Friday, March 30, 2007

Parkirajte vaš restoran, kafić, piceriju...

Najsvežiji primeri ogromne bahatosti pančevačkih ugostitelja i naravno njene vrle vlasti, možda i Direkcije ili JKP Higijene u čijoj bi nadležnosti to trebalo da bude, dovoljno govore koliko smo kao društvo otišli u krajnost i koliko smo sami sebi najveće zlo. Trend koji ima većina restorana, picerija i kafića jeste da na leto svi "izbace" bašte na videlo kako bi što više prolaznika (ne)namernika svratilo i tu ostavilo svoje novce. Ovo možda i ne bi bilo toliko narušavanje ne samo mog nego i tuđeg mira i spokoja, koliko jeste ako prostora za tako nešto jednostavno nema. Neeeemaaaaaa!

Barilotto d'oro

Barilotto d'oro "nasukan" na svega četiri parking mesta...


Stoga, zašto se ne bi ovi objekti razbaškarili na parking - kojeg ionako nema dovoljno i koji bi uskoro trebao da se uvede da se plaća (a nadležni kukaju li kukaju kako nemaju para da naprave nove parking prostore). Ako nemaš zelenog prostora ispred objekta, ako nemaš popločanog ili totoarskog parčeta grada koji možeš koliko ti duša ište da uzurpiraš (pa Bože moj, ljudi su snalažljivi, zaobići će taj urbani "splav", preskočiti, neće uostalom tu prolaziti, zar ne...), a ti se celom dužinom pruži po parkingu. I gde se onda ljudi parkiraju? Duž ulice, pored "bašte", ukrivo, parkiraju gde stignu, uključe "sva čet'r' migavca" i obeduju. A bezbednost? A preglednost pri izlasku sa parkinga? A moje pravo kao građanina da mi niko ne uzurpira javnu površinu? Ko o tome razmišlja? Ko i zašto sme da prisvaja tu javnu površinu, jer šta je drugo parking ako ne javna površina? Kao građanin i kao budući diplomirani saobraćajni inžinjer, imam pravo da govorim jasno i glasno o tome.

To i ne bi možda bio problem da Pančevo ima dovoljno parking prostora u centru. Ali nema, kao što rekoh - nema! I još nam samo fale ugostiteljski objekti da nam oni uzimaju to malo prostora koje nam je neophodno. Ne samo nama koji tu parkiramo kratkovremeno ili dugovremeno, već i onima koji tu žive! A sa kojim pravom?! Sa kojom dozvolom?! Gde to može?! Zgrada u kojoj živim nema nijedno uređeno parking mesto ispred ili iza, pauk nosi vozila jer se svi iz zgrade parkiraju kako stignu jer vlada bezvlašće, i se*u nam kako nema "tehnoloških uslova" da se izgradi parking prostor, a eto - za restorane ima mesta.

Terranova

Još jedan svetli primer parkiranja u gradu...


Stoga, napravite vaš mali restoran, turite ga na četiri točka i parkiraćete ga gde god vam se zaželi. Kao kera, koju je poteralo pa mora da se olakša. Tako će da niču "bašte", očas posla, kao male žute lokve urina. I nije ovo jedini primer, uslikaću ih ja još, bez brige... Ima ih, koliko želite.

Evo primera u Karađorđevoj ulici, gde će uskoro preko puta "bašte" jednog jako dobrog restorana Terranova da se otvore još dve, u "vlasništvu" kafića preko puta. Veeeeselo...

Monday, March 19, 2007

Jedna subota: Kalemegdan, šetnja, Kosmika

Subota, već dogovoren casual odlazak sa Biljom do Beograda. Razlog - nema nikakvog specijalnog, osim prezentacije Kosmike za koju sam čuo od mog Kuma. Ionako smo želeli da se po lepom vremenu malo prošetamo i odemo iz Pančeva. Makar na kratko.

