Thursday, May 29, 2008

Good old trance days

Kao veliki obožavatelj Jean Michel Jarre-a i Vangelis-a, nije bilo drugog izlaza nego da se kad-tad orjentišem na elektronsku muziku i počnem da slušam sve varijacije techno pravca, a prvo počevši od pesme i spota U96 - Das Bot. Par spotova koje ću vam pokazati su obeležili moje vreme tokom srednje škole. Odlična muzika, i pravi počeci trance muzike, ili za to vreme jako jako dobre i zarazne melodije... Ostalo su sve posle bile kopije.

1. Usura - Open Your Mind; za to vreme legendarna stvar, prvi počeci trance muzike, mislim da bi se današnji klinci smejali kada bi ovo čuli, a pogotovo videli spot. Nama je u to vreme ovo bilo fantastično.


1. Mark Van Dale with Enrico - Water Verve (DJ Quicksilver Mix); pesma koju sam umeo da slušam po ceo dan, toliko je prokleto zarazan originalna melodija u pozadini da je se ne možete otarasiti...


1. BBE - Seven Days and One Week; BBE je sa ovom pesmo započeo revoluciju u to vreme, koju su posle svi kopirali. Mislim da ćete ovu melodiju svakako prepoznati, a onda se setiti i gomile plagijata u to vreme...


Trebam li napomenuti da je Viva bila pravi izvor ovakve muzike, a da se na MTV-u moglo naći samo u tragovima...?

Wednesday, May 28, 2008

Biciklista oboren

Kada danas nisam poginuo, nikada neću. Kratko i jasno, tim rečnikom. Evo, već dva dana idem biciklom na posao da bih izbegao popodnevnu vrevu i toplotu, kako se ne bih istopio prilikom ulaska u automobil i sedanja u kožni enterijer, a bez klime.

Elem, današnji događaj je zaista neverovatan a pogotovo kada se gleda iz ugla jednog diplomiranog saobraćajnog inženjera. Pretposlednja raskrsnica na dolasku na posao. Metalik siva Opel Astra Classic stoji na pešačkom, a vozač priča sa nekom devojkom. Koliko sam gestikulacijom razumeo iz daljine - pitao čovek za nešto. Devojka ode, auto krene napred, ja pogledam u semafor za pešake / bicikliste polako se približavajući (jedno 10-12km/h) i vidim zeleno. Usporim malo, a auto umesto da nastavi napred, krene unazad i...

...i pokupi me na pešačkom prelazu desnim delom zadnjeg branika. Srećom on je išao sporo, ja sam išao sporo, tako da sam samo spao sa bicikla, dva puta se dočekao na levi dlan i naravno, počeo iz momenta (kao pravi Srbin) da psujem iz sve snage. Inženjerski naravno...

Pa dobro čoveče, otkud se na raskrsnicu ide UNAZAD!?!? Jel' vidiš da mi je zeleni signalni pojam!
Pa... pa, crveno je bilo za moj pravac, pa rekoh da se vratim nazad...

Onda shvatim šta je čovek hteo da uradi. Pitao je za smer, dok je pitao semafor je izređao ciklus, i njemu je onda bilo crveno a pešacima i biciklistima zeleno. E, onda je čovek, potpuno inteligentno, odlučio da se vrati nazad. Istinu za volju, mene nije video, jer sam se približavao brže od njemu očekivanog (verovatno je gledao u levi i srednji retrovizor), a ni ja nisam očekivao da krene unazad. Tako da... ne mogu ga kriviti zato što me nije video, ali jakako mogu zato što je krenuo unazad kolima na raskrsnici.

Prošao sam ok. Ubijen u pojam, doduše, i sa jednom gadnom posekotinom na levoj potkolenici. Nažalost i moj dragi bicikl je imao posledice u vidu žestoko ogrebanog i blago iskrivljenog sica, i iskrivljenog kormana (ne same šipke, već pozicije) - to sam odmah na mestu ispravio. Ali sada moram da jurim novi sic, da se sa tim cimam... damn! Da ne komentarišem to što sam se žestoko iznervirao, i uprljan, blago kontuzovano došao na posao...

