Wednesday, October 31, 2007

Prvi talas u moru zajedničkog života...

Mala crvena kutijica sa vereničkim prstenom unutra...

Famozna mala crvena kutijica :)


Goxxy Flickr foto galerija

Danas je sreda, 31. oktobar, trenutno sam u Portsmouth-u. Pre četiri dana, odnosno u subotu 27. oktobra, u Pančevu se dogodila stvar koja iz korena menja moj odnos sa Biljanom. Umesto da je izvedem na neko lepo mesto i da možda na taj način malo provali šta će da se dogodi, uradio sam sasvim suprotno...

Ja u trenerci i nekoj staroj majici, ona obučena sasvim casual. Pričamo o mom poslovnom putovanju na vikend u Englesku. Sasvim običan razgovor uz koju suzicu, jer nikada ne voli kada odem i ostavim je samu. I iz vedra neba, ustanem i izvadim malu crvenu kutijicu sa mašnom... spustim se na kolena i... pa znate već, zaprosim je.

Briznula je u plač :) Ne znam zašto, verovatno nikada ni neću saznati, pošto sam ponekada za ženski mentalitet ogroman duduk... Ipak, znam da sam to uradio i znam da nimalo nisam zažalio što sam je žestoko iznenadio. Pristala je, naravno. Korak je učinjen, talas je krenuo... ostaje nam samo ogromno morsko prostranstvo koje ćemo ploviti narednih decenija zajedno... I naravno, kao i uvek, jedva čekam da se vratim nazad u Pančevo da bih bio pored nje.

Thursday, October 25, 2007

BIS Solutions - branding rešenja

Svojevremeno sam imao ogroman problem, zbog veeeelike mentalne blokade i bezidejnosti kada je u pitanju logotip za novu firmu koju je osnovala firma u kojoj radim. Čak sam i pisao o tome početkom ove godine...

Elem, pre nekog vremena napokonom smo usvojili logotip koji sam uradio i odlučeno je koje će boje biti primarne u logotipu. Zelena boja, meni lično jako prijatna za oko, postala je primarna boja, pored klasične sive. A logotip, takav kakav jeste, nema (hvala Bogu) nikakav znak u sebi već je jednostavno i stilističko tipografsko rešenje BIS Solutions. Evo šta je do sada urađeno i kako je ispalo.

Rešenja logotipa u raznim varijacijama

Rešenje za "name tag" i vizit kartu

Rešenje za kutije za jedan od proizvoda

Ps. Sajt (za sada, možda kasnije) ne pokušavajte da otvarate, grozan je. Tu ćemo valjda uskoro umešati prste i napraviti nešto što je dostojno i firme koja je otvorena i firme u kojoj radim. Stoga - ignore URL :)

Wednesday, October 24, 2007

Engleska: Fifth sequel

Crkva St. Margaret u Londonu

Crkva St. Margaret u Londonu, slikano 2005. godine


Goxxy Flickr foto galerija

Od ove nedelje, 28. oktobra, pa sve do subote 3. novembra ponovo ću se obreti u Engleskoj, konkretno opet u Londonu i Portsmouthu. Hvala Bogu, pa ovaj put ne idem sam, već sam u društvu mog starijeg brata pa mi neće ni biti dosadno i imaću sa kim da podelim dogodovštine i svakodnevne situacije. Lepo je kada imaš sa kim da pričaš na maternjem jeziku. Prošli put, kada sam ostao tačno tri nedelje, petljao sam jezik kada sam pričao srpski, ali sam zato engleski sasvim tečno pričao :)

Elem, razlog odlaska ovog puta jeste projekat, ali i jedna stvar iza njega. Kako sam svaki prethodni put išao sa razlogom da se radi na projektu i da naučim način rada dizajnerske ekipe iz Portsmouth-a, ovaj put je za promenu obrnuta situacija. Boki i ja ćemo se naći i pred developerskom i dizajnerskom ekipom i pokušati da im objasnimo principe, prednosti i mane rada u .NET okruženju. Pošto su i jedni i drugi duduci za .NET (dizajneri pogotovo!) došao je red na nas da pokažemo svoje znanje i da dokažemo da nismo nesposobni, već naprotiv - da možemo da im pariramo na svakom polju, a na ovom i da ih nadmašimo i obrazujemo ih. Biće interesantno razgovarati o tome sa njima i ujedno svakodnevno rešavati probleme sa kojima se suočavaju. U petak nam je slobodan dan, hvala Bogu, pa ćemo se Boki i ja malo posvetiti shoppingu i možda nešto i kupiti. Znam da sigurno moram da kupim još onih hromiranih slova za mog Sputnika. I sigurno, nešto za Bilju :)