Ustajem jedva u 10:30, znam da treba da odem po Bilju u 11h. Mrtav umoran, prethodnu noć se dva puta budio zbog slobodnog treninga u 1h i kvalifikacija u 4h ujutru. Formula 1, Velika nagrada Australije, naravno.

I pored velike ekstaze i umora zbog nove sezone omiljenog mi sporta (o tome prvom prilikom, kada uhvatim malo više vremena), veoma sam se radovao odlasku. Uželeo sam se celog sunčanog prepodneva sa Biljom, šetnje po zelenoj travi, odmora na klupi, Kalemegdana, kafice u Knez Mihajlovoj... a željno sam iščekivao i multimedijalnu prezentaciju Galeriji SANU.

Šećkali smo se po Knezovoj ulici, uživali u zracima sunca koje je neumoljivo sijalo na gomilu prolaznika. Izmilelih na ulicu iz istog razloga kao i mi - kako bi prošetali malo... Otišli smo naposletku u galeriju i odgledali fantastičnu multimedijalnu prezentaciju zvanu Kosmika. O galaksiji, svemiru, nastanku svega, sunčevom sistemu i planetama, osvajanju meseca... Šta nas čeka u budućnosti. A pored toga, u predvorju galerije - gomila Teslinih pronalazaka koje ste mogli sami da isprobate - fascinantno. Muzika koja je tokom prezentacije neprekidno svirala davala je utisak da smo deo Univerzuma, da imamo svrhu i da možemo slobodno da kažemo da nismo stanovnici Srbije ili planete Zemlje... već deca zvezda...

Toplo preporučujem - prezentacija traje do 25. marta, pa požurite, siguran sam da ćete uživati.

Posle, puni utisaka i čudnog osećaja u grudima, otišli smo u šetnju Kalemegdanom. Gomila ljudi, svako svojim putem, svako svojim razlogom... mi među njima. I tako, zagrljeni, sedeli smo na klupi, lagano jeli sladoled na martovskoj vrućini, potpuno ispunjeni i raspoloženi, uživali u trenutku...

Za kraj - da je više ovakvih dana, mislim da bi život bila jedna neverovatno dobra stvar, a ne robovanje obavezama i poslu. Da je više ovakvih dana sa Biljanom, bih bio najsrećniji i najzadovoljniji čovek na svetu, svaki dan bi mi bio ispunjen ljubavlju i srećom i bio bih zadovoljan svim oko sebe. I da je više ljudi koji gledaju takve stvari kao što je Kosmika - bili bismo mnogo pametniji i srdačniji.

Tuesday, March 06, 2007

Ananda Project - Breaking Down (Louie's Revival Mix)

Još jedan artist - Ananda Project, za kojeg sam upravo preko Wikipedije saznao da je to isti čovek, Chris Brann, koji je mnogo poznatiji pod aliasom Wamdue Project. Iako je ova verzija pesme "Breaking down" ustvari Louie's revival mix i jedan od mnoštva remixa ove stvari, jako je pevljiva i opet, ulazi u glavu.

Ananda Project - Breaking Down (Louie's Revival Mix)

Klavir i gitara koju opako "kidaju" u pesmi, daju odličan šmek ovom remiksu. Morao sam da podelim i ovo sa vama, verujte - sa razlogom.

Ps. Iako mnogo manje pišem o drugim stvarima, opet sa razlogom - pretrpan sam sa poslom, ali nalazim dovoljno vremena da podelim ovako nešto sa vama.

Monday, March 05, 2007

Ferry Corsten - Beautiful (Alucard Bootleg Remix)

Slušam uglavnom mainstream techno muzike, ali u zapadnoj Evropi, nikako u Srbiji. Tako i jesam ogroman obožavatelj DI.fm radija. Omiljene stanice, kao što su Trance, Vocal i European Trance i njihovi šou programi sa Armin Van Buuren-om - takozvani "A State of Trance" kao i sa Markus Schulz-om - "Global DJ Broadcast". Obzirom da oba traju po dva sata i da idu jedan za drugim u četvrtak uveče, to mi je omiljeno vreme za skidanje muzike, kako bih u petak ujutru odslušao svežu muziku. I naravno, cevčio je cele nedelje, vrteo kući na kompu, na telefonu kada šetam, u kolima... Nisam jedan od onih, koje Dragan spominje na svom blogu - da storujem muziku bez slušanja. Naprotiv, volim da izližem muziku makar po nedelju dana... Najmanje.

