Friday, September 28, 2007

Goxxy goes Pro

Looking for the perfect Gift?

Već tri meseca konstantno pokušavam da uplatim Pro nalog na Flickr-u i da sredim sve slike koje sam ikada postavio kao i da dodajem nove bez ikakvih restrikcija i okova. Servis je sa fenomenalan sa gomilom opcija, na koje sam se toliko navikao i navukao. Takođe iza Flickr-a stoji ogromna populacija ljudi, postoje čak i dve Grupe kojima pripadam. Međutim, baš u tom nekom periodu kada sam te želeo da uradim je krenula velika gungula oko CC plaćanja kao i PayPal-a i Flickr-a. I tako ja ostadoh usamljen, družeći se sa ostalima koji su u istoj ili goroj situaciji, pa čak se družeći i sa Customer Support-om.

Sve do juče. Odlučih da promenim galeriju, i da odem sa Flickr-a na Google Picasa, i postavih pitanje na Forumu - kako to da uradim, odnosno - kako da vidim slike van granice od 200 fotki u administraciji.

Svi mi odgovaraše "Kupi Pro nalog" i reši problem. Mislim, da hoću da kupim ne bih ni odlazio, a i hoću da kupim - ali ne mogu. I nađe se tako jedan korisnik Dr. Keats koji je - gle čuda! - svojevoljno meni kupio Pro nalog! Nemate pojma koje je to za mene bilo iznenađenje i šok! Da i dalje ima ljudi koji su zaista voljni da pomognu nekome koji nemaju rešenje za taj problem, ili moraju da čekaju ko-zna-koliko da bi ga rešili.

Trebam li da vam kažem da sam samo od juče uploadovao preko 200 fotki, dok sam za sve vreme koliko sam imao basic nalog prebacio svega 460? Prava zaraza!!!

Stoga mi je sasvim jasan sledeći banner koji imaju na Flickr-u...

Wednesday, September 26, 2007

Stan - konačna odluka

Koliko god voleo kuću kao koncept i koliko god se nadao kupovini kuće umesto stana, definitivno je zbog trenutne situacije u Pančevu pala odluka na stan. Zašto? Zaista ima gomila razloga koje moram da navedem.

Prvo, kao najveće razočarenje i najhladniji tuš posle divnog zagrevanja i skoro donesene odluke kupovine stana ponovo smo krenuli da gledamo stanove. Tuš koji smo doživeli kada smo za fine novce odabrali stan u izgradnji koji bismo otplatili za 5-6 godina. A onda juče - katastar, kanalizacija i stvari nisu kao što nam je izvođač predstavio. A mi, hvala Bogu, nismo sisali vesla da stvari tek tako progutamo i prihvatimo zdravo za gotovo. Stoga ostaje rešenje - kupovina malo većeg stana na više godina. Šteta, zaista šteta, bilo je to predivno rešenje iako neistinito...

Originalan plan je uvek bio da uzmemo stan ili kuću koja je uknjižena, kako bismo dobili kredit uz subvenciju države. Priuštiviji je i lakši za podnošenje. To nas ograničava ili na Kotež 2 odnosno Strelište ili kuće koje su ko-zna-gde. Pošto smo za prvo vreme odustali od kuće, ograničeni smo samo na ova dva naselja na kojima su nekretnine baš iz tog razloga skuplje. Ok, naći ćemo nešto što nam odgovara, ali što će biti skuplje. Jebiga, takva je glupa situacija u katastru i takvo je eksploatiteljsko tržište koje namerno digne cenu tih stvari koje se traže. Šta da se radi.

Gledaćemo dok ne nađemo nešto što nam odgovara, oboma. I red je više da se skrasimo, muka mi je od seljakanja tamo-amo, švrćkanja kod prijatelja (a prijatelji ne mogu kod nas jer nemamo krov nad glavom...) i nemanja sopstvenog prostora. Rok koji sam samom sebi postavio je kraj ove godine. Do kraja 2007. moramo naći odgovarajuću nekretninu i ući u postupak odobravanja kredita.

Samo se nadam da ćemo taj famozni kredit otplatiti što pre, pa čak i pre zvaničnog roka za koji smo radili računicu, kako bismo kupili plac i polako krenuli da gradimo kuću. Prve naznake su takve da privatan posao samo navire sa strane a ja ću ga svakako prihvatiti! Samo ću uz više posla sa strane moći da pokrijem mesečnu ratu ali i da uštedim sa strane za druge stvari, kao što je taj plac i ta kuća koju oboje toliko želimo...

