Wednesday, December 31, 2008

Pauza, predugačka pauza

Sećam se komentara kolege sa posla koji zaista čita ovaj moj šturi blog od početka decembra...

Što ne pišeš više na blogu? Kolegama iz Beograda je žao što si se "ućutao"

...ili nešto slično, u svakom slučaju - suština je ista: nisam pisao još od septembra. Poprilično dugo. Uostalom, toliko stvari se izdešavalo a ja nisam imao vremena da pišem, da sezonski redizajniram blog, da bilo šta uradim na ovom mom mestu na netu na kojem volim da ispoljim sopstvenu frustraciju ;)

Neću vas sada daviti svim i svačim i pokušati da izbacim statistiku o tome šta se dešavalo na blogu (o tome u januaru), da vas uključim u to šta se u mom životu izdešavalo - neću odjednom da guram gomilu informacija... jednostavno, ako nisam imao vremena, nisam. I neka se na tom završi. Za kraj godine imaćete samo jedan kratak i brz redizajn i jedan brz i kratak post ;) Već imam na umu šta bi i kako moglo...

Ajd uzdravlje, redizajn se mora radit'!

Monday, September 08, 2008

Posle ženidbe, zasluženi odmor

Posle više nego podnošljive svadbe (nikako da se nakanim za ovih nedelju dana da napišem nešto na tu temu, pa odlučih ni da ne pišem) koja je istinu za volju prošla fantastično dobro, brzo, lako i bez većih problema... došlo je napokon vreme za pravi odmor. Ukratko i o jednom i o drugom...

Daklem... venčanje i svadba. Prvo više nego dobro, zaista. Ko bi rekao da ja - obožavalac techno, trance i house muzike - mogu da se zabavljam slušajući pesme tipa:

Ja sam majstor bata
Imam tri zanata
Četvrti je dio mene
Volim lepe žene

Iskreno... ja ne bih tako nešto očekivao od sebe, svakako. Par puta mi je padalo na pamet da ponesem slušalice za moj telefon i da ću slušati ono što ja želim. Ipak i pored takve sulude ideje da anuliram zvučne talase koje kao ne podnosim (a podnosio sam ih odlično na dan svadbe) - fenomenalno sam se proveo. Vreme je prosto letelo, uživao sam u svakom momentu sa svojim prijateljima, kolegama, svojom i Biljinom rodbinom... sa svim onim ljudima koji mi znače i koji život čine, oplemenjuju ga i bogate. O svojoj mladi, odnosno o gospođi Ratković da ne pričam. Biljana je bila predivna i preslatka što možete i videti u galeriji koju sam danima postavljao na internet :D Prvi pogled na nju u venčanici prilikom preuzimanja mlade ostavio me je bez daha...

IMG_3735

Biljana pozira u cveću


Goxxy Flickr foto galerija

Drugi deo priče - odmor. Više nego zasluženi i više nego jedva dočekan. Kada se samo setim da me sledećeg vikenda nakon dolaska iz Turske čeka let za Englesku... dođe mi da se momentalno smorim... Ionako jedva čekam sutrašnji let za Bodrum ili Izmir i onda busom od aerodroma sat i po do našeh četvorozvezdičnog hotela Arora. Ako nešto moramo sebi da priuštimo to je definitivno valjani medeni mesec na moru, let avionom i provod kakav odavno nismo doživeli. Pravi i istinski odmor... napokon...

I kratak update povodom crkavanja Samsung 960 BF monitora - čekam povraćaj novca, kada god to bude bilo. Izem ti i PC Centar i Kimtec, kada se dve firme premlaćuju preko mojih leđa pokušavajući da mi uvale alternativne monitore koji su duplo lošiji i jeftiniji od tog 960BF kojeg sam svojevremeno kupio. U međuvremenu se baškarim na novom Samsung SyncMaster 2253 BW dvadesetdvoinčnom monitoru! Ih bre, prostora koliko god voliš! Alatke u Photoshopu mogu konačno da raširim koliko mi duša ište!


Pa, vidimo se 19. septembra, kada se vratimo sa odmora! Ostajte mi svi zdravi i veseli!

Monday, September 01, 2008

Za BG kolege

Posluženje za kolege u Pančevačkoj kancelariji


Pošto ne stigosmo u BG da častimo, evo slika dela posluženja da malkice zabalave! :P

Saturday, August 30, 2008

Gotovo je... Oženili me...

Mlada igra kolo dok mladoženja bloguje

Mlada igra kolo sa gostima, dok mladoženja bloguje!


Jbg, šta reći osim 'another one bites the dust'! ;) Javljam se kasnije sa pravim slikama, čim ih budem dobio.

Friday, August 29, 2008

Još jedan dan...

Mislim da možete a očekujete da ću biti jedan od retkih koji će blogovati sa sopstvenog venčanja :D Doduše, iako ne koristim Twitter, koji bi za takvu priliku bio k'o poručen, poslužiće i Blogger. Samo za par sitnica koje budem želeo da objavim. O tom - potom.

Za sada, poslužiće i par sličica koje sam večeras uslikao u sali gde će biti celokupno slavlje. Do sutra... uživajte. Uživaćemo i mi, svakako... ja jedino ne toliko u muzici koliko bih želeo :D

The restaurant is being prepared

Restoran se polako dekoriše


Goxxy Flickr foto galerija

A suit for the groom ;)

Osnovne potrepštine: odelo, cipele, zastava... eh, da - i burme!


Goxxy Flickr foto galerija

Wednesday, August 27, 2008

It's the final coutdown

Evo, kako se bliži dan "D", tako stvari lagano dolaze na svoje mesto. Početkom ove nedelje dobili smo napokon potvrdu da će se svaba održati na dogovorenom mestu (mesto ću javno prozvati odmah nakon venčanja), tako da smo makar tu... pa, najglavniju stvar rešili. Oni koji su me pokušali utešiti u momentima najveće nervoze, bili su ipak u pravu. Ispašće to sve kako treba.

Ono što se izdešavalo tokom prošle nedelje bilo je ravno katastrofi, a ove nedelje rešavale su se sve sitnice kojih ima pun kufer. Btw, i dalje se rešavaju. Toga ima toliko, da prevazilazi naše mogućnosti i ne možemo se valjano odmoriti. Biljana je jutros po prvi put posle Boga-pitaj-koliko-dana normalno zaspala i ustala kako treba, ali sam zato ja ustao kao zgužvana vreća. Užasno. A do subote treba još dosta toga srediti - fotografa, cveće, salu... Sve su to sitnice koje će sigurno biti dogovorene ok i kako treba.

Najzabrinjavajuća je činjenica da mi se alergija pojačala od prošle nedelje. Pogotovo tokom vikenda, iako sam imao jednodnevno olakšanje u vidu kiše koja je smanjila koncentraciju polena u vazduhu. Pošto zaista ne želim da doživim da za vreme venčanja u crkvi ili u samoj sali kijem kao blesav, moraću da se narednih par dana kljukam Pressing-om, a bogami i Olynth-om ako zatreba. Iako pokušavam da ove godine smanjim korišćenje lekova, nemam drugog izbora. Jednostavno, da bi sve bilo normalno, mladoženja će morati da proguta po jednu pilulu u četvrtak, petak a bogami (i naročito) u subotu, kada je sudbonosni dan. Ja se samo nadam da malkice šampanjca nakon venčanja i mladine torte neće učiniti da se zateturam i pandrknem po podu kao neka klada. Ionako ću celo veče cirkati sokiće i kiseljake...

Odbrojavanje je počelo od prošle subote. Ostaje još tri dana do venčanja... Od nervoze još uvek ni traga ni glasa. K'o da se ni ne ženim, već kao da organizujem jednu komplikovanu žurku :D

Wednesday, August 20, 2008

Umalo upropaštena svadba

Ustvari, naslobi bi trebao da bude "Umalo upropaštena svadba - ne zna se još", ali 'ajde... videćemo... O čemu se zapravo radi...

Čovek bi pomislio da prilikom organizovanja nekog venčanja (u ovom slučaju - sopstvenog) najviše problema bi vam pravilo i najviše vremena oduzelo one male sitnice tipa: fotograf, muzika, dogovaranje, kićenje sale, kićenje svatova, mladina torta... gomila dogovaranja sa svim ljudima koje po prvi put vidite i ne znate šta da očekujete od njih jer nemate prethodna iskustva sa njima. I bili biste u pravu. Očekivali biste da veliku količinu vremena morate da potrošite na pravljenje pozivnica i pozivanje samih gostiju, kućne posete bliskim rođacima i odlazak do stričeva, kumova, braće i sestara kako biste ih lično pozvali. I ovde biste bili u pravu.

Ali, da li biste bili u pravu kada biste pomislili da će najviše problema da vam pričinjavam najosnovnija stavka u organizaciji svadbe, i to nedelju i po dana pre same svadbe - odnosno sala gde će se venčanje održati? U mom slučaju - bili biste u pravu, jer to se upravo i desilo. Još početkom maja avansirali smo pola para za salu, platili i bili sigurni da smo tu stvar rešili (u istoj sali je održano venčanje mog starijeg brata - pa je sala ustvari bila jedna od retkih stvari sa kojom smo imali izuzetno pozitivnog iskustva). E, pa koji andrak se dogodio?

Radnici stupili u štrajk i koriste nas kao ucenjivački potencijal da bi došli do plate koja kasni jedan mesec. Objekat je u privatnom vlasništvu i takve turbulencije su više nego očekivane prilikom preuzimanja firme od strane privatnika. Dogovor koji su napravili sa upravom - da rade sve ugovorene svadbe - prekršili su. Traže pare, inače smo ga mi za 30. avgust i sledeće stranke za 6. septembar - ispušili. Uprava zbog stupanja u štrajk nije u mogućnosti da im izađe u susret pošto sada ne mogu da od banke dobiju pare, jer su radnici - u štrajku. Treća strana cele priče - Biljana, ja i naši roditelji samo se žderemo. Mogući dogovor između uprave i radnika je na pomolu, ali više nikome ništa ne verujem. Boga pitaj na šta će sve ovo izaći...

Posle svega ovoga i Biljanu i mene glava boli aktivno i katastrofalno već dva dana. Šta reći više na konto ovog objekta, njegovih radnika i njegove uprave - osim: ništa. Više nisu vredni pomena. Odnosno - biće, ali nakon same svadbe. Eto zašto u poslednje vreme nisam aktivnije pisao i nisam spominjao svadbu. Što zbog prevelikih obaveza oko iste, a pogotovo u poslednje vreme zbog ovakvih najava i problema.


