Tuesday, November 28, 2006

Višestruko veće koncentracije

Znate kako je u Pančevu? Kada vidite maglu, vrlo dobro znate da to nije do meteoroloških prilika, već da se to južna zona opet osmelila i dala sve od sebe kako bi zaradila koji miliončić-dva više tog dana. A sve na štetu građana koji tu istu južnu zonu pogone.

Sinoć
Krećem kolima do Bilje na Kotež 2 i napolju prvi put vidim intenzivnu maglu. Uključim oborena svetla, prednje i zadnje maglenke i nja - krenuo sam. Kroz ventilaciju lagano počinje da ulazi miris (ili bolje reći smrad) sumpora i ko-zna-čega-još. Zatvaram je i prkosim zagađenjima. Naravno, nedovoljno - nije Lada hermetički zatvorena. Naprotiv.

U povratku slična situacija, možda još i gora. Magla je gušća, smrad se toliko ne oseti ali... sada se vidi. Vidi se gomila prašine koja napada na automobil, vidi se mnoštvo crnih tačkica po šoferšajbni, toliko da moram da izvadim Kanebo krpu i da prebrišem "šoferku".

Jutros
Budim se, krmeljiv i ipak nekako raspoložen, za razliku od juče. Onako iz kreveta, odakle nemam neki pogled na ulicu i nebo, razmišljam... "Čini mi se da magle više nema..." Ustajem i prestravljujem se prizorom. Tolika magla da se vidi svega 20-ak metara ispred. Naravno, brisanje šoferke, i što ranije zabarikadiranje u motorno vozilo se podrazumeva. Sve radi toga da ne udišem sve ono što izaziva rak ili otkaze mnogobrojnih organa. Disajnih, reproduktivnih, za varenje... Svih.

Pre pola sata
Izlazim iz firme na kratko, pošto treba da odvezem automobil kod auto limara da se prefarba prednji branik. Oljuštio se od udarca psa od pre mesec dana. Samo što sam izašao iz ajfora firme, osetim miris sumpora, benzina, nafte, tako jak miris, kao da mi je neko cisternu poturio pod nos. Ne mogu da verujem. Ne mogu! Pa da li su oni normalni?!?! Da li misle da ovo niko neće primetiti?! Da će opet ljudi progutati izgovor tipa "loši vremenski uslovi", prebacivanje odgovornosti sa RNP-a, na Petrohemiju, pa na ništa manje krivu Azotaru?!

Nema šanse. Prvi je Srđan Miković zvučao nedorečeno, zbunjeno i u krajnjem slučaju smešno, kada se jutros na RTS-u javio telefonom i objasnio da je u pitanju zagađenje višestruko jače od onog zagađenja od 14-15. novembra. Nisu uključili sirene, jer bi to bilo u 2:30 ujutru i ljudi bi izašli napolje da vide šta se dešava i otrovali se. Jeste, bi - sigurno. A zagađenje je bilo: oko 37μg sumpora (14.-15. bilo je oko 10μg) a praškastih materija oko 540μg (14.-15. bilo oko 120μg). Simpa, zar ne?

A, naravno, na sajtu B92 su opet o tome pisali. Samo što Vlada i dalje ćuti kao zalivena.

Tuesday, November 21, 2006

Diplomirani master

Dugo se već drvi o pitanju uvođenja Bolonjske deklaracije na naše Fakultete, odnosno o usklađivanju standarda i načina studiranja u Srbiji (beše i Crnoj Gori) sa standardima u ostatku normalnog i civilizovanog sveta. Takođe i o uvažavanju naših diploma u inostranstvu i tumačenja mastera i bačelora. Međutim, sinoćno pravno tumačenje Ministarstva prosvete i sporta nanelo je smešak na moje lice, u pozitivnom smislu. Zakonom jačeg i pravosnažnijeg delimično je pregažena nezavisnost Beogradskog i ostalih Univerziteta.

Doduše, od ovakvog usklađivanja će većina profitirati, tako što će masteri (odnosno titule dipl.) postati i oni koji su 4. godina studirali, i to na boza fakultetima kakav je Ekonomski i njemu slični. Naravno, još je smešnije što masteri neće postati diplomirani inženjeri elektrotehnike, diplomirani hemičari ili diplomirani inženjeri mašinstva, koji su krv propišavali zarad diplome i učeniji su od većine sličnih sa titulom mastera na zapadu. Kada se setim rečenice Dekana ETF-a... interpretacija: "Mogu ja vama dati kakvu god titulu, pa i titulu mastera, ali džaba to vama ako vi nemate dovoljno znanja." Ako nemaju ETF-ovci, pa ko onda ima?! Pored ETF-a, jedino se diploma HF-a priznavala u svetu, čak i u vreme sankcija, pajvane jedan. Drskost i egoizam jednog čoveka.

