Friday, December 28, 2007

Šta biste voleli u 2008?

Da li već razmišljate o tome šta ste uradili u ovoj godini i da li ste ispunili ono najbitnije što ste imali na umu? Nebitno da li je odgovor na ovo da ili ne, sledeće je pitanje - da li razmišljate već o narednoj godini? Šta vam je na umu? Šta vam je u planu? Kako vidite nastupajuću godinu, i što je najbitnije - kako sebe vidite u toj 2008-oj godini?

Ova 2007. godina je za mene bila izuzetno busy, čak u nekim momentima i previše. Kada razmišljam o tome šta sam planirao i šta sam ostvario, zaista sam izuzetno zadovoljan. Počevši od završetka vojske, diplome koja se skoro desila, ponovnog odlaska u London, ali i najbitnije - veridbe i kupovine - pa i rekonstrukcije - stana, sve se to dogodilo nekako... malo prebrzo. Ipak, već treba planirati i smisliti šta treba da ostvarim u dolazećoj 2008. Šta bih voleo da se dogodi i šta bih voleo da doživim...

Ključne stvari su: život sa Biljom, sigurno i njeno parafiranje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju porodici Ratković, odlazak na Zlatibor, obavezno i na more, potpun završetak radova u stanu i njegovo opremanje i još neke lepe stvari koje ni ne planiramo. Poslovno, voleo bih napredak. Ne toliko novčano koliko profesionalno, po pitanju znanja i po pitanju statusa.

Ostaje samo da ih lepo organizujem, sistematizujem i uradim jedan presek 2007, tj. re-run. A svima koji čitaju ovo poželeo bih da im se svi planovi ostvare i da se divno provedu za novogodišnje veče.

Tuesday, December 25, 2007

Stan - mesec dana od početka radova

Kupatilo, u toku radova

Naše kupatilo u jednoj od najgorih faza renoviranja.


Goxxy Flickr foto galerija

Prošlo je tačno toliko od početka radova u Biljinom i mom stanu. Osim izuzetnog uspeha za tih mesec dana po pitanju urađenog u poređenju sa vremenom, znanjem ljudi pa i uloženim parama, naročiti uspeh za mene bio je što sam urađeni posao uspeo da uskladim sa stvarima kao što su odbrana diplomskog rada, privatni posao pa i određene privatne stvari.

Zaista je izuzetan napor ali i izazov upustiti se u renoviranje stana. Iako stvarno nisam znao niti da štemujem, da zamešam gips ili da bilo šta što se tiče renoviranja uradim, nisam nimalo gadljiv da takve stvari naučim. Nikada ne znaš kada će ti stvari kao takve zatrebati.

Pored originalnih zamisli, jednu smo eliminisali a par smo morali da modifikujemo. Ali dosta toga je urađeno. Osim strujne instalacije i skoro završenih pločica, komplenog kupatila i vodovodne instalacije, uspeli smo da zamenimo ulazna vrata, očistimo maksimalno stan, a sinoć smo posle mesec dana ponovo povezali grejanje i uspešno ga opet pustili u rad.

Biljana u novom kupatilu

Biljana u našem svežem renoviranom kupatilu... skoro gotovom.


Goxxy Flickr foto galerija

Neko će reći da ovo i nisu neka dostignuća, ali ko god bude došao u situaciju da mora nešto da radi da bi stvorio sebi uslove za život - svakako neće. Stoga, svaki trenutak koji iskoristimo za rad u stanu, svaki minut koji provedemo tamo zarad čišćenja, gletovanja, štemovanja... vredan je. I to višestruko.

Ali, šta vam više mogu reći... I dalje ima puno toga da se radi, ali šta je urađeno možete videti na slikama na Flickr-u. Od početka, pa do kraja, sve što je urađeno. Najslađe u celoj priči je da je juče do stana svratio i prethodni vlasnik. Njegov pomalo kiseo izraz lica mi je dovoljno rekao - pozavideo je na novom izgledu stana. Da li je zažalio zbog prodaje... ne verujem. Mada, više me to ni ne interesuje. Ostaje nam samo želja da i preostali deo posla što pre završimo i da se što pre uselimo u naše gnezdo :)

Tuesday, December 18, 2007

Diplomski rad - odbrana i kraj

Nakon početne jutarnje nervoze zbog zbrzavanja od strane profesora u petak time što je zakazao odbranu diplomskog u 16h u ponedeljak, pohitao sam za Beograd kako bih uopšte prvo i ukoričio rad. Predao za koričenje u 8:30, podigao u 11:30. Predao profesorima na pregled u 11:35.

Pošto sam se sa Nemanjom, drugarom sa fakulteta koji takođe priprema svoj diplomski rad, sreo već od ranog jutra, odosmo kod njega na Karaburmu da ubijemo vreme do 14, 14:30 kako bismo lagano kolima krenuli na fakulet i pripremili laptop i salu za odbranu.

Sve vreme sam grickao semenke kod njega kući, da li zbog nervoze, da li zbog činjenice da sam samo celu nedelju pripremao prezentaciju i vežbao i stekao utisak da prebrzo pričam, da li zbog toga što nijednom nisam bio na odbrani diplomskog rada... elem, da ne bi njega, teško da bih se tako lako smirio.

Dođemo mi na fakultet, moji roditelji sa starijim bratom i devojkom već došli, povezasmo projektor sa laptopom i čekamo stručnu komisiju. Ja cupkam, ne drži me mesto... Dolaze polako Stanić, posle njega Vukanović i na kraju Tubić. Vrata se zatvore, svetla utihnu, procedura počne i završi se a reč se dodeli meni. Ispričam svoju priču za dvadesetak minuta, oni me pohvališe, posavetovaše, malkice kritikovaše i povukoše se da izvećaju... šta već treba izvećaju. Vrate se za par minuta, opet počinju formalnosti. Suma sumarum...

"Proglašavam da je kandidat Goran Ratković uspešno odbranio svoj diplomski rad sa ocenom 10 i da je time stekao zvanje Diplomiranog inženjera saobraćaja. Čestitam kolega."

I tako... posle 7 godina studiranja, godinu dana apsolventisanja, skoro 1 godinu izrade diplomskog rada završih ja fakultet i stekoh napokon titulu DIS-a. Već danas kada pogledam iza sebe shvatim da je to bilo zaista divno vreme - vreme druženja, organizacije sopstvenog vremena na najbolji mogući način, pijenja kafe u menzi dok traju neobavezna predavanja, neodlaska na fakultet iz Bog-zna-kakvih razloga, žongliranja obaveza kao što su posao, fakultet, društvo, pa čak i devojka. I da mi nimalo nije žao vremena i muka koje sam proveo učeći, crtajući radove, nervirajući se i žrtvujući sebe i sve oko sebe kako bih došao do konačnog cilja.

Napokon!

Monday, December 10, 2007

Stan - dva dana pakla

Možda se neko od vas ponekada odlučio na renoviranje odmah nakon kupovine stana. Neko je sakupio pare i dao sve za majstore i za materijal uz klauzulu "da prstom ne mrdnem", dok se neko odlučio za moj metod "da što manje platim i što više znam šta je i kako urađeno". Ne toliko zbog para, koliko zbog roka, jer smo sve morali da uradimo preko vikenda, kako zbog keramičara, tako i zbog mojih i majstorovih obaveza.

Za dva dana bilo je potrebno uraditi sledeće:

  • postaviti novu osiguračku tablu sa 7 osigurača više (treba dodati još 3, dakle sa 10 osigurača više), FID-ovom sklopkom, tablu unutar stana a ne spolja
  • razvezati kompletnu novu, tj. dodatnu struju za kupatilo
  • dodati nove kablove i kutije za struju u spavaću i dnevnu sobu, kao i u hodnik
  • dodati pogotovo kablove i kutije za novu struju u kuhinju (štekera koliko vam volja...)
  • popraviti postojeću struju gde je to bilo potrebno
  • za dve terase postaviti kablove za prekidače i spoljno svetlo
  • postaviti u dve sobe u zid kablove za kablovsku televiziju, zajedno sa kutijom za razvodnik
  • sve to zagipsati
  • sve to izolovati
  • povezati postojeće kablove u osiguračku tablu, a nove kada se svi radovi u stanu završe

Šta se dešava? Evo, posle dva dana intenzivnog rada i pomaganja majstoru (koji mi je i blizak prijatelj i čovek vrsnoga kova kada su u pitanju električne instalacije) posledice su neminovne. Em što sam pomagao oko mešanja gipsa, sečenja kablova, premeštanja materijala i stvari, takođe sam Bosch-om (iliti Boškom) bušio rupe za štekere, razvodne kutije, štemovao zidove - ukratko radio sve što je trebalo i što je majstor tražio. Ovo prvenstveno, napominjem, zbog manjka vremena. Osim mene, pomagali su i Biljana, njen otac Zoran, brat Ljuba kao i moji roditelji - svi kada su mogli i kada su stigli. Čak je i Kum u subotu pomogao koliko je stigao.

Dakle posledice? Ima ih. Pored činjenice da smo radili dva dana konstantno (uz povremene kratkotrajne pauze za kafu, sok i nešto za jelo) i skoro neprekidno po 12-13 sati, i da smo svi mrtvi umorni, ima ih još...

  • ruke mi lagano tresu i bole u zglobovima zbog bušulice koja trese kao luda
  • leđa maaaaalo bole, valjda od nošenja koječega
  • ruke suve od mešanja gipsa
  • oči se same sklapaju od umora
  • umesto slinaca u nosu imam gips :)
  • izgubljena volja za daljim radom oko struje, makar u narednih nedelju dana

Stoga, ko želi da se upusti u avanturu rada na električnim instalacijama, neka pripremi dosta vremena i strpljenja. Vremena naročito i to za odmor posle rada. Ja znam da sam mrtav umoran i da jedva čekam da se dovučem danas kući i bacim u krevet...

Friday, December 07, 2007

Armin Van Buuren feat. Justine Suissa: Never Wanted This

Skoro nisam poslušao neku dobru pesmu, bilo da je preko internet radija, ili sa hdd-a. Sve u svemu, nakanim se i uključim Chillout kanal na DI.fm-u i uhvatim ovu predivnu pesmu. Da li je potrebno reći da je u pitanju Armin Van Buuren i omiljeni ženski vokal - Justine Suissa. O njoj sam već pisao već jednom, kada je izbacila singl Sirens Of The Sea.

Još jedan masterpiece ovog fantastičnog dueta koji prosto zrači energijom, ali i sasvim solidnim tekstom - sasvim dovoljan da je slušate duže vreme... Svakako preporuka ljubiteljima chillouta koji vuče na trance i vocal trance.

Armin Van Buuren feat. Justine Suissa: Never Wanted This

Leave me on the outside
Where I can feel the rain fill off my shoes
Cover me with kisses
And I will soon forget what I've been through

Run away forever
Leave me with no forwarding address
Find another lover
And leave me in the motion of undress

Refren
I never wanted this
I never asked you for anything
I never wanted this
Refren 2x

Bitter sweet reception
Take my hand and look into my eyes
Father of Invention
Only You could make a truth from lies

I never wanted this
I never asked you for anything
I never wanted this
Refren 2x


Više o ovom "dvojcu" na Wikipediji:
Armin Van Buuren
Justine Suissa

Thursday, December 06, 2007

Ovoliiiiiika glava!