Ps. Dno dna jučerašnjeg dana bilo je crkavanje jedva godinu dana starog Samsung SyncMaster 960BF monitora. Prelepog, predobrog - ali eto, crče. Danas ide na servis. Sreća u trogodišnju garanciju...

Monday, August 18, 2008

Ambrozija - i po treći put

Kao i prošle i pretprošle godine, tako se i ove godine moj organizam bori protiv polena ambrozije u vazduhu. Istinu za volju, reakcija organizma više nije burna kao pretprošle godine, ali je u nivo reakcije od prošle godine. I dalje blago svrbe oči (rešenje za ovo je bezbolno i efikasno, više o tome uskoro) - ono što je ohrabrujuće je da nema crvenila, tj. konjuktivitisa, kijanje je povremeno (ali višestruko), curenja nosa i nema puno ali zato ima začepljenja.

Kada uporedim sve ono što je bilo 2006. i 2007. godine sa ovim sada... dolazim do zaključka da je definitivno nepoznanica sa bolešću i alergijom dovela do agonije u 2006. godini. Sada znam kako da se borim sa prokletinjom i na koji način efikasno mogu da izađem iz ove muke kao pobednik. Ono što sada pokušavam je da se borim sa što manje hemije a što više sa prirodnim napitcima, prirodnim načinom, a ako su potrebni lekovi - onda oni koji najmanje nanose štetu, odnosno oni koji najmanje izazivaju zavisnost.

Ono čime se borim, više nije Pressing kao prošle godine. Odnosno, prošle godine sam pokušao da uz Kombuhu svakodnevno začepljavanje nosa i blago crvenilo očiju svedem na minimum, tako što ću svakodnevno popiti po jednu pilulu i popiti makar po pola litre ovog blesavog napitka.
Pošto je ove godina prva reakcija počela već 4. avgusta (popio samo Pressing) pa se sve Kombuhom smirilo do ove subote 16. avgusta kada sam popio tek drugu pilulu... skapirao sam da drugim načinima mogu da smanjim reakciju organizma. Dakle, ne samo antihistaminima, već recimo ublažiti reakciju organizma tako što ću piti Kombuhu (koja deluje na disajne puteve - nos i grlo) i recimo oči ispirati veštačkim suzama.

Ovo poslednje je višestruko korisno. Obzirom da alergene najviše prihvatamo udisanjem, još jedan čest način njihove apsorpcije je preko očiju. To je ono što vam izaziva svrab, suzenje očiju i konjuktivitis. Rešenje za ovo je lek Visine od Pfizer-a (isti oni koji proizvode Olynth kapi za nos, takođe efikasni za otčepljenje istog). Lek donosi trenutno olakšanje i otklanjanje svraba i ublažavanje reakcije očiju.

Dakle za ovu godinu rešenje je - i dalje Kombuha, Visine veštačke suze za oči, poprilično manje Pressing-a (prošle godne sam to tamanio po jednu dnevno, pa sam često bio i omamljen i uspavan tokom dana) i što je moguće manje Olynth-a (svega jednom i to u subotu). Ali, Kombuha i dalje ostaje najaktivniji i najbolji sastojak odbrane sistema.

I to svega manje od dve nedelje pre moje svadbe :D Samo da za sopstveno venčanje na budem alergičan...

- Da li Gorane uzimate ovde prisutnu Biljanu za ženu?
- Aaaaaaaaaaaaaaapćiha!

Wednesday, July 30, 2008

Pojeftinilo gorivo, ali ne i auto-gas

Vrhunac cinizma prilikom svojevremenog usvajanja Vladine uredbe o povećavanju taksi na auto-gas prošle godine i početkom ove godine (podsetiću samo one koji se toga ne sećaju, da je taksa povećana za 10 dinara, tj. 4 dinara u drugoj polovini 2007. i još dodatnih 6 dinara odmah 1. januara 2008. godine) bio je da je to obrazlagano time da auto-gas nije ekološko gorivo i da nastaje obradom i procesiranje fosilnih goriva, kao što inače nastaje dizel, bezolovni benzin i mnoga druga goriva.

Istini za volju, u jednoj stvari su u pravu - nastaje obradom fosilnih goriva. Ali auto-gas je najekološkije gorivo koje se može kupiti na benzinskim pumpama u Srbiji. Pokazano, dokazano više puta. I kao takvo, ono je dodatno opterećeno cenom od još tih 10 dinara na osnovnu cenu. Dok se u svetu takva goriva forstiraju i stimulišu, u Srbiji se tako nešto oporezuje, da bi vlada namakla još više para, kako zna i ume. I to radi svaka Vlada u Srbiji.

Copyright © www.petrol.nis.yu


Da stvar bude još smešnija, doprinose vesti tipa "poskupljenje goriva", "poskupljenje goriva", "poskupljenje goriva" gde je konstantno u tom poskupljenju obuhvaćen i auto-gas. Kada se priča o pojeftinjenju, onda izraz fosilno gorivo izgleda da ne važi za njega. Jednostavno, dizel, MB, BMB, i ostali naftni derivati pojeftine, a auto-gas - jok. Nikako. Ostaje na ceni na kojoj je bio prilikom prethodnog poskupljenja.

Izgleda da auto-gas prestaje da bude gorivo, onog momenta kada se spomene pojeftinjenje goriva u bilo kojem zvaničnom dokumentu, vesti, novinama, sajtovima. Jednostavno, niko da zucne. Vlasnici automobila koji koriste ovo gorivo mogu samo da budu neprijatno iznenađeni jutarnjim dolaskom na pumpu, kada bi želeli da napoje svog pastuva i vide da ustvari to njihovo gorivo jednostavno nije pojeftinilo. Istinu za volju, pojeftinilo je sve drugo, a auto-gas drži cenu. Kao da je od zlata, a ne da je najjeftinija njegova proizvodnja, transport, obrada - sve.

Šta reći osim - Srbija, brale!

Monday, July 28, 2008

19 dana apstinencije od blogovanja...

...doduše nenamerno. Nije da sam to ikako imao u planu, jednostavno tako je ispalo. Razmišljam i zašto, ali konkretniji zaključak od "jednostavno nistam stigao" ne mogu da prezentujem. A da se vadim da nisam imao pametne stvari da pišem ne piju dovu. Svakako da jesam...

So... What in the God's name has happened - da nisam napisao ni reč? Pa jednostavno, sasvim jednostavno:

  • Zahuktala se organizacija oko svadbe - još svega mesec i 2 dana do onog dana, mislim da me to najviše i opravdava, znate ono - pozivanje gostiju, pa kod svakoga po sat-sat i po... huh...
  • Vikend kod Milana na Zlatiboru, gde smo se proveli kao nikada do sada upoznajući njega i njegovu Vericu malo bolje, kao i svo fenomenalno društvo oko njih.
  • Kupovina raznoraznih stvari i sklapanje radnog stola za računar - nova direktorska fotelja legla je kao kec-na-jedanaest u radnom okruženju.
  • Odabir gde ćemo na letovanje posle svadbe... izbor pao na Tursku, Kušadasi najverovatnije, samo da uplatimo negde na vreme.
  • A kao najjače i najbolje opravdanje: mrzelo me je da kuckam... Da budem iskren i ne lažem vas više. Toliko me je mrzelo da je i dalje prolećni skin na blogu ;)

Moram priznati da ono što je bilo najviše time-consuming u ovom periodu je definitivno pozivanje gostiju. Ako pravite svadbu (ne venčanje, već pravu-pravcatu svadbu) pokušajte sve da odradite preko telefona i pošte. I ko ih šiša, tako je vama najlakše. Ovako... posrkaše mi svu energiju i vreme, a ja posrkah litre i litre kafe, kisele vode i sokova... spalih bubrege i jetru.

A šta sam u međuvremenu interesantno pronašao na internetu (pošto visim dosta dugo online čak i kod kuće, makar to bilo samo zarad downloadovanja epizoda Battlestar Gallactice)?

  • ETN.fm, radio stanicu koja daje fenomenalnu muziku i čije se epizode daju na download na sajtu Crystal Clouds-a
  • Peti je rođendan Crystal Cloudsa i tako od 26. jula do 1. avgusta konstantno online na ETN-u miksuju raznorazni DJ-evi a ubrzano se ovi miksevi mogu naći i za download.
  • Solarstone-ov sajt na kojem takođe postoji link ka online radiju, sa nekim od izuzetno dobrih mikseva. Možete poslušati online i neke od Solarstone-ovih numera za dž, a koje su po pravilu mind-blowing.
  • A ko ima kinte da kupuje numere online, može da se istroši na sajtu Audiojelly-a gde može poslušati poprilično dugačke previewe i skinuti numere za cenu od po dolar i po. Mis'im... šta je 80-ak dinara za jednu pesmu? Sklopite album i dobijete fenomenalan po-vašem-izboru album za do 1000 dindži ;)
  • I preporuka za skidanje raznoraznih filmova, tv serija, muzike je: RS links. Rapidshare-ovani sajt, sa gomilom linkova za sva popularna filmska i muzička ostvarenja. Ako vas mrzi da podešavate μTorrent (kao mene) ovo vam je najlakše i najbezbednije rešenje.

Wednesday, July 09, 2008

Online 24/7

Obzirom da pokušavam da se koliko je god moguće distanciram od interneta nakon posla, to jednostavno nije moguće. Kratko i jasno - zbog prirode posla i zbog kontakta sa ljudima, kao i zbog zahteva privatnih klijenata - postoji potreba da kada god zatreba budem u mogućnosti da se nakačim na internet i sredim ono što je potrebno.

Telekom Srbije ADSL, po dosta priuštivoj ceni


Do skoro sam i ovu potrebu (neophodnost) rešavao tako što sam sve hitnije stvari radio od kuće uz veliku frustraciju dial-upa ili sam makar upload ostavio za mesto gde imam brži internet. E, sada više za tim nema potrebe. Od juče sam postao korisnik 0,5 megabitnog (mega bitnog, jako bitnog) ADSL interneta. Mogu samo da imam sve rečih hvale za Telekom Srbije i za njihov korisnički centar. U petak sam se na netu prijavio za ovu uslugu, da bih već juče (vikend se realno ni ne računa) dobio preko SMS-a obaveštenje da se prijavim u korisnički centar.