Studenti se bune, neki hoće da dobiju tek-tako titulu mastera, a neki se bune što će biti nepravedno degradirani. I protiv jedne i protiv druge stvari sam. U prvom slučaju - masteri će postati oni koji to ili ne zaslužuju, ili nemaju znanje. U drugom, fakulteti će se bespravno nafatirati para koje hoće da zgrnu od diplomiranih studenata, više godina posle njihovog završetka studija.

Slažem se - negde su studije lakše, negde teže. Lično znam da je HF, četvorogodišnji, mnogo teži od SF-a, petogodišnjeg. Pa i kada bi HF razvukli, opet bi bio teži, jer su profesori mnogo striktniji. Ali, to su razlike među fakultetima. Pa i Ekonomski je boza u odnosu na SF, pa se ja ne bunim (sem što konstatujem kako je lakši, jel'te...). Ali, ako neko treba da postane master, to su ljudi koji su - krv propišali davajući silne uslove za potpis (za potpis, heeej?!), za izlaske na kolokvijum, za uslov za ispit... pa neka je trajalo i 4 godina. A po automatizmu, dati mastere ljudima koji su studirali 5 godina, pošto je tako po Bolonjskoj deklaraciji. Takođe, treba bodovati ispite, pa ako neko završi 4 od tih 5, i ne skupi dovoljno poena - nije master već bačelor. Simple as that.

I ja kapiram da je cela frka nastala zbog želje fakulteta da ukradu pare od ionako već dovoljno ogoljenih studenata (a ko i ne bi, dozvolila država, omogućio sistem), želje studenata da se malo ovajde ako mogu, i da ne dozvole da ih namagarče i da im fakulteti uzmu ono što su svojim radom, učenjem i zalaganjem stekli, a sada na kraju i pravnim tumačenjem Ministarstva koje je sve lepo ošamarilo i dalo svoj stav. Ima tako da bude ili vas biti neće. Gotovo. Ali tako ne misle studenti...

Lično, ne tangira me ova priča. Čak i opterećuje ponekada, totalno nepotrebno. Neću napuštati Srbiju, ne verujem, tako da mi je master ili dipl. ing. saobraćaja - svejedno. Ionako sutra imam poslednji ispit, pa ću nešto postati. Jedno ili drugo, I don't care. Jedino će biti zajeb ako u budućnost tražim posao, a ovi traže mastera, a meni to nisu dali, nego sam dipl. ing.

Monday, November 20, 2006

Omiljeni film

Evo jednog starijeg posta sa mog drugog bloga (vrlo zapostavljenog, mislim da ću ga uskoro možda i ugasiti), inspirisanog sinoćnjim propuštanjem mog omiljenog filma na RTS 1. Enjoy.

Cover BFFT 1

Izgled DVD covera za Back to the future


Nisam želeo da pišem o omiljenim filmovima, baš zato što je Beat svojevremeno pisao o filmovima koji su mu ostali u pamćenju a koje je gledao kao dete. Ali, avaj tema na 15MP forumu me je nagnala na ovo.

Moj omiljeni film je Back to the Future. I to sva tri. Pomislićete kako mi je prvi možda najomiljeniji od ta tri, jerbo je opšte poznata činjenica da su moderni filmovi i njihovi nastavci jednostavno - dupe i oko. Nastavci nisu vredni ni jednog jedinog uloženog dolara. Ali pogrešićete. Skoro 100%. Bolje reći 99%, jer mi je BTTF 1 zaista najdraži, ali ništa, ni za trunku manje draži mi nisu BTTF 2 i 3. Sva tri se nastavljaju jedan na drugog i definitivno se ni ne mogu gledati kao pojedinačne celine. Nego da objasnim zašto baš BTTF. Zašto je ovaj film ostavio toliki utisak na mene, verovatno za ceo život.

Prvo - doba u koje sam gledao film. Ili bolje kako sam došao do njega. Video klubovi su u to vreme kuburili sa kasetama i presnimavali kasete, tako da se uvek posle jednog filma mogao naći neki drugi ili pak dva filma. Posle gledanja nekog filma kod druga, premotasmo kasetu i naišli na kraj trećeg dela BTTF. Moram li napomenuti da me je uzlet lokomotive na kraju scene, pre odjavne špice raspametio i da sam prosto morao da nađem o kom se filmu radi. Jedva sam ih našao. I odgledao. Bez prekida, bez daha. A onda se pojavila i trilogija na 1 kanalu u novogodišnjoj noći posle godinu dana, kada sam snimio sva tri dela. Mislim da sam imao oko 13 godina. Možda i koju godinu manje.

