "Ja sam mali bata, imam tri zanata..." ostalo mi je nažalost u pamćenju, ponajviše zato što su to "svirali" jedno 4 ili 5 puta. Ostalih "numera" ne želim da se sećam.

Sve u svemu, osim odlazaka u toalet, ili ispred hotela kako bih udahnuo svež vazduh i seo u Sputnika da malo "isperem" mozak od takve muzike, nisam imao nikakvih kretanja. Ni igranja. Čemu to, kada ne mogu da uživam u takvoj muzici. Ako je išta za pohvalu, to je da sam trubače elegantno eskivirao i izbegao.

Biljana i ja na Vanjinom i Mikicinom venčanjuDrugo venčanje, koje je bilo 1. oktobra sam mnogo bolje podneo i mnogo se bolje proveo. Prvo, nos me nije toliko zezao i pravio probleme, a drugo - Biljana je bila kuma svojoj drugarici Vanji koja se udavala za Mikicu (Miroslava), pa smo bili za stolom mladenaca. Sva početna nervoza, kako mlade i kume, tako i ostalih oko njih je vrlo brzo splasnula, a venčanja (i cimanja) u crkvi nije bilo, već se direktno nakon kupovine mlade otišlo u restoran. Muzika... joj, muzika, moj večiti problem! Ubite me ako ne budem pustio Armin Van Buuren-a ili DJ Tiesta na mojoj svadbi! :) Šalu na stranu - muzika, MNOGO podnošljivija! Dosta numera sam i sam znao, hteo to javno da priznam ili ne. Ko još ne zna tekstove pesama Harisa Džinovića, "Zlatibore pitaj Taru" i tih popularnih starijih pesama koje imaju svoj šmek i koje itekako mogu da pevam. Za čudo, pevao sam svim glasom. I igrao, ehej! Dakle, čudi me da sutradan nije bio smak sveta, pošto sam to uradio samo još na bratovljevoj svadbi, u momentu kada su se puštali zabavnjaci (Idoli, Bajaga i recitatori, Riblja čorba...).

Mladin ludi ujak :)Highlight of the evening, bio je mladin ujak koji je prosto poludeo u momentu kada su se pojavili trubači. Inače, za vašu informaciju (iako ste mogli da zaključite sa prethodne svadbe) - ne podnosim trubače. Nisam antisemista, ali tu pojavu cigana sa izlupanim limenim duvačkim "instrumentima" ne mogu da podnesem. Elem, ujak se popeo na sto mladenaca i mlatarao rukama i "igrao". Užas. Udaljili smo se malo od stola da nas ne bi izlupao ručerdama (pošto je malo krakat čovek, jel'te), a "svirači" izbalavili. I ta pojava bacanja para, guranja novaca u limene "instrumente", pa još muzičari kada počnu da mole za pare... ih, bre... stvarno ne podnosim trubače.

Šteta što je bila nedelja, pa smo sutra radili i krenuli kući oko 23:30, a svadba je trajala još svega 30 minuta. Dakle, retka svadba gde sam se baš lepo proveo. Niko više ne najavljuje svadbe. Valjda ćemo ekonomski malo da stasamo da možemo da odemo na još neku dogodine, ili našu da napravimo. Svi ste pozvani, ako ovo čitate! :)

1 comment:

  1. to - narodnjaci, to - ribe u sintetici, sa ispeglanim kosama ili lakovane starije gospođe sa ikebanama na glavi.
    tooooo - tetke strine i ostala rodbina koje se za sve pitaju.
    posebno to za meni. a najviše za one koje ne udari srčka posle toliko zdrave hrane.
    oduševljavaju me i ona dečica koje ima na svakoj svadbi koja trčkaraju tamo amo.

    nego, primećujem, ti si se ispraksovao za svadbe. na vreme se spremi.

    ReplyDelete