Pri ustajanju sa asfalta primetio sam da je Astra imala beogradske registarske tablice...

Thursday, May 22, 2008

Frustracija - bez cenzure

Kao sledeću reinkarnaciju izabrao bih šta god, samo da je zabijeno negde u mrak, u neki ćošak da me niko ne dira. I da niko ne istovaruje svoja govna po meni dok ja pokušavam da poteram nešto da radi na nekom projektu! Jebem ti posao da ti jebem... osećam se kao jebeni pomerač miša koji klikće -ah da, i pomera ga! - tamo-amo... A uz to i žongler pokušavajući da od četiri projekta napravim peti. A nijedan nema nikakve valjane smernice!

Neka, neka... otići ću ja na odmor za nedelju dana. A do tada, tih nedelju dana treba - da izdržim...

Wednesday, May 21, 2008

Ne teraj me da razmišljam

Ljudi u Srbiji, a pogotovo oni ljudi koji se bave nekim fizičkim poslom, imaju divnu osobinu i naviku da svoj posao obavljaju kao roboti. Programirani su za to što rade i nemojte ih terati da misle o svom poslu. Tu su da bi odradili to što treba i ne žele da pored svog tela zamaraju i svoj mozak. Doduše, dešava se to ponekada i nama, ali u ovolikoj meri i sa ovolikim idiotizmom... to ne.

Divne primere mogli ste juče - moći ćete i narednih dana - da vidite u Pančevu. Ulica Maksima Gorkog, ako nekoga baš interesuje, na samom početku od ulice V. R. Putnika. Radnici uzeli da obeležavaju horizontalnu signalizaciju i naišli na dva problema. Oba su rešili sami i to bez ikakvog blama, razloga za nerviranje i upotrebe mozga.

Šaht

Prvi i čini mi se najsavršeniji primer je ovaj šaht. Ne znam da li dimenzije poklopca odgovaraju dimenziji otvora - ali ako ne odgovaraju, sklonite poklopac pa farbajte. Ili tražite da se stavi novi umesto što ste ovo uradili. Idiotizam broj 1.

"Ne teraj me da razmišljam" filozofija

Farbanje po sred dijagonale poklopca šahta. Ima li šta bolje?


Goxxy Flickr foto galerija

Auto koji dugo stoji

Opel Ascona sa slike parkirana je već mesec i po dana u crvenoj zoni gde se ne može tek tako dobiti pretplatna karta za ceo mesec. Uglavnom vozila firmi ih dobijaju ili eventualno stanovnici zone. Pošto auto nije pomeren - sumnjam u to. Radnici umesto da pozovu Parking servis i traže uklanjanje automobila (koji je uzgredn nepravilno i parkiran) uspevaju da iscrtaju liniju koliko im to pozicija vozila dozvoljava. Idiotizam broj 2.

"Ne teraj me da razmišljam" filozofija

Kako najlakše ofarbati parking mesto oko automobila koji se nalazi po sred linije?


Goxxy Flickr foto galerija

"Ne teraj me da razmišljam" filozofija

Vrlo lako. Ofarbati koliko možete, a o ostatku ni ne razmišljajte...


Goxxy Flickr foto galerija

Da ne spominjem da je letnja bašta kafića ispred firme i dalje na neobeleženom delu parkinga (postavili baštu pre farbanja mesta) a i da su radnici farbali iako su vozila bila parkirana duž celog parkinga - tokom prepodneva. Pa ako neko ima na svom tamnom automobilu sitne tačkice - znajte, to je farba. Znate i koga da tužite - Direkciju grada Pančeva.

Tuesday, May 20, 2008

You stink!