Tuesday, September 18, 2007

H3

Otvoren, uostalom i semantički pogrešno napisan, H3 tag na ulici. Eto šta kodiranje uradi od čoveka...


Ovih dana, šetam se i idem od posla ka Maxi-ju (sveže pun koda i grafike u glavi) kako bih pokupovao nešto za moj, trenutno samački život i prolazim kroz ulicu koja se renovira. I zapazim ovu situaciju...

Da li taj ko je postavljao ove stubove i traku za upozorenje i zabranu prolaza vozila zna i HTML kod? Ili je ovo koincidencija? Ne znam, ali znam da sam u tom momentu počeo ludački da se smejem. Kako i ne bih kada sam počeo HTML elemente i tagove da viđam i van posla, dalje od računara!

Na stranu što tag nije ni otvoren ni zatvoren, ali zaista - prva asocijacija mi je bio h3 element HTML koda. Ipak, čudno je što pre ovog heading-a nisam usput naišao ni na H2 ili pak H1. Izgleda da onaj ko je postavljao znakove ne zna hijerarhiju ;) Makar da je negde otvorio html ili body... :D

Extend(ed) my desktop

Dva Samsung monitora

Dva Samsung monitora priključena na jedan računar - perfektna situacija za rad.


Ko kaže da je luksuz imati dva monitora prikačene na jedan računar? Još ako se to sve dešava na poslu, pa finansije i nisu veći problem već ih je jako jednostavno rešiti...

Ustvari, ovde finansije nikada nisu problem. Veći je problem bio naći DVI kabal za monitor nego sam monitor! Elem, Sony-ev TFT LCD monitor je neko ostavio sa strane jer nikome nije bio potreban, pa sam ga ja trampio sa kolegom analitičarom (pf... šta zna analitičar šta je monitor...) za Samsung 191T i priljubio ga uz 193T koji već imam priključen na računar. Jeste da su dva različita modela, ali su ipak toliko slični i u dizajnu i u opcijama da to nije normalno. Ceo prednji panel je identičan. Ipak, razlike u bojama postoje - 193T daje bolji prikaz dok je 191T malo tamniji. Da li zbog toga što sam prvi povezao na DVI a drugi na VGA... nemam pojma...

Uh... kakva milina i koliko prostora! Jedan udarac na "Print Screen" dugme i "paste" u Photoshop-u... i dobijem novu sliku veličine 2560*1024 piksela! gde će te većeg baškarenja! Ipak, nije suština u baškarenju već u praktičnosti i upotrebljivosti ovakvog rešenja. Otvorite IE u jedan, a Firefox u drugi ekran i testirate... Za testiranje dušu dalo! Ne samo za testiranje, takođe i za slicing, odnosno za upoređivanje mockupa sa napravljenim kodom u browseru.

Nisam mogao da dočekam da prikačim još jedan monitor, a sada imam želju to i kući da uradim! Iako imam baš svež i nov Samsung 960BF, mislim ipak da bi bilo previše potrošiti još 270e na identičan monitor čak i pored prednosti koji dva monitora pružaju. Za sada će ovaj luksuz ostati rezervisan na poslu.

Monday, September 17, 2007

Diplomski rad - part 2, nova verzija

Nakon dužeg vremena, odmora, rada na ovom seminarskom i jurenja raznijeh profesora po fakultetu, uspeo sam da uradim nešto korisno i da napravim korak napred. Utalasao sam oba pravca kako valja ali ne na način na koji sam razmišljao i koja je bila moja originalna ideja, već sam morao da uvedem neke promene u radu.

Radi se o tome da sam se nakon konsultacija sa profesorom koji je maher za linijsku koordinacija sa njim dogovorio da je najbolje rešenje sve uraditi u celosti, odnosno svih deset raskrsnica valjano utalasati. Teoretski, mislio sam da to nije moguće zbog velikog rasipanja plotuna vozila, ali me je čovek uverio u suprotno. Talasanje je moguće, ali koordinacija kao takva - nije. Dakle, talas sam uradio i profesor nije imao nijednu primedbu. Čak mi dade i sve moguće brojeve telefona da ga - ako budem imao problema - nazovem i dogovorim konsultacije. I naravno, "kada uradite plan tempiranja, kolega, obavezno dođite da proverimo i to." Odlično, razmišljam se.

