Tuesday, May 22, 2007

Pochill - Violet Theme

Evo još jedne odlične teme koja se provlači u jednom od omiljenih (i u poslednje vreme preterano često slušanih) mikseva DJ Rivera - The Red Room. U pitanju je melodija koja nema teksta, već naprotiv - atmosfera i naboj emocija ostvaren je jednostavnom ženskim vokalom koji tonovima prati melodiju i gitarom koja tako divno svira da imate osećaj da vam dopire do srca tako lako...

Pochill - Violet Theme

Ne znam koliko će se vama svideti, ali sam ja prosto poludeo za ovom pesmom. Uostalom, kao i za svakom pesmom u poslednje vreme... :) Opet - toplo preporučujem da skinete i poslušate ceo miks, siguran sam da se nećete pokajati.

Monday, May 21, 2007

Diplomski rad - odbrana seminarskog

Sutra, u 10 časova i 30 minuta, srešću se licem u lice sa meni jednim od omiljenih profesora na Saobraćajnom fakultetu - Smiljanom Vukanovićem. Osim njega, još par profesora su mi ostali u dobrom pamćenju: Krsto Lipovac, Mirko Spasić, Nikola Čelar, Darko Vujin... i još po neki. Elem, posle pozitivne recenzije prvog od tri seminarska rada pod nazivom "Upravljanje brzinama i ITS" prošlog utorka, napokon imam priliku da tu prvu trećinu branim i nadam se - odbranim.

Ne očekujem nimalo lak posao, naprotiv. Ipak, očekujem nestandardan ispit - više sličan razgovoru gde bih mogao da iznesem svoje mišljenje i stavove na tu temu. Isto i da dam odgovore na pitanja koja mi postavi.

Sve u svemu, javiću sutra šta je bilo. Takođe, pojuriću profesora iz TST i KDS-a, Vladana Tubića, za drugi seminarski rad kako bih što pre počeo sa drugom trećinom diplomskog. Držite mi fige.

Update:
Seminarski je odbranjen sa desetkom. Sutra bih trebao da odem kod drugog profesora kako bismo popričali o tome gde tražiti literaturu za drugi seminarski.

Friday, May 18, 2007

Novi Google Analytics

Google Analytics v2 na Goxxy's personal thoughts blogu

Odmah isprobana nova verzija na statistici o ovom blogu.


Za one koji koriste ovaj veoma koristan servis ne samo u statističke već i u marketinške svrhe, dolazi odlična vest - izašla je nova verzija Google Analytics. Za razliku od prethodnog koji je, po mom mišljenju, davao gomilu informacija koje većina korisnika neće upotrebljavati a koji je i pored svega toga bio... prenatrpan sitnim informacijama i glupavim pie-chartovima, nova verzija je toliki iskorak unapred da ću ga i ja aktivnije koristiti.

Što se mene tiče... prvi veliki napredak je u boljem korišćenju raspoloživog prostora - sve je iskorišćeno i sve je krupnije, upadljivije, upečatljivije - preglednije. Drugi se ogleda u jasnijim graficima sa čitljivijim podacima - većina grafika je klasičnih line-chart, dok je manji broj sada pie-chartova. I treća, meni najbolja stavka je u mogućnosti upoređivanja sa prethodnim stanjem - zelenom bojom se prikazuje napredak u nečemu (kao recimo kod mene - vreme korisnika na sajtu) a crvenom bojom loš rezultat, odnosno "unazađenje" (kao kod mene - broj novih poseta sajtu). A evo svih noviteta u ovoj verziji proizvoda, direktno od Google-a.

Sve u svemu vrlo pozitivno i svakako dopadljivo za oči. Šta biste drugo očekivali od Google-a? :) Eto, za one neverne Tome, neka kreiraju nalog i pogledaju sami - mislim da će naći mnoštvo korisnih stvari na ovom servisu.

Thursday, May 17, 2007

ATB - The Autumn Leaves

Ima pesama koje me jednostavno obore sa nogu svojom muzikom. Ima onih koje me obore svojim tekstom. Retke su one koje obore fenomenalnom kombinacijom oba.

Već nedelju dana slušam fantastične mikseve DJ River-a, a pogotovo Ambient Chillout Mix 4, sastavljen u zimu 2005 godine. Glavni razlog tome je pesma izvođača ATB, nazvana Autumn Leaves. Odavno nisam čuo tako laganu stvar, nabijenu emocijama i perfektno otpevanu.

ATB - The Autumn Leaves

I woke under the cover of darkness
Looked up into the television sky
Tonight
I wandered through the city alone this
Rain wouldn’t stop, I couldn’t dry my eyes
I cried.

