Wednesday, November 28, 2007

Po 5 omiljenih spotova

Razmišljam se jutros, nakon što sam mamuran ujutru video jedan spot i čuo pesmu koja me je oraspoložila i rastužila u isto vreme, koji su moji omiljeni spotovi. Ovde ćete sve i svašta, od techno-a do rock-a...

1. Chicane featuring Bryan Adams - Don't Give Up; inače jedna od mojih omiljenih techno pesama (iako je techno poprilično opšti pojam)
Inače, od spota se uvek naježim, naročito u kombinaciji zvuka i videa...


2. Daft Punk - Around The World
Jedna od odličnih kombinacija koreografije i muzike. Naravno da je tako jer su i muzika i spot prosto nesvakidašnji.


3. Royksopp - Remind Me
Pixelize, vectorize... Ovaj spot je kao stvoren za vizuelno zadovoljavanje dizajnera. Apsolutno fenomenalno.


4. Pink Floyd - Take It Back; takođe jedna od omiljenih, ali ovog puta non-techno pesama.
Isto kombinacija od koje se - u toku gitarskog soloa - svaki, ali svaki put naježim... Spot možda i nije toliko fascinantan i reprezentativan ali dopunjuje pesmu u svakom smislu.


5. ZZ-Top - Rough Boy; znam, znam, ponavljam se opet, ali šta da radim...
Pesma i spot su poprilično stari, ali se sećam da kada sam ih prvi put video da sam ostao nem.

Monday, November 26, 2007

Evolucija ljudi pod kišobranom

Koliko puta vam se dogodilo da treba da izađete sa posla, ili pak da morate otići van svog udobnog doma, a da niste poneli kišobran dok napolju lagano kiša pada. Nemate kabanicu, kapuljaču, kišobran... ništa. Osuđeni ste da pokisnete i možda se prehladite. Ali, ima spasa! Da, da, provlačite se kao kojekakvo sumnjivo lice tik uz zgrade, moleći pritom boga da su oluci u jednom komadu i da vam se veća količina vode neće sliti na glavu, niz vrat...

Međutim, pojavom nove vrste ljudi u Srbiji, nastale evolucijom, paranoičnim strahom od prehlade (valjda zbog onih silnih reklama na tu temu) i sve većom ekonomskom moći tih ljudi kada je kišobran u pitanju (tj. sve manjom cenom istog), ali takođe i sve većom samosvešću koji ima novi ljudski rod - osuđeni ste na bljuzgavicu, vodu niz vrat, po nosu, ustima, jednom rečju - osuđeni ste da pokisnete.

Sve to zato što nova sorta ljudi, kojima kišobran raste iz, češće desne, ali neretko i leve ruke (srastao je sa odabranom rukom tokom godina evolucije novog ljudskog roda), praktikuje - i pored postojanja nove vrste ekstremiteta - da vam se uvek nađe tamo gde biste se vi najradije zaštitili od kiše - uz zgradu. Eto, ti ljudi vole da se - i pored kišobrana i zaštite od te meteorološke prilike - dodatno, tj. hipohondarski, zaštite od kiše time što će hodati tamo gde manje pada kiše i gde je suvlje. Ne pada im napamet da se sklone. Ako se i vi i oni zaustavite jedni ispred drugog, pogledaće vas kao besan pas kojem ste upali na teritoriju. Još samo fali da zareže. Što je najčudnije, ova evolucija se javlja u poznim godinama nove ljudske vrste, pa se može reći da je novi soj ustvari novi rod porodice GSP atleta, cegeruša, hranilaca golubova ili igrača šaha po parkovima.

U čemu je smisao svega toga? Ljudi sa kišobranom se dodatno sakrivaju od kiše, a ljudi bez ikakve zaštite idu po sred ulice, pa neka pada... Ja ne vidim drugi smisao osim evolucije. Valjda je sledeće što sledi - škrge. Nama ili njima, videćemo. Majka priroda drži ključ.

Friday, November 23, 2007

Diplomski rad - almost there

Eto, moram sa vama da podelim zaista lepu vest da sam danas položio i poslednji seminarski rad kod profesora Vladana Tubića. Sa desetkom, a kako drugačije? :) Otišao, pohvalio me i upisao ocenu, jednostavno. A juče sam zaista bio van sebe što nije došao na Fakultet, pa sam se ispalio i proveo sat i po čekajući ga. A nije došao...