Zaista, promena u radu suštinski i nema. Osim što smo izbacili segmente i deljenje na komade te deonice, pa talasanja u celini, sve ostalo je isto. Proračun je identičan, horizontalna i vertikalna signalizacija je identična, samo će svetlosna doživeti blage promene u smislu postavljanja lanterni sa preporučenom brzinom ili ako baš želim - portalnih tabli sa preporučenom brzinom. Nekako mi je ova druga verzija modernija, fancy.

Dalje, jedva nahvatam profesora kod kojeg ustvari radim rad, da se konsultujem šta još treba da radim. Očekujem odgovore tipa

...taj i taj crtež, taj i taj prikaz, jedno 50 strana teksta...

Kad ono profesor opušteno kaže

Ma samo kolega uradite talas, plan tempiranja, tehnički izveštaj i opišite sve to. Može i pokoji crtež gde postavljate signale, ništa ne komplikujte previše.

Obradova me čovek. Ja očekivao Bog-će-ga-sveti-znati-šta a ono... opušteno. Takav je i profesor. Uostalom, zato ga i teško nalazim na fakultetu! :) Danas ću probati da uradim plan tempiranja, raspored svetlosnih signala na raskrsnici za merodavnu raskrsnicu i da počnem tehnički izveštaj da pretvaram u konačnu formu. Za dva-tri dana, uz jedne konsultacije oko plana tempiranja, to bi trebalo da bude gotovo do petka. Ako Bog da...

Wednesday, September 12, 2007

Biti sam: maštarija i realnost

Kada sam bio mlađi, zamišljao sam kako bih proveo svoje vreme kada bi roditelji otišli neko vreme i ostavili me samog kod kuće. Uh, to su bila maštanja tipa žurke, ispijanja velike količine alkoholnih napitaka, pa još ako se tu nađe i neko intenzivno upražnjavanje seksa... to bi bio pun pogodak. Nikada nisam razmišljao realno o tome, verujem da većina nas u to vreme i nije razmišljala dalje od toga.

Međutim, realnost je malo... pardon, mnogo drugačija. Moji pre dva dana odoše na dve nedelje na Zlatibor sa starijim bratom, snajkom i bratanicom, a ja ostadoh sam. Iha!

Naravno, prva razlika je velika tišina u kući, koju mogu itekako da "ubijem" muzikom. Druga razlika... nisam opterećen bilo kakvim objašnjavanjem i opisivanjem gde treba da idem, šta treba da radim ili pak - kada ću nešto uraditi. Organizujem se kako meni i samo meni odgovara i tako provedem dan. Radim ono što volim i što ne volim, ali nikako nisam nezadovoljan time. Naprotiv. Uživam i u svim lepim stvarima koje radim i u onim koje su svakodnevna obaveza.

Svakako da ova situacija ima svoj downside, ali su prednosti ipak veće. Nedostatak je to što samom sebi moram da skuvam, da operem sudove, da spremim sve u stanu što se spremiti mora... Dakle, menjam sve ostale ukućane. Odnosno, ja sam jedini ukućanin i sve što radim ili ne radim zavisi i zavisiće samo od mene. To je ipak koliko mana toliko i prednost.

Glavna razlika u celoj priči što neću biti sam u svakoj nedaći, situaciji, kako god želite. Bilja će uvek biti tu da mi pomogne ako nešto ne mogu da uradim kako valja :) Ženska ruka se ipak bolje brine o kući nego muška.

I naravno, uživaću u svakom momentu ove dve nedelje.

Tuesday, September 11, 2007

Stan, kuća - whatever: izbor je preteška stvar

Već dva meseca aktivno (izuzev za vreme godišnjeg odmora) Bilja i ja tražimo neku nekretninu za koju ćemo podići kredit i napokon ostvariti sve naše planove. Ali, izbor stanova (koje neću ovde spominjati - to je posebna priča) i naročito kuća je očajan i sve što smo pogledali ima neku ogromnu manu zbog koje nismo spremni da popustimo i da se uvaljujemo u neke nove, nepotrebne avanture.

To je neverovatno koliko nekretnine ovde koštaju i koliko je skoro nemoguće doći do neke normalne kuće sa makar dva priključka: trofazne struje i vode. Da ne pričamo o tome da je nama neophodno da je kuća uknjižena ili makar legalizovana kako bi mogli da podignemo odgovarajući kredit. Uvek nešto fali. Ali to nisu male stvari koje fale, neee...