Ono što sigurno znam je da je, iako mi nije mrsko da odem na nedelju dana, ovaj put došao u malo nezgodnom trenutku - kada treba da finaliziramo kupovinu stana. Ok, suma-sumarum, moraće da me sačekaju svi vezani za ovaj proces da se vratim u subotu. O Bilji ni da ne pričam, svaki put vest o mom putovanju primi gorko. Sasvim razumljivo zašto, nije ni meni svejedno. Ali, ovaj put ćemo koristiti Google Talk i lepo razgovarati preko interneta, umesto da nabijem telefonski račun zbog roaminga.

Ah, da. Ko nije provalio slike sa desne strane, to su slike trenutnog stanja stana koji kupujemo. Više o tome kada zaista dođe u naše vlasništvo :) Odmah po potpisivanju kupoprodajnog ugovora ;)

Tuesday, October 23, 2007

Nedostatak A4 papira?

Jedna greška ostala, druga ispravljena - hemijskom olovkom :)


Sa kolegama često na pauzu odemo u pančevački kafić Bianco, kako bismo svakodnevni stres ostavili iza nas, ali takođe i svakodnevne dogodovštine i zezancije razmenili među nama. Jednostavno, Bianco se kao postavio kao najlogičniji izbor, jer nam je svojevremeno bio najbliži kafić ali i sa vrlo dobro ponudom, pa nam je postao tradicija.

Elem, juče smo crk'li od smeha izlazeći iz kafića. "Tabla" sa nazivom firme ali i sa adresom i lepo objašnjenom delatnošću, jasno je pokazivala da nekoga zaista mrzi ponovo da kuca u Wordu ili da tutne novi list A4 i greške ispravi ponovnom štampom.

Hajde, u redu to što su jednu stvar mogli da isprave i da hemijskom olovkom dodaju slovo koje nedostaje, ali dva različita naziva firme na jednom papiru svakako da deluje smešno. Toliko da smo juče govorili da smo bili na kafi kod Bajinka.

Wednesday, October 17, 2007

Međ' prvih sto

Siguran sam da većina ljudi bloguje, ne zbog toga da bi se čulo o njima ili da bi sebi dizali rejting, već najverovatnije da iskažu neka svoja mišljenja, podele svoje lepe i ružne stvari sa drugima. Svakako da ima business blogova, onih koji pokušavaju da reklamiraju proizvode ili pak stručnih blogova na bilo koju temu, ali sam isto tako siguran da većina vas koji blogujete sebe radi ne patite za tim da budete prvi, peti ili pedeseti na nekoj listi. Ili bilo koji, kada smo već kod toga.

Ali, zaista je lepo videti kada se na jednoj od blog juice listi nađete sasvim solidno rangirani. Slučajno pogledah i voilà :) Kada pogledam kakve nebuloze umem da napišem (i zapitam se ponekad da li to neko uopšte i čita?!), zaista se iznenadim što se nalazim na devedes'petom mestu Blogodkove liste. Dakle, ako bismo napunili amfiteatar nekog Fakulteta koji ima 100 mesta, našao bih se u "magarećem redu" (ili klupi, kako želite) zajedno sa big shots blogosfere kao što su Predrag Pušelja, Tatjana Vehovec, Goran Aničić, Dragan Babić, Nebojša Radović... i svakako mnogi drugi.

Stoga, iako me većina vas i ne zna, drago mi je što se nalazim u takvom društu :) Vala, zacrveneh od sramote što sam u poslednjem redu... ;)

Tuesday, October 16, 2007

Učite engleski jezik(om)!

Poster za školu engleskog jezika

Kako najlakše spojiti ljude? Rukovanjem ili jezikom?