Inače sam jako tolerantan... odnosno, da ne preterujem isuviše - umem da budem baš tolerantan i da trpim što-šta na svoju štetu, do mazohističkih razmera. Samo ću vam navesti primer koji iz dana u dan trpimo na poslu. Kolega se ili ne kupa, ili ima nekih zdravstvenih problema, ili pak kratko i jasno - smrdi iz nekih fizioloških (ili socioloških) razloga. E, to ne bi bio problem da se desi jednom u nedelju ili dve - pa svi se ponekada zbog nervoze ili toplote oznojimo, pa se malkice osećamo nelagodno. I u mirisnom smislu naravno.

Odorant...

Preuzeto sa www.cartoonstock.com


Ali ovo prelazilazi granicu mašte i granicu izdržljivosti. Čovek koji u ponedeljak dođe na posao, a smrdi cele nedelje i svake nedelje, pa sve do petka (petak postaje neizdrživ i najomraženiji dan za projekte sa njim) - postaje prepreka svima u firmi. Niko ga ne želi u svojoj okolini, a ja iz protesta u poslednje vreme ustajem kada dođe u moj boks da priča sa kolegom. Postaje toliko neizdržljivo, da ili začepim nos ili ustanem i odem.

Pitanje je - reći mu ili ne? Ukazati na ovaj problem, jer se definitivno ovome mora naći rešenje - ili okretati glavu u drugu stranu (kako od mirisa, tako i od problema). Ne mislim da je ovo problem koji lično treba da rešavam, jer za to postoje više instance. Uostalom, već se dosta ljudi žalilo kod šefice na ovaj problem, međutim on i dalje ostaje aktuelan. Čovek o kome se radi je jako pametan, iako malo arogantan, ali bitan za razvoj projekata na kojima se radi. Da li je i njoj blam da mu kaže, kao što i jeste većini nas (u poslednje vreme ga većina ljudi podjebava na ovaj račun) - ali ovakvom problemu ne treba okretati leđa. Nemoguće da je mir u kompaniji (a sumnjam da ima mira, ako ima neprijatnog mirisa širom cele firme) napravljen time što mu se ništa ne govori.

Ali pošto postaje nemoguće raditi u takvim uslovima - Jovane, smrdiš. Ako ovo čitaš, idi i okupaj se ili idi kod lekara i reši problem, molim te! Zarad dobrobiti svih nas...

Monday, May 19, 2008

Bak, godinu dana posle

Bak, godinu dana posle

Biljin i moj miljenik, Bak - čuvar vikendice i član porodice


Goxxy Flickr foto galerija

Ko se još seća onog malog štenca kojeg smo doneli iz Zemuna na vikendicu Biljinih roditelja? Odavno nisam pisao o njemu. Bio je malecki, nedorastao svom tadašnjem arhi-neprijatelju mačoru Ciletu. Smotan, skakao za svim i svačim, trudio se da se popne uz stepenice, da se "rve" sa majcom, da nas gricka svojim mlečnim zubima... A godinu dana posle... glava mu je veća nego što je bio veliki ceo kada smo ga doveli u njegovo novo boravište :D

Porastao je Bak bogami poprilično i postao pravi čuvar. Ima dubok i jak lavež, raširio se u grudima, a juče je i dobio svečano pranje posle zimskog znojenja, kako više ne bi katastrofalno smrdeo ;) Naravno, psima je taj miris u genima pa se odmah nakon kupanja čitavih pola sata valjao po travi. Ali je makar povratio sjaj dlake koju je oduvek i imao.

Biljana ga je kupala, zajedno sa svojom majkom. Pošto je po profesiji frizerka, Biljani nije bio problem da Baku pruži bogovsku masažu ispod dlake, a on jadnik mrdnuo nije dok su ga kupale. Šampon na sve strane, topla voda a jadničak nije glasa pustio. Dobro je da ga nije još i ošišala, to ne mogu ni da zamislim.

Čim su ga pustile, čistog i svetlucavog, potrčao je i uvaljao se u najbližu travu Verovatno i slika dovoljno govori... nešto tipa "Zašto si dozvolio da me okupaju?!"

Friday, May 16, 2008

Venčanje - u crkvi, opštini ili oba?