Uzmimo samo primer par kuća koje smo gledali i za koje smo bili... ili možda i dalje jesmo zainteresovani. Verovali ili ne, ni sam ne znam više šta da mislim. Recimo, jedna kuća ima veliki plac, sređeno prizemlje, potkrovlje koje je moguće sa malo investiranja srediti super, pa čak i garažu i telefon! Ali nema grejanje (dobro, to je stvar oko koje mogu najviše da popustim) ni gradsku kanalizaciju (čak i ovde mogu popustiti) ali Bože - pa nema ni gradsku vodu!? I ne zna se da li se može uopšte dovesti do kuće. Pa ako treba da se perem kišnicom, podzemnim vodama i da pijem to - e, pa vala neću! Na stranu to što je malo dalje od grada, to da ne spominjem.

Drugi primer je primer divne i skoro nove montažne kuće. Godinu i po dana stara, samo. Manja je od prethodne, manji je i plac, ima čak i vodu, trofaznu struju, septičku jamu, čak je i legalizovana (samo treba da se uknjiži), ali se do nje dolazi "preko sedam mora i sedam gora"! Dakle, ne da ste na periferiji grada, nego... pa negde se nalazite u slepom crevu i ne možete odatle da odete. Šanse nema. A dolazak do te kuće je mučenje, a pogotovo bi bilo zimi. "Urbanizovaće se ovo, dečko, za par godina sigurno". A to što bih živio u sred kukuruza i svaki dan gacao po blatu - nikom ništa, ne?

Treći primer je bliži centru. Opet, nije centar, jer centar ni ne tražimo jer je papren i nepriuštiv, ali ima i školu i obdanište blizu. Najmanja je od svih, ali ima i garažu, lepo dvorište, pa i vodu, struju, kanalizaciju pa čak i grejanje! I radionicu, mali roštilj, letnju kuhinju! I uknjižena bogati! Ali ja tu ne mogu zamisliti ni sebe a kamoli nas dvoje. Niti je to naš stil, a o tome da pored kuhinje, trpezarije, kupatila i dnevne sobe imate samo još jednu spavaću sobu - ne treba posebno ni pričati. I da crnjak bude najveći... cene sve tri su okvirno iste. Razlika između najjeftinije i najskuplje je 2000e. Hej bree...

Ovo je samo ono što smo pogledali i što smo bili stavili u uži izbor. Ostale budalaštine koje smo videli i cene koje su ljudi tražili za njih nisu uopšte vredne spomena. Samojedan savet - ako tražite kuću ili stan izbegavajte oglase sa izrazima "vredi pogledati", "može se živeti u njoj", "adaptabilno" i tome slično. Bacićete svoje cenjeno vreme zasigurno. I posle neka mi neko kaže da je traženje kuće ili stana ustvari "slatka muka".

"Slatke muke"... my ass!

Friday, September 07, 2007

Konfrontacije: Dizajn u ASP-u i ASP.NET-u

Pre više od dve godine počeli smo u firmi da dizajniramo u Visual Studio okruženju i da učimo kako novo okruženje funkcioniše, koje su njegove prednosti i mane. Moram priznati da je Visual Studio 2003 imao velike nedostatke i mane u odnosu na Visual Studio 2005 naročito kada je u pitanju interpretacija CSS property-a, ali pogotovo kada je se radi o accessibility-u, WAI-u i ispunjenju XHTML validnosti kod. Hvala bogu, većina tih propusta rešena je u verziji, ali neki nisu - niti će, jer ovo okruženje radi na način na koji je osmišljeno (konkretno - postbackovanje strane, koje ako isključite JavaScript - WAI level AA zahtev, neće raditi pa samim tim ni stranica neće raditi). Ali, napretkom tehnologije ili ćete se odreći nekih standarda zarad napretka (pa standardi se menjaju vremenom, zar ne?) ili ćete tapkati u mestu.

A malo pre tog vremena aktivno smo naučili i da radimo tableless dizajn, i mnogo toga naučili od engleskih kolega. Iako i dan danas nismo u potpunosti pandan njima, mogu slobodno da kažem da smo ih po znanju stigli na 95%. Ne zbog toga što mi ekstra brzo učimo, ili što smo prepametni, već zato što su oni dozvolili da ih stignemo, tapkajući u mestu. U međuvremenu, mi smo naučili to što oni primenjuju recimo više od tri do četiri godine, a preneli smo to znanje aktivno i u Visual Studio okruženje i tu stekli veliku prednost. O našim programerima da i ne pričam - tu su svetlosne godine ispred njih, courtesy mog starijeg brata (on predvodi programerski a ja dizajnerski tim - hehe, Vili i ja smo samo u timu).