Odem posle posla u Poštu, izložim problem, oni me nađu u sistemu i daju mi ugovor na potpisivanje. Pročitam, potpišem, dobijem opremu i odem. Ono što je najslađe, to je sledeće: dođem kući, povežem sve za 5 minuta i voila - na internetu sam! Kakvo ushićenje, kao dete koje prvi put proba čokoladu, tako sam se osećao! I nije previše skupo zaista. 1208, tj. 1425 dinara sa PDV-om. Za one kojima je internet preko potreban za posao, uopšte nije skupo.

Sada samo ostaje problem internet zavisnosti... da li ću uspeti da se maknem od računara kada je to zaista neophodno i da li ću moći da se kontrolišem po pitanju interneta. Videćemo... Ako ništa, makar ću moći da slušam internet radio kada mi se ćefne ;)

Tuesday, July 01, 2008

Fotografije

Kada sam se odselio od mojih roditelja deo mene je ostao kod njih. Ne samo da dosta toga nisam poneo sa sobom, ne računajući odeću, raznorazne gluposti, pa i Bburago makete razmere 1:18 koje sam godinama skupljao, pa i brojeve TopSpeed magazina od 24 do 70-i nekog, već sam skoro sve moje fotografijeostavio na jednom mestu... isa zatamnjenih staklenih vrata most-regala, ispod kojeg je spavao moj stariji brat do pre par godina... kada je i on uradio isto - odselio se.

Pre neki dan sam sa Biljanom otišao kod mojih na kafu, i krajičkom oka spazio stare male albume i otvorio vrata. Osećao sam kao da sam se konačno spojio sa delom sebe koji mi je nedostajao. Slike sa raznoraznih putovanja, po Beloj Crkvi, Fruškoj Gori, posećivanja po kućama, popravljanja Lade, odlazaka u Šušaru, u pesak... gde god, svuda zajedno. Moji prijatelji, od kojih neke nisam video više godina, sadašnji kumovi a tadašnji prijatelji...

Kum, bez zalizaka, čovek koji nas je uvek inspirisao da u sebe moramo da ulažemo, da svom životu treba da se posvetimo, da uradimo šta god želimo... Nikada zadovoljan kilažom za svoju visinu ;)

Sale, sa jedno 15-20 kilograma manje, mlad i vredan kakav je doduše i danas - sa izuzetkom "mlad"... svi smo ostareli poprilično, poženili se, neki i decu dobili...

Raca, kojeg godinama nisam video, ima sigurno par... sa karakterističnim osmehom, smislom za humor i raspoloženjem za zezanje, zajebanciju, šta god vam padne na pamet...

Ja, sa glupavom goat bradicom koju koliko god da sam se trudio da bude cool, nikada to nije stvarno bila. Sa duhom momka koji samo juri devojke i sa raznoraznih situacija gde su i one bile prisutne... ;)

I naravno... prve zajedničke fotografije mene i Biljane. U kafiću Bianco, kada su Sale i Jeca objavili svoju veridbu, gde smo zajedno bili nas dvoje, njih dvoje, Kum i Sneža - buduća Jecina kuma na venčanju.

Ekipa na okupu u Ćiri

Cela ekipa na okupu, u "Ćiri" pre tri godine


Goxxy Flickr foto galerija

Kako nekada fotografije mogu da probude sećanja, osećanje sete, podsete vas kada ste bili mladi, ludi, kada niste razmišljali ni o čemu, brinuli samo eventualno o fakultetu, zezali se sa društvom... Ih, pričam kao matorac... :)

Monday, June 30, 2008

Vikend pun saobraćajnih nezgoda

Evo šta se dešava kada iskombinujete Zakon o bezbednosti u saobraćaju iz boga-pitaj-koje-godine, bahate i bezobrazne vozače svih kategorija, uzrasta i polova, nezainteresovanost vlasti da napokon izglasa novi zakon (koji je uzgred odavno spreman) - desi vam se da preko vikenda bude preko dve stotine saobraćajnih nezgoda.

Naravno, teško da bi neko na ovo obratio pažnju da se igrač VK Partizana, Danilo Ikodinović nije ozbiljno povredio u nezgodi i da mu život i karijera nisu u velikoj opasnosti (da me ljudi ne shvate ikako pogrešno - žao mi je čoveka i iskreno se nadam da će se oporaviti i igrati za Partizan i reprezentaciju). Verujem da bi i saobraćajna nesreća na Ibarskoj magistrali - gde je troje ljudi u jednom momentu poginulo - prošla kao i sve dnevne vesti. Sutradan bi je svi zaboravili.

A činjenica je da se ovakve stvari dešavaju svakodnevno. Dovoljno je provozati se kolima, biciklom pa i prošetati se gradom i shvatiti koliko smo kao učesnici u saobraćaju postali bahati, koliko se oglušujemo u zakon (iako je star, ne znači da gane treba poštovati) i koliko rizikujemo kako sopstvene tako i tuđe živote. I to svaki dan!

Neverovatno, zaista. Da li smo toliko maloumni da umemo da divljamo kolima u blizini škole, da pretičemo po punoj liniji, ograničenje od 60km/h (ili bilo koje drugo ograničenje) ne zarezujemo ni malo, prolazimo 'ladno i bez blama na crvenom svetlu u samom centru grada, da na skuterima prelazimo u suprotni smer kako bismo nekako obišli vozila u našoj (i samo našoj) traci, da pešačku zonu zauzimaju svi - biciklisti, skuteri, automobili, kombi vozila, da autobuse i cisterne (sa opasnim materijama, jakako) parkiramo u sred naseljenih mesta, da parkiramo vozila gde nam se ćefne smanjujući vidljivost ostalim učesnicima, da se igramo "ko je jači" ili "ko je tvrdoglaviji"... O policiji koja jurca za motorciklistima, da bi ih zaustavila i popričala sa pajtosom, koja se zabija u žbunje i "hvata" radarom prestuptnike, koja kada nemate da platite hoće makar da vam iskamči koji dinar i pita "A da ti ja pišem pojas, a?", koja umesto da bude primer ostalima bude uvek ali uvek loš uzor prolascima bez svetlosnih i zvučnih signala kroz crveno svetlo, parkira gde stigne, parkig servis koji nosi polu-trule jugiće, fiće i kečeve za sitne prestupe i čisti obod a ne centar grada umesto prave prestupnike, koji naprave gužvu pokušavajući da podignu takav automobil... ne treba ni da pričam... A da li treba da spominjem da u saobraćaju učestvuju (legalno) deca od 16 godina pa naviše? I da čim se položi za "B" kategoriju, mama i tata im kupe brz sportski (ili bili kakav) auto, da se sin može džekirati? Ili da se ćera može švrćkati, a usput i šminkati i pričati telefonom... e, to vam je multitasking...

O vožnji van grada, tj. na magistralnim putevima ne treba trošiti reči. Ibarsku redovno izbegavam, i odavno znam zašto. Trudim se da poštujem što je više propisa moguće, ali se i meni desi biser, jer - nisam ni ja cvećka, priznajem. Imam i ja svojih priča - dva meseca nakon položenog vozačkog sam udario ćaletovog keca u bankinu i to mi je bilo više nego dovoljno, sreća sam sam bio u kolima i samo sam oštetio ćaletov auto. Da mi se tako nešto opet dogodi - neću dozvoliti. Ako je do mene - nema šanse. Ako je do ikoga drugoga, onda zna se... ne znam koja budala je za drugim volanom, ali makar znam koja je za volanom mog automobila. Ako se najpre od toga krene i ako na prvom mestu sebe promenimo i razmišljamo zaštitnički i bezbedno - biće bolje. Ali slaba vajda...

A zašto? Zato što svega ovoga ne bi bilo da je na snazi novi zakon, da su kazne 5-10 puta skuplje (našem narodu pomaže samo kada se udari po džepu), da je policijska kontrola konstanta, pravedna i legitimna, da daju pozitivne primere (a ne da se sami oglušuju o zakon), da nema protekcije, podmićivanja i 'ajde-pišem-pojas situacija, da se ne dozvoli registracija tehnički neispravnih vozila... Dok se iz korena ne promenimo - ginuće nas sve više i više. Tačka.

Eh da, a po stopi smrtnosti i po broju saobraćajnih nezgoda po glavi stanovnika smo katastrofalni. Kako statistika kaže - oko pet puta smo gori od evropskih zemalja. Pored starosti, bele kuge - ovo je još jedna stvar koja će nad dokosuriti...

Tuesday, June 24, 2008

Dok svira interaktivni radio... vašu grešku svi vide

B92.fm? Jako lepa zamisao. Ionako je ogroman broj ljudi koji vise po internetu zakucani po 8 sati dnevno (za vreme radnog vremena, naravno) za matičan sajt B92.net, čitajući vesti iz politike i sporta, zanimajući se za tehnološki napredak ili automobilizam. Jedan sam od tih, svakako, iako sam televiziju odavno prestao da gledam, pa na B92 TV prebacim samo ako sam i dalje zainteresovan za vesti. Tako da će jedan od omiljenih radio stanica biti dostupan online, a ne samo u kolima - kada imam naviku da slušam radio, naravno.

Budući izgled portala B92.fm

Copyright © www.b92.net


Doduše, ako promovišete nešto što je tek u razvoju, što još nije zaživelo, što tek treba da se lansira, što je u bilo kakvom momentu ne treba da bude online - onda nemojte napraviti propust da vam je sajt live sa sledećom greškom:

Trenutni izgled portala B92.fm

Greška koja se sada javlja na b92.fm


Nemojte dozvoliti da vaši posetioci, bili oni sadašnji, ili budući vide bilo kakvu grešku, a kamoli ovakav propust. Skinite ga sa pretraživača (pomoću robots.txt fajla), postavite makar holding page najavljujući na tom mestu sajt, ali nemojte dozvoliti ovako nešto. Sa strane profesionalaca iz iste branše, to samo može da vam spusti rejting. Nije toliko strašno, ali ostavlja loš utisak.

Inače, B92.fm je na sva zvona promovisan na matičnom sajtu od strane samog njegovog direktora, Dejana Restaka. Greške se eto, očigledno dešavaju i najboljima.

U svakom slučaju two thumbs up za ideju i (nadamo se) dobru realizaciju, ali thumb down za ovakav propust.

Vrućina

Prokleto toplo. Isuviše toplo. Toliko toplo da se sparina i vrelina oseća od trotoarskog asfalta preko patika sve na stopalima i da je još gore ako se kolima vraćate sa posla. Klimu nemate, ali zato imate kožna sedišta - odličan preduslov za barenje mozga. I da, ceo dan stoji na suncu, bez trunke senke, jer je to jedina bliska žuta parking zona u kojoj možete parkirati po ceo dan uz pretplatnu parking kartu.