Ali dobro, ipak neko to sve od gore vidi, pa je i ta mala prepreka fino i bez problema preskočena. Uspeo sam i da predam sva tri rada mentoru na pregled i kontrolu, pa da vidimo da li valja. Ako valja, da koričimo, ako ne valja da vidimo šta tačno ne valja. Moraću tokom sledeće nedelje da se i oko toga više aktiviram.

Šta mi ostaje? Samo da odnesem potvrdu o stručnoj praksi i da se dogovorim sa mentorom, profesorom Vukanovićem oko diplomskog i terminu odbrane. Jako bih voleo da sve to završim do kraja ove godine, da ne ulazim u 2008. sa još jednom obavezom, koju ako odgodim - završiću tek u februaru (zbog poslova, raznih proslava, crvenih slova, odsutnosti profesora, pa i mene u krajnjem slučaju).

Takođe, za sve one koje interesuje šta sam ja to radio, napravio sam PDF fajlove od sva tri seminarska pa ih možete downloadovati. Zipovani su, ali je sve što sam uradio u njima, kompletno. Kada sve ovo zajedno slepim dobićemo jedan divan diplomski rad od 90-ak do 100 strana :)

Seminarski 1: Upravljanje brzinama i ITS
Seminarski 2: Idejno rešenje upravljanja brzinama na putu Beograd-Pančevo
Seminarski 3: Disperzija plotuna i disperzija brzina u plotunu

Wednesday, November 21, 2007

Opkoljeni benzinskim pumpama

Znam ja, a znate i vi da je u Pančevu locirana Rafinerija nafte i da se Pančevo karakteriše kao izuzetno industrijski orjentisan grad. Pored Rafinerije, imamo još dve velike fabrike, kao što su Petrohemija i Azotara. Zagađivače, bolje reći, ne fabrike. I naravno pošto je industrijski grad, građanima je potrebno da se kreću svojim vozilima na posao, kod prijatelja, u nabavku i to je potreba od koje ni ja ne mogu da pobegnem i da hoću. A neću.

Benzinske pumpe u Pančevu

Raspored benzinskih pumpi u Pančevu. Za sada ih ima 16 i 1 u izgradnji.


Ali, da li je stvarno u Pančevu potrebno čak 16 benzinskih pumpi u prečniku od 4-5 kilometara? Da, gradi se i sedamnaesta, tako da će broj biti povećan za još jednu. Da ne računam one koje su na Novoseljanskom putu ili pak malo dalje na Jabučkom putu... Mislim, shvatam ja da je u pitanju zdrava konkurencija, ali da se na obodu Pančeva (kroz ulice Prvomajska, Stevana Šupljikca, Knićaninovu, Dimitrija Tucovića, Žarka Zrenjanina i u njima bliskoj okolini) nađe čak 10 (plus jedna u izgradnji) od tih 16... to je zaista preterano.

Da li je svakom stanovniku Pančeva neophodno, ne samo da parkira auto ispod svog prozora, odnosno pored kreveta, već i da može ispred nosa da ga natanka i napuni? Ili je u pitanju baš toliko zdrava konkurencija koja pokušava da se kroz tranzitnu deonicu (malopre pomenuti obod, ne računajući ulicu Žarka Zrenjanina i deo Dimitrija Tucovića u centru) privoli što veći broj putnika namernika i teretnih vozila... ne znam.

Ono što meni nikada nije problem je da, kada sam pri kraju sa TNG-om ili benzinom, odem čak i na ELP-ovu pumpu na putu Pančevo-Beograd i da Sputnika o istom trošku natankam i operem. Naravno, češće odem na (sada u rekonstrukciji) OMV-ovu pumpu na izlazu iz Pančeva, koja je bliža, ali zaista ne očekujem da mi izgrade pumpu na minut od zgrade. Nema ni potrebe, jer mogu da sednem u kola i da odem na 5 minuta i sipam gorivo gde mi se hoće.

Uostalom, zaista nije zdravo imati benzinske pumpe u centru grada. Niti je ekološki, niti je poželjno zbog mogućih izlivanja goriva, ili zapaljenja, a da ne pričamo o kontaminaciji zemljišta... Tek o isparenjima koja mogu da smetaju ljudima u zgradama ili kućama direktno sa druge strane ulice gde su pumpe, da ne pričamo...