Who is the one to blame
Why is it that you never say
When the feeling leaves
If you’re through with me.

As I’m walking through the rain
Cold tears falling down my face
Like the autumn leaves
On a windy day.

I went to the edge of town
Over bright highways where the traffic was the only sound
Around
While my eyes were looking at the ground
I could see pictures of you floating all around
I didn’t doubt.

Who is the one to blame
Why is it that you never say
When the feeling leaves
If you’re through with me.

As I’m walking through the rain
Cold tears falling down my face
Like the autumn leaves
On a windy day.

Who is the one to blame
Why is it that you never say
When the feeling leaves
If you’re through with me.

As I’m walking through the rain
Cold tears falling down my face
Like the autumn leaves
On a windy day.

Who is the one to blame
Why is it that you never say
When the feeling leaves
If you’re through with me.

As I’m walking through the rain
Cold tears falling down my face
Like the autumn leaves
On a windy day.

Početak je od pesme Sarah McLachlan - Angel, a posle se na nju nadovezuje Autumn Leaves. Toplo preporučujem da skinete ceo miks DJ River-a.

Friday, May 11, 2007

Setili se ljudi...

Gospoda Vladari se setili i pružili jedan drugome ruku... Pomirenja? Razumevanja? Pojma nemam, znam samo da je formirana Vlada...


Eto došlo je i njima iz d****a u glavu i setili se da formiraju kabinet Vlade. Ko bi rekao, sav onaj strah koji je postojao ne samo kod građana već i kod svih stranih investitora je bio potpuno neosnovan i neopravdan. Ničim izazvan.

Elem, kako su javili na B92, napokon su se setili i trojac T-K-M je postigao dogovor. Mislim, osim sitnih troipomesečnih sporečkanja (psovanja majki, očeva, bliže i dalje rodbine, izvlačenja ušiju, svlačenja helanki i optuživanja svakog za sve i svašta) dogovor je ostao skoro identičan kao i sa početka. Gospodin Đelić nije odabran za premijera, a gospodin Koštunica će ostati na tom istom mestu. Možda najsmešnije je završio gospodin Tomislav Nikolić koji će verovatno uskoro ostati bez mesta predsednika skupštine Republike Srbije.

Ono što je najsmešnije je ta straaaaaaaašna reakcija zemalja Evropske Unije i SAD kako ni sa kojom vladom u čijem su sastavu članovi SRS-a neće sarađivati. Pa izjava o uvođenju vanrednog stanja, zastrašivanje domaćeg auditorijuma i zasmevanje "razgovorima" u narodnoj skupštini... Pa zamrzavanje pregovora o viznim olakšicama, nepodizanje zastave EU tokom Srpskog predsedavanja Saveta Evrope, ogroman (možda i rekordan) pad akcija na Belex-u i kao šlag na tortu - skok evra na 82.5. I po potpisivanju sporazuma o vladi dobili smo (što je najsmešnije) sve obrnuto: nastavak pregovora o viznim olakšicama već u utorak, i pored neizručivanja optuženih Karadžića i Mladića (a ko to kaže da su u Srbiji?!) momentalan nastavak pregovora o sporazumu o asocijaciji i stabilizaciji (kako kaže naš drugar Oli Ren), zatim rekordan rast akcija Belex-a, a verujem da pogađate i poslednju stvar - vrlo verovatno i pad evra :)

Mislim da neko ko je normalan nije ni mogao da vidi drugačiji scenario. Sve u pet do dvanaest, silno nerviranje ljudi u Srbiji i ta napetost i glupave i neodgovorne izjave od svakog od političara u Srbiji doveli su do toga da svako od nas oseti gorčinu u ustima i da se zapita gde smo i šta radimo. I ne samo mi, naročito oni koji predvode državu. Elem, još jedna stranka je zauvek izgubila i trunčicu poverenja kod mene, ostala ih je šačica. Videćemo koliko će i to trajati. Verovatno ću na kraju i ja postati birački apstitnent, kada me sve stranke jednostavno iznevere i pokažu kako ih je briga samo za sebe i ni za koga više.

A kao pozadinu svega ovoga mogu da vidim i naglu kupovinu akcija od strane nekoga kada su akcije pale, kako bi ih svega dan-dva posle toga, nakon ovog skoka opet prodao. Neko se tu dobrano omastio...

Mali Bak

Bak sa cvetnom kapicom :)

Već je postao omiljen u familiji. Svi paze o njemu a samo ga Biljana mazi. Dobro, i ja ponekad.


Naš mešanac rotvajlera, pit bula i još neke unknown sorte polako raste. Iako sam odavno obećao nove slike, tek sam se danas setio da donesem kabl za telefon i prebacim slike na kompjuter.