I šta se ja onda čudim što mi se treće štop svetlo deformisalo od vrućine? Baš se pitam...

Eh da, pa to je leto stiglo. Koliko god sam obožavao ovo godišnje doba kada sam bio mali, toliko mi se sada zamuti pred očima (od same pomisli ali i od temperature) kada je u pitanju leto. Postaje toliko nepodnošljivo da je to neverovatno. A eto, u stanu još nemam klima uređaj jer je u pitanju neosunčana strana zgrade. Sreća naša, pa je podnošljivih 24-25 stepeni gospodina Celzijusa... a odrastao sam u stanu u kojem je sunce sijalo po prozorima od njegovog samog izlaska pa sve dok ne "protrči" oko zgrade i ostavi sobičak da se malo... ohladi, ako je to ikako moguće. Možete misliti - pravi pakao.

Copyright © www.cartoostock.com


Na poslu se izdrži itekako, nego šta. Klima(vi) uređaj uredno funkcioniše. Molimo Boga da ne rikne, ili smo osuđeni na propast. Da, i znojenje. Mnogo znoja. Mnogo smo bre mi razmaženi, sada nam je još i klima neophodan...

A kada treba izaći... i jesti nešto - preporučuje se porodično pakovanje sladoleda... krupne graške znoja samo cure niz čelo, psovanje meteoroloških prilika (kao da možemo nešto uraditi po tom pitanju), možda i samog Boga, ali zasigurno - temperaturu.

Jebem ti ovu vrelinu!

A što meni? Jesam li ja zadužen za to? Nisam, šta hoćeš onda... Znam samo da sam digao ruke od dolaska kolima cele ove nedelje. Dok malo ne zahladni. Posao će odlično raditi moj drugi ljubimac (doduše i dalje sa oštećenim sicom) hromirani mountain-bike (mountain my ass!) Passat. Ako se već znojim, neka se znojim od bilo kakvogfizičkog napora, a ne samo od vreline.

A vi se ne pitajte što slabo pišem... kako bih i mogao na ovu vrelinu...

Tuesday, June 17, 2008

Burme za venčanje

Kako vreme lagano prolazi, tako se sve više i više angažujemo oko našeg venčanja. Samo smo jedva dočekali ovu nedelju kako bi Biljana radila prepodne, i da lepo posle ručka stučemo ono malko zajedničkog vremena u rasipanje novca za ovakve potrepštine. Svakako, burme ne spadaju u rasipanje jer će svakog dana od dana venčanja stojati na našim rukama, podsećajući nas na te dane... uh, ode momački život, još malo pa nestalo! :D

Šalu na stranu, još pre nedelju dana smo ih naručili, samo se nisam kanio pisati o tome. I napokon smo ih juče podigli iz zlatare. Najbolja je bila Biljina reakcija kada smo došli kući nakon što smo ih odabrali i počeli priču o tome...

- Sviđaju li ti se burme? Meni su baš lepe.
- A je li, kako beše izgledaju?
- Pa malopre smo ih birali bre!?
- Pa nisam zapamtila...
- Kako bre nisi?!?! Pa mi smo ih odabrali, ne samo ja...
- Pa kako da ih zapamtim!?

Pa naravno da nije zapamtila. Stotine i stotine burmi smo gledali i odabrali smo jedan, jako jednostavan a moderan model. Šta je sada moderno, baš se pitam :) Uglavnom, vidite i sami kako izgledaju. Detalje nećemo dalje, kao ni slike. Kada se venčamo, e tada će biti pravih slika. Ovako samo... teaser...

Burme za venčanje

Biljina i moja burma, jedna preko druge...


Goxxy Flickr foto galerija

A juče, vrhunac. Odemo da pogledamo odela i da vidimo cipele. I šta se desi? Kupimo kompletno odelo, košulju, kravatu, Biljani sandale... Sve u jednom danu. I bi mi smešno, jer toliko smo jednostavni da nema komplikacije kod nas.

Vidim - svidi mi se - probam - kupim.

I to uglavnom bude prva stvar. Tako je bilo i sa njenom venčanicom. Prva koju je zapazila, probala, ju je i na kraju i rezervisala ;) Super :D

Thursday, June 12, 2008

Kratak odmor: Opet Bosna, jah...

Zasluženi, tj. više nego zasluženi odmor ispucao sam samo tako... Katastrofalno brzo je sve prošlo i iako smo u proputovanju bili svega 6 dana, osećao sam se tako iznureno kada sam opet došao na posao i seo za svoj Chameleon 2 da radim. Ipak, baterije su se napunile, a telo najpre svežim vazduhom i kaloričnom hranom. Čekamo dalje posle svadbe gde ćemo otići... Kako je bilo i šta se izdešavalo, evo malčice dužeg rezimea.

Pripreme i Sputnik

Sputnik se odmara, nakon klizanja po mokroj travi na Borikama

Sputnik se odmara, nakon klizanja po mokroj travi na Borikama


Goxxy Flickr foto galerija

Naročitih priprema stvarno nije bilo. Osim dodatog aditiva u menjač, zato što se malkice čuo, nije bilo potrebe za većim intervencijama. Niti za bilo kakvim, kada smo već kod toga. Ipak, na prvoj pauzi za odmor, nakon Loznice a prema Malom Zvorniku, kada sam povukao ručnu kočnicu bio sam izuztetno neprijatno iznenađen. Ne radi. Jednostavno, ne radi.

Ništa, odmah po ulasku u Bosnu i na prvom mestu gde smo popili kafu i sok (ja naiskap) podigao sam auto na dizalicu i skinuo oba zadnja točka da ustanovim problem. On se otkrio na zadnjem desnom točku, gde je sajla ručne kočnice jednostavno spala sa poluge. Vratio sam je nazad na mesto i ostatak puta prošli smo bez ikakvog problema. Vukao je fino, potrošio solidno goriva, klizao se po travnatom terenu u selu kod Borika... ali osim glupog kvara sa ručnom kočnicom, nismo imali nikakvih problema. Saobraćajnu policiju da ne spominjem. Dva zaustavljanja i jedna mala kazna :( Loše za jednog DIS-a.

Eh da, celim putem trasu nam je objašnjavao Medion-ov GoPal 210, GPS uređaj ugrađen friško u našem Sputniku. Posao je radio za medalju, iako se par puta možda malko pogubio. Ipak, ovo mu je bio prvi veći put kojim nas je vodio.


Gde smo sve bili?

Biljana na Romaniji

Biljana na Romaniji


Goxxy Flickr foto galerija

Kratko i jasno: Milići, Sokolac, Romanija, pa dalje od Rogatice ka Borikama i u jednom selu oko Borika i na kraju Zlatibor i Užice. Sve sem Zlatibora i Užica, bili smo kod Biljinih rođaka i isposećivali svakog koga smo mogli da posetimo. U odnosu na prošlogodišnji debakl po pitanju zdravlja i mog navikavanja na vodu-hranu-vazduh ove godine sam prošao odlično. Pio sam samo flaširanu vodu i definitivno utvrdio uzrok problema. Voda. Dobro, biće prilike da se naviknem na njihovu vodu.

Najduže smo ostali u Sokolcu, od nedelje popodne do srede prepodne. I najprijatnije se osećali, definitivno kod Biljinih , tj. kod ujaka i ujne koji su izuzetno prijatni ljudi. Vole da ugoste, pa to ti je. Svakako da sam se osećao prijatno u njihovom društvu pa mi nekako nije ni bilo čudno što sam tamo opušten i što se osećam kao kod kuće. Ipak, dom je dom, tako da sam čekao da dođemo napokon kući.

Stali smo gde smo sve mogli i gde smo se setili, a ovaj put smo dosta duže ostali u Višegradu kod poznatog mosta Mehmed-Paše Sokolovića. Tu smo napravili dosta fotografija, za razliku od prošle godine. Čak smo otišli preko ćuprije, u kafić i popili kafu i sok. Uopšte tokom celog puta fotkali smo koliko god smo mogli i snimali video kamerom koliko god smo mogli.


Zlatibor i Užice

Biljana ispred spomenika na mostu Mehmed Paše-Sokolovića

Biljana ispred spomenika na mostu Mehmed Paše-Sokolovića u Višegradu, malo pre ulaska u Srbiju


Goxxy Flickr foto galerija

Nakon Bosne na kratko smo došli na Zlatibor da se nađemo sa mojim prijateljem Milanom, njegovim kumom Peđom i Milanovom devojkom Vericom. Milana ne znam dugo, ali to što ga znam je više nego dovoljno. Proveli su nas kroz Zlatibor, bili smo na kratko u njegovoj vikendici, a onda se uputili u Užice da se malo prošetamo, popijemo kaficu i da probamo famoznu komplet-lepinju.

Iako je druženje bilo relativno kratko (od nekih 13h pa do 18h), proveli smo se jako lepo. Uopšteno govoreći, Užičani su jako prijatni ljudi, temperamentni, glasni (tu se poklapamo) i druželjubivi. Ko ih ne zna, treba da ih upozna.

Posle Zlatibora i Užica, došao je na red četvorosatni put preko Čačka, Gornjeg Milanovca, Mrčajevaca, Kragujevca, Batočine, autoputa Beograd-Niš, Smedereva, Kovina pa sve do Pančeva. Auto nas je i ovde lepo poslužio išavši bez ikakvih problema i do 130-140 km/h (pu, pu, da ga ne ureknem), tako da smo umesto prvobitno projektovanih 23:35 kao vreme dolaska došli u 21:55. Istovarili sve iz kola, presvukli se, namestili krevet i - spavanje. Raspakovali smo se tek narednih dana.


Putovanje u totalu

Put prema Zlatiboru, nakon Mokre Gore

Put prema Zlatiboru, nakon Mokre Gore


Goxxy Flickr foto galerija

Veoma dobro. Možda malkice naporno, ali u suštini manje naporno od prošlogodišnjeg. Sve je išlo kako treba, i izuzev problema sa ručnom kočnicom - drugih nismo ni imali. Ipak, trajao je isuvše kratko pa jedva čekam pravi odmor nakon venčanja. U planu je jedna od sledećih zemalja: Grčka, Turska, Egipat ili Tunis. More je obavezno. O venčanju - uskoro ;)

Eto, pa ko želi da pogleda ovogodišnje slike sa putovanja po Bosni, naći će ih u ovom setu. A ko još nije bio u Bosni, svakako treba otići i pogledati šta se ima videti. Narednih godina, u planu su i Sarajevo. Samo da nađemo vremena, novaca, jer volje uvek ima...