Kome nije jasno kako se uči strani jezik i šta se može postići time, ovaj poster za učenje engleskog sve objašnjava. Prva stvar koju sam automatski primetio bio je šablon i sada već i kič kada su u pitanju usluge koje se pružaju - ruka ruci (nismo Turci).

A onda sasvim slučajno obratih pažnju na tagline koji se pružao izad slike, ispisan najgorim i, za marketinške prilike totalno neodgovarajućim fontom Comic Sans...

Ljudi se spajaju jezikom.
Need to improve your English?

Uuuurgh... Koliko god da su želeli da kažu da se ljudi ustvari spajaju znanjem različitih jezika, da što više znate različite jezike to ste u boljoj situaciji da u različitim prilikama lakše komunicirate; ova poruka je ispala totalno iskrivljenja i perverzna :) Dobro de, ljudi se i zaista spajaju jezikom (i na taj način razmenjuju telesne tečnosti), ali bi takav slogan više odgovarao nekom erotik ili striptiz klubu.

Friday, October 12, 2007

Ljudi su idioti i lopovi

Kapica ventila na Fondmetal aluminijumskoj felni

A evo kako kapice izgledaju. Doduše, jutros je auto osvanuo bez njih...


Istina je, jesu. Makar u ovom jadnom gradu Pančevu. Recite mi, koliko čovek treba da bude glup, pohlepan, ljubomoran ili šta već drugo... da bi sa nekog automobila, hm... konkretno mog, krao ne sve četiri, već samo dve aluminijumske kapice ventila sa točkova??? Konstantno nalazim jednu stranu (levu ili desnu) ujutru bez tih kapica. Neko lepo priđe, fino se posluži, uz par minuta straha, i eto njemu finog dodatka za njegov, najverovatnije, krš od vozila sa plastičnim ratkapnama na točkovima. A da sve bude najgore, set od 4 aluminijumskih kapica košta, paz'te sada... 150 dinara! Da, da, pišljivih 150 dinara!!!

A možda nije u tome stvar. Možda je stvar u tome što te kapice ne možete tako lako da kupite u Smrdogradu, već morate da mrdnete svoje lenjo dupe u Glavnograd i tamo da se istrošite. Sve što sam do sada kupio, baš od tog accessories-a, kupljeno je na Bubanj potoku, subotom ujutru kada je pijaca auto delova. Dakle, još i da ustanete ujutru, a ne samo da mrdnete dupe.

Jedino što me teši je da imam rezervne. A pogodite zašto imam rezervne? Zato što mi se ovo već dešavalo više puta. Ne jednom, dvaput, ni triput, već četiri fucking puta! Ma ljudi su ljubomorni idiotski lopovi. Ako su oni voljni da zbog te sitnice kradu, umesto da čistog obraza lepo kupe tu sitnicu, neka ih. Ja imam svoj obraz i kupujem. Ako mi kradu, neka ih. Uhvatim li ih, loše im se piše.

Monday, October 08, 2007

Vatreni auto

Hmmm... Ko bi na ovaj način mogao da ulepša auto, pa još i sa užitkom da ga vozi? Može rame uz rame da ide sa Batmobilom. Među hot-rodove ne spada nikako... Evo kako oni zaista treba da izgledaju...

Stan - gledao, odabrao, kaparisao!

Dakle, zaista lepa vest koju mogu da podelim sa svima vama (doduše čak sa 4 dana zakašnjenja) je da smo Bilja i ja našli stan koji nam odgovara i kaparisali. Eto, baš za jedno 10-15 minuta, odnosno nakon što napišem ovaj post, treba da odem do banke i da podnesem zahtev Kreditnom birou i time napravim prvi veliki korak kada je podizanje kredita u pitanju.

Nazvala tako mene u prošli utorak žena iz agencije i rekla da ima simpatičan stan koji nije preskup. I da bi bilo odlično ako bismo mogli da ga pogledamo u sredu, pre nego što izađe novi Pančevac, jer će se brzo prodati. Tako i odemo mi u sredu uveče i zaista se oduševismo. Dvosoban, 54 kvadrat, tj. 57 sa terasama, zajedno sa etažnim grejanjem na struju i u sasvim solidnom stanju - što je najbitnije - za izuzetno dobru cenu. Parketi, interfon, masivna drvenarija, kablovska, telefonska linija, pa i visoko prizemlje (nema tegljenja nameštaja!)... U blizini vrtića, škole, parkinga, poljane za igranje, prodavnica, zdravstvenog centra da i ne pričam. Sve je na dohvat ruke.