Šta se dobije kada pomešate sledeće:

  • Pripremu konačne verzije diplomskog rada za koričenje i pripremu sebe za odbranu istog
  • Odlazak na stručnu praksu od par dana sa usklađivanjem pravog posla
  • Pisanje elaborata o stručnoj praksi
  • Jurcanje i pokušaj da se povežu svi mogući majstori kada je u pitanju renoviranje stana
  • Ugoditi svima koji su oko tebe i koji ti žele dobro; saslušati ih, iako ne shvataju da svojim predlozima mnogo više umaraju i unose konfuziju u tvojoj glani po pitanju renoviranja stana
  • Pokupovati sve što treba kada je stan u pitanju (pločice, elementi za kupatilo, materijal...) a uz to još naći baš ono što želiš i tražiš
  • Rad kod kuće - šta mogu stići i kad god mogu stići
  • Ustati ujutru u 7:15 a leći uveče (odnosno ujutru) u 02:30
  • Pokušati da se odmoriš popodne od cele juranjave i gnjavaže (ako uopšte i nađeš vremena)

Dobijete ogromnu glavudžu prepunu i prebukiranu informacijama, koja više ne barata sa stvarima koje mora da obradi i procesira, pa se višak informacija najjednostavnije - odstrani. Zaboravi.

Ko bude pokušavao da: radi, renovira stan, sprema diplomski, radi kod kuće, juri majstore, juri za materijal, juri oko-čega-sve-još-bude-trebalo i još pokušava svima da ugodi; neka mi se javi. Drage volje ćemo podeliti zajedničke muke...

Sigh!

Wednesday, November 28, 2007

Po 5 omiljenih spotova

Razmišljam se jutros, nakon što sam mamuran ujutru video jedan spot i čuo pesmu koja me je oraspoložila i rastužila u isto vreme, koji su moji omiljeni spotovi. Ovde ćete sve i svašta, od techno-a do rock-a...

1. Chicane featuring Bryan Adams - Don't Give Up; inače jedna od mojih omiljenih techno pesama (iako je techno poprilično opšti pojam)
Inače, od spota se uvek naježim, naročito u kombinaciji zvuka i videa...


2. Daft Punk - Around The World
Jedna od odličnih kombinacija koreografije i muzike. Naravno da je tako jer su i muzika i spot prosto nesvakidašnji.


3. Royksopp - Remind Me
Pixelize, vectorize... Ovaj spot je kao stvoren za vizuelno zadovoljavanje dizajnera. Apsolutno fenomenalno.


4. Pink Floyd - Take It Back; takođe jedna od omiljenih, ali ovog puta non-techno pesama.
Isto kombinacija od koje se - u toku gitarskog soloa - svaki, ali svaki put naježim... Spot možda i nije toliko fascinantan i reprezentativan ali dopunjuje pesmu u svakom smislu.


5. ZZ-Top - Rough Boy; znam, znam, ponavljam se opet, ali šta da radim...
Pesma i spot su poprilično stari, ali se sećam da kada sam ih prvi put video da sam ostao nem.

Monday, November 26, 2007

Evolucija ljudi pod kišobranom

Koliko puta vam se dogodilo da treba da izađete sa posla, ili pak da morate otići van svog udobnog doma, a da niste poneli kišobran dok napolju lagano kiša pada. Nemate kabanicu, kapuljaču, kišobran... ništa. Osuđeni ste da pokisnete i možda se prehladite. Ali, ima spasa! Da, da, provlačite se kao kojekakvo sumnjivo lice tik uz zgrade, moleći pritom boga da su oluci u jednom komadu i da vam se veća količina vode neće sliti na glavu, niz vrat...

Međutim, pojavom nove vrste ljudi u Srbiji, nastale evolucijom, paranoičnim strahom od prehlade (valjda zbog onih silnih reklama na tu temu) i sve većom ekonomskom moći tih ljudi kada je kišobran u pitanju (tj. sve manjom cenom istog), ali takođe i sve većom samosvešću koji ima novi ljudski rod - osuđeni ste na bljuzgavicu, vodu niz vrat, po nosu, ustima, jednom rečju - osuđeni ste da pokisnete.

Sve to zato što nova sorta ljudi, kojima kišobran raste iz, češće desne, ali neretko i leve ruke (srastao je sa odabranom rukom tokom godina evolucije novog ljudskog roda), praktikuje - i pored postojanja nove vrste ekstremiteta - da vam se uvek nađe tamo gde biste se vi najradije zaštitili od kiše - uz zgradu. Eto, ti ljudi vole da se - i pored kišobrana i zaštite od te meteorološke prilike - dodatno, tj. hipohondarski, zaštite od kiše time što će hodati tamo gde manje pada kiše i gde je suvlje. Ne pada im napamet da se sklone. Ako se i vi i oni zaustavite jedni ispred drugog, pogledaće vas kao besan pas kojem ste upali na teritoriju. Još samo fali da zareže. Što je najčudnije, ova evolucija se javlja u poznim godinama nove ljudske vrste, pa se može reći da je novi soj ustvari novi rod porodice GSP atleta, cegeruša, hranilaca golubova ili igrača šaha po parkovima.

U čemu je smisao svega toga? Ljudi sa kišobranom se dodatno sakrivaju od kiše, a ljudi bez ikakve zaštite idu po sred ulice, pa neka pada... Ja ne vidim drugi smisao osim evolucije. Valjda je sledeće što sledi - škrge. Nama ili njima, videćemo. Majka priroda drži ključ.

Friday, November 23, 2007

Diplomski rad - almost there

Eto, moram sa vama da podelim zaista lepu vest da sam danas položio i poslednji seminarski rad kod profesora Vladana Tubića. Sa desetkom, a kako drugačije? :) Otišao, pohvalio me i upisao ocenu, jednostavno. A juče sam zaista bio van sebe što nije došao na Fakultet, pa sam se ispalio i proveo sat i po čekajući ga. A nije došao...

Ali dobro, ipak neko to sve od gore vidi, pa je i ta mala prepreka fino i bez problema preskočena. Uspeo sam i da predam sva tri rada mentoru na pregled i kontrolu, pa da vidimo da li valja. Ako valja, da koričimo, ako ne valja da vidimo šta tačno ne valja. Moraću tokom sledeće nedelje da se i oko toga više aktiviram.

Šta mi ostaje? Samo da odnesem potvrdu o stručnoj praksi i da se dogovorim sa mentorom, profesorom Vukanovićem oko diplomskog i terminu odbrane. Jako bih voleo da sve to završim do kraja ove godine, da ne ulazim u 2008. sa još jednom obavezom, koju ako odgodim - završiću tek u februaru (zbog poslova, raznih proslava, crvenih slova, odsutnosti profesora, pa i mene u krajnjem slučaju).

Takođe, za sve one koje interesuje šta sam ja to radio, napravio sam PDF fajlove od sva tri seminarska pa ih možete downloadovati. Zipovani su, ali je sve što sam uradio u njima, kompletno. Kada sve ovo zajedno slepim dobićemo jedan divan diplomski rad od 90-ak do 100 strana :)

Seminarski 1: Upravljanje brzinama i ITS
Seminarski 2: Idejno rešenje upravljanja brzinama na putu Beograd-Pančevo
Seminarski 3: Disperzija plotuna i disperzija brzina u plotunu

Wednesday, November 21, 2007

Opkoljeni benzinskim pumpama

Znam ja, a znate i vi da je u Pančevu locirana Rafinerija nafte i da se Pančevo karakteriše kao izuzetno industrijski orjentisan grad. Pored Rafinerije, imamo još dve velike fabrike, kao što su Petrohemija i Azotara. Zagađivače, bolje reći, ne fabrike. I naravno pošto je industrijski grad, građanima je potrebno da se kreću svojim vozilima na posao, kod prijatelja, u nabavku i to je potreba od koje ni ja ne mogu da pobegnem i da hoću. A neću.

Benzinske pumpe u Pančevu

Raspored benzinskih pumpi u Pančevu. Za sada ih ima 16 i 1 u izgradnji.


Ali, da li je stvarno u Pančevu potrebno čak 16 benzinskih pumpi u prečniku od 4-5 kilometara? Da, gradi se i sedamnaesta, tako da će broj biti povećan za još jednu. Da ne računam one koje su na Novoseljanskom putu ili pak malo dalje na Jabučkom putu... Mislim, shvatam ja da je u pitanju zdrava konkurencija, ali da se na obodu Pančeva (kroz ulice Prvomajska, Stevana Šupljikca, Knićaninovu, Dimitrija Tucovića, Žarka Zrenjanina i u njima bliskoj okolini) nađe čak 10 (plus jedna u izgradnji) od tih 16... to je zaista preterano.

Da li je svakom stanovniku Pančeva neophodno, ne samo da parkira auto ispod svog prozora, odnosno pored kreveta, već i da može ispred nosa da ga natanka i napuni? Ili je u pitanju baš toliko zdrava konkurencija koja pokušava da se kroz tranzitnu deonicu (malopre pomenuti obod, ne računajući ulicu Žarka Zrenjanina i deo Dimitrija Tucovića u centru) privoli što veći broj putnika namernika i teretnih vozila... ne znam.

Ono što meni nikada nije problem je da, kada sam pri kraju sa TNG-om ili benzinom, odem čak i na ELP-ovu pumpu na putu Pančevo-Beograd i da Sputnika o istom trošku natankam i operem. Naravno, češće odem na (sada u rekonstrukciji) OMV-ovu pumpu na izlazu iz Pančeva, koja je bliža, ali zaista ne očekujem da mi izgrade pumpu na minut od zgrade. Nema ni potrebe, jer mogu da sednem u kola i da odem na 5 minuta i sipam gorivo gde mi se hoće.

Uostalom, zaista nije zdravo imati benzinske pumpe u centru grada. Niti je ekološki, niti je poželjno zbog mogućih izlivanja goriva, ili zapaljenja, a da ne pričamo o kontaminaciji zemljišta... Tek o isparenjima koja mogu da smetaju ljudima u zgradama ili kućama direktno sa druge strane ulice gde su pumpe, da ne pričamo...

Diplomski rad - part 3

Juče sam se napokon nakanio i predao profesoru Tubiću treći seminarski rad koji sam cevčio nešto više od mesec dana... od čega je skoro nedelju dana glat proletelo pretraživajući internet i tražeći bilo kakve stručne radove o tome. Disperzija plotuna je jedna jako retka stvar za naći i sve što sam uspeo bilo je uvezano za stvaranje redova pred signalisanom raskrsnicom ili za rastojanje između raskrsnica. Ipak pomoglo je i svakako sam uspeo da napišem dvadesetak stranica. Da li će valjati ili ne... videćemo... Bitno je da je ovo poslednji rad, jer sam prvi odbranio krajem maja a drugi tek sredinom septembra. Ako sve bude ok, nadam se da ću za koju nedelju imati finiširan kompletan diplomski.