Sa najnovijeg Global DJ Broadcast-a, od prvog marta, omiljena pesma je na 73 minutu celog miksa... I to kakva, tako mi ulazi u glavu da moram više puta da je odlušam dnevno. Preporučujem i vama, naravno...


Ferry Corsten - Beautiful (Alucard Bootleg Remix)

Stvar je izvučena iz miksa, da ne biste skidali 80mb :) Stoga i fade-in i fade-out. Čak se u pesmi čuje i džingl GDJB-a. Uživajte...

Thursday, March 01, 2007

Fucking politika, fucking mediji

Kako su mediji neverovatno jaka stvar i kako uporno pokušavaju da usađuju staove vlade i vlasti, kao i opozicije, to je zaista fascinantno. Kao kada odeš da kupiš dukser, pa se dvoumiš između dve prodavnice, pa izađu prodavci i svaki te vuče u svoju. I tako te i pocepaju na dva dela, a od tebe, tvog mišljenja i stava - ništa. Ne ostane ni traga.

Redovno čitam vesti na B92 sajtu i konstantno sam bombardovan (naravno, svojevoljno, inače ne bih ni čitao) vestima kao što su: "Treba dati Kosovo, koji će nam...", "Ne damo Kosovo!", "Podmićen policajac", ma profesor fakulteta, ma bre šta profesor ili policajac - ministar, a biće kako smo krenuli i premijer i predsednik lično, "Kriminalne grupe nikako da budu kažnjene za ubistvo", a zna se i ko je naručio ubistvo, kada, kako i zašto je ubijen taj koji je ubijen...

Neverovatno... A pogotovo mi bude muka kada pročitam na sajtu ili čujem na vestima kako uhapšeni kriminalci koji su nekada upasavali kožne jakne u trenerke ili bivši vojnici a sada političari sa naočarima, i jedni i drugi ogrezli u krvi, sa po desetina i više ljudi na duši izjavljuju da nisu krivi, pa ih još i vređa neka tamo optužnica...

Ma muka mi je bre... muka... Treba ih sve iz bivše proklete SFRJ - koji su ubijali, pljačkali, silovali, krili informacije, radili šta im je volja naočigled i naroda i međunarodnih jebenih organizacija - u zatvor. Ma šta u zatvor, uza zid i po kratkom postupku. A ne tamo - u Hag, pa jel' kriv, jel' nije kriv... Pa još i ako umre, pa će da vasrksne kao svetac u državi za koju se "borio". Kao Sloba Jebeno-Veliki Milošević...

Jebe mi se da li je u pitanju Slovenac, Hrvat, Bosanac, Albanac, Crnogorac, Makedonac, pa i Srbin bre! Ko god da si! Ako si ubijao, pljačkao, silovao, pa još i na svoju volju, kako ti se htelo, kako god si želeo, gde god si hteo, bez ikakve kontrole i nasuprot one ko je šiša, to niko ne poštuje Ženevske konvencije - ne treba da živiš, uopšte. Ne zaslužuješ, nisi vredan toga!

Televizor ću da isključim da ne bih bio bombardovan idiotizmima ni RTS-a, ni pro-engleske B92, ni pro-američke FOX televizije, a ponajmanje drugih medija kakva je ružičasta fleka u gornjem-desnom uglu. A RSS feed sa B92 ću da skinem, zauvek. Pratiću samo sport i to Formulu 1 i - kraj. Tome televizija i treba da služi - razbibrigi, a ne brigi.