Mali je toliko sladak, ali zaista i kočoperan - kako kažu matori ljudi. Do sada je već navikao da se igra sa svojim arhi-neprijateljem mačkom, da laje na kukurikanje petla iz obora, da dođe kada ga pozovu, ali i da sakriva tuđe papuče, da piški gde stigne (veliku nuždu isključivo obavlja uz ogradu blizu komšije), da grize kutnjacima a ne prednjim zubima prste dok se sa njim igramo... Kada malo bolje razmislim, to kočoperenje i nije čudno uzevši u obzir kakav je "miks" u pitanju i da je pas poreklom iz Zemuna :)

Ovaj vikend ćemo otići jedno popodne da provedemo sa njim i da se igramo. Mislim da je Biljani najviše nedostajao, a bogami - i meni. A evo i slika koje sam obećao. Ovo je leglo odakle smo ga odveli. Probajte da ga pronađete.

Leglo malih kučića

Kod Bilje u krilu, uživa.

Kod moje drage u krilu

Gleda nas onako... bojažljivo i upitno.

Žačuđen, kod Ljube u krilu

Omiljena nam slika - sa cvetnom kapicom :)

Sa cvetnom kapicom

I naravno - njegov "arhi-neprijatelj", mačor Cile, koji se sa njim sprijateljio posle nedelju dana istorijske borbe.

Cile - arhi neprijatelj

Wednesday, May 09, 2007

Politika je kurva - šta su onda političari?

Svojevremeno sam u temi Fucking politika, fucking mediji iskazao svoje ogorčenje kako politike i odnosu političara prema narodu, tako i kako se bilo šta od tih dnevno-političkih vesti plasira preko medija.

Najnoviji biser su bili tromesečna prepiranja (ne čitati ovo kao "pregovori") o vladi i napokon kao šlag na tortu katastrofično-klaustrofobično-šokantno biranje Tomislava Nikolića za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije. Mislim, šta je tu toliko strašno... Počinjem da primećujem da se za razliku od ljudi koji besne zbog političke svakodnevnice, nekako trudim da - ne da oguglam i upustim se u nerazmišljanje i razbibrigu za bilo koje izbore, već da sve to gledam na ovakav način...

Ko zna zašto je to dobro.

Ali, da je dobro - nije dobro. Možda će nekada biti. Izgubili smo tri meseca, ništa nismo dobili pregovorima. Više mi je žao bačenog vremena i bacanja novca poreskih obveznika na ljude koji pregovaraju, a ništa pametno ne rade. I sve smo bliži novim izborima i ko će znati šta ćemo tada izabrati. I koliko ćemo para za to baciti. Ipak, šta god da izaberemo, samo smo izabrali. Mi istomišljenici, ili oni neistomišljenici - koga ima više, ti će izabrati sve što sledi.

Elem, suma-sumarum - tako nam je kako smo birali. A ko se plaši, verovatno će zapaliti iz Srbije, a ko se ne plaši - ostaće. Ja spadam u treću grupu. Volim svoju zemlju, volim njene ravnice i planine, volim ljude u njoj (uglavnom), volim život ovde koji je dosta sporiji od ostatka sveta i ne želim ikada da je napustim. Da se brinem o sadašnjoj situaciji - brinem se pomalo. Ali me više ništa ne tangira. Šta bude neka bude, nije vredno nerviranja imog zdravlja.

Kaže se da je politika kurva. Šta li su onda političari? Ili njene mušterije ili makroi. To je dilema. Ne razmišljam, imam stvari oko čega se ja dvoumim i razmišljam. O tome u sledećem postu...

Monday, May 07, 2007

Još malo vojske...

...i hvala Bogu, gotova je. Kada pomislim koliko je muke bilo u prethodnih osam i frtalj meseci i koliko mi je ceo taj koncept išao na nerve... bolje i da ne pomislim. Koje je to gubljenje vremena i živaca, da ne pričamo para - mislim da svaki građanin ove "zemlje" može da shvati. Vojska, koja je izgubila i koja dalje gubi poverenje građana, šuknula je sve mlade koji se gnušaju oružja u pokoju gradsku instituciju da... gube vreme. "E, pa ako nećete šest meseci sa oružjem, onda ćete devet meseci da se smarate".

E, pa neću sa oružjem, neću da se ne perem i jedem trice i kučine, da se mlađi i tupaviji iživljavaju na meni, da pucam novce da se hranim, oblačim i putujem kući svaki vikend kako bi vojska uštedela koju paru za hranu... Hoću da imam sve pogodnosti normalnog života - toplu vodu, da se viđam sa devojkom i društvom, da mogu da izađem u grad kada mi se ćefne, da privedem fakultet kraju... Eto, to hoću.