Thursday, May 29, 2008

Good old trance days

Kao veliki obožavatelj Jean Michel Jarre-a i Vangelis-a, nije bilo drugog izlaza nego da se kad-tad orjentišem na elektronsku muziku i počnem da slušam sve varijacije techno pravca, a prvo počevši od pesme i spota U96 - Das Bot. Par spotova koje ću vam pokazati su obeležili moje vreme tokom srednje škole. Odlična muzika, i pravi počeci trance muzike, ili za to vreme jako jako dobre i zarazne melodije... Ostalo su sve posle bile kopije.

1. Usura - Open Your Mind; za to vreme legendarna stvar, prvi počeci trance muzike, mislim da bi se današnji klinci smejali kada bi ovo čuli, a pogotovo videli spot. Nama je u to vreme ovo bilo fantastično.


1. Mark Van Dale with Enrico - Water Verve (DJ Quicksilver Mix); pesma koju sam umeo da slušam po ceo dan, toliko je prokleto zarazan originalna melodija u pozadini da je se ne možete otarasiti...


1. BBE - Seven Days and One Week; BBE je sa ovom pesmo započeo revoluciju u to vreme, koju su posle svi kopirali. Mislim da ćete ovu melodiju svakako prepoznati, a onda se setiti i gomile plagijata u to vreme...


Trebam li napomenuti da je Viva bila pravi izvor ovakve muzike, a da se na MTV-u moglo naći samo u tragovima...?

Wednesday, May 28, 2008

Biciklista oboren

Kada danas nisam poginuo, nikada neću. Kratko i jasno, tim rečnikom. Evo, već dva dana idem biciklom na posao da bih izbegao popodnevnu vrevu i toplotu, kako se ne bih istopio prilikom ulaska u automobil i sedanja u kožni enterijer, a bez klime.

Elem, današnji događaj je zaista neverovatan a pogotovo kada se gleda iz ugla jednog diplomiranog saobraćajnog inženjera. Pretposlednja raskrsnica na dolasku na posao. Metalik siva Opel Astra Classic stoji na pešačkom, a vozač priča sa nekom devojkom. Koliko sam gestikulacijom razumeo iz daljine - pitao čovek za nešto. Devojka ode, auto krene napred, ja pogledam u semafor za pešake / bicikliste polako se približavajući (jedno 10-12km/h) i vidim zeleno. Usporim malo, a auto umesto da nastavi napred, krene unazad i...

...i pokupi me na pešačkom prelazu desnim delom zadnjeg branika. Srećom on je išao sporo, ja sam išao sporo, tako da sam samo spao sa bicikla, dva puta se dočekao na levi dlan i naravno, počeo iz momenta (kao pravi Srbin) da psujem iz sve snage. Inženjerski naravno...

Pa dobro čoveče, otkud se na raskrsnicu ide UNAZAD!?!? Jel' vidiš da mi je zeleni signalni pojam!
Pa... pa, crveno je bilo za moj pravac, pa rekoh da se vratim nazad...

Onda shvatim šta je čovek hteo da uradi. Pitao je za smer, dok je pitao semafor je izređao ciklus, i njemu je onda bilo crveno a pešacima i biciklistima zeleno. E, onda je čovek, potpuno inteligentno, odlučio da se vrati nazad. Istinu za volju, mene nije video, jer sam se približavao brže od njemu očekivanog (verovatno je gledao u levi i srednji retrovizor), a ni ja nisam očekivao da krene unazad. Tako da... ne mogu ga kriviti zato što me nije video, ali jakako mogu zato što je krenuo unazad kolima na raskrsnici.

Prošao sam ok. Ubijen u pojam, doduše, i sa jednom gadnom posekotinom na levoj potkolenici. Nažalost i moj dragi bicikl je imao posledice u vidu žestoko ogrebanog i blago iskrivljenog sica, i iskrivljenog kormana (ne same šipke, već pozicije) - to sam odmah na mestu ispravio. Ali sada moram da jurim novi sic, da se sa tim cimam... damn! Da ne komentarišem to što sam se žestoko iznervirao, i uprljan, blago kontuzovano došao na posao...

Pri ustajanju sa asfalta primetio sam da je Astra imala beogradske registarske tablice...

Thursday, May 22, 2008

Frustracija - bez cenzure

Kao sledeću reinkarnaciju izabrao bih šta god, samo da je zabijeno negde u mrak, u neki ćošak da me niko ne dira. I da niko ne istovaruje svoja govna po meni dok ja pokušavam da poteram nešto da radi na nekom projektu! Jebem ti posao da ti jebem... osećam se kao jebeni pomerač miša koji klikće -ah da, i pomera ga! - tamo-amo... A uz to i žongler pokušavajući da od četiri projekta napravim peti. A nijedan nema nikakve valjane smernice!

Neka, neka... otići ću ja na odmor za nedelju dana. A do tada, tih nedelju dana treba - da izdržim...

Wednesday, May 21, 2008

Ne teraj me da razmišljam

Ljudi u Srbiji, a pogotovo oni ljudi koji se bave nekim fizičkim poslom, imaju divnu osobinu i naviku da svoj posao obavljaju kao roboti. Programirani su za to što rade i nemojte ih terati da misle o svom poslu. Tu su da bi odradili to što treba i ne žele da pored svog tela zamaraju i svoj mozak. Doduše, dešava se to ponekada i nama, ali u ovolikoj meri i sa ovolikim idiotizmom... to ne.

Divne primere mogli ste juče - moći ćete i narednih dana - da vidite u Pančevu. Ulica Maksima Gorkog, ako nekoga baš interesuje, na samom početku od ulice V. R. Putnika. Radnici uzeli da obeležavaju horizontalnu signalizaciju i naišli na dva problema. Oba su rešili sami i to bez ikakvog blama, razloga za nerviranje i upotrebe mozga.

Šaht

Prvi i čini mi se najsavršeniji primer je ovaj šaht. Ne znam da li dimenzije poklopca odgovaraju dimenziji otvora - ali ako ne odgovaraju, sklonite poklopac pa farbajte. Ili tražite da se stavi novi umesto što ste ovo uradili. Idiotizam broj 1.

"Ne teraj me da razmišljam" filozofija

Farbanje po sred dijagonale poklopca šahta. Ima li šta bolje?


Goxxy Flickr foto galerija

Auto koji dugo stoji

Opel Ascona sa slike parkirana je već mesec i po dana u crvenoj zoni gde se ne može tek tako dobiti pretplatna karta za ceo mesec. Uglavnom vozila firmi ih dobijaju ili eventualno stanovnici zone. Pošto auto nije pomeren - sumnjam u to. Radnici umesto da pozovu Parking servis i traže uklanjanje automobila (koji je uzgredn nepravilno i parkiran) uspevaju da iscrtaju liniju koliko im to pozicija vozila dozvoljava. Idiotizam broj 2.

"Ne teraj me da razmišljam" filozofija

Kako najlakše ofarbati parking mesto oko automobila koji se nalazi po sred linije?


Goxxy Flickr foto galerija

"Ne teraj me da razmišljam" filozofija

Vrlo lako. Ofarbati koliko možete, a o ostatku ni ne razmišljajte...


Goxxy Flickr foto galerija

Da ne spominjem da je letnja bašta kafića ispred firme i dalje na neobeleženom delu parkinga (postavili baštu pre farbanja mesta) a i da su radnici farbali iako su vozila bila parkirana duž celog parkinga - tokom prepodneva. Pa ako neko ima na svom tamnom automobilu sitne tačkice - znajte, to je farba. Znate i koga da tužite - Direkciju grada Pančeva.

Tuesday, May 20, 2008

You stink!

Inače sam jako tolerantan... odnosno, da ne preterujem isuviše - umem da budem baš tolerantan i da trpim što-šta na svoju štetu, do mazohističkih razmera. Samo ću vam navesti primer koji iz dana u dan trpimo na poslu. Kolega se ili ne kupa, ili ima nekih zdravstvenih problema, ili pak kratko i jasno - smrdi iz nekih fizioloških (ili socioloških) razloga. E, to ne bi bio problem da se desi jednom u nedelju ili dve - pa svi se ponekada zbog nervoze ili toplote oznojimo, pa se malkice osećamo nelagodno. I u mirisnom smislu naravno.

Odorant...

Preuzeto sa www.cartoonstock.com


Ali ovo prelazilazi granicu mašte i granicu izdržljivosti. Čovek koji u ponedeljak dođe na posao, a smrdi cele nedelje i svake nedelje, pa sve do petka (petak postaje neizdrživ i najomraženiji dan za projekte sa njim) - postaje prepreka svima u firmi. Niko ga ne želi u svojoj okolini, a ja iz protesta u poslednje vreme ustajem kada dođe u moj boks da priča sa kolegom. Postaje toliko neizdržljivo, da ili začepim nos ili ustanem i odem.

Pitanje je - reći mu ili ne? Ukazati na ovaj problem, jer se definitivno ovome mora naći rešenje - ili okretati glavu u drugu stranu (kako od mirisa, tako i od problema). Ne mislim da je ovo problem koji lično treba da rešavam, jer za to postoje više instance. Uostalom, već se dosta ljudi žalilo kod šefice na ovaj problem, međutim on i dalje ostaje aktuelan. Čovek o kome se radi je jako pametan, iako malo arogantan, ali bitan za razvoj projekata na kojima se radi. Da li je i njoj blam da mu kaže, kao što i jeste većini nas (u poslednje vreme ga većina ljudi podjebava na ovaj račun) - ali ovakvom problemu ne treba okretati leđa. Nemoguće da je mir u kompaniji (a sumnjam da ima mira, ako ima neprijatnog mirisa širom cele firme) napravljen time što mu se ništa ne govori.

Ali pošto postaje nemoguće raditi u takvim uslovima - Jovane, smrdiš. Ako ovo čitaš, idi i okupaj se ili idi kod lekara i reši problem, molim te! Zarad dobrobiti svih nas...

Monday, May 19, 2008

Bak, godinu dana posle

Bak, godinu dana posle

Biljin i moj miljenik, Bak - čuvar vikendice i član porodice


Goxxy Flickr foto galerija

Ko se još seća onog malog štenca kojeg smo doneli iz Zemuna na vikendicu Biljinih roditelja? Odavno nisam pisao o njemu. Bio je malecki, nedorastao svom tadašnjem arhi-neprijatelju mačoru Ciletu. Smotan, skakao za svim i svačim, trudio se da se popne uz stepenice, da se "rve" sa majcom, da nas gricka svojim mlečnim zubima... A godinu dana posle... glava mu je veća nego što je bio veliki ceo kada smo ga doveli u njegovo novo boravište :D

Porastao je Bak bogami poprilično i postao pravi čuvar. Ima dubok i jak lavež, raširio se u grudima, a juče je i dobio svečano pranje posle zimskog znojenja, kako više ne bi katastrofalno smrdeo ;) Naravno, psima je taj miris u genima pa se odmah nakon kupanja čitavih pola sata valjao po travi. Ali je makar povratio sjaj dlake koju je oduvek i imao.