Sve u svemu, jedan pogled između mene i Bilje je bio dovoljan da znamo šta ovo drugo misli. Nakon odlaska, odmah smo u kolima odlučili da ćemo ga kupiti i sutradan smo već napravili predugovor i kaparisali stan.

Ostaje na meni da se zezam nadalje sa bankom i da što pre dobijem kredit kako bismo ljudima isplatili i ostatak. A oni se do 1. decembra iselili i ostavili nam našu prvu zajedničku i do sada najveću stvar - zajednički životni prostor. Naravno, Bilja i ja ne bi bili to što jesmo da nam odmah nije palo na pamet kako preurediti stan, pregraditi kuhinju i trpezariju na drugi način, srediti kupatilo, okrečiti... Ali polako... Cilj nam je da do februara sredimo sve kako treba, a onda da do marta, aprila imamo i opremljen stan. Čim ga budemo sredili i makar malo opremili, preći ćemo da tamo živimo zajedno.

Uh... jedva čekam!

Thursday, October 04, 2007

Logo Eurosong-a 2008: Asocijacije

Logo za Eurosong 2008

Svako će u ovom logotipu videti šta želi. Pitanje je šta će videti ljudi van Srbije...?


Vidim da se digla velika dževa oko logotipa za Eurosong 2008. I to sasvim sa razlogom. Sve što su su na sajtu RTS-a za Eurosong rekli je jedna ogroman i neuspešan pokušaj da se objasni smisao i poruka logotipa. Ne želim da omalovažavam autora, dao je sve od sebe, ali je žiri taj koji je (opet) kiksirao.

Na šta mene originalan logo podseća? Kratko i jasno:

  • Šljiva - Pa mi Srbi, jako volimo da cugnemo i da se zarakijamo. Šta se u tim trenucima pijanosti dešava, nije za javnost. A Bogami ni za Eurosong. Mada, možda je u pitanju balon, ili prenaduvani kondom... sa ukusom šljive?
  • Truba - Svetska je činjenica da sečemo vene za Guču, da volimo da odemo na poljanu i da kao prasići gacamo po blatu dok nas deru za pare za mesište i pivo, a limeni instrumenti trešte oko nas.
  • Usne - Izuzetno volimo ljubljenje. Tri poljupca, kada sretnemo nekog nam dragog, su neophodnost. Da ne spominjemo kako se to radi na ispraćajima, venčanjima, slavljima... Razmenjuju se ogromne količine pljuvačke, sigurno.
  • Nota - Muzički smo odlično potkovani. Pogledajte samo kakve smo muzičke fenomene ispilili: Cecu, Jecu, Jami, Daru, Seku... Pa onda Džeja, Kebu, Acu... Svetski smo poznati po tome što gostuju u Némáčkog, Ameriki, pa i Engléskoj (akcénat je obavezan).

Ne mogu da imam ikakve dobre asocijacije, odnosno ništa dobro mi ne može pasti na pamet kada pogledam ovaj logo. Pardon... logo. Da je nešto bolji, pa bi mi valjda na pamet padali i mnogo bolji pevači, i recimo džem umesto šljivovice, džez umesto Guče... Ovako, ostaje na tome na čemu sam trenutno - trash i smejurija.

Ali, dok je logotip stvarno da se ne ostavi komentar, toliko je scenografija sasvim ok, i pored nekih glupih komentara i asocijacija od strane javnosti. Ah, napokon da žiri bude malo i pametan...

Ps. Čisto informacije radi, položio sam juče drugi seminarski rad. Mašala, 10. Ostaje još treći i da to polako slepljujem u jedan divan, opširan diplomski i završim za svagda i tu priču. Koga bude interesovalo, postaviću i PDF kompletnog prvog i drugog rada.