Diplomski rad - part 3

Juče sam se napokon nakanio i predao profesoru Tubiću treći seminarski rad koji sam cevčio nešto više od mesec dana... od čega je skoro nedelju dana glat proletelo pretraživajući internet i tražeći bilo kakve stručne radove o tome. Disperzija plotuna je jedna jako retka stvar za naći i sve što sam uspeo bilo je uvezano za stvaranje redova pred signalisanom raskrsnicom ili za rastojanje između raskrsnica. Ipak pomoglo je i svakako sam uspeo da napišem dvadesetak stranica. Da li će valjati ili ne... videćemo... Bitno je da je ovo poslednji rad, jer sam prvi odbranio krajem maja a drugi tek sredinom septembra. Ako sve bude ok, nadam se da ću za koju nedelju imati finiširan kompletan diplomski.

Hmm... Još uvek mi u glavi odzvanja njegova rečenica kada sam pre više od mesec dana došao kod njega i pitao za seminarski, šta i kako da uradim. Ono što je uporno ponavljao bilo je zaista, u tom trenutku, meni nelogično i zvučalo kao odbijanje bilo kakve saradnje...

- Samo vi kolega nešto napišite i donesite da to vidimo.
- Ali profesore, hteo sam da vas pitam, gde da nađem literaturu o tome...
- Sami vi napišite i donesite...
- Ali odakle da nađem materijal...?
- Kolega, vi napišite i donesite, pa ćemo posle videti.

Sada, nakon jučerašnjih konsultacija i predavanja trećeg seminarskog, razgovor je izgledao ovako, i tada sam u potpunosti sam shvatio njegovo odbijanje od prošlog puta.

- Profesore, ne zamerite ako to i nije u potpunosti ono što ste očekivali, jedva da sam nešto našao na internetu o disperziji plotuna i disperziji brzina.
- Znam kolega, znam. Malo toga ima na internetu o tome. Malo toga uopšte ima na tu temu.

Čovek jednostavno nije imao šta da mi preporuči i da me posavetuje o temi disperziji plotuna a još manje o disperziji brzina u plotunu. To što sam ja sklopio valjda će biti dovoljno za njega. Valjda će biti dobro u svakom slučaju... A napraviću sve za download, odnosno stavićemo ovde sva tri seminarska za download, pa ako nekome zatreba...

Sve u svemu, sutra idem na fakultet da vidim da li je to ok i ako jeste (daj Bože da jeste) - krećemo na lepljenje ta tri seminarska (mada bih ja najradije izuzeo treći iz celine...) u diplomski i priprema za odbranu do kraja ove godine.

Monday, November 19, 2007

Stan - počelo planiranje

Evo, posle prošlonedeljnog nerviranja ali i konačno rešenog i overenog ugovora ušli smo u naš stan i počeli da gledamo šta ćemo i kako ćemo. Uh... u totalu nema toliko puno da se radi po sobama koliko je neophodno srediti kuhinju i kupatilu. Suma sumarum, calnućemo još jedno par hiljada evra samo na sređivanje, moja gruba procena oko 2500e. Ne daj Bože da bude više inače ćemo postati vlasnici stana koji nema ništa unutra, a vlasnici nemaju ništa u džepovima :)

Evo stvari koje treba da sredimo, možda nisu hijerarhiski sređene ali... otprilike...

  • Zameniti ulazna vrata u stan, promeniti bravu, izmalterisati i izgletovati ragasto na ulazu
  • Staviti novi "name tag" na vrata, kao i na sanduče u hodniku zgrade, izlakirati sanduče, staviti "name tag" i na sanduče
  • Izbiti prolaz iz dnevne sobe u kuhinju, izmalterisati i izgletovati ga, izbiti ragasto na starom prolazu i zazidati ga, izmalterisati i izgletovati
  • Izbiti pločice u kuhinji, prebaciti česmu i dovod sa jednog zida na susedni, staviti nove pločice na zid
  • Zamalterisati rupe ostale od starih visećih elemenata u kuhinji, staviti pločice i parket na pod u kuhinji
  • Izbiti sve pločice u kupatilu, skinuti sve elemente, nabaviti nov lavabo, šolju, tuš kabinu
  • Zameniti sve cevi u kupatilu
  • Staviti odgovarajuće pločice u kupatilu, namestiti nove elemente i zatvoriti sistem za grejanje u vitrinicu
  • Staviti pločice na pod u hodniku
  • Ofarbati drvenariju u stanu, spoljnu ne dirati dok ne otopli, zameniti brave i naštelovati kvake na vratima
  • Izgletovati određene ivice zidova u sobama, hodniku i svakako u kuhinji
  • Okrečiti ceo stan, ako treba pre toga izgletovati plafone
  • Ishoblovati parket u dnevnoj i spavaćoj sobi, postaviti nove lajsne na parketu
  • Uživati u svemu do sada urađenom i skupljati pare za opremanje stana