I to smo dogurali skoro do kraja. Sledeće nedelje idem na redovno, za koje sam dobio 13 radnih dana. I onda još nedelju dana sa "društvom" iz Organizacije gde se smaram i hvala-lepo-doviđenja. Da se ne vidimo više ikada. I da se vratim na posao, radim 8 sati dnevno i zarađujem lepo punu platu. A ne da radim kojekakve vord-eksel-empetri-kurirske poslove. Jerbo ljudi ne znadu sas kompjukteri, šta ćete.

A šta se dešavalo poslednje vreme? Evo nekih stvarčica koje su bitne ili kojih mogu da se setim...

  • U subotu sa Dizijom sređivao kompletno dvorište njegovog šuraka, bog'me smo se pošteno naradili, prijalo je svakako... malo razmrdavanja, ne bi mi škodilo - šta više, nedostaje mi.
  • Takođe u subotu Bilja i ja dobili malo kumče odmah posle ponoći, Ognjen, 3,3kg, 50cm tačno mesec dana nakon rođenja moje bratanice Ivone.
  • Proveo prvi maj sa Saletom i Jecom u Devojačkom bunaru (čitaj - pesku), kolektivno tradicionalno bacanje mesišta na cvrčeću uzavrelu rešetkastu površinu. Šta ću, zamrzite me iako se uklapam u onu veliku grupu koji vole da planduju za državne praznike.
  • Počeo da slušam DJ River-a (glupog li imena). Odlično miksuje chill, ambient, house, lounge... joooj, lounge... The Coloured Room, favorit od svih mikseva do sada skinutih, najbolji - The Red Room.
  • Zamenio zadnji lonac na Sputniku, stari predivno sagoreo iznutra, hm... razmišljam o sportskom trajnijem zadnjem izduvu... Duplo skuplji, ali trostruko trajniji, a tek zvuk što dajeee...
  • Priveo drugu verziju prvog seminarskog kraju. Molim Boga da profesor odobri i da ga branim, kako bih što pre počeo drugu trećinu diplomskog da šljakam.
  • Sve manje uključujem računare kod kuće, osim kada je u pitanju svlačenje tehničkih izveštaja o ITS-u i sinhronizacija dokumenata između Sputnika (desktop) i Burana (laptop makina), i kuckanja diplomskog.
  • Sve češće idem sam Biljom na baštu da vidimo Baka kako napreduje i kako raste. Magarac jedan, već je počeo jače da grize sve ruke koje ga hrane i maze.
  • Smarao se na poslu, i ponedeljak, i četvrtak, i petak. Dozlaboga - da znate. Uglavnom picanio ovaj blog i downloadovao mp3 mikseve.
  • Gradska dokoličarska vlada se setila i počela malo da uređuje glavnu saobraćajnicu u gradu - da li je moguće?!?! Takođe, godinama kukavčeni (kukali za njega gradskoj vladi konstantno) nepostojeći parking pored moje zgrade, počeo polako da se materijalizuje. Iako za sada samo u vidu dvenih kočeva... biće valjda i asfalta uskoro.
Ostalo, pa ili se ne sećam ili nije vredno pomena. Jbg. Svakodnevnica, uglavnom ista.

Tuesday, May 01, 2007

Dobrodošao Bak!

Biljana sa novim članom porodice :)


Biki i ja smo oduvek sanjali da imamo svog ljubimca, bila to mačka ili pas. Naravno, više smo "pikirali" na psa, pa je valjda zbog toga ova vest još bitnija. E, pa najnoviji član porodice (za sada) Radojčić je Bak - mešanac rotvajlera, pit bula i... pa, ko zna još čega.

Eto i jedne od slika koju sam uslikao danas posle prvomajskog roštiljanja i jedva iščekanog povratka u Pančevo, kako bismo ovog malog uzeli u ruke, malo pomazili i naravno nahranili.

Štene nema ni mesec dana, dobili smo ga od dečka Biljine najbolje drugarice i ime je dobio kao omaž jednom haskiju kojeg je moj prijatelj Dizija imao. Samo ime je meni vrlo drago, a uz to je i retko i što je najbitnije - maleni se izuzetno privikava na njega. Već je počeo da reaguje kada ga tim imenom i zovemo.

Sada ostaje - dresura, trenaža, pravilna ishrana, vakcinisanje, pregledi kod veterinara, i naravno - mnogo, mnogo uživanja i sreće sa novim članom. Više slika uskoro, ovo pišem od kuće gde imam ultra-mega-giga spor dial-up. ;)