Hmm... Još uvek mi u glavi odzvanja njegova rečenica kada sam pre više od mesec dana došao kod njega i pitao za seminarski, šta i kako da uradim. Ono što je uporno ponavljao bilo je zaista, u tom trenutku, meni nelogično i zvučalo kao odbijanje bilo kakve saradnje...

- Samo vi kolega nešto napišite i donesite da to vidimo.
- Ali profesore, hteo sam da vas pitam, gde da nađem literaturu o tome...
- Sami vi napišite i donesite...
- Ali odakle da nađem materijal...?
- Kolega, vi napišite i donesite, pa ćemo posle videti.

Sada, nakon jučerašnjih konsultacija i predavanja trećeg seminarskog, razgovor je izgledao ovako, i tada sam u potpunosti sam shvatio njegovo odbijanje od prošlog puta.

- Profesore, ne zamerite ako to i nije u potpunosti ono što ste očekivali, jedva da sam nešto našao na internetu o disperziji plotuna i disperziji brzina.
- Znam kolega, znam. Malo toga ima na internetu o tome. Malo toga uopšte ima na tu temu.

Čovek jednostavno nije imao šta da mi preporuči i da me posavetuje o temi disperziji plotuna a još manje o disperziji brzina u plotunu. To što sam ja sklopio valjda će biti dovoljno za njega. Valjda će biti dobro u svakom slučaju... A napraviću sve za download, odnosno stavićemo ovde sva tri seminarska za download, pa ako nekome zatreba...

Sve u svemu, sutra idem na fakultet da vidim da li je to ok i ako jeste (daj Bože da jeste) - krećemo na lepljenje ta tri seminarska (mada bih ja najradije izuzeo treći iz celine...) u diplomski i priprema za odbranu do kraja ove godine.

Monday, November 19, 2007

Stan - počelo planiranje

Evo, posle prošlonedeljnog nerviranja ali i konačno rešenog i overenog ugovora ušli smo u naš stan i počeli da gledamo šta ćemo i kako ćemo. Uh... u totalu nema toliko puno da se radi po sobama koliko je neophodno srediti kuhinju i kupatilu. Suma sumarum, calnućemo još jedno par hiljada evra samo na sređivanje, moja gruba procena oko 2500e. Ne daj Bože da bude više inače ćemo postati vlasnici stana koji nema ništa unutra, a vlasnici nemaju ništa u džepovima :)

Evo stvari koje treba da sredimo, možda nisu hijerarhiski sređene ali... otprilike...

  • Zameniti ulazna vrata u stan, promeniti bravu, izmalterisati i izgletovati ragasto na ulazu
  • Staviti novi "name tag" na vrata, kao i na sanduče u hodniku zgrade, izlakirati sanduče, staviti "name tag" i na sanduče
  • Izbiti prolaz iz dnevne sobe u kuhinju, izmalterisati i izgletovati ga, izbiti ragasto na starom prolazu i zazidati ga, izmalterisati i izgletovati
  • Izbiti pločice u kuhinji, prebaciti česmu i dovod sa jednog zida na susedni, staviti nove pločice na zid
  • Zamalterisati rupe ostale od starih visećih elemenata u kuhinji, staviti pločice i parket na pod u kuhinji
  • Izbiti sve pločice u kupatilu, skinuti sve elemente, nabaviti nov lavabo, šolju, tuš kabinu
  • Zameniti sve cevi u kupatilu
  • Staviti odgovarajuće pločice u kupatilu, namestiti nove elemente i zatvoriti sistem za grejanje u vitrinicu
  • Staviti pločice na pod u hodniku
  • Ofarbati drvenariju u stanu, spoljnu ne dirati dok ne otopli, zameniti brave i naštelovati kvake na vratima
  • Izgletovati određene ivice zidova u sobama, hodniku i svakako u kuhinji
  • Okrečiti ceo stan, ako treba pre toga izgletovati plafone
  • Ishoblovati parket u dnevnoj i spavaćoj sobi, postaviti nove lajsne na parketu
  • Uživati u svemu do sada urađenom i skupljati pare za opremanje stana

Sve u svemu, nema nešto puno da se radi u sobama, kao ni u hodniku, ali su najveći izazovi izbijanje novog prolaza u kuhinji, zaziđivanje starog, kao i sređivanje kompletne kuhinje i kupatila. Ja se zaista nadam da ćemo ovo rešiti do kraja januara, kako bismo što pre počeli sa kupovinom stvari, a do tada moraćemo žestoko da štedimo kako bismo sve uspeli da realizujemo...

Friday, November 16, 2007

Ja ne znam da parkiram?!

Nego... Zaboravih da ispričam jučerašnju dogodovštinu kada smo bili kod advokata da potpišemo kupoprodajni ugovor. Ušli kolima u ajfor, i u dvorištu 4 parking mesta pod uglom od 30 stepeni. Dva zauzeta a četvrto se čovek iz agencije koja nas je spojila sa prodavcima parkirao pod 0 stepeni. Ja se parkiram na treće mesto pravilno pod 30 stepeni, i doteram auto skoro do ivice parkinga (koji je ustvari zid od kuće) jer ako neko bude hteo da izađe (kao taj čovek iz agencije) moraće polako da se provlači. Zato što postoji neki stubić sa druge strane puteljka tačno iza mesta na kom sam ja parkirao.

Sređujemo mi papire, i dolazi Mercedes E klase u dvorište. Čovek, prosed, brkat, mršav, zna ga advokat kao drkoša, nešto mlatara rukama i vidi da nema gde da stane. I ostavi kola tačno tu gde je zablokirao i mog Sputnika i automobil čoveka iz agencije. Dobro, pomeriće ga kada krenemo.

Nije prošlo 10ak minuta, mi završili posao i krenuli do suda. Mercedes mora da se pomeri. Sednem u auto, upalim motor, kao i čovek iz agencije, a advokat pozove čoveka koji nas je zablokirao. Čujem da nešto priča Biljani i advokatici, i samo čujem rečenicu koja mi je prelila čašu...

Ma ne zna onda parkira, da zna ja bih mogao da prođem! Nema pojma on da parkira!

Film puca... Izlazim, besan i počinje diskusija...

Ja: Ko ne zna da parkira? Vi ćete meni, saobraćajnom inženjeru da kažete da ne znam da parkiram?
On: Nema to veze što ste vi saobraćajni inženjer, da znate da parkirate ja bih mogao da prođem.
Ja: Čoveče, jer vidiš ti da sam se ja parkirao na deset centimetara od zida, gde ćeš više? Jel' treba u kuću da uđem sa kolima da bi ti mogao da prođeš?
On: Ja tu parkiram svaki dan, to može bliže da se parkira.
Ja: A, je li? Pa nisam video vaše ime na ovom parking mestu, ali video sam više puta kako vi parkirate. Parkirate uzdužno a ne pod uglom - pa naravno da onda može bliže da se parkira zidu.
On: Da si se parkirao kako treba, ja bih mogao da prođem...
Ja: Da imate manji auto, mogli biste da prođete, toliko o tome.

Suština je da je čovek tražio svađu a nije očekivao da mu neko odbrusi. Još kao šlag na tortu, Bilja lepo reče:

Ok, Gorane, pomeri auto. Uostalom gospodine, lepo su iscrtana parking mesta i zna se kako treba da se parkira.

I na kraju šta je bilo? Idiot se posle drkanja pomerio sa smrdljivim Mercedesom da bi mi mogli da izađemo. Kako ljudi vole da troše energiju svađajući se. Ili je to pak njegov način da svoje frustracije iskali na drugoga. E, pa ne može, ne dozvoljavam.

Thursday, November 15, 2007

Stan - vlasnik bez ključeva

Prošao je dan "C", odnosno dan kada smo potpisali, a bogami i overili kupoprodajni ugovor za stan. Olakšani smo za... skoro celu našu ušteđevinu, ali nam nije nimalo teško i pored toga. Znam da smo ustvari investirali u nešto naše, u nas same, u nešto čemu cena neće lako padati - naprotiv. Očekuje se da će cene stanova u Pančevu uglavnom rasti u skorije vreme. A koja je investicija bolja od nekretnine? Nema je.

Smešna situacija... Potpisali, overili, sredili sve, rukovali se... i dogovorili uskoro da uzmemo ključeve od njih. Pravno smo vlasnici stana, a stan par nedelja videli nismo :) Nije da nećemo, daleko bilo, ali nemamo ključeve. Dakle, još uvek nemamo ništa opipljivo u rukama, i još uvek ne možemo da kažemo da imamo nešto svoje. Svoj kutak, svoje zajedničko mesto, svoj ćumez, svoje ognjište... Ali uskoro, uskoro... subota, trebalo bi. A onda odmah, pravac stan, da uživamo u našem dugo traženom mestašcetu...

Ostao je još samo dan "D". Onaj dan kada će banka prodavcima isplatiti ostatak para i kada ćemo mirno i uz ogromno uzbuđenje za stalno fizički ući u naš stan.

Monday, November 12, 2007

Stan - oooooj, mazgo!

Ne verujem da trenutno postoji osoba koja imalo gleda televiziju a da nije upućena u štajk radnika u pravosuđu, izuzev mog Kuma naravno. Kada se setim mog posta od prošle nedelje i tog entuzijazma kojeg sam imao i podelio sa svima vama, u nadi da ću već te nedelje završiti kupovinu stana, skapiram koliko sam ispao mazga u sopstvenim očima najpre.

  1. novembar, subota - sletesmo u Beograd.
  2. novembar, nedelja - već planiram kako ću da sledeće nedelje završim sve što treba oko kredita.
  3. ponedeljak - idem do banke i raspitujem se oko preostalih dokumenata i javljam prodavcima kakvo je stanje oko toga.
  4. utorak - sve dogovaram oko potpisivanja kupoprodajnog ugovora u sredu prepodne.
    Isti dan, malo posle 14h, zovu me iz agencije. Ooooooooj, mazgo polako, pravosuđe još od juče štrajkuje...

Čekamo da se dogovore sa ministarstvom i da sebi podignu ionako (i po mom mišljenju) nezaslužene plate. Ima ljudi koji mnogo manje zarađuju od njih, ako nisu primetili. Kao moja majka, ili Biljina majka. Ili Bilja, ako ćemo tako! Ali ne, oni gledaju sopstvena dupeta i svoj interes, pa zašto ne bih ni ja onda? Hoću da overim jedini i poslednji dokument koji mi treba, ali ne samo da ćete da me oderete €200 za tu overu, nego mi sada ni ne date da ga overim!

I sada razmišljam, svima nama se "izvinjavaju" što ne možemo da obavimo ne samo stvari kao što su tužbe ili procesuiranje nekih predmeta (što inače potraje po par godina, jer je srpsko pravosuđe sporo, korumpirano, kafoispijačko, neljubazno i neefikasno) već ni najosnovnije stvari kao što je overa dokumenata koji bez sudskog pečata ne vrede ni pišljiva boba. I šta sad ja imam od vašeg izvinjenja?! Samo još veći ukus gorčine u ustima i uvid u još veću ironiju u toj izjavi a ponajviše frustraciju koja traje već nedelju dana!