Drugo - priča. Klasika. Dobri i loši momci. "Ludi" naučnik. Edipov kompleks (kako je Beat to dobro objasnio), smotani momak na kraju postaje heroj čitavog kraja. Fantastično odrađena klasična priča. Naravno da ne pričamo da se naučna fantastika tako predivno provlači kroz sva tri dela. Iako nije SF u klasičnom smislu, nisam mogao da odolim tome i da ponekada shvatim BTTF kao SF film. Da ne pričamo da se ljubav svuda provlači, da sve zavisi od glavnog glumca koji je 100% smotan i taman kada mislite da ne može da uspe u nečemu, iznenadi vas.

Michael J. Fox i Christoher Llozd na snimanju BTTF 1

Michael J. Fox i Christopher Lloyd u jednoj od scena u filmu.


Treće - uloge. Michael J. Fox, Christopher Lloyd, Lea Thompson (za mene totalno nepoznata, a i dan - danas)... Fox-a sam poznavao iz komedije Teen Wolf koji je snimljen iste godine, ali sam ga igrom slučaja ranije gledao. Odlično je odglumio, zbunjeni tinejdžer Marty McFly, koji svira gitaru. Ma, fantastično. Možda i prosečni amerikanac. Ne zna šta je gigavat, plaši se nuklearnih stvari... A Lloyd... je tek priča za sebe. Po meni, jedan od retkih glumaca koji svojom pojavom začini film do takve mere da je to nadprosečno. Uloga Dr. Emmett Brown-a mu hje savršeno legla. A ni ostali nimalo ne zaostaju.

Četvrto - muzika. Muzika iz špice oduševljava. Kao i muzika od Huey Lewis & the News - The Power of Love, glavna tema koja se stalno provlači kroz ceo film. Zvuci koji čine neku situaciju napetom, drže te na vrhovima prstiju dok se situacija ne reši. A čim se ona reši, pojavljuje se novi problem!!! I tako stalno! Poslušajte Overturu, mislim da će vam se itekako dopasti. Nažalost, fajlovi nisu nekog velikog kvaliteta...

Legendarna vremenska mašina - DeLorean

De Lorean DMC-12, jedini model koji je De Lorean Motor Company proizvela.


Peto - automobil. Kao klinac, videvši DeLorean, tako nabudženog... mogao sam samo da ga zamišljam kao perfekciju u automobilskoj industriji. Ostavio je neverovatan utisak na mene. Znate kako čitajući knjige zamišljate neke stvari mnogo bolje nego kada vidite na filmu? Recimo samo da je film meni 100% verno predstavio mašinu za putovanje kroz vreme. Sam DeLorean inače i nije nešto pouzdan automobil, dosta je solidne konstrukcije... ali u filmu...? Kako kaže moj prijatelj Ćilim... vrh.

Film i posle 20 godina izgleda kao da je sasvim nov, sa mnogo bogatih vizuelnih efekata. Jednostavno je fantastičan. Video sam celu trilogiju na DVD-u na aerodromu na Heathrow-u, ali nisam imao 25 funti da ga kupim. Žarko sam želeo i pored toga što imam sva tri dela na DivX-u. Savetujem svakog ljubitelja da pogleda ovaj video vajl od 70MB - BTTF fan video.

Friday, November 17, 2006

Dobrodošli u Pančevo

Krajem 2004. godine, na sajtu designersnetwork, u okviru takmičenja Natural Selection, napravljeno je novo takmičenje pod nazivom "Pollution". Sećam se svog rada, i danas mi budi tako crna sećanja i zle slutnje da se naježim. Pogotovo što je moj otac bolovao od osteoporoze... zbog Pančeva? Ne znam ni sam...
PollutionCaka je bila da se uz date elemente napravi što bolje grafičko rešenje. Data je slika industrije (u pozadini), buradi i lica čoveka sa gas maskom (kojeg ja nisam iskoristio). Čak su svi naši radovi bili izloženi na zgradi Opštine Pančevo. Mislite li da je iko na to reagovao? Da je neko obratio pažnju na to?