Biljana ga je kupala, zajedno sa svojom majkom. Pošto je po profesiji frizerka, Biljani nije bio problem da Baku pruži bogovsku masažu ispod dlake, a on jadnik mrdnuo nije dok su ga kupale. Šampon na sve strane, topla voda a jadničak nije glasa pustio. Dobro je da ga nije još i ošišala, to ne mogu ni da zamislim.

Čim su ga pustile, čistog i svetlucavog, potrčao je i uvaljao se u najbližu travu Verovatno i slika dovoljno govori... nešto tipa "Zašto si dozvolio da me okupaju?!"

Friday, May 16, 2008

Venčanje - u crkvi, opštini ili oba?

Mislim da većina Srba misle da je potrebno venčati se samo u opštini iz jednog prostog razloga - tako su nas učili od '45. do '90. Teško je pobeći od realnosti i opšteg ludila koje je u to vreme vladalo. Uostalom, da biste se osećali ipak ozvaničeni od strane Države, trebate se definitivno venčati u opštini.

Međutim, postoji alternativa - venčanje u crkvi. Po meni, tradicionalizam i ono što nam je u krvi, zajedničko i što postoji od kada postoji i hrišćanstvo kod Srba - sigurno treba da bude primarno. Ipak, i ovde je teško pobeći od činjenice da je venčanje u crkvi - in. I da je to postalo nekima pomodarstvo, da li zato što to svi rade, ili da rodbina ne pomisli drugačije, ili šta već ne.

Realnost za Biljanu i mene je to da ćemo obaviti oba venčanja. Prvo u crkvi, jer nama je to primarna stvar. Na stranu što se crkva preobrazila u delimično profitnu organizaciju pa naplaćuje svoje obrede (mislim da religija i vera u Boga nemaju veze jedno sa drugim) što mi nikako nije drago - nama je vera da će naš brak biti blagosloven bitna. Izbeći ćemo sve one gluposti koje se mogu izbeći (ipak je to obred, koji se nekako može i poboljšati) a recimo lepa stvar koju ljudi mogu da dožive na crkvenom venčanju je zvuk crkvenog hora za vreme obreda. To ćemo pokušati da ugovorimo... već mi se ta reč ugovorimo gadi, kao da pregovaramo sa privatnikom, a ne sa popom... Ono što me je takođe pokopalo je saznanje da se i u crkvi možete razvesti. To ranije nije moglo, nije trebalo ni uvesti uopšte. Sa kim si, do života si i ne venčavaj se u crkvi ako nisi 100% siguran/sigurna.

Venčanje

Copyright © www.littletuscany.co.za


Elem, da se vratim na temu - opštinsko venčanje se isto može izbeći da bude dosadno. Jako jednostavno je dogovoriti sa matičarem da dođe u salu i da vas pred svim gostima venča. Bolje je od one glupave sale u svakoj opštini, izbegavate muku cimanja rodbine i prijatelja da pešače a i sami ćete imati više vremena za ostatak najlepšeg dana. Najdosadniji deo nažalost ne može biti izbegnut, a to je ono suvoparno čitanje stihova Duška Radovića. Kao da nema nekog drugog da je napisao nešto pametno o braku, zar ne?

Sve u svemu, crkveno venčanje obavićemo jer imamo veru u Boga, a opštinsko venčanje da bismo ozvaničili naš budući brak. Naravno, imam prijatelje koji nisu venčani a imaju dece, ili koji su samo venčani u crkvi a ne i u opštini (pa kada njega zvaničnici Države pitaju da li je oženjen odgovara sa "To je jako, jaaaako škakljivo pitanje") pa ni njima a ni nama ne smeta. A što bi nama smetalo, zar ne. Funkcionalnost braka je najbitnija. Čak ni oba venčanja ne pomažu da stvorite funkcionalno od nefunkcionalnog. Ako vas neće - neće vas. Na vama je odluka.

I svima koji se venčavaju, neka je sa srećom. Ja odlazim iz momačkih u bračne vode 30. avgusta ove godine ;)

Wednesday, May 14, 2008

Akcija umesto priče?

Mislim da ste svi do sada oguglali na političke spotove, promocije, skupove, pa čak i na to da vam u vreme izbora svi stubovi i prostori predviđeni za plakate (jakako i svi oni prostori koji za to nisu namenjeni) budu kompletno i temeljno oblepljeni, a naravno da i svi bilbordi budu preplavljeni političkim porukama, floskulama, praznim obećanjima i iditskim sloganima...

Ali ovakvu bahatost, bezobrazluk do sada nisam imao prilike da vidim. I to od strane stranke koja je više nego umerena, više nego evropski orjentisana... Makar tako kažu, ali su uspeli sebe da opovrgnu, nadam se samo u Pančevu.

Akcija umesto priče, 4

Akcija umesto priče - plakati i bilbordi će biti skinuti, ali ovakav idiotizam nažalost ostaje duže vreme... dok ga neko ne obriše...


Goxxy Flickr foto galerija

Ceo grad osvanuo je u grafitima onog dela koalicije ZES-a koja je mogla samo da se nada da će osvojiti više glasova bez DS-a. Dakle, G17+, LSV i SPO su se na tako glupav, primitivan i skoči-u-svoj-stomak predstavili Pančevcima da je to sramota. Slogan "Akcija umesto priče" koji njihovi grafiti - kojima je grad ofarban crnim auto lakom - prenose, debelo oslikava ono što predstavnici ove tri stranke treba da urade.

Krpe, nitro razređivač, sve članove direktno u centar Pančeva i da trljate da se sve puši. I ceo grad da očistite od vaših baljezgarija. Prava akcija umesto vaše priče i izgovora. Muka mi je od ovakve bahatosti i šaranja našeg grada!

Tuesday, April 29, 2008

Srbija i SSP

Prethodnih nedelju dana kuvao se jedan post pod nazivom SSP - sisajte sisu pederi, inspirisan time što smo ovu skraćenicu ofucali isto koliko i Kosovo, Koštunicu, i ostale pojmove koje svakodnevno uzimamo u usta. Isfrustriran i zgađen svime što se dešava u političkoj javnosti i realnost (a pogotovo u pozadini) muka mi je više bilo tih reči. Pogotovo i te svojevrsne šargarepe koju naša mazga Srbija pokušava da dohvati i zagrize, usput vukući u kolima ogromne terete nezavisnosti Kosova, razdora među demokratskim snagama, korupcije, monopolizma i čega sve ne... Sve je odavno prevršilo svaku meru a pogotovo tvrdnja da se potpisivanje SSP-a faktički parafira nezavisnost Kosova. Samo sam se pitao da li ćemo doživeti dan kada će naša Vlada potpisati famozni sporazum.

Da danas nije prvi april, pomislio bih da je ovo nekakva šala, šega, zajebancija, podmetanje - nazovite kako god to hoćete. Elem, izgleda da ipak nije i da ipak i ta jEvropa ima malo pameti u njihovom kolektivnom mozgu da donese odluku i malo dune dašak vetra u jedra pravih demokratskih snaga i da - ponudi potpisivanje SSP-a sa Srbijom. Još i da vidimo to čudo, da zaista i potpišemo i da nas Bog vidi. Naravno, Balkan ne bio bio Balkan kada se odmah ne bi čuli ljubomorni glasovi iz bliskog nam susedstva. Uostalom, čuju se i sa naše strane kada smo mi ljubomorni, zar ne?

Eh, sada... Ako pobedi gle-magične-li-kombinacije DSS+SRS (to su srca dva) ode sve u q... i SSP, i mi, i oni, i Srbija. I nasta crna rupa u Univerzumu, na sred Balkana...


Update:
Zapamtite ovaj datum - 29. april, jer će se oko potpisivanja SSP-a posle 11. maja dići ogromna prašina. Ili ćemo zaista krenuti prema Evropi, ispuniti Haški uslov, ili će pak, po tvrdnjama SRS-a predsednik Srbije Boris Tadić - paz'te ovo - biti optužen za izdaju. Na nama je da odlučimo kuda ćemo, kako ćemo i ko ćemo da nas tamo vodi. Pamet u glavu.

Thursday, April 24, 2008

Screw this!

Jebeš ovo. Kratko i jasno, jebeš ovo! Dostigao sam trenutak u svom životu kada mi se sopstveni život sveo na posao - hrana - posao - spavanje. I "hey friends this is fun, let it start all over again" - posao - hrana - posao - spavanje. I, zvanično - muka mi je od toga. Jednostavno, dođe mi da više nijedan projekat ne prihvatim i da sve oteram u pi*ku materinu, pa makar se to žestoko odrazilo na spisak klijenata i količinu prihoda koji ostvarujem. Kratko i jasno - prelilo je čašu. I vreme je da se okrene novi list.

Svaki dizajner / developer / programer se nađe u ovakvoj situaciji, siguran sam. Dragan je već pisao o tome krajem prošle godine, a izgleda da kaskam za njim jedno pola godine što i nije tako loše. Jer, kada te jednom taj momenat opizdi po glavi i kada doživiš katarzu, uvidevši koliko si se jebenom poslu posvetio, shvatiš da tvoj privatni život itekako trpi zbog toga. I shvatiš da nemaš vremena da se posvetiš završetku stana, provođenju vremena sa društvom, devojkom, sa dragim ljudima, da radiš stvari koje te ispunjuju, da voziš bicikl kada ti je volja, da ispoliraš auto kada ti se ćefne, da napraviš roštilj ako si gladan, da čeprkaš nešto što voliš a što te svakako ispunjava... E, bre - kupio sam 73. broj TopSpeed-a i nisam ga otvorio ni normalno! Moj omiljeni magazin... Pa dokle to doseže, ni sam nisam svestan...