A meni polako curi vreme i približava se rok do kojeg treba da odnesem banci kupoprodajni ugovor, tj. 25. novembar. Već je 12. novembar i ostaje tačno dve radne nedelje da se ovi smiluju. Jer, u suprotnom gubim sve - kaparu, kredit, sve. Onda ću tužiti i državu i samo pravosuđe, a pogotovo pančevačku ispostavu koja nije obezbedila minimum procesa rada i za overu dokumenata. Idioti, svi do jednog.

Ili će se banka smilovati i produžiti rok. Prokletstvo... Prokletstvo! PROKLETSTVO!!!

Friday, November 09, 2007

Yugo 69

Yugo Oral 1.1

Hm... možda nekoga i pali ovakav naziv automobila, otkud znam...


Jutros parkiram automobil, pri odlasku na posao, a ispred mene parkiran jedan Yugo. Ono što je bilo fascinantno je naziv ovog modela. Obično su oni Zastavina vozila dobijala ime po nekim morskim životinjama, muzičkim pojmovima ili pak prostoru na severnoameričkom kontinentu... poneka su dobila ime i po papagajima, ali šta ćete... Dakle raznolikost i idejnost vlada kod Zastavinih ljudi iz marketinga.

Novitet je nešto što se lako može shvatiti kao Yugo sex. Odnosno kao seksualni odnos između dve osobe. Jer Yugo Oral 1.1 može samo da podseti na pozu 69. Dakle, najveća "novotarija" u Zastavinom programu su seksualna vozila.

I baš me briga što je ovakav naziv nastao lomljenjem slova K sa originalnog imena. Baš je smešno ;)

Thursday, November 08, 2007

Kum: prijatelj za života

Kum, na proslavi svog 28. rođendana

Kum se sprema da duva svećice na svoj 28. rođendan


Goxxy Flickr foto galerija

Ono što me je uvek fasciniralo kod istoimenog najboljeg prijatelja je njegova dobrota, volja i spremnost da pomogne pa makar i na svoju štetu. To, koliko ume kod ljudi da bude dobra osobina, toliko može čoveku da sjebe sopstveni život.

Goran Ilić, poznatiji kao Kum nadimak je dobio od mene pre skoro 10 godina, na mom 18. rođendanu kada sam pompezno najavio da ću njega uzeti za kuma na mom venčanju. Od tada je ostao Kum, ne samo za mene već i dosta ljudi oko nas... Ovo su moja mišljenja o njemu.


Šta me oduševljava?
  • Čovek kojeg svako poželeti može ako traži savet. Jednostavno, nema boljeg slušaoca od njega i svaki njegov savet pogađa srž problema u centar.
  • Dobrodušan... toliko dobrodušan da je mnogo ljudi zloupotrebilo tu dobrotu. Osobina koji malo ko ima.
  • Vredan u svakom pogledu.
  • Svestran. Nema stvari koje ne zna i koju nije probao. Učio engleski, italijanski, svirao gitaru, zna dosta sa računarima, instalacijama, rada u kući, drvenarije, parketa, gradnje, kola...
  • Uvek tu i uvek spreman kada zatreba prijateljima - da li za fizički rad, ili kao neko ko će ih saslušati.
  • Družimo se od 5. godine, što je moje najduže prijateljstvo ikada.

Šta me izluđuje?
  • Nikada nije umeo sa devojkama... nažalost. Iako je duša od čoveka, sve devojke su zloupotrebile tu njegovu dobrotu.
  • Pomalo lenj. Iako je svestran, retko šta je završavao do kraja. Engleski, italijanski, gitara, sve su to bile pomalo ekskurzije u nepoznato koje je retko kada završavao u potpunosti.
  • Ponekada vrlo popustljiv. Ako niste u pravu i kažete mu 5 puta da ste u pravu, reći će da ste u pravu da se više ne bi raspravljao.
  • Oprašta svakome, što je najgore i onome kome ne bi neke stvari trebao da oprosti.
  • Uvek je bio najbolji za druge, a najgori za sebe.

Wednesday, November 07, 2007

Biljana: devojka i prijatelj

Biljana na Zlatiboru...

Bilja na Zlatiboru, pozira :)


Goxxy Flickr foto galerija

Hm... ko čita pitaće se o čemu je tema. Sledećih par tema posvetiću ljudima oko mene koji su mi dragi i koji čine jako bitan deo mog života. Istaći ću njihove osobine, prednosti i mane, stvari koje me oduševljavaju i izluđuju ponekad :)

Ustvari, Biljana više nije devojka i prijatelj, već je verenica i prijatelj. Osoba sa kojom sam još pre više godina odlučio da provedem ostatak svog života. Jedna izuzetno razumna i prijatna devojka, sa punim razumevanjem za sve moje odluke ali i mane. Odlično se uklopila sa svim mojim prijateljima i rođacima i svako ko je upoznao ima samo reči hvale za nju.


Šta me oduševljava?
  • Koliko me voli i koliko je njena ljubav prema meni konstantna.
  • To što ima razumevanja kada joj kažem da ću celo prepodne provesti oko automobila čeprkajući nešto oko bilo kakve sitnice. I što voli našu Ladu, naravno ;)
  • Što voli i ceni moje bliske prijatelje i što se i sa njima druži.
  • Koliko nam se mišljenja poklapaju i koliko nam malo treba da "kliknemo" i donesemo zajedničku odluku.
  • To što smo se za skoro 4 godine posvađali svega 2 puta ozbiljno. Sitne čarke i zezanja ne računam... :)
  • Što je maza i voli da se privije uz mene kada joj je teško.
  • To što deli sa mnom njena mišljenja, probleme, lepe vesti, događaje - između nas dvoje nema tajni...
  • Što je uvek uz mene kada je meni teško i što uvek ume da me u tim trenucima raspoloži.
  • To što obožava životinje kao i ja.
  • Što me zove "srećko", "srce", pa i "veveron" :)
  • I naravno, to što zna fenomenalno da kuva!

Šta me izluđuje?
  • To što ne može da ostavi cigare :) Koliko god pokušam da joj predočim da to ne valja, ne uspevam u tome. Možda i dignem ruke od ubeđivanja...
  • Što voli da gleda Velikog Brata - to nikada neću razumeti!
  • Kada je me pita "A šta ćemo da radimo večeras?" ustvari pita "Hoćemo li do grada večeras?" :D
  • Ako sam iznerviran i ne želim nešto da joj kažem da se i ona ne bi iznervirala... ipak uspe to da izvuče iz mene. Međutim, to uglavnom dovodi do osme tačne prethodne liste...
  • Što joj je orman sa odećom konstantno u haosu!

Tuesday, November 06, 2007

Stan - almost there...

Još malo pa gotovo... Ali, kao što je moj imenjak rekao, toliko koraka u prokletom procesu podizanja kredita i kupovine stana postoji da to ponekada može itekako čoveka da izludi. Evo, sada se nalazimo u momentu gde bi trebali u četvrtak da potpišemo konačan kupoprodajni ugovor, overimo ga, da ja poteram još poslednja dva dokumenta koja su bitna (založna izjava i upis hipoteke u katastar nepokretnosti) pre nego što bi banka pripremila prenos sredstava na račun prodavca.

Uh... Zaista, kako rekoše u komentarima jedne malo starije teme, osećam malo gorki ukus u ustima... Osećam bolje reći pritisak sa svih strana i nije mi nimalo lako. A najgore u celoj priči je to što se sve dešava toliko sporo pa dođe momenat kada sve treba urnebesno ubrzati da bi stigli da odradimo u nekom normalnom roku. Najveći pritisak mi pravi suprug od prodavca, odnosno prodavačice. A zašto? Da li je čovek utripovao da ću ga zavrnuti ili šta već... svejedno mi deluje sumnjičav, dok njegova supruga mi kaže da sam ga ja pogrešno shvatio :)

Elem, razumem i ja ljude, pa pokušavam da te stvari objasnim i da mu predočim da pošto on podiže kredit u drugoj banci da proces u toj gde ja podižem i gde on podiže ne mora da bude isti, i da ćemo i Biljana i ja, kao i oni biti totalno obezbeđeni kupoprodajnim ugovorom. Tripozno...

Ipak, nadam se da ćemo u četvrtak sve to realizovati i da ćemo do kraja radnog dana sve moguće dokumente overiti i predati banci. A onda, kako mi rekoše - u petak isplata. I, Bože zdravlja... predaja, odnosno u našem slučaju preuzimanje ključeva :)

I brže-bolje, ubrzo nove slike našeg stana na Flickr-u!


Update: Sudovi štrajkuju, odnosno one klimakterične šalteruše su odlučile da nas muče jedno par dana, pa ćemo verovatno izvisiti da sve odradimo do petka. Ko nama diktira život, ja ne mogu da verujem... ipak optimista sam, valjda će se prokletinje dogovoriti sa ministrom sutra, jer ako se dogovore - možda i počnu da rade, pa mi i overimo ugovor. UH BRE!

Wednesday, October 31, 2007

Prvi talas u moru zajedničkog života...

Mala crvena kutijica sa vereničkim prstenom unutra...

Famozna mala crvena kutijica :)


Goxxy Flickr foto galerija

Danas je sreda, 31. oktobar, trenutno sam u Portsmouth-u. Pre četiri dana, odnosno u subotu 27. oktobra, u Pančevu se dogodila stvar koja iz korena menja moj odnos sa Biljanom. Umesto da je izvedem na neko lepo mesto i da možda na taj način malo provali šta će da se dogodi, uradio sam sasvim suprotno...

Ja u trenerci i nekoj staroj majici, ona obučena sasvim casual. Pričamo o mom poslovnom putovanju na vikend u Englesku. Sasvim običan razgovor uz koju suzicu, jer nikada ne voli kada odem i ostavim je samu. I iz vedra neba, ustanem i izvadim malu crvenu kutijicu sa mašnom... spustim se na kolena i... pa znate već, zaprosim je.

Briznula je u plač :) Ne znam zašto, verovatno nikada ni neću saznati, pošto sam ponekada za ženski mentalitet ogroman duduk... Ipak, znam da sam to uradio i znam da nimalo nisam zažalio što sam je žestoko iznenadio. Pristala je, naravno. Korak je učinjen, talas je krenuo... ostaje nam samo ogromno morsko prostranstvo koje ćemo ploviti narednih decenija zajedno... I naravno, kao i uvek, jedva čekam da se vratim nazad u Pančevo da bih bio pored nje.

Thursday, October 25, 2007

BIS Solutions - branding rešenja

Svojevremeno sam imao ogroman problem, zbog veeeelike mentalne blokade i bezidejnosti kada je u pitanju logotip za novu firmu koju je osnovala firma u kojoj radim. Čak sam i pisao o tome početkom ove godine...

Elem, pre nekog vremena napokonom smo usvojili logotip koji sam uradio i odlučeno je koje će boje biti primarne u logotipu. Zelena boja, meni lično jako prijatna za oko, postala je primarna boja, pored klasične sive. A logotip, takav kakav jeste, nema (hvala Bogu) nikakav znak u sebi već je jednostavno i stilističko tipografsko rešenje BIS Solutions. Evo šta je do sada urađeno i kako je ispalo.