Sve u svemu, nema nešto puno da se radi u sobama, kao ni u hodniku, ali su najveći izazovi izbijanje novog prolaza u kuhinji, zaziđivanje starog, kao i sređivanje kompletne kuhinje i kupatila. Ja se zaista nadam da ćemo ovo rešiti do kraja januara, kako bismo što pre počeli sa kupovinom stvari, a do tada moraćemo žestoko da štedimo kako bismo sve uspeli da realizujemo...

Friday, November 16, 2007

Ja ne znam da parkiram?!

Nego... Zaboravih da ispričam jučerašnju dogodovštinu kada smo bili kod advokata da potpišemo kupoprodajni ugovor. Ušli kolima u ajfor, i u dvorištu 4 parking mesta pod uglom od 30 stepeni. Dva zauzeta a četvrto se čovek iz agencije koja nas je spojila sa prodavcima parkirao pod 0 stepeni. Ja se parkiram na treće mesto pravilno pod 30 stepeni, i doteram auto skoro do ivice parkinga (koji je ustvari zid od kuće) jer ako neko bude hteo da izađe (kao taj čovek iz agencije) moraće polako da se provlači. Zato što postoji neki stubić sa druge strane puteljka tačno iza mesta na kom sam ja parkirao.

Sređujemo mi papire, i dolazi Mercedes E klase u dvorište. Čovek, prosed, brkat, mršav, zna ga advokat kao drkoša, nešto mlatara rukama i vidi da nema gde da stane. I ostavi kola tačno tu gde je zablokirao i mog Sputnika i automobil čoveka iz agencije. Dobro, pomeriće ga kada krenemo.

Nije prošlo 10ak minuta, mi završili posao i krenuli do suda. Mercedes mora da se pomeri. Sednem u auto, upalim motor, kao i čovek iz agencije, a advokat pozove čoveka koji nas je zablokirao. Čujem da nešto priča Biljani i advokatici, i samo čujem rečenicu koja mi je prelila čašu...

Ma ne zna onda parkira, da zna ja bih mogao da prođem! Nema pojma on da parkira!

Film puca... Izlazim, besan i počinje diskusija...

Ja: Ko ne zna da parkira? Vi ćete meni, saobraćajnom inženjeru da kažete da ne znam da parkiram?
On: Nema to veze što ste vi saobraćajni inženjer, da znate da parkirate ja bih mogao da prođem.
Ja: Čoveče, jer vidiš ti da sam se ja parkirao na deset centimetara od zida, gde ćeš više? Jel' treba u kuću da uđem sa kolima da bi ti mogao da prođeš?
On: Ja tu parkiram svaki dan, to može bliže da se parkira.
Ja: A, je li? Pa nisam video vaše ime na ovom parking mestu, ali video sam više puta kako vi parkirate. Parkirate uzdužno a ne pod uglom - pa naravno da onda može bliže da se parkira zidu.
On: Da si se parkirao kako treba, ja bih mogao da prođem...
Ja: Da imate manji auto, mogli biste da prođete, toliko o tome.

Suština je da je čovek tražio svađu a nije očekivao da mu neko odbrusi. Još kao šlag na tortu, Bilja lepo reče:

Ok, Gorane, pomeri auto. Uostalom gospodine, lepo su iscrtana parking mesta i zna se kako treba da se parkira.

I na kraju šta je bilo? Idiot se posle drkanja pomerio sa smrdljivim Mercedesom da bi mi mogli da izađemo. Kako ljudi vole da troše energiju svađajući se. Ili je to pak njegov način da svoje frustracije iskali na drugoga. E, pa ne može, ne dozvoljavam.