Doduše, nisam u mogućnosti da sve ostavim momentalno. Imam projekte koje treba da pozavršavam i da ih skinem sa vrata i nadam se da će se to završiti do prvomajskih praznika, dakle do četvrtka, eventualno sledećeg vikenda. E, posle toga - marš. Svaki sledeći projekat se neće preplitati sa nijednim drugim. A kamoli sa više njih. Dosta je toga bilo

Kulminacija Popizditisa dogodila se juče. Poseta klijentu, iliti Ministarstvu Nauke RS. Kada mi je osoba koja je zadužena za - paz'te ovo - unos sadržaja na sajta - rekla sledeće:

A šta si ti mislio momak, da će ovo da bude med i mleko? Da će da bude lagano - samo dizajn templejta i to je to? Izvini molim te, ali ja nisam plaćena da menjam sadržaj na sajtu, već ti.

Izvinite, ja ne znam šta ste vi mislili, ali ja znam za šta sam ja plaćen.

Para na uši. Kao u crtaćima. Još da zna išta o dizajnu, to bi bilo odlično. Žena sa četrdeset i kusur godina mi prebacuje da ne znam da dizajniram. Ili da je to - kao što je u Srbiji uvreženo mišljenje - piece of cake posao. A naravno da zna da uradi copy-paste iz Worda u Joomla-u. I da zadrži vizuelno formatiranje teksta sa raznoraznim tagovima i tome slično. More... I naravno, zbog svega toga projekat još nije zaživeo. A meni ne pada na pamet da fizikališem i da trčim po tuđim stranama i da ih ispravljam, uz to radeći tuđi posao.

Podsetite me - ako se pohvalim da sam dobio fin posao za neku državnu instituciju - da sam magarac, nepopravljivi. Hvala vam unapred.


Ps. Jedva čekam da odem na nedelju dana na odmor krajem maja. Bosna, Zlatibor - here we go again. Bez laptopa, bez zajebancije. Screw that too...

Monday, April 14, 2008

Andi C mixes - a must have!

Koleginica Miona ponekada ume da mi kaže podrugljivo trenseru kada čuje kakvu muziku slušam. Doduše, ne bežim od toga - najviše slušam i najviše uživam u vocal trance i melodic trance muzici kada radim. Valjda je to zbog toga što retko koja pesma ima teksta pa je ova vrsta muzike zaista najpitkija za slušanje tokom rada. Ujedno, ono tuc-tuc me i tera da određenim tempom radim svoj posao, pa definitivno ima svoje delovanje na mene.

Elem, preko mog omiljenog internet radio kanala Digitally Imported (o kojem uspeo sam više puta pisao ovde, ovde a bogami i ovde) uspeo sam da skinem epizodu The Karanda Show-a koji su miksovali Andi C i Wandii. Mogu samo da kažem da je prvih sat vremena, jedan odličan miks fenomenalnih trance pesama. I tako, ne budem lenj i malo izGoogle-am "The Karanda Show" i naletim na fenomenalnu Trance zajednicu - Crystal Clouds, koja registrovanim korisnicima dozvoljava download mikseva u 192kbps / 44kHz - po 5 mikseva u 3 sata. Sasvim dovoljno da konstantno skidate i uživate u vašoj/mojoj omiljenoj muzici.

Samo Andi C na ovom sajtu daje oko 70 mikseva, što iz The Karanda Show-a, što ličnih mikseva. Naravno, da biste išta skinuli sa sajta treba da budete prijavljeni (a pre toga i registrovani) i da ispoštujete limit od 5 mikseva u 3 sata. Šteta samo što nema Wandii-jevih remiksa. Ali, zato ova statistika govori više nego išta drugo:

Mixes Online: 1395
Total Downloads: 276869
Data Sent: 33.07 Tb

Da li vam je potrebno više od 33 terabajta muzike? Meni polako 300Gb postaju mali samo za muziku ;)

Wednesday, April 09, 2008

Zašto imati samo jednu novu godinu?

Žurkaroška nova godina... oh, Bože...

Žurkaroška nova godina... Kakve gluposti još neće smisliti...


Goxxy Flickr foto galerija

Realno gledano, razlog je sasvim očigledan - zato što se samo jednom u toku godine dešava prelazak sa 31. decembra stare na 1. januar nove godine. Dakle, zbog čistog razuma slavimo novu godinu, baš zato što je to što joj ime kaže - nova godina.

Doduše, mi Srbi, definitivno smo čudan narod i slavimo ne samo novu godinu već i - reprizu nove godine, pa ondak Srpsku Novu Godinu (jedina nova godina koja zaslužuje da se napiše velikim slovima jer je baš to - srpska) ali svakako i reprizu Srpske nove godine.

Ali od prekosutra, pa i u subotu ovog meseca oborićemo rekord i slaviti još jednom novu godinu i - već pogađate - njenu reprizu. Kao što i sam poster ubedljivo i napadno kaže i obrazlaže:

Ko kaže da je ona baš u januaru, e sad je u aprilu?!

Kao što je Gaius Julius Caesar odlučio da će jul da ima 31. dan na uštrp jadnog nam februara, neko je odlučio da će nova godina da se slavi i u aprilu. Dakle - e, sada je u aprilu! Ako spadate u onaj divan soj ljudi koji ne žele da privređuju (ili pak možete sebi da priuštite svakodnevno sve čet'ri u vis) onda je ovo u potpunosti stvar za vas. Ma šta jedna, dve, pet, šest... zašto se na tome ograničiti. Hajde da imamo najmanje 37 novih godina i njihovih repriza, pa još i da za crkvene i državne praznike da slavimo i da ne radimo - radili bismo kao što i vicevi o crnogorcima kažu - samo sredom.

Tuesday, April 08, 2008

Vratilo se proleće, i prolećni dizajn bloga

Doduše, sa malo većim zakašnjenjem nego inače, pošto je proleće stiglo pre skoro dve i po nedelje. Ali ne zamerite, jer sam pretrpan obavezama na poslu, kod kuće, pa svuda... Još sam od 24. do 29. marta bio u Portsmouth-u i izginuo za tih 5 dana, radeći ali i razgaljujući se shoppingom (jedini ženski sindrom koji pali i kod mene).

Novi dizajn je, kao što možete i da vidite, dosta čistiji od prethodnih i trudio sam se da bude jednostavan a opet dopadljiv. Pa, uživajte u proleću - valjda neće biti previše toplo i previše kiše ;)

Najnoviji, prolećni dizajn bloga

Wednesday, April 02, 2008

Stranke i njihove vođe - jednom rečju

Svaki dan gledamo televiziju (hvala Bogu, od preseljenja imamo mogućnost izbora od 74 kanala zahvaljujući modernom čudu - kablovskoj) i kada ranije sam redovno pratio na RTS-u emisiju Šta radite, bre? Od kada smo se preselili, em nemam vremena za takvo zamlaćivanje, em mi se zgadi kada čujem floskule, demagogije ili pak druge prazne priče koje služe za svakodnevno uzdizanje sopstvenog ili stranačkog rejtinga.

Razmišljam i pokušavam da ove poznate baje koji upravljaju ovom smešnom i jadnom državom opišem samo jednom rečju... da sažmem njihovu prirodu, suštinu, ponašanje - sve - u jednu (eeeeeventualno dve) reč i shvatam da je to jako teško. Njih uglavnom karakteriše ljubav za vlašću, gramzivost, nebriga za stanovništvo i još mnogo sličnih stvari, ali im je karakter jako teško opisati jednom rečju. Ipak pokušaću...

Tako, na tapet prvi dolaze oni koji prvi i odlaze iz sadašnje vlade. Demokratska stranka Srbije.

  • Vojislav Koštunica - Kočničar
  • Dragan Jočić - Telohranitelj
  • Miloš Aligrudić - Neubedljiv
  • Slobodan Samardžić - Neverovatno dosadan
  • Andrija Mladenović - Šlihtara
  • Predrag Bubalo - Krpiguz
  • Dejan Mihajlov - Lažov
  • Aleksandar Popović - Pametnjaković
  • Zoran Lončar - Kuknjava

Posle otvaranja pandorine kutije, stižu na red i njihovi koalicioni partneri. Nova Srbija (ne dao Bog da njihovu novu Srbiju dočekamo...)

  • Velimir Ilić - Arogantni prostak
  • Branko Jocić - Debeli džeparoš
  • Dubravka Filipovski - Anonimus

Da ne bude sve tako crno, eto nam i najjače stranke u vladi, Demokratske stranke i njihovih članova. Kako njih vidimo?

  • Boris Tadić - Pretty-boy
  • Dušan Petrović - Iritirajuć
  • Dragoljub Mićunović - Stara škola
  • Dragan Šutanovac - Pacifista
  • Dragan Đilas - Sposoban
  • Bojan Pajtić - Vojvođanin
  • Vuk Jeremić - Uporan
  • Mirko Cvetković - Deda Mraz
  • Voja Brajović - Tihi

Nakon ovih glavnih, evo na kraju članova stranke od 17 eksperata, gde je preživeo svega jedan koji je trenutno i vodi - G17 Plus.

  • Mlađan Dinkić - Štediša
  • Tomica Milosavljević - Neprimećen
  • Ana Pešikan - Sposobna

Kamo lepe sreće da je Zoran Đinđić živ, znam da bih tog čoveka opisao kratko i jasno kao - uspešni vizionar. Ostatak političke scene neka sačeka sutrašnji dan. Ako ga mi sačekamo, jel'te...

Wednesday, March 19, 2008

Preminuo Arthur C. Clarke

Pored Douglas Adamsa koji je preminuo pre 7 godina (11. maja 2001.) otišao je još jedan pisac, još jedan kolos naučne fantastike Arthur C. Clarke. Obojica su bili moji omiljeni autori. U 90. godini, sa gomilom fantastičnih pisanih dela ostavljenih iza sebe, među kojima su najpoznatije "Odiseja u svemiru 2001.", "Sastanak sa Ramom" ali i idejni tvorac geostacionarnih satelita, Clarke je preminuo od srčanog napada. Uz Isaaca Asimova smatran je za najvećeg i najpoznatijeg pisca naučne fantastike.

U njegovu čast, pročitajte tri "Clarkeova zakona".

"When a distinguished but elderly scientist states that something is possible, he is almost certainly right. When he states that something is impossible, he is very probably wrong."

"The only way of discovering the limits of the possible is to venture a little way past them into the impossible."

"Any sufficiently advanced technology is indistinguishable from magic."

Saznajte više o njemu i njegovom radu na Wikipediji.
Preuzeto sa B92.

Thursday, March 13, 2008

Još jedni izbori

Sećate li se kada je na svega par dana Tomislav Nikolić postao predsednik Narodne skupštine Republike Srbije? Šta se desilo?