Thursday, November 16, 2006

Amethystium

U 16:46, pre nego što sam krenuo kući, potpuno random (uključen shuffle u Winamp-u) - iz liste od 6 sati i 37 minuta Chill out muzike skinute sa DI.fm radio stanice, pojavio se ovaj titl...

Amethystium - Ethereal

Muzika za sanjare, za one koji vole kombinaciju Enigme, gitare, blagih i nenapadnih tonova, koji ovakve ustreptale note osećaju u srcu...

U potpunosti preporučujem, a za one skeptične... neka poslušaju deo pesme, ili neka se malo više zainteresuju za Amethystium...

Update: Šizela sinoć ćuti

Istina o Pančevu na billboardu

Evo kako Kiklop Nandor vidi istinu o Pančevu, parodijom na original billboard-a.


Kratak post.
Povodom sinoćnog ponovnog zagađivanja grada.
Kažu nije strašno, manje je nego u utorak uveče.
Umesto 12 puta većeg, bilo 6 puta veće.
Nije alarmantno.
Nije.
Već standardno.
Navikli smo.
Udisali smo i jače.
Pa preživesmo.
Sa kojim kancerom više ili manje.
Pre će biti više.
Mnogostruko više.
Šizela je mirna.
Ne pada im na pamet da troše struju,
probijaju bubne opne,
bude i uzbuđuju ljude.
Ionako su se dosta već brinuli u utorak uveče.
Ustali u po noći i došli u Pančevo.
Da po-ko-zna-koji-put pričaju prazna obećanja,
udruženim snagama obećaju svetliju budućnost,
zdraviju i bezbedniju po nas, građane.
Bedne, mrzovoljne i pasivne,
bespomoćne jer radimo u tim fabrikama,
prinuđeni da ćutimo zarad posla na kojem se redovno trujemo.

Ovo prelazi u one postove koji se više puta mesečno pišu.
A dnevno doživljavaju.
Svakodnevnica.
Baš kako jedan od labela ispod kaže.

I nađoh odgovor na pitanje "dokle više?"
Dok ne pocrkamo.
Kao laboratorijski miševi.

Wednesday, November 15, 2006

Povratak šizele

Sinoć, još jednom se pokazalo divno lice našeg milog grada, kada se uveče čak i na naselju Kotež II oko 22 sata počeo osećati nesnosan smrad. Još jednom sam shvatio kako je proklet svako ko živi i radi u Pančevu. Famozna sirena oglasila se zvukom koji je stanovnike podsetio na "Milosrdnog anđela" iz 1999. godine.

Srđan Miković, kao najodgovorniji u Opštini, odmah se izjasnio (čak smo ga danas videli i na Jutarnjem programu RTS-a) i dao izjavu o tome kako fabrike truju li truju, a građanima je oduzeto osnovno pravo na zdrav život. I da Opština nema zakonsku mogućnost da spreči zagađivanje (a kao da bi sprečila, jel'te?). Neverovatno, čak je i naš predsednik Boris Tadić, i po noći dojurio i izjavio kako potencijalnim zagađivačima treba zabraniti rad. Partijski prijatelji treba da se podržavaju i da daju sve od sebe, skupe koji poen, ostanu na vlasti u opštini.

Potencijalnim. Potencijalnim!?!? Jesu li ovi ljudi normalni??? Dok mi dišemo benzen jedno 10 puta više od normalne u Pančevu (a i ta normalna u Pančevu je par puta viša od maksimalne dozvoljene), trujemo se praškastim materijama i sedimo u kućama moleći Boga da nas pogleda i sažali se na nas - ovi sa vlasti prebacuju krivicu na firme, firme krive vetar (ili nedostatak vetra), opozicija pljuje sve odreda kako bi svrgli ove sa vlasti a onda se isto ponašali.... Dotle vi, građani, trujte se, budite bogati kancerom, glavoboljama, genetskim mutacijama, rađajte bolesnu i astmatičnu decu (u najboljem slučaju), a pritom donosite ogromne pare i Republici i Opštini.

A da ni ne spominjemo republičku "inspektorku" za zaštitu životne sredine Jelenu Stanković, koja je tek oko 1h izjutra (po izjavama Srđana Mikovića) otišla u Rafineriju da proveri emisiju štetnih materija. Zašto je ovo bitno...? Evo zašto:


Direktor Rafinerije Nikola Garić rekao je da je Rafinerija sinoć od 22.00 bitno smanjila rad svih kapaciteta koji mogu biti emiteri benzena.