Thursday, November 15, 2007

Stan - vlasnik bez ključeva

Prošao je dan "C", odnosno dan kada smo potpisali, a bogami i overili kupoprodajni ugovor za stan. Olakšani smo za... skoro celu našu ušteđevinu, ali nam nije nimalo teško i pored toga. Znam da smo ustvari investirali u nešto naše, u nas same, u nešto čemu cena neće lako padati - naprotiv. Očekuje se da će cene stanova u Pančevu uglavnom rasti u skorije vreme. A koja je investicija bolja od nekretnine? Nema je.

Smešna situacija... Potpisali, overili, sredili sve, rukovali se... i dogovorili uskoro da uzmemo ključeve od njih. Pravno smo vlasnici stana, a stan par nedelja videli nismo :) Nije da nećemo, daleko bilo, ali nemamo ključeve. Dakle, još uvek nemamo ništa opipljivo u rukama, i još uvek ne možemo da kažemo da imamo nešto svoje. Svoj kutak, svoje zajedničko mesto, svoj ćumez, svoje ognjište... Ali uskoro, uskoro... subota, trebalo bi. A onda odmah, pravac stan, da uživamo u našem dugo traženom mestašcetu...

Ostao je još samo dan "D". Onaj dan kada će banka prodavcima isplatiti ostatak para i kada ćemo mirno i uz ogromno uzbuđenje za stalno fizički ući u naš stan.

Monday, November 12, 2007

Stan - oooooj, mazgo!

Ne verujem da trenutno postoji osoba koja imalo gleda televiziju a da nije upućena u štajk radnika u pravosuđu, izuzev mog Kuma naravno. Kada se setim mog posta od prošle nedelje i tog entuzijazma kojeg sam imao i podelio sa svima vama, u nadi da ću već te nedelje završiti kupovinu stana, skapiram koliko sam ispao mazga u sopstvenim očima najpre.

  1. novembar, subota - sletesmo u Beograd.
  2. novembar, nedelja - već planiram kako ću da sledeće nedelje završim sve što treba oko kredita.
  3. ponedeljak - idem do banke i raspitujem se oko preostalih dokumenata i javljam prodavcima kakvo je stanje oko toga.
  4. utorak - sve dogovaram oko potpisivanja kupoprodajnog ugovora u sredu prepodne.
    Isti dan, malo posle 14h, zovu me iz agencije. Ooooooooj, mazgo polako, pravosuđe još od juče štrajkuje...

Čekamo da se dogovore sa ministarstvom i da sebi podignu ionako (i po mom mišljenju) nezaslužene plate. Ima ljudi koji mnogo manje zarađuju od njih, ako nisu primetili. Kao moja majka, ili Biljina majka. Ili Bilja, ako ćemo tako! Ali ne, oni gledaju sopstvena dupeta i svoj interes, pa zašto ne bih ni ja onda? Hoću da overim jedini i poslednji dokument koji mi treba, ali ne samo da ćete da me oderete €200 za tu overu, nego mi sada ni ne date da ga overim!

I sada razmišljam, svima nama se "izvinjavaju" što ne možemo da obavimo ne samo stvari kao što su tužbe ili procesuiranje nekih predmeta (što inače potraje po par godina, jer je srpsko pravosuđe sporo, korumpirano, kafoispijačko, neljubazno i neefikasno) već ni najosnovnije stvari kao što je overa dokumenata koji bez sudskog pečata ne vrede ni pišljiva boba. I šta sad ja imam od vašeg izvinjenja?! Samo još veći ukus gorčine u ustima i uvid u još veću ironiju u toj izjavi a ponajviše frustraciju koja traje već nedelju dana!

A meni polako curi vreme i približava se rok do kojeg treba da odnesem banci kupoprodajni ugovor, tj. 25. novembar. Već je 12. novembar i ostaje tačno dve radne nedelje da se ovi smiluju. Jer, u suprotnom gubim sve - kaparu, kredit, sve. Onda ću tužiti i državu i samo pravosuđe, a pogotovo pančevačku ispostavu koja nije obezbedila minimum procesa rada i za overu dokumenata. Idioti, svi do jednog.

