Monday, October 16, 2006

Zdravlje i život

Kako život ume da bude prokleto zajeban i naporan to je neverovatno. Ne mogu da držim u sebi to što se oko mene dešava već duže vreme. Na stranu moji lični zdravstveni problemi i to što sam tek posle dva i kusur meseca uspeo da se oporavim od alergije, konjuktivitisa i rinitisa, ali u slično vreme je i moj stariji brat Boki (u sredini, između Beat-a levo i mene na desnoj strani) počeo da ima takođe zdravstvene probleme, ali druge vrste.

Vrlo brzo posle letovanja u Bugarskoj, firma ga je poslala u London na 3 nedelje gde je radio za engleze jedan vrlo stresan posao - technical support. Iliti drljanje sa klijentima (nezadovoljnim ili zadovoljnim a glupim). I u posle jedne žurke, koju je pravi drugi kolega koji je tamo duže vreme, u čast povratka u Srbiju, Boki je doživeo da mu počne zujanje u ušima. Znate onaj osećaj kada posle žurke legnete u krevet i osetite zujanje. Ali ono ujutru nestane. Bokiju nije. I tako već dva i po meseca! Iz čista mira!

On je nervozan, a kako i ne bi bio, kada stalno ima zvukove u desnom uvetu, pa pored toga se na audiometriji pokazalo da još ima i dosta oštećen sluh. Naravno, čim se vratio u Srbiju, otišao je kod lekara i naišao na iste probleme: nerazumevanje i neprofesionalnost doktora ORL. Jedan mu je rekao da kupi neke pilule u toj-i-toj apoteci (sigurno kod njegovog prijatelja) a drugi da se to ne može izlečiti. A vremenom, pored zujanja se pojavio i šum, sluh na desnom uvetu je loš, smetaju mu razni zvukovi - buka naročito... Naopokon, na njegov predlog i uz savet naših roditelja, otišao je sa ocem na VMA gde su ga pregledali i ustanovili terapiju hiperbaričnom komorom, kao i injekcijama koje prima direktno kroz bubnu opnu - u srednje uvo. A otkud sve to - pretpostavka: stres i drugi razni činioci. Verovatno stres na prvom mestu. I terapija koju je dobio je najbolja terapija koja postoji, bolje od te nema u svetu. Jedina. Ako ona ne upali, ne znam šta će...

Ne mogu a da ne osetim ogorčenost prema svemu što mu se dešava. Ne mogu a da mi ga ne bude žao, pošto se suočava sa nečim što nikada nije doživeo, sa nečim jako teškim i napornim, da ne spominjem nepodnošljivim, a prilično je pesimističan u celoj toj situaciji. Ne veruje da će se oporaviti... I sve što pokušavam i mogu da mu kažem će zvučati glupo i bledo, a ni ne znam kako da mu se nađem u takvoj situaciji. Pokušavam sa pričom, bilo kakvim savetima za koje on, siguran sam, već zna. Čak sam mu i za Kombuhu pričao...

Najbitnija stvar za život uopšte je dobro zdravlje. Šta će ti hiljadu kurčeva-palčeva, para i moći ako ti zdravlje nije dobro. I to se ovde pokazalo. Zdravlje na prvom mestu, naročito u slučaju nas koji takav stresan posao i radimo.

Jedino što mogu da kažem i o čemu mogu da razmišljam je da želim da što se pre oporavi i ozdravi. Ne daj se Boki...!

3 comments:

  1. e, da utesim i tebe i tvog brata, i meni se slicna, jos malo gora stvar desila - ja sam odjednom, u roku od pola sata potpuno izgubila sluh na desnom uvu i ravnotezu - uopste nisam mogla da stojim ni da hodam pravo.
    Sreca u nesreci, hvala Bogu, da mi se to desilo na masteru u Italiji, pa me je cimerka odvela do najblize bolnice (San Giovanni, Roma) koja ima, ispostavilo se, najbolje ORL odeljenje u Italiji. Dijagnoza je iznenadni gubitak sluha, bez poznatog razloga. Prvo su mi rekli da je tromb usao u slusni zivac i zacepio ga (sto je bilo jako cudno jer sam tek bila napunila 29 godina), pa onda verovatno neki virus, i na kraju - stres. I ja mislim da je stres bio uzrok, jer sam stvarno bila jako napeta i nervozna i stalno u guzvi. Terapija je bila Trental za sirenje krvnih sudova, nekih 10ak dana, i hiperbaricna komora...ja sam ukupno isla isto nekih desetak dana, i to mi je stvarno pomoglo da se povratim uopste.
    Kada sam ORL doktorki u Srbiji pomenula komoru, gledala me kao cudo..kaze ne ne, mi cemo vama kortizonske injekcije i tako to...vise se nikad nisam pojavila kod nje. I ja cu otici najverovatnije na VMA, da proverim ponovo da li ima leka ovome. Meni se ravnoteza povratila posle par dana, sluh je poceo dosta dobro da se vraca posle hiperbaricne komore, ali sam se ja posle vratila u Srbiju i iz drugih razloga vise nisam nastavila tu terapiju. Tako, sluh mi je i dalje dosta ostecen na desnom uvu, ali ide na bolje i to bez ikakve terapije, i dalje zuji, ali se navikne covek na to - niko nije savrsen, pa bolje sluh nego nesto drugo:) Tvom bratu ce sigurno pomoci hiperbaricna komora, odlicna je i za celi organizam, a koristio bi mu sigurno i pasivni odmor na nekom mirnom mestu...i naravno, eliminisanje stresa iz svakodnevnog zivota - mnogo je lakse to izvesti nego sto izgleda. Zdravlje je ipak na prvom mestu i kad covek vidi zbog kakvih se gluposti sekira i sta mu se desi zbog toga...nema alternative. Toliko iz mog iskustva, izvini na dugackom komentaru:)

    ReplyDelete
  2. Nema problema, dugačak post - ako je dobar - nikome ne škodi. Moj brat je pored tih injekcija i hiperbarične komore dobio gomilu lekova, od kojih je jedan taj koji si i ti dobila - Trental. Takođe pije i dosta vitamina B.

    A što se tiče injekcija, mislim da nisu kortizonske injekcije to što dobija, već neke druge. A što se tiče odmora, e to je već drugi problem. Ne znam da li sebi to može da priušti. Ne finansijski, već zbog toga što već 3 nedelje ne ide na posao, i ukupno će izostajati mesec i više dana. Ako tu bude mogao da ukombinuje neki odmor na planini, recimo na Zlatiboru ili nešto priuštivije - bilo bi odlično za njega.

    Inače hvala na kompletnom komentaru i savetima, svačije iskustvo dobro dođe. Žao mi je što si i ti te probleme imala, ali eto - makar ću moći da mu prenesem nečija pozitivna iskustva, da može malo i on pozitivno da gleda na sve to, a ne totalno pesimistički.

    A možda se i sretnete na VMA, nikada se ne zna. Mislim, ti sada već znaš kako on izgleda, jel'te.

    ReplyDelete
  3. Uh imam i ja sad slican problem, da li je tvom bratu pomoglo lecenje na VMA. Taj tinitus je jako dosadan i naporan.

    ReplyDelete