Žalosno je što se ovakve "halabuke" dižu zarad par političkih poena i pokazivanja milosrđa i sažaljenja prema građanima. Još žalosnije je što sam danas video gomilu učenika Gimnazije "Uroš Predić" kako "protestvuju" ispred zgrade Opštine Pančevo. I sve mi se čini da je "protest" izazvan velikom željom učenika za odsustvovanjem časova, kao i velikom željom profesora za povećanjem plate. Žalosno je što se sve prebija na plećima ljudi koji i žive i rade u tom gradu, pa i u toj južnoj zoni. Žalosno je sve.

O tome se čak digla frka i na "televiziji" B92, kao i na njihovom sajtu.

I još jednom ono pitanje... Dokle više?!?!

Ps. Da napomenem, da je poslednji put ovakav sličan post bio pre manje od mesec dana.

Tuesday, November 14, 2006

100%

Danas, kada se osećam kao nešto što je plima izbacila na obalu, i kada nemam skoro nikakvu želju za radom na poslu... evo fine anegdotice za workaholic-e.

Uvek dajte 100% od sebe na poslu.
Ponedeljak 12%
Utorak 23%
Sreda 40%
Četvrtak 20%
Petak 5%

Tuesday, November 07, 2006

Šetnja

Biljana i ja

Biljana i ja na Kalemegdanskoj tvrđavi


Goxxy Flickr foto galerija

Sinoć sam otišao kod Bilje kući, malo posedeli i dali se u šetnju gradom. Popili po jednu toplu i hladnu nes u Gellita-i i počeli koračanje. Prošetali se centrom, prošli porek Coupe-a, ispešačili ulicom paralelno sa kejom. Planirali šetnju kejom, ali nas je sprečilo blato i kišica koja se malo intenzivirala. Ostali skoro 2 sata u gradu, ništa specijalno nismo radili... Ali ovakvi dani učine da mi osoba sa kojom provodim najviše vremena znači još više. Kamo lepe sreća da sam poneo fotoaparat, pa da i uslikam. Umesto toga, evo jedne malo starije, od 1. maja ove godine, sa Kalemegdana...

Pa, do sledećeg pešačenja... Uživajte i vi sa vašom voljenom osobom...

Monday, November 06, 2006

Highly addictive: Battlestar Galactica

Serija čiju je licencu, kako mi je Vili preneo, zakupio RTS je još jedna od retkih koja je uspela da mi ugrabi veliku količinu pažnje i uzme više od sat vremena dnevno, zakucavši me za ekran televizora. Battlestar Galactica sam uspeo da nabavim u DivX formatu i to prve dve sezone koje su već emitovane na američkom kanalu Sci Fi, ali i u našem susedstvu, na HRT2 (odnosno, na ovom drugom su emitovali do skora). Eto još jednog dokaza kako su naši najbliži susedi uvek jedan korak ispred nas. Naravno, u pitanju je remake serije iz 1978. godine.

Cast iz serije Battlestar GalacticaBattlestar Galactica je, najblaže rečeno, visoko zavisna. Počeo sam da gledam u prošli ponedeljak i za nedelju dana uspeo da odgledam pilot film koji se sastoji od dve epizode od sat-i-po, kompletan prvi serijal (13 epizoda) i nešto od drugog serijala. Moraću da smanjim, zaista, jer preterujem i serija pretenduje da utiče negativno na moje učenje.

Ovo je jedna od retkih naučno-fantastičnih drama, koja je tako dobro iskombinovana da momenti kada čak ni nema borbe u svemiru, letelica i svega toga - deluje snažno i upečatljivo. Naravno, obzirom da je u pitanju priča koja prati glavne likove na svemirskom brodu u potrazi za legendarnim mestom "Zemljom", posle velikog masakra od nihove čeljadi, Cylon robota - nije ni čudo da se ta nota "naučne fantastike" uvek oseća i efikasno provlači kroz svaku epizodu. Likovi su dobro osmišljeni, i priča oko svakog je komplikovana i zapetljana i obećava dobre epizode. Naravno, dešava se da kada odgledam jednu, moram odmah nakon toga i sledeću - jer ne mogu da propustim šta se desilo nekom od glavnih likova u seriji. Highly addictive!

Za one koji bi da saznaju malo više o ovoj seriji, evo linka ka sajtu Sci Fi-a, kao i link ka domaćoj sceni Battlestar Galactica-e. Ah da, a omiljeni likovi? Definitivno William Adama (Edward James Olmos) i Kara Trace "Starbuck" (Katee Sackhoff). Ostali nisu loši, zaista, ali ovo dvoje moram da izdvojim.