Ili će se banka smilovati i produžiti rok. Prokletstvo... Prokletstvo! PROKLETSTVO!!!

Friday, November 09, 2007

Yugo 69

Yugo Oral 1.1

Hm... možda nekoga i pali ovakav naziv automobila, otkud znam...


Jutros parkiram automobil, pri odlasku na posao, a ispred mene parkiran jedan Yugo. Ono što je bilo fascinantno je naziv ovog modela. Obično su oni Zastavina vozila dobijala ime po nekim morskim životinjama, muzičkim pojmovima ili pak prostoru na severnoameričkom kontinentu... poneka su dobila ime i po papagajima, ali šta ćete... Dakle raznolikost i idejnost vlada kod Zastavinih ljudi iz marketinga.

Novitet je nešto što se lako može shvatiti kao Yugo sex. Odnosno kao seksualni odnos između dve osobe. Jer Yugo Oral 1.1 može samo da podseti na pozu 69. Dakle, najveća "novotarija" u Zastavinom programu su seksualna vozila.

I baš me briga što je ovakav naziv nastao lomljenjem slova K sa originalnog imena. Baš je smešno ;)

Thursday, November 08, 2007

Kum: prijatelj za života

Kum, na proslavi svog 28. rođendana

Kum se sprema da duva svećice na svoj 28. rođendan


Goxxy Flickr foto galerija

Ono što me je uvek fasciniralo kod istoimenog najboljeg prijatelja je njegova dobrota, volja i spremnost da pomogne pa makar i na svoju štetu. To, koliko ume kod ljudi da bude dobra osobina, toliko može čoveku da sjebe sopstveni život.

Goran Ilić, poznatiji kao Kum nadimak je dobio od mene pre skoro 10 godina, na mom 18. rođendanu kada sam pompezno najavio da ću njega uzeti za kuma na mom venčanju. Od tada je ostao Kum, ne samo za mene već i dosta ljudi oko nas... Ovo su moja mišljenja o njemu.


Šta me oduševljava?
  • Čovek kojeg svako poželeti može ako traži savet. Jednostavno, nema boljeg slušaoca od njega i svaki njegov savet pogađa srž problema u centar.
  • Dobrodušan... toliko dobrodušan da je mnogo ljudi zloupotrebilo tu dobrotu. Osobina koji malo ko ima.
  • Vredan u svakom pogledu.
  • Svestran. Nema stvari koje ne zna i koju nije probao. Učio engleski, italijanski, svirao gitaru, zna dosta sa računarima, instalacijama, rada u kući, drvenarije, parketa, gradnje, kola...
  • Uvek tu i uvek spreman kada zatreba prijateljima - da li za fizički rad, ili kao neko ko će ih saslušati.
  • Družimo se od 5. godine, što je moje najduže prijateljstvo ikada.

Šta me izluđuje?
  • Nikada nije umeo sa devojkama... nažalost. Iako je duša od čoveka, sve devojke su zloupotrebile tu njegovu dobrotu.
  • Pomalo lenj. Iako je svestran, retko šta je završavao do kraja. Engleski, italijanski, gitara, sve su to bile pomalo ekskurzije u nepoznato koje je retko kada završavao u potpunosti.
  • Ponekada vrlo popustljiv. Ako niste u pravu i kažete mu 5 puta da ste u pravu, reći će da ste u pravu da se više ne bi raspravljao.
  • Oprašta svakome, što je najgore i onome kome ne bi neke stvari trebao da oprosti.
  • Uvek je bio najbolji za druge, a najgori za sebe.

Wednesday, November 07, 2007

Biljana: devojka i prijatelj

Biljana na Zlatiboru...

Bilja na Zlatiboru, pozira :)


Goxxy Flickr foto galerija

Hm... ko čita pitaće se o čemu je tema. Sledećih par tema posvetiću ljudima oko mene koji su mi dragi i koji čine jako bitan deo mog života. Istaći ću njihove osobine, prednosti i mane, stvari koje me oduševljavaju i izluđuju ponekad :)

Ustvari, Biljana više nije devojka i prijatelj, već je verenica i prijatelj. Osoba sa kojom sam još pre više godina odlučio da provedem ostatak svog života. Jedna izuzetno razumna i prijatna devojka, sa punim razumevanjem za sve moje odluke ali i mane. Odlično se uklopila sa svim mojim prijateljima i rođacima i svako ko je upoznao ima samo reči hvale za nju.


