Thursday, December 28, 2006

Srpski dukser, srpski jezik

Duxsev... Množina, jednina, šta li je?

Šta je na prodaju? Nije mi jasno uopšte... I da li je to jednina ili množina, opet mi nije jasno...


Kako očekivati da deca u Srbiji nauče dobro srpski jezik, kada su sa svih strana bombardovani mešavinom čirilice, latinice, engleskim, ali i španskim, portugalskim... A kako to tek očekivati od njih kada ni stariji nemaju pojma taj isti jezik... O pravopisu srpskog jezika bolje da i ne govorimo, tu je stvarno katastrofična situacija.

A kakva je situacija, dovoljno ilustruje fotografija koju sam pre par dana uslikao vrlo blizu firme u kojoj radim.

Pravi biser. Ovo treba poslati na Srbovanje.

Wednesday, December 27, 2006

Potrošen život?

Poslednji položen ispit, ostao još diplomski. Da pomislim kako je jedna ogromna epoha skoro završena, još malo pa je iza mene. Kako sam mislio da ću od sreće i radosti biti euforičan istog dana kada položim taj trideset-i-deveti ispit. Varka... jednostavno sam se vratio u svakodnevnu rutinu, u kolosek koji sam samom sebi izgradio... Posao, druženje, rad kod kuće... blj...

Imam onaj osećaj kao da sam potrošio stotinu godina na sakupljanje nekog znanja za koje više nisam ni siguran da ću ga konzumirati. Koristiti. Upotrebiti. Koliko je jak taj osećaj dovoljno govori želja da zamrznem svoj život na jedno mesec dana. Da se odmorim. Uradim sve što zamislim. Zamislim sve što želim. Zaželim sve što volim.

Eto kako se čovek oseti pred kraj jedne epohe. Prazno. A ima li razloga? Pogledam iz sebe, šta vidim? Osobu sa nekim ostvarenim željama. Sa još jednom osobom pored sebe. I sa putem ispred sebe. Već popločanim, poznatim i delimično ispisanim. Ali kako ljudi kažu - najviše će se razočarati oni koji najduže planiraju. Stoga, manje planiranja, više neizvesnosti. Ili makar prividne neizvesnosti, zadovoljiću se i time...

Prvi korak ka ovom "odmaranju" je definitivni povratak knjigama koje su mi drage i koje uživam da čitam. "Vodič" koji sam nebrojeno puta upijao, ali svaki put nađem nov smisao nekim delovima knjige... kao i "Losos sumnje", Adamsova poslednja knjiga. Njegova ironija života me uvek... ali uvek oraspoloži.

Tuesday, December 26, 2006

"I da redovno menjaš ulje..."

Sputnik je i ovaj put napravio mali džumbus kako, meni tako i majstoru :)


Evo, prvi put posle da pokušam eksperiment sa mojim automobilom posle dužeg vremena i sa naravno više fakultetskog znanja u odnosu na prethodni period - kada se to nisam usuđivao da uradim.

Redovni interval promene ulja mog Sputnika je 5000 km. Nije velika kilometraža, ali dobrano razrađen i stariji motor to zahteva. E, obzirom da sam prethodna dva puta stavljao aditiv a prethodnih par puta stavljao isto ulje - ovaj put sam i svojom odlukom prešaltao taj period na 6000 km. A igrom slučaja na 6300 ustvari :) Ustvari, igrom ispita, učivši ga kompletna četiri meseca...

Motor je sasvim dobro izdržao ove napore. Put na Zlatibor, što je najvažnije eksploataciju u gradu, ali i povremene vožnje van Pančeva. Posle 5000 km ulje je i dalje bilo boje meda, doduše malo tamnije - ali nikako onako prokleto crno i sa trunkama i opiljcima, što je prvi znak velike potrošnje ulja kao i da vam se smeši promena karika u najmanju ruku. Auto je 91 godište, a ulje o kojem pričam je Valvoline Turbo V 15W-40, za svaku preporuku.

Ali postoji jedina mana koju kombinacija više faktora, a od kojih je jedno ulje koje sam spomenuo. Naime, crevo iberlaufa koje sprovodi uljane pare od bloka do glave motora (kod Samarinog motora nalazi se tačno preko kablova svećica i lako se prepoznaje - služi da višak uljanih para ubaci u kabrurator radi spaljivanja u motoru i izbacivanja tog viška kroz auspuh) kod vozila sa instaliranom TNG instalacijom, kao i Valvoline Turbo V motornim uljem i Abro ili Valvoline uljnim aditivom čini pravu kombinaciju za - naglo prebacivanje manje količine ulja u kućište filtera vazduha. Ovakva stvar se i prošle godine manifestovala i to u mnogo velikim količinama ulja :)

"Kako, šta?!" Lepo, uljane pare zajedno sa vodenom parom stvaraju kondenzat koji se samo zimi, pri niskim temperaturama smrzne u crevu iberlaufa, stvori pritisak u glavi motora, pa kućište filtera vazduha ume stoga da povuče ulje u sebe preko malog iberlaufa, radi izjednačavanja tog pritiska. Čudno i bizarno.

Tako sam baš juče morao, pored redovne promene ulja, filtera ulja, morao da promenim i filter vazduha, očistim sa majstorom kompletno kućište filtera, ali i da očistimo karburator od ono ulja što je tu dospelo. Ali, to više nije veliki problem, obzirom da ovaj put nismo stavili nikakav aditiv, kao i da ću sledeći put naći ako je ikako moguće, Valvolinovo ulje za vozila sa TNG uređajem.

Čisto da znate šta može da vam se desi ako ove faktore lepo pomešate zajedno :)

Friday, December 22, 2006

Zastava tyning

Zastava 101 rear light tuning

Skroz "bezobrazno" nabudžena Zastava 101, privukla je pažnju dosta pančevaca :) Tj, jedino mene.