Rešenja logotipa u raznim varijacijama

Rešenje za "name tag" i vizit kartu

Rešenje za kutije za jedan od proizvoda

Ps. Sajt (za sada, možda kasnije) ne pokušavajte da otvarate, grozan je. Tu ćemo valjda uskoro umešati prste i napraviti nešto što je dostojno i firme koja je otvorena i firme u kojoj radim. Stoga - ignore URL :)

Wednesday, October 24, 2007

Engleska: Fifth sequel

Crkva St. Margaret u Londonu

Crkva St. Margaret u Londonu, slikano 2005. godine


Goxxy Flickr foto galerija

Od ove nedelje, 28. oktobra, pa sve do subote 3. novembra ponovo ću se obreti u Engleskoj, konkretno opet u Londonu i Portsmouthu. Hvala Bogu, pa ovaj put ne idem sam, već sam u društvu mog starijeg brata pa mi neće ni biti dosadno i imaću sa kim da podelim dogodovštine i svakodnevne situacije. Lepo je kada imaš sa kim da pričaš na maternjem jeziku. Prošli put, kada sam ostao tačno tri nedelje, petljao sam jezik kada sam pričao srpski, ali sam zato engleski sasvim tečno pričao :)

Elem, razlog odlaska ovog puta jeste projekat, ali i jedna stvar iza njega. Kako sam svaki prethodni put išao sa razlogom da se radi na projektu i da naučim način rada dizajnerske ekipe iz Portsmouth-a, ovaj put je za promenu obrnuta situacija. Boki i ja ćemo se naći i pred developerskom i dizajnerskom ekipom i pokušati da im objasnimo principe, prednosti i mane rada u .NET okruženju. Pošto su i jedni i drugi duduci za .NET (dizajneri pogotovo!) došao je red na nas da pokažemo svoje znanje i da dokažemo da nismo nesposobni, već naprotiv - da možemo da im pariramo na svakom polju, a na ovom i da ih nadmašimo i obrazujemo ih. Biće interesantno razgovarati o tome sa njima i ujedno svakodnevno rešavati probleme sa kojima se suočavaju. U petak nam je slobodan dan, hvala Bogu, pa ćemo se Boki i ja malo posvetiti shoppingu i možda nešto i kupiti. Znam da sigurno moram da kupim još onih hromiranih slova za mog Sputnika. I sigurno, nešto za Bilju :)

Ono što sigurno znam je da je, iako mi nije mrsko da odem na nedelju dana, ovaj put došao u malo nezgodnom trenutku - kada treba da finaliziramo kupovinu stana. Ok, suma-sumarum, moraće da me sačekaju svi vezani za ovaj proces da se vratim u subotu. O Bilji ni da ne pričam, svaki put vest o mom putovanju primi gorko. Sasvim razumljivo zašto, nije ni meni svejedno. Ali, ovaj put ćemo koristiti Google Talk i lepo razgovarati preko interneta, umesto da nabijem telefonski račun zbog roaminga.

Ah, da. Ko nije provalio slike sa desne strane, to su slike trenutnog stanja stana koji kupujemo. Više o tome kada zaista dođe u naše vlasništvo :) Odmah po potpisivanju kupoprodajnog ugovora ;)

Tuesday, October 23, 2007

Nedostatak A4 papira?

Jedna greška ostala, druga ispravljena - hemijskom olovkom :)


Sa kolegama često na pauzu odemo u pančevački kafić Bianco, kako bismo svakodnevni stres ostavili iza nas, ali takođe i svakodnevne dogodovštine i zezancije razmenili među nama. Jednostavno, Bianco se kao postavio kao najlogičniji izbor, jer nam je svojevremeno bio najbliži kafić ali i sa vrlo dobro ponudom, pa nam je postao tradicija.

Elem, juče smo crk'li od smeha izlazeći iz kafića. "Tabla" sa nazivom firme ali i sa adresom i lepo objašnjenom delatnošću, jasno je pokazivala da nekoga zaista mrzi ponovo da kuca u Wordu ili da tutne novi list A4 i greške ispravi ponovnom štampom.

Hajde, u redu to što su jednu stvar mogli da isprave i da hemijskom olovkom dodaju slovo koje nedostaje, ali dva različita naziva firme na jednom papiru svakako da deluje smešno. Toliko da smo juče govorili da smo bili na kafi kod Bajinka.

Wednesday, October 17, 2007

Međ' prvih sto

Siguran sam da većina ljudi bloguje, ne zbog toga da bi se čulo o njima ili da bi sebi dizali rejting, već najverovatnije da iskažu neka svoja mišljenja, podele svoje lepe i ružne stvari sa drugima. Svakako da ima business blogova, onih koji pokušavaju da reklamiraju proizvode ili pak stručnih blogova na bilo koju temu, ali sam isto tako siguran da većina vas koji blogujete sebe radi ne patite za tim da budete prvi, peti ili pedeseti na nekoj listi. Ili bilo koji, kada smo već kod toga.

Ali, zaista je lepo videti kada se na jednoj od blog juice listi nađete sasvim solidno rangirani. Slučajno pogledah i voilà :) Kada pogledam kakve nebuloze umem da napišem (i zapitam se ponekad da li to neko uopšte i čita?!), zaista se iznenadim što se nalazim na devedes'petom mestu Blogodkove liste. Dakle, ako bismo napunili amfiteatar nekog Fakulteta koji ima 100 mesta, našao bih se u "magarećem redu" (ili klupi, kako želite) zajedno sa big shots blogosfere kao što su Predrag Pušelja, Tatjana Vehovec, Goran Aničić, Dragan Babić, Nebojša Radović... i svakako mnogi drugi.

Stoga, iako me većina vas i ne zna, drago mi je što se nalazim u takvom društu :) Vala, zacrveneh od sramote što sam u poslednjem redu... ;)

Tuesday, October 16, 2007

Učite engleski jezik(om)!

Poster za školu engleskog jezika

Kako najlakše spojiti ljude? Rukovanjem ili jezikom?


Kome nije jasno kako se uči strani jezik i šta se može postići time, ovaj poster za učenje engleskog sve objašnjava. Prva stvar koju sam automatski primetio bio je šablon i sada već i kič kada su u pitanju usluge koje se pružaju - ruka ruci (nismo Turci).

A onda sasvim slučajno obratih pažnju na tagline koji se pružao izad slike, ispisan najgorim i, za marketinške prilike totalno neodgovarajućim fontom Comic Sans...

Ljudi se spajaju jezikom.
Need to improve your English?

Uuuurgh... Koliko god da su želeli da kažu da se ljudi ustvari spajaju znanjem različitih jezika, da što više znate različite jezike to ste u boljoj situaciji da u različitim prilikama lakše komunicirate; ova poruka je ispala totalno iskrivljenja i perverzna :) Dobro de, ljudi se i zaista spajaju jezikom (i na taj način razmenjuju telesne tečnosti), ali bi takav slogan više odgovarao nekom erotik ili striptiz klubu.

Friday, October 12, 2007

Ljudi su idioti i lopovi

Kapica ventila na Fondmetal aluminijumskoj felni

A evo kako kapice izgledaju. Doduše, jutros je auto osvanuo bez njih...


Istina je, jesu. Makar u ovom jadnom gradu Pančevu. Recite mi, koliko čovek treba da bude glup, pohlepan, ljubomoran ili šta već drugo... da bi sa nekog automobila, hm... konkretno mog, krao ne sve četiri, već samo dve aluminijumske kapice ventila sa točkova??? Konstantno nalazim jednu stranu (levu ili desnu) ujutru bez tih kapica. Neko lepo priđe, fino se posluži, uz par minuta straha, i eto njemu finog dodatka za njegov, najverovatnije, krš od vozila sa plastičnim ratkapnama na točkovima. A da sve bude najgore, set od 4 aluminijumskih kapica košta, paz'te sada... 150 dinara! Da, da, pišljivih 150 dinara!!!

A možda nije u tome stvar. Možda je stvar u tome što te kapice ne možete tako lako da kupite u Smrdogradu, već morate da mrdnete svoje lenjo dupe u Glavnograd i tamo da se istrošite. Sve što sam do sada kupio, baš od tog accessories-a, kupljeno je na Bubanj potoku, subotom ujutru kada je pijaca auto delova. Dakle, još i da ustanete ujutru, a ne samo da mrdnete dupe.

Jedino što me teši je da imam rezervne. A pogodite zašto imam rezervne? Zato što mi se ovo već dešavalo više puta. Ne jednom, dvaput, ni triput, već četiri fucking puta! Ma ljudi su ljubomorni idiotski lopovi. Ako su oni voljni da zbog te sitnice kradu, umesto da čistog obraza lepo kupe tu sitnicu, neka ih. Ja imam svoj obraz i kupujem. Ako mi kradu, neka ih. Uhvatim li ih, loše im se piše.

Monday, October 08, 2007

Vatreni auto

Hmmm... Ko bi na ovaj način mogao da ulepša auto, pa još i sa užitkom da ga vozi? Može rame uz rame da ide sa Batmobilom. Među hot-rodove ne spada nikako... Evo kako oni zaista treba da izgledaju...

Stan - gledao, odabrao, kaparisao!

Dakle, zaista lepa vest koju mogu da podelim sa svima vama (doduše čak sa 4 dana zakašnjenja) je da smo Bilja i ja našli stan koji nam odgovara i kaparisali. Eto, baš za jedno 10-15 minuta, odnosno nakon što napišem ovaj post, treba da odem do banke i da podnesem zahtev Kreditnom birou i time napravim prvi veliki korak kada je podizanje kredita u pitanju.

Nazvala tako mene u prošli utorak žena iz agencije i rekla da ima simpatičan stan koji nije preskup. I da bi bilo odlično ako bismo mogli da ga pogledamo u sredu, pre nego što izađe novi Pančevac, jer će se brzo prodati. Tako i odemo mi u sredu uveče i zaista se oduševismo. Dvosoban, 54 kvadrat, tj. 57 sa terasama, zajedno sa etažnim grejanjem na struju i u sasvim solidnom stanju - što je najbitnije - za izuzetno dobru cenu. Parketi, interfon, masivna drvenarija, kablovska, telefonska linija, pa i visoko prizemlje (nema tegljenja nameštaja!)... U blizini vrtića, škole, parkinga, poljane za igranje, prodavnica, zdravstvenog centra da i ne pričam. Sve je na dohvat ruke.

Sve u svemu, jedan pogled između mene i Bilje je bio dovoljan da znamo šta ovo drugo misli. Nakon odlaska, odmah smo u kolima odlučili da ćemo ga kupiti i sutradan smo već napravili predugovor i kaparisali stan.

Ostaje na meni da se zezam nadalje sa bankom i da što pre dobijem kredit kako bismo ljudima isplatili i ostatak. A oni se do 1. decembra iselili i ostavili nam našu prvu zajedničku i do sada najveću stvar - zajednički životni prostor. Naravno, Bilja i ja ne bi bili to što jesmo da nam odmah nije palo na pamet kako preurediti stan, pregraditi kuhinju i trpezariju na drugi način, srediti kupatilo, okrečiti... Ali polako... Cilj nam je da do februara sredimo sve kako treba, a onda da do marta, aprila imamo i opremljen stan. Čim ga budemo sredili i makar malo opremili, preći ćemo da tamo živimo zajedno.