Šta me oduševljava?
  • Koliko me voli i koliko je njena ljubav prema meni konstantna.
  • To što ima razumevanja kada joj kažem da ću celo prepodne provesti oko automobila čeprkajući nešto oko bilo kakve sitnice. I što voli našu Ladu, naravno ;)
  • Što voli i ceni moje bliske prijatelje i što se i sa njima druži.
  • Koliko nam se mišljenja poklapaju i koliko nam malo treba da "kliknemo" i donesemo zajedničku odluku.
  • To što smo se za skoro 4 godine posvađali svega 2 puta ozbiljno. Sitne čarke i zezanja ne računam... :)
  • Što je maza i voli da se privije uz mene kada joj je teško.
  • To što deli sa mnom njena mišljenja, probleme, lepe vesti, događaje - između nas dvoje nema tajni...
  • Što je uvek uz mene kada je meni teško i što uvek ume da me u tim trenucima raspoloži.
  • To što obožava životinje kao i ja.
  • Što me zove "srećko", "srce", pa i "veveron" :)
  • I naravno, to što zna fenomenalno da kuva!

Šta me izluđuje?
  • To što ne može da ostavi cigare :) Koliko god pokušam da joj predočim da to ne valja, ne uspevam u tome. Možda i dignem ruke od ubeđivanja...
  • Što voli da gleda Velikog Brata - to nikada neću razumeti!
  • Kada je me pita "A šta ćemo da radimo večeras?" ustvari pita "Hoćemo li do grada večeras?" :D
  • Ako sam iznerviran i ne želim nešto da joj kažem da se i ona ne bi iznervirala... ipak uspe to da izvuče iz mene. Međutim, to uglavnom dovodi do osme tačne prethodne liste...
  • Što joj je orman sa odećom konstantno u haosu!

Tuesday, November 06, 2007

Stan - almost there...

Još malo pa gotovo... Ali, kao što je moj imenjak rekao, toliko koraka u prokletom procesu podizanja kredita i kupovine stana postoji da to ponekada može itekako čoveka da izludi. Evo, sada se nalazimo u momentu gde bi trebali u četvrtak da potpišemo konačan kupoprodajni ugovor, overimo ga, da ja poteram još poslednja dva dokumenta koja su bitna (založna izjava i upis hipoteke u katastar nepokretnosti) pre nego što bi banka pripremila prenos sredstava na račun prodavca.

Uh... Zaista, kako rekoše u komentarima jedne malo starije teme, osećam malo gorki ukus u ustima... Osećam bolje reći pritisak sa svih strana i nije mi nimalo lako. A najgore u celoj priči je to što se sve dešava toliko sporo pa dođe momenat kada sve treba urnebesno ubrzati da bi stigli da odradimo u nekom normalnom roku. Najveći pritisak mi pravi suprug od prodavca, odnosno prodavačice. A zašto? Da li je čovek utripovao da ću ga zavrnuti ili šta već... svejedno mi deluje sumnjičav, dok njegova supruga mi kaže da sam ga ja pogrešno shvatio :)

Elem, razumem i ja ljude, pa pokušavam da te stvari objasnim i da mu predočim da pošto on podiže kredit u drugoj banci da proces u toj gde ja podižem i gde on podiže ne mora da bude isti, i da ćemo i Biljana i ja, kao i oni biti totalno obezbeđeni kupoprodajnim ugovorom. Tripozno...

Ipak, nadam se da ćemo u četvrtak sve to realizovati i da ćemo do kraja radnog dana sve moguće dokumente overiti i predati banci. A onda, kako mi rekoše - u petak isplata. I, Bože zdravlja... predaja, odnosno u našem slučaju preuzimanje ključeva :)

I brže-bolje, ubrzo nove slike našeg stana na Flickr-u!


Update: Sudovi štrajkuju, odnosno one klimakterične šalteruše su odlučile da nas muče jedno par dana, pa ćemo verovatno izvisiti da sve odradimo do petka. Ko nama diktira život, ja ne mogu da verujem... ipak optimista sam, valjda će se prokletinje dogovoriti sa ministrom sutra, jer ako se dogovore - možda i počnu da rade, pa mi i overimo ugovor. UH BRE!