  • Beleks je pao najviše do tada
  • Evropska komisija je zamrznila zasedanje koje je organizovala u Srbiji
  • Investicije su stale
  • Ljudi su postali mnogo zabrinutiji za svoju budućnost

Šta nam se ovih dana dešava? Najavljuje se koalicija DSS-SRS. Ili se makar ne isključuje iz liste opcija. I ko je najavljuje, moliću lepo? Balvan ministar, čovek koji bi se isto kao i Sadam Husein trebao sakriti u rupu i da ne vidi svetlost dana ikada u svom mizernom alkoholičarskom životu. Lelemud jedan. Arogantni lelemud.

Svi bitni investitori su najavili zamrzavanje investicija do izbora nove vlade. Ako se formira vlada DSS-SRS, da li možete da zamislite šta bi se desilo? Da li bi bilo investicija? Bi, ali iz bratske nam Rusije. Rublje i kopejke bi samo pljuštale po nama. Abramovič i ostala bratija bi umesto Miškovića, Zeptera ili drugih bivših ili sadašnjih tajkuna preuzeli stvar u svoje ruke.

Najnovija vest je i da je već drugi dan za redom Beleks pao. I to najviše do sada, čak i više nego onomad što sam malopre pomenuo. A kao biser bisera je to da je ekonomski rejting Srbije pao sa stabilan na negativan. Zamislite ŠBBKBB? DSS-SRS, ring a bell? Stresem se od jeze...

I ja se brinem. Iz dana u dan. Kao što sam se nervirao za predsedničke izbore i molio Boga da ljudi malo mućnu svojim tintarama i zaokruže pravo ime odnosno manje zlo, tako ćemo se i naredna dva meseca jesti iznutra i kidati živce do novih rezultata. Pa onda do proglašenja nove Vlade (iskreno se nadam koaliciji DS, G17+, LDP, SDP i manjine), pa još ako ta Vlada potraje... pa do novih izbora, pa tako u krug - biće baš veselo.

Upali smo u blato, u govna, vadite nas odavde. Sami nismo za to sposobni. Da je Đinđić živ, mogu samo da zamišljam gde bismo se sada nalazili. A čovek bi se sada prevrnuo u grobu da zna gde je Srbija i ko njome vlada...

Ps. Da li je uopšte potrebno napomenuti da nam Vlade umesto četvorogodišnjeg mandata jedva izdrže godinu-dve dana?

Tuesday, March 11, 2008

There goes the neighbourhood

Pre dve večeri odem po Bilju da bismo malo sredili stan i sve pripremili za selidbu. Kada se vratismo kolima na Teslu imam i šta da vidim - policajac na uglu ulice, dvoje policijskih kola i marica, sve parkirano dve zgrade od naše. Dakle - nešto se desilo, nešto ozbiljno. Mozgamo - šta je u pitanju, da nije neko opljačkao banku ili poštu u blizini... Mislim - Tesla i jeste takva, sve je na dohvat ruke. Ali zašto bi onda stojala marica u blizini zgrade...?

Posle čujemo priču, istinitu nažalost. Mladić ubio majku. Mentalno oboleo. Pre dve godine ubio je psa i oca pa ga smestiše u odgovarajuću instituciju (čitaj, ludnicu). Međutim, skoro ga pustiše iz institucije i vidite šta se desilo. Ma, mentalno je oboleo onaj ko ga je pustio iz institucije pa je došlo do ovakve situacije. Jebeš ti to kada ni ljudi nadležni za to ne mogu da donesu valjanu odluku, već se rukovode verovatno smanjenjem troškova, prebukiranosti prostorija ili možda čak i sažaljenjem. Dokle smo dogurali... a takvih situacija je bilo iha-haj. Kada se samo setim onog lika koji je iz čista mira zapucao (kalašom, a ne potrčao - u žargonu) po ljudima u blizini pijace, sve mi bude jasno.

Da čovek ne poveruje. Tesla važi za jedno od najmirnijih naselja u Pančevu. Iz prostog razloga, tu je najviše penzionera. Jedno je od najstarijih naselja, pa je i to opravdano. Pa vala smo Teslu izabrali zato što je i mirno naselje, pored glavne prednosti fantastične infrastrukture i zelenila - a ne zato da se brinem i strahujem da li će nam se ko-zna-šta desiti... Jedino grozno što mi je padalo na pamet su protesti penzionera, kolektivno hranjenje golubova, igranje šaha na klupama, ili gužve kada se na šalterima dele - jel'te - penzije. A ne ovo... Ode komšiluk u majčinu, definitivno.

Wednesday, March 05, 2008

Williams F1 - dizajn bolida za 2008.

Konačno, nešto manje od dve nedelje pre početka nove sezone Formule 1 moj omiljeni tim, Williams F1 predstavio je svoje boje za ovu sezonu, na njihovom ovogodišnjem i jubilarnom automobilu FW30. Pošto automobil daje zaista dobre rezultate na testovima, to svakako uliva nadu i donosi - ja se barem nadam - opravdan optimizam za ovu godinu.

Nove boje u suštini stare: tamno plava i bela, sa primesama ili bebi plave ili sive, dok je dizajn čini mi se kombinacija dizajna automobila od prošle i od pretprošle godine. Plava ja malo tamnija i više prisutnija, a bolid svakako podseća na onu legendardnu kombinaciju koju je imao Williams sa BMW-om krajem 2005. godine. Sve u svemu, meni se jako dopada i sve izgleda prilično skladno i moram reći - aristokratski. Ipak je Frank Williams "sir" ;) Oficijalne slike možete naći ovde, a nešto veće rezolucije na sajtu Formula1.com. A najveće rezolucije na F1Fanatic.

AT&T Williams F1 tim

Copyright 2008 WilliamsF1


Odbrojavanje do početka nove sezone već uveliko traje i ostalo je još svega 10-ak dana do prve trke, koju ću ako sve bude kako treba gledati u udobnosti sopstvenog doma. Jedva čekam da vidim kako će se Rosberg i Nakajima snaći sa novim automobilom na kvalifikacijama, a još bitnije na trci. Svim svojim srcem navijaću za ovaj tim i želim im da im ova sezona označi nastavak njihovih uspeha i još mnogo osvojenih titula kako u kategoriji vozača tako i u kategoriji timova!

Monday, March 03, 2008

E, sada možeš da kuvaš

Drugačiji pogled na kuhinju

Pogled na jedan deo kuhinjskih elemenata sa ulaza


Goxxy Flickr foto galerija

Čini mi se da previše pišem o privatnim stvarima u poslednje vreme. Ustvari nema šta da mi se čini, to je činjenično stanje, a razlog tome je što sam na to najviše i fokusiran. Svaki dan sam u stanu i uvek nešto čeprkam i sređujem malo-po-malo dok se ne uselimo. Doduše, ova subota bila je dan D kada je u pitanju kuhinja i trpezarija. Konačno smo ovaj deo priveli skoro do samog kraja.

Dakle, celu subotu proveli smo u utovaru-transport-istovaru-unošenju i na kraju instaliranju kuhinjskih elemenata. Od 10 izjutra do 23:30, kada je majstor napokon otišao. Mi smo otišli u 00:30 i mrtvosani umorni legli i zaspali. U momentu. Ali vredelo je - kuhinja je ispala fantastično i već smo sinoć napravili prvi test kada je Bilja napravila dve manje pizze, taman za nas dvoje, Kuma i Juliju. Uskoro nastavljamo sa daljim punjenjem stana nameštajem i tehnologijom, a konačan i zvaničan datum useljenja već je zacrtan - 15 mart. Dan pre trke za Veliku nagradu Australije. Dakle - ovu sezonu F1 gledam od svoje kuće.

Svakako nije još sve gotovo u kuhinji :) Majstor Miletu ostalo je još da postavi aluminijumsku coklu ispod kuhinje, da stavi aluminijumske lajsne između radne ploče i pločica, kao i uže aluminijumske ručke na kraće elemente kao što su vrata. Dakle - sitnice. Ali do tada, nove slike su već postavljene u galeriji za naše i tuđe vizuelne užitke. Enjoy!

Friday, February 29, 2008

Branding za novu - staru firmu

Gowi, ring a bell? Ne verujem da u Srbiji nema čoveka iz IT branše koji preko preko medija nije čuo za firmu Božić i sinovi, a time i za software deo ove firme pod imenom Gowi Group. Retki su slučajevi koji ne znaju za ovaj tim i nazivaju nas kratko i jasno Sinovi. Iako je ovo ime ustvari šegačenje, ono što potpuno ozbiljno je da će Gowi početi uskoro da postoji i u Srbiji, baš pod tim imenom. Praise the Lord!

Dakle, došao je momenat kada treba napraviti branding rešenje za naš software tim. Pošto je u Velikoj Britaniji Bond software otkupio Gowi Group ne ostaje nam ništa nego da smišljamo novi logo za isto ime, jer ime nije problem. Tako sam se od juče bacio na posao da smislim novi logo ali i novi slogan za novu - staru.

Pošto je logotip, a samim tim i znak i tagline još uvek strogo čuvana tajna (izuzev među kolegama na poslu naravno, zbog komentara, asocijacija i slično) jedino što za sada mogu reći je da će se napraviti logotip, kao i znak a smišlja se i tagline. Baš sam se otvorio, jel'te :) Ali da malkice razotkrijemo famu, reći ću da moj predlog logotipa uključuje promenjen izgled typeface-a Cipher, dok se tagline ispisuje typeface-om Colaborate. Boje još nisu odabrane, ali je evidentno da će se odustati od kombinacije boja iz najkorišćenije verzije Gowi logoa - plave, crvene i žute. Umesto toga, ostaće jedna ili dve boje. Koje, još se ne zna.

Kada smo već kod logoa, njegova evolucija je do sada ispratila četiri verzije i ovo je njegova peta, a čini mi se i najozbiljnija verzija. Sve, osim prethodne (koja je, istinu za volju, nastala varijacijom verzije pre toga od strane engleskih kolega) moja su kreacija. Prvu ne treba komentarisati, bilo je "uradi šta god" i zaista me je sramota kada je pogledam. Druga je već varijacija čiji se typeface najduže zadržao, a ni ona nikako nije najsrećnije rešenje. Treća verzija se najduže i zadržala i najpoznatija je i svima nama i dalje u srcu, dok je četvrta bila tu dok Gowi Group plc. nije prodat Bondu.

Gowi Group logo

Verzija 1: mart-novembar 2000

Gowi Group logo

Verzija 2: novembar 2000-april 2001

Gowi Group ltd logo

Verzija 3: april 2001-jun 2006

Gowi Group plc logo

Verzija 4: jun 2006-februar 2007