Uh... jedva čekam!

Thursday, October 04, 2007

Logo Eurosong-a 2008: Asocijacije

Logo za Eurosong 2008

Svako će u ovom logotipu videti šta želi. Pitanje je šta će videti ljudi van Srbije...?


Vidim da se digla velika dževa oko logotipa za Eurosong 2008. I to sasvim sa razlogom. Sve što su su na sajtu RTS-a za Eurosong rekli je jedna ogroman i neuspešan pokušaj da se objasni smisao i poruka logotipa. Ne želim da omalovažavam autora, dao je sve od sebe, ali je žiri taj koji je (opet) kiksirao.

Na šta mene originalan logo podseća? Kratko i jasno:

  • Šljiva - Pa mi Srbi, jako volimo da cugnemo i da se zarakijamo. Šta se u tim trenucima pijanosti dešava, nije za javnost. A Bogami ni za Eurosong. Mada, možda je u pitanju balon, ili prenaduvani kondom... sa ukusom šljive?
  • Truba - Svetska je činjenica da sečemo vene za Guču, da volimo da odemo na poljanu i da kao prasići gacamo po blatu dok nas deru za pare za mesište i pivo, a limeni instrumenti trešte oko nas.
  • Usne - Izuzetno volimo ljubljenje. Tri poljupca, kada sretnemo nekog nam dragog, su neophodnost. Da ne spominjemo kako se to radi na ispraćajima, venčanjima, slavljima... Razmenjuju se ogromne količine pljuvačke, sigurno.
  • Nota - Muzički smo odlično potkovani. Pogledajte samo kakve smo muzičke fenomene ispilili: Cecu, Jecu, Jami, Daru, Seku... Pa onda Džeja, Kebu, Acu... Svetski smo poznati po tome što gostuju u Némáčkog, Ameriki, pa i Engléskoj (akcénat je obavezan).

Ne mogu da imam ikakve dobre asocijacije, odnosno ništa dobro mi ne može pasti na pamet kada pogledam ovaj logo. Pardon... logo. Da je nešto bolji, pa bi mi valjda na pamet padali i mnogo bolji pevači, i recimo džem umesto šljivovice, džez umesto Guče... Ovako, ostaje na tome na čemu sam trenutno - trash i smejurija.

Ali, dok je logotip stvarno da se ne ostavi komentar, toliko je scenografija sasvim ok, i pored nekih glupih komentara i asocijacija od strane javnosti. Ah, napokon da žiri bude malo i pametan...

Ps. Čisto informacije radi, položio sam juče drugi seminarski rad. Mašala, 10. Ostaje još treći i da to polako slepljujem u jedan divan, opširan diplomski i završim za svagda i tu priču. Koga bude interesovalo, postaviću i PDF kompletnog prvog i drugog rada.

Jesen stigla, ali i jesenji dizajn bloga

Uspeo sam da napravim na brzaka jesenji dizajn bloga. Definitivno ima pravih jesenjih boja. Iako jesen ne vidim baš ovako "zlatno" novi izgled može samo da me oraspoloži za razliku od jesenjih kiša, bljuzgavica, čega sve ne... :)

Elem, stoga i ovako žućkasto-braon dizajn. Nadam se da vam se dopada...

Jesenji dizajn bloga

Tuesday, October 02, 2007

Dan posle jurnjave

Sony Ericsson K800i

Jedna od stvari koje su me juče malo obradovale, bila je kupovina novog SE K800i


Goxxy Flickr foto galerija

Šta se juče stiglo uraditi? Pa, posle tolike gungule i jurnjave, uspeo sam - hvala Bogu - da uradim najbitnije stvari.

Dao sam profesoru drugi seminarski rad na temu: Upravljanje brzinama na koridoru Beograd-Pančevo; zatim sam stigao da kupim i novi telefon - a u međuvremenu obavio više razgovora na Biljinom roze Z610i; i na kraju u WorldBridge-u konačno podneo aplikaciju za jednogodišnju vizu za Veliku Britaniju. Gungula se malo smirila nakon što sam stigao nazad u Pančevo i otišao kod Bilje da se malo smirim i opustim. Pričali smo o stanu i čini mi se da i dalje nismo sigurni šta ćemo na kraju kupiti. Konfuzija je u mojoj glavi, i to ogromna...

Uh... šta reći više. Nisam se valjano ni odmorio, a već danas osećam umor posle dva dana. Sutra sam dobio slobodan dan, treba da odem do Fakulteta i da - makar se tako nadam - branim rad kod profesora Stanića.

A koji stan ćemo kupiti... više ni sam ne znam. Znam samo da to treba da uradimo što pre, jer nam je više oboma muka od traženja, gledanja, zezanja, cimanja...

Monday, October 01, 2007

Ekipa na okupu

A evo šta se dešava kada se ekipa okupi pa se krene u intenzivno pijančenje... Kum, Julija, Borko, Branka, njihovo dvoje kumova, Bilja i ja. Sreća, mi iz cele ove priče izađosmo od alkoholnih pića samo sa popijenij jednim Tamnim Laškim pivom :)

Frka, panika, uzbuna

Šta se sve dešava kada se život jedne jedinke prebukira obavezama, nervozama i jurnjavom? Haos. Ne onaj pančevački gimnazijski mesečnik, već pravi destruktivni haos.

  • Jurnjava za pregled drugog seminarskog za diplomski
  • Podizanje svega 25.000 dinara iz banke, naVrat-naNos, jer firma nije uspela da mi da pare za vizu. Ali daće, ne brinite. Na Sv. Nikad
    Ispravka: Firma isplatila pare odmah nakon što sam se vratio iz Beograda. Gle čuda...
  • Jurnjava za kupovinom novog telefona - stari prodao, trenutno koristim fancy-ženski roze Sony Ericsson Z610. Mogu zamisliti kako smešno izgledam kada razgovaram na Biljinom telefonu...
  • Podnošenje dokumenata za vizu na Novom Beogradu
  • Jurnjava radi provere dokumenata o stanu koji smo videli i koji se i Bilji i meni sviđa
  • Gledanje još stanova popodne - oh Bože!
  • Molitva - ali ne ona Marije Šerifović - već moja nekome da pristane da mi učini jednu ogromnu uslugu i stavi svoju nekretninu na godinu-dve maksimum na hipoteku, kako bi uopšte i kupio stan
  • Pregovori sa ujakom, budućim tastom - sa kim sve ne oko hipoteke
  • Varaćanje podataka sa starog telefona na novi (ovo mrzim)

Molim Boga da sve prođe kako valja. A šavovi, koji inače ne postoje, jel'te, na meni pucaju naveliko. Jedva izdržavam a da se na nekoga ne izderem naveliko i izbacim svu frustraciju iz sebe na velika vrata. I sve ovo kuckam tako iznerviran zbog svega što se dešava oko mene da ne znam kako uopšte i funkcionišem.

Ps. I kao šlag na tortu, trku za Veliku Nagradu Japana sam za džabe gledao. Oba Williamsa ispala, bedak...

Friday, September 28, 2007

Goxxy goes Pro

Looking for the perfect Gift?

Već tri meseca konstantno pokušavam da uplatim Pro nalog na Flickr-u i da sredim sve slike koje sam ikada postavio kao i da dodajem nove bez ikakvih restrikcija i okova. Servis je sa fenomenalan sa gomilom opcija, na koje sam se toliko navikao i navukao. Takođe iza Flickr-a stoji ogromna populacija ljudi, postoje čak i dve Grupe kojima pripadam. Međutim, baš u tom nekom periodu kada sam te želeo da uradim je krenula velika gungula oko CC plaćanja kao i PayPal-a i Flickr-a. I tako ja ostadoh usamljen, družeći se sa ostalima koji su u istoj ili goroj situaciji, pa čak se družeći i sa Customer Support-om.

Sve do juče. Odlučih da promenim galeriju, i da odem sa Flickr-a na Google Picasa, i postavih pitanje na Forumu - kako to da uradim, odnosno - kako da vidim slike van granice od 200 fotki u administraciji.

Svi mi odgovaraše "Kupi Pro nalog" i reši problem. Mislim, da hoću da kupim ne bih ni odlazio, a i hoću da kupim - ali ne mogu. I nađe se tako jedan korisnik Dr. Keats koji je - gle čuda! - svojevoljno meni kupio Pro nalog! Nemate pojma koje je to za mene bilo iznenađenje i šok! Da i dalje ima ljudi koji su zaista voljni da pomognu nekome koji nemaju rešenje za taj problem, ili moraju da čekaju ko-zna-koliko da bi ga rešili.

Trebam li da vam kažem da sam samo od juče uploadovao preko 200 fotki, dok sam za sve vreme koliko sam imao basic nalog prebacio svega 460? Prava zaraza!!!

Stoga mi je sasvim jasan sledeći banner koji imaju na Flickr-u...

Wednesday, September 26, 2007

Stan - konačna odluka

Koliko god voleo kuću kao koncept i koliko god se nadao kupovini kuće umesto stana, definitivno je zbog trenutne situacije u Pančevu pala odluka na stan. Zašto? Zaista ima gomila razloga koje moram da navedem.

Prvo, kao najveće razočarenje i najhladniji tuš posle divnog zagrevanja i skoro donesene odluke kupovine stana ponovo smo krenuli da gledamo stanove. Tuš koji smo doživeli kada smo za fine novce odabrali stan u izgradnji koji bismo otplatili za 5-6 godina. A onda juče - katastar, kanalizacija i stvari nisu kao što nam je izvođač predstavio. A mi, hvala Bogu, nismo sisali vesla da stvari tek tako progutamo i prihvatimo zdravo za gotovo. Stoga ostaje rešenje - kupovina malo većeg stana na više godina. Šteta, zaista šteta, bilo je to predivno rešenje iako neistinito...

Originalan plan je uvek bio da uzmemo stan ili kuću koja je uknjižena, kako bismo dobili kredit uz subvenciju države. Priuštiviji je i lakši za podnošenje. To nas ograničava ili na Kotež 2 odnosno Strelište ili kuće koje su ko-zna-gde. Pošto smo za prvo vreme odustali od kuće, ograničeni smo samo na ova dva naselja na kojima su nekretnine baš iz tog razloga skuplje. Ok, naći ćemo nešto što nam odgovara, ali što će biti skuplje. Jebiga, takva je glupa situacija u katastru i takvo je eksploatiteljsko tržište koje namerno digne cenu tih stvari koje se traže. Šta da se radi.

Gledaćemo dok ne nađemo nešto što nam odgovara, oboma. I red je više da se skrasimo, muka mi je od seljakanja tamo-amo, švrćkanja kod prijatelja (a prijatelji ne mogu kod nas jer nemamo krov nad glavom...) i nemanja sopstvenog prostora. Rok koji sam samom sebi postavio je kraj ove godine. Do kraja 2007. moramo naći odgovarajuću nekretninu i ući u postupak odobravanja kredita.

