Tuesday, September 11, 2007

Stan, kuća - whatever: izbor je preteška stvar

Već dva meseca aktivno (izuzev za vreme godišnjeg odmora) Bilja i ja tražimo neku nekretninu za koju ćemo podići kredit i napokon ostvariti sve naše planove. Ali, izbor stanova (koje neću ovde spominjati - to je posebna priča) i naročito kuća je očajan i sve što smo pogledali ima neku ogromnu manu zbog koje nismo spremni da popustimo i da se uvaljujemo u neke nove, nepotrebne avanture.

To je neverovatno koliko nekretnine ovde koštaju i koliko je skoro nemoguće doći do neke normalne kuće sa makar dva priključka: trofazne struje i vode. Da ne pričamo o tome da je nama neophodno da je kuća uknjižena ili makar legalizovana kako bi mogli da podignemo odgovarajući kredit. Uvek nešto fali. Ali to nisu male stvari koje fale, neee...

Uzmimo samo primer par kuća koje smo gledali i za koje smo bili... ili možda i dalje jesmo zainteresovani. Verovali ili ne, ni sam ne znam više šta da mislim. Recimo, jedna kuća ima veliki plac, sređeno prizemlje, potkrovlje koje je moguće sa malo investiranja srediti super, pa čak i garažu i telefon! Ali nema grejanje (dobro, to je stvar oko koje mogu najviše da popustim) ni gradsku kanalizaciju (čak i ovde mogu popustiti) ali Bože - pa nema ni gradsku vodu!? I ne zna se da li se može uopšte dovesti do kuće. Pa ako treba da se perem kišnicom, podzemnim vodama i da pijem to - e, pa vala neću! Na stranu to što je malo dalje od grada, to da ne spominjem.

Drugi primer je primer divne i skoro nove montažne kuće. Godinu i po dana stara, samo. Manja je od prethodne, manji je i plac, ima čak i vodu, trofaznu struju, septičku jamu, čak je i legalizovana (samo treba da se uknjiži), ali se do nje dolazi "preko sedam mora i sedam gora"! Dakle, ne da ste na periferiji grada, nego... pa negde se nalazite u slepom crevu i ne možete odatle da odete. Šanse nema. A dolazak do te kuće je mučenje, a pogotovo bi bilo zimi. "Urbanizovaće se ovo, dečko, za par godina sigurno". A to što bih živio u sred kukuruza i svaki dan gacao po blatu - nikom ništa, ne?

Treći primer je bliži centru. Opet, nije centar, jer centar ni ne tražimo jer je papren i nepriuštiv, ali ima i školu i obdanište blizu. Najmanja je od svih, ali ima i garažu, lepo dvorište, pa i vodu, struju, kanalizaciju pa čak i grejanje! I radionicu, mali roštilj, letnju kuhinju! I uknjižena bogati! Ali ja tu ne mogu zamisliti ni sebe a kamoli nas dvoje. Niti je to naš stil, a o tome da pored kuhinje, trpezarije, kupatila i dnevne sobe imate samo još jednu spavaću sobu - ne treba posebno ni pričati. I da crnjak bude najveći... cene sve tri su okvirno iste. Razlika između najjeftinije i najskuplje je 2000e. Hej bree...

Ovo je samo ono što smo pogledali i što smo bili stavili u uži izbor. Ostale budalaštine koje smo videli i cene koje su ljudi tražili za njih nisu uopšte vredne spomena. Samojedan savet - ako tražite kuću ili stan izbegavajte oglase sa izrazima "vredi pogledati", "može se živeti u njoj", "adaptabilno" i tome slično. Bacićete svoje cenjeno vreme zasigurno. I posle neka mi neko kaže da je traženje kuće ili stana ustvari "slatka muka".

"Slatke muke"... my ass!

No comments:

Post a Comment