Monday, May 07, 2007

Još malo vojske...

...i hvala Bogu, gotova je. Kada pomislim koliko je muke bilo u prethodnih osam i frtalj meseci i koliko mi je ceo taj koncept išao na nerve... bolje i da ne pomislim. Koje je to gubljenje vremena i živaca, da ne pričamo para - mislim da svaki građanin ove "zemlje" može da shvati. Vojska, koja je izgubila i koja dalje gubi poverenje građana, šuknula je sve mlade koji se gnušaju oružja u pokoju gradsku instituciju da... gube vreme. "E, pa ako nećete šest meseci sa oružjem, onda ćete devet meseci da se smarate".

E, pa neću sa oružjem, neću da se ne perem i jedem trice i kučine, da se mlađi i tupaviji iživljavaju na meni, da pucam novce da se hranim, oblačim i putujem kući svaki vikend kako bi vojska uštedela koju paru za hranu... Hoću da imam sve pogodnosti normalnog života - toplu vodu, da se viđam sa devojkom i društvom, da mogu da izađem u grad kada mi se ćefne, da privedem fakultet kraju... Eto, to hoću.

I to smo dogurali skoro do kraja. Sledeće nedelje idem na redovno, za koje sam dobio 13 radnih dana. I onda još nedelju dana sa "društvom" iz Organizacije gde se smaram i hvala-lepo-doviđenja. Da se ne vidimo više ikada. I da se vratim na posao, radim 8 sati dnevno i zarađujem lepo punu platu. A ne da radim kojekakve vord-eksel-empetri-kurirske poslove. Jerbo ljudi ne znadu sas kompjukteri, šta ćete.

A šta se dešavalo poslednje vreme? Evo nekih stvarčica koje su bitne ili kojih mogu da se setim...

  • U subotu sa Dizijom sređivao kompletno dvorište njegovog šuraka, bog'me smo se pošteno naradili, prijalo je svakako... malo razmrdavanja, ne bi mi škodilo - šta više, nedostaje mi.
  • Takođe u subotu Bilja i ja dobili malo kumče odmah posle ponoći, Ognjen, 3,3kg, 50cm tačno mesec dana nakon rođenja moje bratanice Ivone.
  • Proveo prvi maj sa Saletom i Jecom u Devojačkom bunaru (čitaj - pesku), kolektivno tradicionalno bacanje mesišta na cvrčeću uzavrelu rešetkastu površinu. Šta ću, zamrzite me iako se uklapam u onu veliku grupu koji vole da planduju za državne praznike.
  • Počeo da slušam DJ River-a (glupog li imena). Odlično miksuje chill, ambient, house, lounge... joooj, lounge... The Coloured Room, favorit od svih mikseva do sada skinutih, najbolji - The Red Room.
  • Zamenio zadnji lonac na Sputniku, stari predivno sagoreo iznutra, hm... razmišljam o sportskom trajnijem zadnjem izduvu... Duplo skuplji, ali trostruko trajniji, a tek zvuk što dajeee...
  • Priveo drugu verziju prvog seminarskog kraju. Molim Boga da profesor odobri i da ga branim, kako bih što pre počeo drugu trećinu diplomskog da šljakam.
  • Sve manje uključujem računare kod kuće, osim kada je u pitanju svlačenje tehničkih izveštaja o ITS-u i sinhronizacija dokumenata između Sputnika (desktop) i Burana (laptop makina), i kuckanja diplomskog.
  • Sve češće idem sam Biljom na baštu da vidimo Baka kako napreduje i kako raste. Magarac jedan, već je počeo jače da grize sve ruke koje ga hrane i maze.
  • Smarao se na poslu, i ponedeljak, i četvrtak, i petak. Dozlaboga - da znate. Uglavnom picanio ovaj blog i downloadovao mp3 mikseve.
  • Gradska dokoličarska vlada se setila i počela malo da uređuje glavnu saobraćajnicu u gradu - da li je moguće?!?! Takođe, godinama kukavčeni (kukali za njega gradskoj vladi konstantno) nepostojeći parking pored moje zgrade, počeo polako da se materijalizuje. Iako za sada samo u vidu dvenih kočeva... biće valjda i asfalta uskoro.
Ostalo, pa ili se ne sećam ili nije vredno pomena. Jbg. Svakodnevnica, uglavnom ista.

2 comments:

  1. ja imam tetku u vladimirovcima i stalno pominje taj devojački bunar.. al nikako da odemo

    ReplyDelete
  2. Valja otići, samo razbibrige makar. Ako voliš mirno mesto, doduše sa malo više peska no uobičajeno, dopašće ti se.

    Mozak na ispašu i punjenje baterija. Ništa lepše.

    ReplyDelete