Samo se nadam da ćemo taj famozni kredit otplatiti što pre, pa čak i pre zvaničnog roka za koji smo radili računicu, kako bismo kupili plac i polako krenuli da gradimo kuću. Prve naznake su takve da privatan posao samo navire sa strane a ja ću ga svakako prihvatiti! Samo ću uz više posla sa strane moći da pokrijem mesečnu ratu ali i da uštedim sa strane za druge stvari, kao što je taj plac i ta kuća koju oboje toliko želimo...

Tuesday, September 18, 2007

H3

Otvoren, uostalom i semantički pogrešno napisan, H3 tag na ulici. Eto šta kodiranje uradi od čoveka...


Ovih dana, šetam se i idem od posla ka Maxi-ju (sveže pun koda i grafike u glavi) kako bih pokupovao nešto za moj, trenutno samački život i prolazim kroz ulicu koja se renovira. I zapazim ovu situaciju...

Da li taj ko je postavljao ove stubove i traku za upozorenje i zabranu prolaza vozila zna i HTML kod? Ili je ovo koincidencija? Ne znam, ali znam da sam u tom momentu počeo ludački da se smejem. Kako i ne bih kada sam počeo HTML elemente i tagove da viđam i van posla, dalje od računara!

Na stranu što tag nije ni otvoren ni zatvoren, ali zaista - prva asocijacija mi je bio h3 element HTML koda. Ipak, čudno je što pre ovog heading-a nisam usput naišao ni na H2 ili pak H1. Izgleda da onaj ko je postavljao znakove ne zna hijerarhiju ;) Makar da je negde otvorio html ili body... :D

Extend(ed) my desktop

Dva Samsung monitora

Dva Samsung monitora priključena na jedan računar - perfektna situacija za rad.


Ko kaže da je luksuz imati dva monitora prikačene na jedan računar? Još ako se to sve dešava na poslu, pa finansije i nisu veći problem već ih je jako jednostavno rešiti...

Ustvari, ovde finansije nikada nisu problem. Veći je problem bio naći DVI kabal za monitor nego sam monitor! Elem, Sony-ev TFT LCD monitor je neko ostavio sa strane jer nikome nije bio potreban, pa sam ga ja trampio sa kolegom analitičarom (pf... šta zna analitičar šta je monitor...) za Samsung 191T i priljubio ga uz 193T koji već imam priključen na računar. Jeste da su dva različita modela, ali su ipak toliko slični i u dizajnu i u opcijama da to nije normalno. Ceo prednji panel je identičan. Ipak, razlike u bojama postoje - 193T daje bolji prikaz dok je 191T malo tamniji. Da li zbog toga što sam prvi povezao na DVI a drugi na VGA... nemam pojma...

Uh... kakva milina i koliko prostora! Jedan udarac na "Print Screen" dugme i "paste" u Photoshop-u... i dobijem novu sliku veličine 2560*1024 piksela! gde će te većeg baškarenja! Ipak, nije suština u baškarenju već u praktičnosti i upotrebljivosti ovakvog rešenja. Otvorite IE u jedan, a Firefox u drugi ekran i testirate... Za testiranje dušu dalo! Ne samo za testiranje, takođe i za slicing, odnosno za upoređivanje mockupa sa napravljenim kodom u browseru.

Nisam mogao da dočekam da prikačim još jedan monitor, a sada imam želju to i kući da uradim! Iako imam baš svež i nov Samsung 960BF, mislim ipak da bi bilo previše potrošiti još 270e na identičan monitor čak i pored prednosti koji dva monitora pružaju. Za sada će ovaj luksuz ostati rezervisan na poslu.

Monday, September 17, 2007

Diplomski rad - part 2, nova verzija

Nakon dužeg vremena, odmora, rada na ovom seminarskom i jurenja raznijeh profesora po fakultetu, uspeo sam da uradim nešto korisno i da napravim korak napred. Utalasao sam oba pravca kako valja ali ne na način na koji sam razmišljao i koja je bila moja originalna ideja, već sam morao da uvedem neke promene u radu.

Radi se o tome da sam se nakon konsultacija sa profesorom koji je maher za linijsku koordinacija sa njim dogovorio da je najbolje rešenje sve uraditi u celosti, odnosno svih deset raskrsnica valjano utalasati. Teoretski, mislio sam da to nije moguće zbog velikog rasipanja plotuna vozila, ali me je čovek uverio u suprotno. Talasanje je moguće, ali koordinacija kao takva - nije. Dakle, talas sam uradio i profesor nije imao nijednu primedbu. Čak mi dade i sve moguće brojeve telefona da ga - ako budem imao problema - nazovem i dogovorim konsultacije. I naravno, "kada uradite plan tempiranja, kolega, obavezno dođite da proverimo i to." Odlično, razmišljam se.

Zaista, promena u radu suštinski i nema. Osim što smo izbacili segmente i deljenje na komade te deonice, pa talasanja u celini, sve ostalo je isto. Proračun je identičan, horizontalna i vertikalna signalizacija je identična, samo će svetlosna doživeti blage promene u smislu postavljanja lanterni sa preporučenom brzinom ili ako baš želim - portalnih tabli sa preporučenom brzinom. Nekako mi je ova druga verzija modernija, fancy.

Dalje, jedva nahvatam profesora kod kojeg ustvari radim rad, da se konsultujem šta još treba da radim. Očekujem odgovore tipa

...taj i taj crtež, taj i taj prikaz, jedno 50 strana teksta...

Kad ono profesor opušteno kaže

Ma samo kolega uradite talas, plan tempiranja, tehnički izveštaj i opišite sve to. Može i pokoji crtež gde postavljate signale, ništa ne komplikujte previše.

Obradova me čovek. Ja očekivao Bog-će-ga-sveti-znati-šta a ono... opušteno. Takav je i profesor. Uostalom, zato ga i teško nalazim na fakultetu! :) Danas ću probati da uradim plan tempiranja, raspored svetlosnih signala na raskrsnici za merodavnu raskrsnicu i da počnem tehnički izveštaj da pretvaram u konačnu formu. Za dva-tri dana, uz jedne konsultacije oko plana tempiranja, to bi trebalo da bude gotovo do petka. Ako Bog da...

Wednesday, September 12, 2007

Biti sam: maštarija i realnost

Kada sam bio mlađi, zamišljao sam kako bih proveo svoje vreme kada bi roditelji otišli neko vreme i ostavili me samog kod kuće. Uh, to su bila maštanja tipa žurke, ispijanja velike količine alkoholnih napitaka, pa još ako se tu nađe i neko intenzivno upražnjavanje seksa... to bi bio pun pogodak. Nikada nisam razmišljao realno o tome, verujem da većina nas u to vreme i nije razmišljala dalje od toga.

Međutim, realnost je malo... pardon, mnogo drugačija. Moji pre dva dana odoše na dve nedelje na Zlatibor sa starijim bratom, snajkom i bratanicom, a ja ostadoh sam. Iha!

Naravno, prva razlika je velika tišina u kući, koju mogu itekako da "ubijem" muzikom. Druga razlika... nisam opterećen bilo kakvim objašnjavanjem i opisivanjem gde treba da idem, šta treba da radim ili pak - kada ću nešto uraditi. Organizujem se kako meni i samo meni odgovara i tako provedem dan. Radim ono što volim i što ne volim, ali nikako nisam nezadovoljan time. Naprotiv. Uživam i u svim lepim stvarima koje radim i u onim koje su svakodnevna obaveza.

Svakako da ova situacija ima svoj downside, ali su prednosti ipak veće. Nedostatak je to što samom sebi moram da skuvam, da operem sudove, da spremim sve u stanu što se spremiti mora... Dakle, menjam sve ostale ukućane. Odnosno, ja sam jedini ukućanin i sve što radim ili ne radim zavisi i zavisiće samo od mene. To je ipak koliko mana toliko i prednost.

Glavna razlika u celoj priči što neću biti sam u svakoj nedaći, situaciji, kako god želite. Bilja će uvek biti tu da mi pomogne ako nešto ne mogu da uradim kako valja :) Ženska ruka se ipak bolje brine o kući nego muška.

I naravno, uživaću u svakom momentu ove dve nedelje.

Tuesday, September 11, 2007

Stan, kuća - whatever: izbor je preteška stvar

Već dva meseca aktivno (izuzev za vreme godišnjeg odmora) Bilja i ja tražimo neku nekretninu za koju ćemo podići kredit i napokon ostvariti sve naše planove. Ali, izbor stanova (koje neću ovde spominjati - to je posebna priča) i naročito kuća je očajan i sve što smo pogledali ima neku ogromnu manu zbog koje nismo spremni da popustimo i da se uvaljujemo u neke nove, nepotrebne avanture.

To je neverovatno koliko nekretnine ovde koštaju i koliko je skoro nemoguće doći do neke normalne kuće sa makar dva priključka: trofazne struje i vode. Da ne pričamo o tome da je nama neophodno da je kuća uknjižena ili makar legalizovana kako bi mogli da podignemo odgovarajući kredit. Uvek nešto fali. Ali to nisu male stvari koje fale, neee...

Uzmimo samo primer par kuća koje smo gledali i za koje smo bili... ili možda i dalje jesmo zainteresovani. Verovali ili ne, ni sam ne znam više šta da mislim. Recimo, jedna kuća ima veliki plac, sređeno prizemlje, potkrovlje koje je moguće sa malo investiranja srediti super, pa čak i garažu i telefon! Ali nema grejanje (dobro, to je stvar oko koje mogu najviše da popustim) ni gradsku kanalizaciju (čak i ovde mogu popustiti) ali Bože - pa nema ni gradsku vodu!? I ne zna se da li se može uopšte dovesti do kuće. Pa ako treba da se perem kišnicom, podzemnim vodama i da pijem to - e, pa vala neću! Na stranu to što je malo dalje od grada, to da ne spominjem.

Drugi primer je primer divne i skoro nove montažne kuće. Godinu i po dana stara, samo. Manja je od prethodne, manji je i plac, ima čak i vodu, trofaznu struju, septičku jamu, čak je i legalizovana (samo treba da se uknjiži), ali se do nje dolazi "preko sedam mora i sedam gora"! Dakle, ne da ste na periferiji grada, nego... pa negde se nalazite u slepom crevu i ne možete odatle da odete. Šanse nema. A dolazak do te kuće je mučenje, a pogotovo bi bilo zimi. "Urbanizovaće se ovo, dečko, za par godina sigurno". A to što bih živio u sred kukuruza i svaki dan gacao po blatu - nikom ništa, ne?

Treći primer je bliži centru. Opet, nije centar, jer centar ni ne tražimo jer je papren i nepriuštiv, ali ima i školu i obdanište blizu. Najmanja je od svih, ali ima i garažu, lepo dvorište, pa i vodu, struju, kanalizaciju pa čak i grejanje! I radionicu, mali roštilj, letnju kuhinju! I uknjižena bogati! Ali ja tu ne mogu zamisliti ni sebe a kamoli nas dvoje. Niti je to naš stil, a o tome da pored kuhinje, trpezarije, kupatila i dnevne sobe imate samo još jednu spavaću sobu - ne treba posebno ni pričati. I da crnjak bude najveći... cene sve tri su okvirno iste. Razlika između najjeftinije i najskuplje je 2000e. Hej bree...

