Tuesday, June 26, 2007

Diplomski rad - part 2

Posle uspešno odbranjenog prvog dela diplomskog rada (za one koje interesuje o čemu pričam i kako je to organizovano na Saobraćajnom faklutetu - pogledajte kraj posta), napokon sam se krajem prošle nedelje nakanio da mrdnem prstom i da počnem i drugi deo. Nemanja, moj drug sa fakulteta, koji još nije položio Autobaze i Saobraćajno projektovanje (sreća moja za ovo drugo) došao je u Pančevo da me malo podseti linijsku koordinaciju - oblast iz Saobraćajnog projektovanja. Jer, druga trećina diplomskog, kod profesora Branimira Stanića je Projektno rešenje za upravljanje brzinama na potezu Beograd-Pančevo. Ovo je u originalnoj ideji trebao da bude treći seminarski, ali je prof. Vladan Tubić pomerio svoj deo (Disperzija brzina u plotunu) za kraj diplomskog.

Ideja koju smo dobili je da se od ovih 10 raskrsnica naprave četiri segmenta od po: 2-3-3-2 raskrsnice, čije je rastojanje oko 1000-1100 metara, što je krajnji maksimum za linijsku koordinaciju. I da se na tim segmentima; koje ja simpatično zovem alpha, beta, gama i delta; stavi fiksni ciklus i napravi koordinacija za 70km/h na ulaznim segmentima (alpha i delta) a za 80km/h na unutrašnjim segmetima (beta i gama), dok bi na "rupama" između trebao da na napredniji način funkcioniše ITS. Koliko je ovo moguće, ostaje da se vidi, ali ipak za danas imamo popriličan zadatak pre nego što krenem u bilo kakav proračun.

Naime, oko 15 časova, Biljana, Nemanja i ja idemo na teren kako bismo merenjem odredili kritičnu raskrsnicu na koridoru. Kritična raskrsnica je ona koja će u špicu (od 15 do 16:30) dati najveći protok na sporednom toku. Već pretpostavljam da će to biti raskrsnica kod Beogradske Rafinerije nafte, ali hajde. E, ta kritična raskrsnica će nam dati ciklus za proračun koji će se koristiti za linijsku koordinaciju na segmetnima. Iako je cilj da se glavni smer opsluži sa što većim nivoom opsluge i da tu bude najveće zeleno vreme jer je tu i najveći protok vozila, ne sme se zaboraviti na sporedni tok. Baš iz tog razloga jer se za vreme opsluge sporednog toka opslužuju i pešaci na glavnom toku.

Spremio sam najgrublje crteže raskrsnica, olovke, postolja za crtanje (tri enciklopedije, da se papir ne gužva :) ) i naravno olovke. Kupićemo i nešto za has, naravno vodu da ne presahnemo na ovoj sparini, a podrazumevaju se naočari za sunce i neka hladovina za osoblje :) Videćemo kako ćemo i šta ćemo dalje sa seminarskim, ali ovo je prvi korak. Nadam se da će se ideja dopasti profesoru i da je, naravno, izvodljiva kako u praktičnom tako i u tehničko / tehnološkom smislu.

* Diplomski rad na SF-u se sastoji iz 3 dodatna ispita, odnosno tri seminarska rada koji se polažu de-facto kao ispiti. Sva tri ispita / seminarska su uvezana kao creva, sa razlogom, jerbo bi zajedno trebali da čine 90% budućeg diplomskog rada. Kroz ova tri seminarska dobro se nauči štivo za diplomski, napravi se dobar temelj a onda se samo diplomski napravi "lepljenjem" sva tri dela i jednostavnom odbranom rada - pošto, hvala Bogu, ste već odbranili sva tri ispita.

3 comments:

  1. Goxxy,
    zanimljiva je studija na kojoj radis. Evo malo pitanja, cisto da ti dam malo materijala za razmisljanje u slobodno vreme...
    Zasto bas cetiri segmenta od po 2-3-3-2 raskrsnice? Imas li ideju kako bi mogao preciznije da odredis da li je to mozda kombinacija 5-3-2 ili neka treca? Koji software bi koristio da preciznije odredis smisao linijske koordinacije?

    Zasto uraditi planove samo za fiksni ciklus? Zasto ne izracunati ustede ako bi se instalirali detektori i omogucila aktivirajuca kontrola saobracaja? Kako bi ti uticalo na tvoj plan za linijsku koordinaciju tj da li bi neke raskrsnice profitirale od toga sto nisu koordinisane?

    Zasto je kriticna raskrsnica ona koja ima najveci protok na sporednom toku? Sta ako glavni tok na toj raskrsnici ima znatno manji protok nego na drugim segmentima glavnog toka? Koje priznate metode bi koristio da odredis kriticnost raskrsnica?

    Koji software ces koristiti za optimizaciju parametara kontrole (ciklus, duzina zelenog, itd.)? Sta je sa 15-minutnim faktorom najveceg protoka?

    Kako ces znati da je tvoj plan bolji od trenutnog plana (pretpostavljam da postoji neka koordinacija)?
    Kako ces da znas da protok saobracaja koji izmerite ne predstavlja 'neuobicajen protok" tj kako uracunati moguce stohasticke varijacije saobracaja?

    Eto, nadam se da te nisam udavio sa pitanjima. Rad je stvarno zanimljiv. Da li je pre tebe neko radio nesto slicno na SF-u?

