Wednesday, January 10, 2007

5 Stvari koje niste znali o meni

Kratko, jasno i jednostavno - izneću svega pet stvari za koje mislim da niste znali o meni.

  1. Svojevremeno sam trenirao rukomet (svega 2 dana) i košarku (3 dana). Možda zvuči smešno, ali moje interesovanje za sport nije postojalo, čak i pored toga što je se moj otac profesionalno bavio fudbalom (kratko bio prvotimac u Partizanu i pored obaveza u vojsci), a takođe i stric (3 godine prvotimac u Crvenoj Zvezdi). Radije sam se bavio crtanjem, maketarstvom i pravio sopstvene makete automobila od kartona. I danas imam jednu celu (polako se raspada) maketu Ferrarija F50 i nedovršenu maketu Mercedesa SLK. Tek pre par godina sam jedno par meseci išao u teretanu i naravno, opet imam želju da idem. U zdravom telu zdrav duh. Samo da je više vremena za tako nešto.
  2. Uslov za drugu, treću, četvrtu i petu godinu na fakultetu dao sam uvek u produženom oktobarskom i jednom u redovnom oktobarskom ispitnom roku. Čak se sećam da me je za uslov za četvrtu godinu profesorka Operacionih Istraživanja čekala nedelju dana jer sam bio bolestan, a onda mi i pomerila usmeni za kada meni odgovara. Osim uslova za drugu godinu, gde je opravdani izgovor bio rat 1999. godine, ostali "izgovori" su bili vezani za posao kojim se bavim i dan danas.
  3. Jednom u životu sam probao vutru i to je sve od narkotika što sam ikada probao. Naravno, ako ne računamo par popušenih cigara koje su uglavnom bile konzumirane u trenucima opasnog pijanstva i žaljenja za neuzvraćenim ljubavima u detinjstvu. Stoga i jesam opasan strejter i osoba koja ne voli ni drogu, ni pljuge, ni alkohol, niti ekstreme u bilo kom konzumatorskom smislu. Čak sam veliki protivnik svih tih stvari. Naravno, sem kafe. Inače, prvo pijanstvo se poklopilo sa prvim cigarama i to na završetku osnovne škole kod drugara na rođendanu, zbog čega drugog nego zbog devojke. Naravno, nije prošlo bez posledica - survao sam se niz stepenice i prilično opalio glavu blizu desnog oka. Možda sam tu i mućnuo glavnom i predomislio se za sva vremena, nikad se ne zna.
  4. Vrlo sam isključiv kada su ljudi pitanju. Toliko isključiv da sam po pitanju jedne drugarice sa kojom sam se družio više od dvadeset i kusur godina to prijateljstvo okončao zbog njene ogromne gluposti. Ne volim da trpim idiotizam od dragih mi ljudi, niti da gledam kako me neko iskorišćava, pravi budalom ili pak, sebe konstantno i uporno pravi budalom pred nekim drugim. Radije ću se prestati družiti sa takvim osobama, jer su se definitivno promenile. To ustvari nisu ljudi kakve sam poznavao, jer se sa takvim osobama u suštini ni ne družim. Nažalost i sam sam se našao u takvoj poziciji, gde sam se promenio za 180 stepeni, ali srećom to nije trajalo dugo. Brzo sam se vratio na stari put. Ipak, imam strpljenja, nije da odmah puknem i prelomim neke stvari, ali "kada kap prelije čašu" vrlo lako postanem isključiv.
  5. Nisam imao previše pravih veza sa devojkama. U poslednjih 6-7 godina to su ponajviše bile veze ili od mesec dana ili od godinu dana ili više. Svaka veza je bila bolja od prethodne i svaka je imala svoje prednosti i mane, osim tih kratkotrajnih veza koje su uglavnom bile katastrofične i kada sad razmislim o tome - urnebesno smešne i klinačke. Naravno, sve je ovo važilo dok ne naletih na pravu osobu i dok se ne skrasih, ali ovakvo emocionalno talasanje nikako vam ne gine. Osim ako ne odlučite da apstinujete.

5 comments:

  1. Pozdrav imenjače, zadovoljan sam odgovorom ;)
    http://www.personalmag.co.yu/blog/?postid=1226

    ReplyDelete
  2. i ja sam zadovoljna :D
    a u vezi priče, nikako da mućnem glavom...

    ReplyDelete
  3. na kom si ti bre faxu bio?

    ReplyDelete
  4. Pozdrav Gorane, nema te, pa te nema ;) A čitam te često na Svakodnevnici, odavno si bookmarkovan.

    Ima vremena Natty, mućnućeš. Da li razmišljanjem, ili kao ja - nije ni bitno :D

    Eniac: Saobraćajni. Vidim da si mi komšija, tu si samo ulica paralelna sa Vojvodom :)

    ReplyDelete