Eh, sada - problem. Trebam li napomenuti da popularna biznis-srpska izreka "veži konja gde ti gazda kaže" važi i u našoj firmi? Tako je važilo i kod nas, pogotovo kada je u pitanju engleska-sestra-firma i njeni zaposleni. Mi razvijamo za njih okruženja u ASP.NET-u pa i dizajniramo i programiramo u ASP-u kada treba. I naravno, sve njihove primedbe (bilo na dizajn, bilo na programiranje) usvajane su i rađeno je onako kako su hteli. I pored toga što su to nekad bile greške, pored toga što smi im govorili da tako ne treba... rađeno je, jer su tako hteli.

Microsoft .NET

Pravovremeno korišćenje nove tehnologije nama je donelo samo prednost i korist u odnosu na sestrinsku firmu.


Dolazimo do ključne stvari - došao je novi projekat. U .NET-u, sa kratkim rokom, sa potrebom da se koriste user i web kontrole. A engleski dizajneri treba da naprave template strane, pošto oni rade i dizajn sajta. Tu se javlja prvi otpor napretku i učenju nove tehnologije - oni, navikli da rade u klasičnom ASP-u, pokušali su da proguraju njihov način rada koji bi, iskreno, upropastio projekat kako u vremenu izrade tako i u samom izgledu, pošto bismo imali ogromne problema da prebacimo CSS da radi kako valja u .NET-u, a o template stranama da i ne pričamo.

Na conference call-u dogovorili smo se da rade klasičnu HTML stranicu kako bismo od nje napravili master stranu. Da ne koriste ID-eve, izuzev u glavnim DIV holderima, jer su ID-evi neophodni programerima i samom Visual Studiu da poveže elemente kako valja. Ovde je bilo ogromnog otpora. Ne shvatajući koncept .NET-a i kako on funkcioniše, plašeći se izgleda promena i novina, pokušali su da nas izmapulišu i isteraju svoj (pogrešan) način razmišljanja. Nisu uspeli.

Sledeći problem je bio kod dve kontrole - kalendar i paging kontrole. Naši programeri razvili su dve potpuno pouzdane kontrole koje rade i koje su istestirane. Korišćene su u više projekata. Dali smo im kod koje kontrole rendaju da bi mogli da naprave da kod izgleda onako kako žele. Izuzetno nevoljno su "pristali". Odnosno, ne zna se da li su pristali ili nisu, jer glavni dizajneri nisu tu, valjda ih je glavni programer naterao da to naprave kako mi želimo. Oh bože... dakle, ili ćemo koristiti postojeću istestiranu kontrolu i uštedeti vreme, a vi ćete izdizajnirati kod onako kako smo mi rekli - ili ćemo praviti novu kontrolu da bi to rendalo onako kako vi kažete, izgubiti vreme na pravljenje kontrole, testiranje, ispravljanje bagova... Sreća, ovde nije za sada pobedio gazda, već onaj koji vezuje konja.

I najveći problem - accessibility. I postbackovanje strane. Zahtev za WAI AA trenutno ne pije vodu, već možemo ispuniti WAI level A zahtev. XHTML validnost se podrazumeva. Ali, da projekat radi sa isključenim JavaScriptom isto kao i sa uključenim je jednostavno - nemoguće. Nemoguće. A oni insistiraju na tome... šta će se ovde još ozdešavati, videćemo...

Moj brat početkom ili sredinom oktobra ide u Englesku kako bi im objasnio koncept i naučio ih gde greše. Voleo bih da možemo zajedno otići - tako bismo bili jači i imali bolju argumentaciju za sve ovo oko čega se borimo već nedelju dana.

Sve u svemu - znanje rada i dizajna u ASP.NET-u je trenutno neprocenjivo i to je prostor gde imamo ogromnu prednost na ljude iz sestrinske firme. A svi predlozi koje dajemo su dobronamerni, kako bi se projekat doterao do kraja. Ako oni to ne shvate na vreme, projekat puca - kratko i jasno.

Tuesday, September 04, 2007

Ambrozija, rinitis i konjuktivitis

Pošto su ovo dve od najvećih alergenskih reakcija organizma na polen ambrozije, pokušaću da vam dam par saveta kako da se branite i kako da držite svoj organizam u koliko toliko normalnom stanju. Naravno, perfektnog stanja bez curenja nosa, kijavice pa i crvenila oka nećete imati do početka jeseni, odnosno do kraja septembra, ali treba dotle izdržati. I naravno, trebate imati kvalitetan život, a ne da psujete i taj (gle čuda!) američki korov i vladu što (gle, opet čuda!) ne radi ništa po pitanju toga.