Da raščistimo - ja odlično znam engleski jezik, ali je ova greška namerna. Sećam se, letos sam video par vozila koja su "tjunirana" sa onom šlajfnom na vetrobranskom staklu na kojem je ladno-i-bez-blama stojalo "tyning & styling".

Danas primetim jednu unikatnu stvar. Zastavu 101 iliti kako je automobil brendiran - Yugo 1.1GX, sa skroz belim zadnjim svetlima. Ne samo migavcima, već i stop svetlom i pozicijama. Unikat. Nigde sličnog. Blajhano? Izbeljivano nečim drugim? Nemam pojma...

Možda bi ovo i imalo nekakvog smisla kada bi u pitanju bila neka zver od Zastave (hehe, dve nespojive reči - zver i Zastava). A ovako, na vozilu koje ima fabričku boju i fabričke radkapne samo na čepu glavčine točka - jednostavno ne ide.

Čudovište iz Tamiša

Poster Čudovišta iz Tamiša u zgradi CZK

Poster "Čudovišta iz Tamiša" u Centru za Kulturu.


Jedna od stvari koja se skroz nestrpljivo čekala čitavih godinu dana napokon če večeras, u 20 časova, videti "svetlo dana". Ustvari, bolje je reći, svetlost projektora, pošto će se sve dešavati u zamračenom bioskopu Centra za Kulturu u Pančevu.

Čudovište iz Tamiša, film 15 Minutes Pictures, prvi je pravi dugometražni film, a treći u nizu. Prethodni filmovi: PIST i Bad Day imali su odličnu reakciju kod pančevačke publike. Na stranu što sam glumio u oba, ipak su mi bili neverovatno dragi i oba DVD-a čuvam kao oči u glavi. Ne sumnjam da će sa "ČIT"-om biti išta drugačije.

Elem, znajući Beat-a i ostalu balavurdiju, iako se dosta ljudi promenilo i došli su mnogo profesionalniji i učeniji - znam da će film biti vrhunski. Znam da ću se smejati ceo film i da ću stoga i reprizu posle premijere morati da odgledam. Naravno, sve zbog toga kako bih pohvatao ono što mi je promaklo zbog gromoglasnog smeha :)

Ovo je nešto što jedva čekam. Premijera je večeras, 22. decembra u 20 časova. Centar za Kulturu. Repriza je u subotu, 23. decembra u 18 časova. Oba puta moram da budem tamo. Drugačije ne može, ne želim da propustim tu gungulu, gužvu i taj osećaj gledanja nečeg što su vama dragi ljudi snimali i napravili.

A posteri su svuda po gradu. Malo nakaradno zalepljeni (Peđina krivica, znam ja!), prelepljeni preko (po)bednika Haškog tribunala, "Živele Srbije!" i sličnih političkih ali i novogodišnje-provodadžijskih poziva za obezbeđeno piće i hranu koji ovih nedelja prosto vladaju gradskom atmosferom.

Ja znam da je moj najdraži poklon za 2007. godinu, film koji ću odgledati večeras sa Biljom, i to sedeći odmah pored glavnog režisera.


Više postera Čudovišta zalepljenih po gradu

A review filma? Pa, biće, ali tek nakon što ga odgledamo, jel'te? :)

Thursday, December 21, 2006

Autobaze - završene

Kratka i jasna vest - poslednji ispit je gotov. Ostaje samo diplomski. Kada? Videćemo, ima vremena :) Sada je vreme za slavlje i čast, jel'te...

8, kao vrata!

Hehehehe!

Thursday, December 07, 2006

"Gama"

Gama - igranioca iz kraja osamdesetih

Видео игре - natpis na famoznoj igranonici iz kraja 80-ih.


Setim se uvek vremena od pre više od 15 godina, kada god prođem pored ove kućice. Neugledna je, zapuštena, očigledno vlažna spolja, ali svaki put kada na putu u civilnu vojsku, ili iz vojske, prođem pored nje, setim se onih dana kada smo kao klinci moj brat i ja sa drugarom boravili unutra i igrali se na video igrama.

Kića, Boki i ja smo unutra igrali igrice kao što su "Shadow Dancer", "Out Run" ili pak "Double Dragon". Ova poslednja je mom bratu ostala najomiljenija konzolna igrica do sada. Čak je i po nabavci poznatog konzolnog emulatora MAME32 prvo odigrao i kompletno završio tu igricu. Naravno, bez trošenja para na žetone ovog puta :)

Vreme kao da je stalo u toj maloj neuglednoj kućici. Vlaga koja je uhvatila spoljašnju fasadu, bila je prisutna čak i onda kada je igraonica bila hit među klincima. Tabla koja je označavala "firmu" izbledela je. A, kao otpor zubu vremena i dalje iza rešetaka stoji ćirilična oznaka - видео игре. Istrulela zavesa na drvenim vratima sa rešetkama. I na staklu na vratima stoji... stanje strujomera. Od pre ko zna koliko meseci, ili čak godina. Mastilo je izbledelo na papiru koji se od vlage izvitoperio.

Ali onaj osećaj iz detinjstva je i dalje tu. Ona sreća kada vam roditelju daju novac, a vi sa društvom skoknete u grad (zamislite taj pojam - odlazak u grad, za tadašnju decu iz osnovne škole) rešeni da jednom za svagda isprebijate loše momke. I ono zadovoljsto prepričavanja kako ste uradili to i to, ona ushićenost kada društvo stoji iza i bodri vas u naporima da pređete neki rekord, vama naravno vrlo nedostižan.

Eh, ta bezbrižna vremena...