Wednesday, December 27, 2006

Potrošen život?

Poslednji položen ispit, ostao još diplomski. Da pomislim kako je jedna ogromna epoha skoro završena, još malo pa je iza mene. Kako sam mislio da ću od sreće i radosti biti euforičan istog dana kada položim taj trideset-i-deveti ispit. Varka... jednostavno sam se vratio u svakodnevnu rutinu, u kolosek koji sam samom sebi izgradio... Posao, druženje, rad kod kuće... blj...

Imam onaj osećaj kao da sam potrošio stotinu godina na sakupljanje nekog znanja za koje više nisam ni siguran da ću ga konzumirati. Koristiti. Upotrebiti. Koliko je jak taj osećaj dovoljno govori želja da zamrznem svoj život na jedno mesec dana. Da se odmorim. Uradim sve što zamislim. Zamislim sve što želim. Zaželim sve što volim.

Eto kako se čovek oseti pred kraj jedne epohe. Prazno. A ima li razloga? Pogledam iz sebe, šta vidim? Osobu sa nekim ostvarenim željama. Sa još jednom osobom pored sebe. I sa putem ispred sebe. Već popločanim, poznatim i delimično ispisanim. Ali kako ljudi kažu - najviše će se razočarati oni koji najduže planiraju. Stoga, manje planiranja, više neizvesnosti. Ili makar prividne neizvesnosti, zadovoljiću se i time...

Prvi korak ka ovom "odmaranju" je definitivni povratak knjigama koje su mi drage i koje uživam da čitam. "Vodič" koji sam nebrojeno puta upijao, ali svaki put nađem nov smisao nekim delovima knjige... kao i "Losos sumnje", Adamsova poslednja knjiga. Njegova ironija života me uvek... ali uvek oraspoloži.

2 comments:

  1. ništa mi ne pričaj. ponekad osećam kao da sam pravo iz neke adamsove knjige. ne znam dal da se smejem ili da plačem.
    al opet bolje nekako kad se smejem :)

    ReplyDelete
  2. Sve me više podsećaš na Andrioda-paranoida, čini mi se. Nije to kritika, već sušta suprotnost - pohvala. To je najživopisniji lik iz te knjige, zar ne.

    ReplyDelete