    ReplyDelete
  2. Hvala na komplimetima, a što se odgovora tiče, evo - potrudiću se odmah da ih dam, što je preciznije moguće. Doduše, većina odgovora će se oslanjati na to što je znanje koje imam o linijskoj koordinaciji onako - malo ograničeno i što je jedino takvo kakvo je zbog znanja koje nam je dato na SF-u i zbog toga što je to hvala Bogu dobra osnova za diplomski i što se mogu u nekim knjigama dodatno obavestiti. A naravno, tu su i dobri profesori koji su voljni da pomognu, ali sve u svemu - osnova znanja je ono koje smo dobili svojevremeno na REST-u i SAPR-u na fakultetu.

    Elem, evo odgovora:

    1. Zašto 2-3-3-2 a ne nešto drugo? Jednostavno, zato što su rastojanja između raskrsnica i preko 800m (što je gornja granica za koordinaciju). Elem, posle konsultacija smo uspeli da se saglasimo da je 2-3-3-2 najoptimalnija kombinacija jer su rastojanja između tih raskrsnica u najgorem slučaju oko 1100m. Tako da će u tom najgorem segmentu doći do najvećeg rasipanja plotuna vozila, ali to će biti iole prihvatljivo. Nijedna druga kombinacija ne daje bolje razmake između raskrsnica. Software još ne koristim, sve se radi ručno. Malo Excela za sopstveni proračun ciklusa, i naravno milimetarski papir - olovka - lenjir za PV dijagram.

    2. Odgovor na drugo pitanje, zato što nisam toliko advanced. Dakle, moje znanje donekle doseže, a ne verujem da imam znanja za proračun sa detektorima i aktivirajućom kontrolom saobraćaja. Ali, detektori će postojati, nemoj me pogrešno shvatiti. Ali postojaće samo na potezu između tih segmenata, gde će ITS kontrolisati saobraćaj, umesto fiksnog ciklusa. To i jeste ideja - upravljanje brzinama pomoću ITS-a. ITS će na tim "prazninama" pokušati da ako treba ubrza ili uspori plotun kako bi on prošao kroz zeleno na početku sledećeg segmenta (gde je takođe fiksan ciklus).

    3. Zašto je kritična raskrsnica ta sa najvećim protokom? Zato što je to osnova linijske koordinacije. Sve se podređuje kritičnoj raskrsnici (koja jeste ONA koja ima najveći protok na sporednom toku), dok je protok na glavnom toku toliko malo varirajuć da se može nazvati skoro konstantnim. Odnosno, skretanja sa glavnog u sporedni tok su blago rečeno - mizerna. A i ako ih ima, cilj je razdvojiti tokove ka Pančevu i ka Beogradu, kako bi se omogućilo skretanje ka bočnom smeru sa glavnog bez konflikata u istoj fazi. Kritičnost se određuje 15 minutnim merenjem protoka na raskrsnicama, a posle toga detaljnim merenjem po kategoriji vozila određujem protok na toj raskrsnici po kategoriji.

    4. Kao što rekoh, od software-a za sada cvrc. Napravićemo sigurno neku simulaciju, ali tek NAKON urađenog predloga. Odnosno, videćemo da li išta od toga pije vodu. Ne znam koji software ću tada koristiti, ali sam za sada za ciklus koristio naravno - metodu kritičnog toka.

    5. Dok ne uradimo simulaciju, iskreno govoreći - neću još znati. Da budem iskren, ni ne znam da li trenutno postoji neka koordinacija. Pošto sam čest na tom putu, vidim da je sistem malo konfuzan i da čas daje zeleni talas, ali ne od početka do kraja, a čas te zakuca sa crvenim bez ikakvog razloga (čak ni ne budu vozila na sporednom toku). Jako retko se desilo da (čak i sa prekoračenjem brzine) prođem sve raskrsnice "u cugu". Ako i postoji koordinacija, ne radi u skladu sa ITS-om kakvim ga ja zamišljam, a sigurno nije rađena za ograničenje kakvo je trenutno (za 60km/h). Što se tiče "neuobičajenog protoka", čisto sumnjam. Merenje je rađeno u špicu i to može samo da znači da će koordinacija raditi za slučajeve špiceva i većih opterećenja tog poteza, što automatski znači da može da opsluži i manje protoke. Valjda sam dobro objasnio... :)

    Nisi udavio, samo kažem - bilo bi lepo da znam o kome se radi, pošto se vidi da si stručan i da se razumeš u te stvari. Možda se i znamo, što da ne. Rad jeste zanimljiv, ali je malo naporan. Uglavnom diplomci žele da "otaljaju" završni rad ali sam ja baš hteo da se "utepam" sa diplomskim, jer to smatram vrhuncem svojih studija. A još ako to neko bude video i primenio na put kojim se često krećem (pod uslovom da to što uradim "pijem vodu") to bolje. Imaću i ličnu satisfakciju.

    Ne znam da li je neko radio slično pre mene. Možda i jeste, ali čisto sumnjam da je rađeno baš za taj potez.

    Elem, samo da dam update - urađena je metoda kritičnih tokova, odrađen ciklus i trenutno (dok su profesori na odmoru) radim PV dijagrame za segmente alfa, beta, gama i delta. Čim se vrate profesori, idem na konsultacije da vidim da li je sve ok i šta dalje. Verovatno neka simulacija, ili pre toga postavljanje detektora i portalnih signala za preporučenu brzinu... Naravno, imaginarnih - na radu ;)

    ReplyDelete
  3. Nije tajna ko sam - zovem se Aleksandar. Malo sam zakasnio sa odgovorom jer sam bio na odmoru. Ne, ne znamo se ali mozda cemo se nekad upoznati jer smo kolege (i ja sam zavrsio SF u BG). Sada radim u inostranstvu (http://www.trafficlab.utah.edu/people_current.php). Javi kako napreduje diplomski itd.
    Pozdrav

    ReplyDelete