Ovo je samo ono što smo pogledali i što smo bili stavili u uži izbor. Ostale budalaštine koje smo videli i cene koje su ljudi tražili za njih nisu uopšte vredne spomena. Samojedan savet - ako tražite kuću ili stan izbegavajte oglase sa izrazima "vredi pogledati", "može se živeti u njoj", "adaptabilno" i tome slično. Bacićete svoje cenjeno vreme zasigurno. I posle neka mi neko kaže da je traženje kuće ili stana ustvari "slatka muka".

"Slatke muke"... my ass!

Friday, September 07, 2007

Konfrontacije: Dizajn u ASP-u i ASP.NET-u

Pre više od dve godine počeli smo u firmi da dizajniramo u Visual Studio okruženju i da učimo kako novo okruženje funkcioniše, koje su njegove prednosti i mane. Moram priznati da je Visual Studio 2003 imao velike nedostatke i mane u odnosu na Visual Studio 2005 naročito kada je u pitanju interpretacija CSS property-a, ali pogotovo kada je se radi o accessibility-u, WAI-u i ispunjenju XHTML validnosti kod. Hvala bogu, većina tih propusta rešena je u verziji, ali neki nisu - niti će, jer ovo okruženje radi na način na koji je osmišljeno (konkretno - postbackovanje strane, koje ako isključite JavaScript - WAI level AA zahtev, neće raditi pa samim tim ni stranica neće raditi). Ali, napretkom tehnologije ili ćete se odreći nekih standarda zarad napretka (pa standardi se menjaju vremenom, zar ne?) ili ćete tapkati u mestu.

A malo pre tog vremena aktivno smo naučili i da radimo tableless dizajn, i mnogo toga naučili od engleskih kolega. Iako i dan danas nismo u potpunosti pandan njima, mogu slobodno da kažem da smo ih po znanju stigli na 95%. Ne zbog toga što mi ekstra brzo učimo, ili što smo prepametni, već zato što su oni dozvolili da ih stignemo, tapkajući u mestu. U međuvremenu, mi smo naučili to što oni primenjuju recimo više od tri do četiri godine, a preneli smo to znanje aktivno i u Visual Studio okruženje i tu stekli veliku prednost. O našim programerima da i ne pričam - tu su svetlosne godine ispred njih, courtesy mog starijeg brata (on predvodi programerski a ja dizajnerski tim - hehe, Vili i ja smo samo u timu).

Eh, sada - problem. Trebam li napomenuti da popularna biznis-srpska izreka "veži konja gde ti gazda kaže" važi i u našoj firmi? Tako je važilo i kod nas, pogotovo kada je u pitanju engleska-sestra-firma i njeni zaposleni. Mi razvijamo za njih okruženja u ASP.NET-u pa i dizajniramo i programiramo u ASP-u kada treba. I naravno, sve njihove primedbe (bilo na dizajn, bilo na programiranje) usvajane su i rađeno je onako kako su hteli. I pored toga što su to nekad bile greške, pored toga što smi im govorili da tako ne treba... rađeno je, jer su tako hteli.

Microsoft .NET

Pravovremeno korišćenje nove tehnologije nama je donelo samo prednost i korist u odnosu na sestrinsku firmu.


Dolazimo do ključne stvari - došao je novi projekat. U .NET-u, sa kratkim rokom, sa potrebom da se koriste user i web kontrole. A engleski dizajneri treba da naprave template strane, pošto oni rade i dizajn sajta. Tu se javlja prvi otpor napretku i učenju nove tehnologije - oni, navikli da rade u klasičnom ASP-u, pokušali su da proguraju njihov način rada koji bi, iskreno, upropastio projekat kako u vremenu izrade tako i u samom izgledu, pošto bismo imali ogromne problema da prebacimo CSS da radi kako valja u .NET-u, a o template stranama da i ne pričamo.

Na conference call-u dogovorili smo se da rade klasičnu HTML stranicu kako bismo od nje napravili master stranu. Da ne koriste ID-eve, izuzev u glavnim DIV holderima, jer su ID-evi neophodni programerima i samom Visual Studiu da poveže elemente kako valja. Ovde je bilo ogromnog otpora. Ne shvatajući koncept .NET-a i kako on funkcioniše, plašeći se izgleda promena i novina, pokušali su da nas izmapulišu i isteraju svoj (pogrešan) način razmišljanja. Nisu uspeli.

Sledeći problem je bio kod dve kontrole - kalendar i paging kontrole. Naši programeri razvili su dve potpuno pouzdane kontrole koje rade i koje su istestirane. Korišćene su u više projekata. Dali smo im kod koje kontrole rendaju da bi mogli da naprave da kod izgleda onako kako žele. Izuzetno nevoljno su "pristali". Odnosno, ne zna se da li su pristali ili nisu, jer glavni dizajneri nisu tu, valjda ih je glavni programer naterao da to naprave kako mi želimo. Oh bože... dakle, ili ćemo koristiti postojeću istestiranu kontrolu i uštedeti vreme, a vi ćete izdizajnirati kod onako kako smo mi rekli - ili ćemo praviti novu kontrolu da bi to rendalo onako kako vi kažete, izgubiti vreme na pravljenje kontrole, testiranje, ispravljanje bagova... Sreća, ovde nije za sada pobedio gazda, već onaj koji vezuje konja.

I najveći problem - accessibility. I postbackovanje strane. Zahtev za WAI AA trenutno ne pije vodu, već možemo ispuniti WAI level A zahtev. XHTML validnost se podrazumeva. Ali, da projekat radi sa isključenim JavaScriptom isto kao i sa uključenim je jednostavno - nemoguće. Nemoguće. A oni insistiraju na tome... šta će se ovde još ozdešavati, videćemo...

Moj brat početkom ili sredinom oktobra ide u Englesku kako bi im objasnio koncept i naučio ih gde greše. Voleo bih da možemo zajedno otići - tako bismo bili jači i imali bolju argumentaciju za sve ovo oko čega se borimo već nedelju dana.

Sve u svemu - znanje rada i dizajna u ASP.NET-u je trenutno neprocenjivo i to je prostor gde imamo ogromnu prednost na ljude iz sestrinske firme. A svi predlozi koje dajemo su dobronamerni, kako bi se projekat doterao do kraja. Ako oni to ne shvate na vreme, projekat puca - kratko i jasno.

Tuesday, September 04, 2007

Ambrozija, rinitis i konjuktivitis

Pošto su ovo dve od najvećih alergenskih reakcija organizma na polen ambrozije, pokušaću da vam dam par saveta kako da se branite i kako da držite svoj organizam u koliko toliko normalnom stanju. Naravno, perfektnog stanja bez curenja nosa, kijavice pa i crvenila oka nećete imati do početka jeseni, odnosno do kraja septembra, ali treba dotle izdržati. I naravno, trebate imati kvalitetan život, a ne da psujete i taj (gle čuda!) američki korov i vladu što (gle, opet čuda!) ne radi ništa po pitanju toga.

Više je simptoma alergije, svakako to su kijanje, svrab u nosu, obilato curenje nosa, oticanje kapaka, otežano disanje, suzenje očiju, crvenilo očiju... Curenje nosa i crvenilo očiju mogu se pogoršati i tada nastaju ove dve najveće napasti u toku alergijskog perioda.

Rinitis

Prvo i prvo, ono što dolazi sasvim ubrzo nakon početne kijavice jeste curenje nosa. Možete biti sasvim sigurni da vam ovo ne gine i da se itetko može pogoršati. Rinitis je moja najveća boljka odnosno najveći problem od kada sam postao alergičan na ambroziju. Jedino što vam u ovim trenucima može pomoći jesu bilo kakve kapi za nos (recimo Olynth ili Nafazol) ili fiziološki rastvor. Preporučujem za početak ovo drugo, a ako ne pomogne fiziološki rastvor - pređite na kapi. Ali pazite sa kapima, jer mogu (kao kod mene) da naprave nekada više štete nego koristi. Pogotovo ako je u pitanju Nafazol. Često korišćenje će zapaliti sluzokožu nosa i naći ćete se u situaciji da ćete konstantno koristiti kapi za nos.

Ako imate baš takvih problema - onda preporučujem sledeće. Smanjite unos kapi za nos, onda kada su vam najpotrebnije: uveče, pred spavanje. Znam da je rinitis toliko uporan da vas može izludeti, da ćete biti nervozni zbog začepljenja nosta, ali morate imati stprljenja. Uostalom... šta mislite kako je meni?

Ako je rinitis ipak uporan i češće vam zapušava nos (kao, opet meni) pokušajte da smanjite nervozu i češće korišćenje kapi time što ćete otpušavati samo jednu nozdrvu i dozvoliti da se sluzokoža u drugoj oporavi. To bi trebalo da traje jedno nedelju dana. Kada se ta nozdrva oporavi, trebalo bi da polako ostavljate kapi i da sve ređe (baš uveče ako treba) stavljate kapi u drugu nozdrvu. Time ste za dve do tri nedelje skroz rešili problem.

Baš je moj trenutni slučaj (prošlogodišnji je bio još gori) da sam u fazi kada bataljujem kapi na levoj nozdrvi dok mi je desna upaljena izuzetno. A skoro da više ni ne kijem, što će reći da to začepljenje nosa više nije do alergije koliko do upale izazvane kapima za nos.

Konjuktivitis

U mom slučaju konjuktivitis je prošle godine bio nepoznanica i nešto što se prvi put javilo Bog-će-ga-znati-zašto. Vrzmao sam se po lekarima dok naposletku nisam shvatio da sam alergičan na polen ambrozije i da je konjuktivitis jedan od simptoma. Prošle godine sam mesec dana "vukao" crvenilo očiju, neverovatno suzenje i svrab da sam osim kapi morao da koristim i mast za oči. Užas jedan.

Preporuke su da posle pregleda kod doktora uzmete recept za kapi za oči. Oftalmol, Gentokulin, šta vam već daju. Opet, njih treba iskoristiti posle 8 dana (posle tog roka nakon otvaranja bočice se bacaju, potrošili ih vi ili ne) i koristite ih po propisanom receptu. Ako se crvenilo javlja samo ujutru, kao kod mene, nije neophodna poseta lekaru i kapi za oči. Najverovatnije da će problem rešiti neki od antihistaminika, kao što je Pressing koji možete popiti ujutru. Ujutru, baš zato što se ujutru javlja veliko crvenilo koje ćete ako popijete ovaj lek prestati za sat-sat i po.

Ako ništa ne pomogne, naravno, posetite lekara. Ako je bilo koji od ovih simptoma jak i intenzivan, slobodno ga posetite čim se pojavi ili intenzivira. Vrlo je moguće da možete postati alergični od ove ili sledeće godine jer je koncentracija polena izuzetna, što svakome smeta ne samo alergičnima. Nadam se samo da nećete.

I konačno, trudite se da organizam ne izlažete previše polenu u vazduhu i da se što zdravije hranite. Dakle, zaboravite otvorene prozore ujutru i tokom noći, izlazite samo kada morate napolje a pokušajte da pijete i Kombuhu (pravi trenuci za to su baš kada imate problema sa respiratornim organima, naročito sa nosem) ili pak da konzumirate matični mleč ili med. Time jačate imunitet i pomažete organizmu da se što prirodnije odbrani od ove napasti.