Tuesday, October 31, 2006

Referendum za ustav

Spadam u onaj procenat od 53-55% ljudi koji su "iskoristili svoje građansko pravo i glasali na referendumu", koliko god ta rečenica zvučala izlizano i istrošeno. Želeo sam da dam svoj glas i da dam svoj doprinos novom ustavu Republike Srbije zaokruživši da na listiću. Ovo da nije ni idiotu moglo da promakne, pošto se toliko forsiralo na televiziji, bilbordima, plakatima, flajerima... aman, svuda. Ali nećemo o tome kako sam glasao, već baš o nekim utiscima o referendumu.

Mala knjižica donošena je više godina na svetlost dana.


Prvi osećaj koji sam stekao, pri početku kampanje je - da zaista trebam glasati i pomoći usvajanju ustava. Čak u početku nije bio osećaj da se to pitanje narodu nametalo. A onda kampanja počela da bude jača i jača, intenzivnija, kako su se 28. i 29. oktobar približavali. Sve dotle dok nije počela da preti da mi ubije bilo kakvu želju da mrdnem prstom i zaokružim išta. Jednostavno, osetio sam kao da mi neko nameće da moram da izađem, pa makar crkao taj dan. "Ima da izađeš, pa kud puklo - da puklo, mali beznačajni srbine!" Subota mi se gadila, nije mi padalo na pamet da uključujem televizor, već da pokušam da to manje obraćam pažnju na referendumsku groznicu. Već na sajmu knjiga me je dočekao ogroman Ustav na ulazu u halu 1 Beogradskog sajma. Kakva smejurija, zaista... Pa zato im je trebalo par godina da "donesu" taj ustav. Vidi kol'ki je!

Pratio sam pomalo jedino uveče šta se dešava i shvatio da nisam jedini. Mali procenat, svega nekih 17% izašlih u subotu. Nije samo meni prekurčilo, i drugima je bilo preko glave. A onda dođe nedelja. Odmah ujutru, doručkovah i malo gledah TV Avala, koja je čini mi se, jedina koja nije prikazivala onu šlajfnu sa tekstom "poštovani građani... bla, bla, bla..."

Kampanjski billboard: Dobro dani za dobro Srbije

Ma, fenomenalni dani za Srbiju, ali da li su dobri i za nas - građane Srbije?


Stoga mi se nije okretao želudac, već mi je sama sijalica sinula u glavi i spakovah se i odoh na biračko mesto. Prijavih se, uzeh papir, zaokružih da i vratih se kući. Uopšte nije bilo teško, čak pomislih "kako ljudi mogu da ne glasaju, to im je 15 minuta života, o pitanju koje se njih tiče!" Ali onda shvatih opet... kampanja, udri-tuci, guraj, prikazuj na sva zvona, televizijije - opet! Možda sam kasnije preko dana na momente i zažalio, samo zbog te proklete kampanje, tog siljenja ljudi da se izađe na referendum, to forsiranje, to tupljenje...

Verujem da sam uradio dobru stvar. Pročitao sam solidan deo ustava i definitivno je bolji od prethodnog, da će poboljšati i život nama beznačajnim ljudima ove zemlje. Verujem da će malo zagorčati život svim onima koji misle da ćemo se tako lako odreći KiM, iako slabo verujem da ćemo ga zadržati. Verujem da je bolje imati i ovakav solidan ustav, nego nikakav.

Ali, eto - neću više da vas smaram sa političkim temama i dešavanjima u Srbiji, kakva god ona zemlja bila.

No comments:

Post a Comment