Jesen stigla, ali i jesenji dizajn bloga

Uspeo sam da napravim na brzaka jesenji dizajn bloga. Definitivno ima pravih jesenjih boja. Iako jesen ne vidim baš ovako "zlatno" novi izgled može samo da me oraspoloži za razliku od jesenjih kiša, bljuzgavica, čega sve ne... :)

Elem, stoga i ovako žućkasto-braon dizajn. Nadam se da vam se dopada...

Jesenji dizajn bloga

Tuesday, October 02, 2007

Dan posle jurnjave

Sony Ericsson K800i

Jedna od stvari koje su me juče malo obradovale, bila je kupovina novog SE K800i


Goxxy Flickr foto galerija

Šta se juče stiglo uraditi? Pa, posle tolike gungule i jurnjave, uspeo sam - hvala Bogu - da uradim najbitnije stvari.

Dao sam profesoru drugi seminarski rad na temu: Upravljanje brzinama na koridoru Beograd-Pančevo; zatim sam stigao da kupim i novi telefon - a u međuvremenu obavio više razgovora na Biljinom roze Z610i; i na kraju u WorldBridge-u konačno podneo aplikaciju za jednogodišnju vizu za Veliku Britaniju. Gungula se malo smirila nakon što sam stigao nazad u Pančevo i otišao kod Bilje da se malo smirim i opustim. Pričali smo o stanu i čini mi se da i dalje nismo sigurni šta ćemo na kraju kupiti. Konfuzija je u mojoj glavi, i to ogromna...

Uh... šta reći više. Nisam se valjano ni odmorio, a već danas osećam umor posle dva dana. Sutra sam dobio slobodan dan, treba da odem do Fakulteta i da - makar se tako nadam - branim rad kod profesora Stanića.

A koji stan ćemo kupiti... više ni sam ne znam. Znam samo da to treba da uradimo što pre, jer nam je više oboma muka od traženja, gledanja, zezanja, cimanja...

Monday, October 01, 2007

Ekipa na okupu

A evo šta se dešava kada se ekipa okupi pa se krene u intenzivno pijančenje... Kum, Julija, Borko, Branka, njihovo dvoje kumova, Bilja i ja. Sreća, mi iz cele ove priče izađosmo od alkoholnih pića samo sa popijenij jednim Tamnim Laškim pivom :)

Frka, panika, uzbuna

Šta se sve dešava kada se život jedne jedinke prebukira obavezama, nervozama i jurnjavom? Haos. Ne onaj pančevački gimnazijski mesečnik, već pravi destruktivni haos.

  • Jurnjava za pregled drugog seminarskog za diplomski
  • Podizanje svega 25.000 dinara iz banke, naVrat-naNos, jer firma nije uspela da mi da pare za vizu. Ali daće, ne brinite. Na Sv. Nikad
    Ispravka: Firma isplatila pare odmah nakon što sam se vratio iz Beograda. Gle čuda...
  • Jurnjava za kupovinom novog telefona - stari prodao, trenutno koristim fancy-ženski roze Sony Ericsson Z610. Mogu zamisliti kako smešno izgledam kada razgovaram na Biljinom telefonu...
  • Podnošenje dokumenata za vizu na Novom Beogradu
  • Jurnjava radi provere dokumenata o stanu koji smo videli i koji se i Bilji i meni sviđa
  • Gledanje još stanova popodne - oh Bože!
  • Molitva - ali ne ona Marije Šerifović - već moja nekome da pristane da mi učini jednu ogromnu uslugu i stavi svoju nekretninu na godinu-dve maksimum na hipoteku, kako bi uopšte i kupio stan
  • Pregovori sa ujakom, budućim tastom - sa kim sve ne oko hipoteke
  • Varaćanje podataka sa starog telefona na novi (ovo mrzim)

Molim Boga da sve prođe kako valja. A šavovi, koji inače ne postoje, jel'te, na meni pucaju naveliko. Jedva izdržavam a da se na nekoga ne izderem naveliko i izbacim svu frustraciju iz sebe na velika vrata. I sve ovo kuckam tako iznerviran zbog svega što se dešava oko mene da ne znam kako uopšte i funkcionišem.

Ps. I kao šlag na tortu, trku za Veliku Nagradu Japana sam za džabe gledao. Oba Williamsa ispala, bedak...