Više je simptoma alergije, svakako to su kijanje, svrab u nosu, obilato curenje nosa, oticanje kapaka, otežano disanje, suzenje očiju, crvenilo očiju... Curenje nosa i crvenilo očiju mogu se pogoršati i tada nastaju ove dve najveće napasti u toku alergijskog perioda.

Rinitis

Prvo i prvo, ono što dolazi sasvim ubrzo nakon početne kijavice jeste curenje nosa. Možete biti sasvim sigurni da vam ovo ne gine i da se itetko može pogoršati. Rinitis je moja najveća boljka odnosno najveći problem od kada sam postao alergičan na ambroziju. Jedino što vam u ovim trenucima može pomoći jesu bilo kakve kapi za nos (recimo Olynth ili Nafazol) ili fiziološki rastvor. Preporučujem za početak ovo drugo, a ako ne pomogne fiziološki rastvor - pređite na kapi. Ali pazite sa kapima, jer mogu (kao kod mene) da naprave nekada više štete nego koristi. Pogotovo ako je u pitanju Nafazol. Često korišćenje će zapaliti sluzokožu nosa i naći ćete se u situaciji da ćete konstantno koristiti kapi za nos.

Ako imate baš takvih problema - onda preporučujem sledeće. Smanjite unos kapi za nos, onda kada su vam najpotrebnije: uveče, pred spavanje. Znam da je rinitis toliko uporan da vas može izludeti, da ćete biti nervozni zbog začepljenja nosta, ali morate imati stprljenja. Uostalom... šta mislite kako je meni?

Ako je rinitis ipak uporan i češće vam zapušava nos (kao, opet meni) pokušajte da smanjite nervozu i češće korišćenje kapi time što ćete otpušavati samo jednu nozdrvu i dozvoliti da se sluzokoža u drugoj oporavi. To bi trebalo da traje jedno nedelju dana. Kada se ta nozdrva oporavi, trebalo bi da polako ostavljate kapi i da sve ređe (baš uveče ako treba) stavljate kapi u drugu nozdrvu. Time ste za dve do tri nedelje skroz rešili problem.

Baš je moj trenutni slučaj (prošlogodišnji je bio još gori) da sam u fazi kada bataljujem kapi na levoj nozdrvi dok mi je desna upaljena izuzetno. A skoro da više ni ne kijem, što će reći da to začepljenje nosa više nije do alergije koliko do upale izazvane kapima za nos.

Konjuktivitis

U mom slučaju konjuktivitis je prošle godine bio nepoznanica i nešto što se prvi put javilo Bog-će-ga-znati-zašto. Vrzmao sam se po lekarima dok naposletku nisam shvatio da sam alergičan na polen ambrozije i da je konjuktivitis jedan od simptoma. Prošle godine sam mesec dana "vukao" crvenilo očiju, neverovatno suzenje i svrab da sam osim kapi morao da koristim i mast za oči. Užas jedan.

Preporuke su da posle pregleda kod doktora uzmete recept za kapi za oči. Oftalmol, Gentokulin, šta vam već daju. Opet, njih treba iskoristiti posle 8 dana (posle tog roka nakon otvaranja bočice se bacaju, potrošili ih vi ili ne) i koristite ih po propisanom receptu. Ako se crvenilo javlja samo ujutru, kao kod mene, nije neophodna poseta lekaru i kapi za oči. Najverovatnije da će problem rešiti neki od antihistaminika, kao što je Pressing koji možete popiti ujutru. Ujutru, baš zato što se ujutru javlja veliko crvenilo koje ćete ako popijete ovaj lek prestati za sat-sat i po.

Ako ništa ne pomogne, naravno, posetite lekara. Ako je bilo koji od ovih simptoma jak i intenzivan, slobodno ga posetite čim se pojavi ili intenzivira. Vrlo je moguće da možete postati alergični od ove ili sledeće godine jer je koncentracija polena izuzetna, što svakome smeta ne samo alergičnima. Nadam se samo da nećete.

I konačno, trudite se da organizam ne izlažete previše polenu u vazduhu i da se što zdravije hranite. Dakle, zaboravite otvorene prozore ujutru i tokom noći, izlazite samo kada morate napolje a pokušajte da pijete i Kombuhu (pravi trenuci za to su baš kada imate problema sa respiratornim organima, naročito sa nosem) ili pak da konzumirate matični mleč ili med. Time jačate imunitet i pomažete organizmu da se što prirodnije odbrani od ove napasti.