Mislim da većina Srba misle da je potrebno venčati se samo u opštini iz jednog prostog razloga - tako su nas učili od '45. do '90. Teško je pobeći od realnosti i opšteg ludila koje je u to vreme vladalo. Uostalom, da biste se osećali ipak ozvaničeni od strane Države, trebate se definitivno venčati u opštini.

Međutim, postoji alternativa - venčanje u crkvi. Po meni, tradicionalizam i ono što nam je u krvi, zajedničko i što postoji od kada postoji i hrišćanstvo kod Srba - sigurno treba da bude primarno. Ipak, i ovde je teško pobeći od činjenice da je venčanje u crkvi - in. I da je to postalo nekima pomodarstvo, da li zato što to svi rade, ili da rodbina ne pomisli drugačije, ili šta već ne.

Realnost za Biljanu i mene je to da ćemo obaviti oba venčanja. Prvo u crkvi, jer nama je to primarna stvar. Na stranu što se crkva preobrazila u delimično profitnu organizaciju pa naplaćuje svoje obrede (mislim da religija i vera u Boga nemaju veze jedno sa drugim) što mi nikako nije drago - nama je vera da će naš brak biti blagosloven bitna. Izbeći ćemo sve one gluposti koje se mogu izbeći (ipak je to obred, koji se nekako može i poboljšati) a recimo lepa stvar koju ljudi mogu da dožive na crkvenom venčanju je zvuk crkvenog hora za vreme obreda. To ćemo pokušati da ugovorimo... već mi se ta reč ugovorimo gadi, kao da pregovaramo sa privatnikom, a ne sa popom... Ono što me je takođe pokopalo je saznanje da se i u crkvi možete razvesti. To ranije nije moglo, nije trebalo ni uvesti uopšte. Sa kim si, do života si i ne venčavaj se u crkvi ako nisi 100% siguran/sigurna.

Venčanje

Copyright © www.littletuscany.co.za


Elem, da se vratim na temu - opštinsko venčanje se isto može izbeći da bude dosadno. Jako jednostavno je dogovoriti sa matičarem da dođe u salu i da vas pred svim gostima venča. Bolje je od one glupave sale u svakoj opštini, izbegavate muku cimanja rodbine i prijatelja da pešače a i sami ćete imati više vremena za ostatak najlepšeg dana. Najdosadniji deo nažalost ne može biti izbegnut, a to je ono suvoparno čitanje stihova Duška Radovića. Kao da nema nekog drugog da je napisao nešto pametno o braku, zar ne?

Sve u svemu, crkveno venčanje obavićemo jer imamo veru u Boga, a opštinsko venčanje da bismo ozvaničili naš budući brak. Naravno, imam prijatelje koji nisu venčani a imaju dece, ili koji su samo venčani u crkvi a ne i u opštini (pa kada njega zvaničnici Države pitaju da li je oženjen odgovara sa "To je jako, jaaaako škakljivo pitanje") pa ni njima a ni nama ne smeta. A što bi nama smetalo, zar ne. Funkcionalnost braka je najbitnija. Čak ni oba venčanja ne pomažu da stvorite funkcionalno od nefunkcionalnog. Ako vas neće - neće vas. Na vama je odluka.

I svima koji se venčavaju, neka je sa srećom. Ja odlazim iz momačkih u bračne vode 30. avgusta ove godine ;)

Wednesday, May 14, 2008

Akcija umesto priče?

Mislim da ste svi do sada oguglali na političke spotove, promocije, skupove, pa čak i na to da vam u vreme izbora svi stubovi i prostori predviđeni za plakate (jakako i svi oni prostori koji za to nisu namenjeni) budu kompletno i temeljno oblepljeni, a naravno da i svi bilbordi budu preplavljeni političkim porukama, floskulama, praznim obećanjima i iditskim sloganima...

Ali ovakvu bahatost, bezobrazluk do sada nisam imao prilike da vidim. I to od strane stranke koja je više nego umerena, više nego evropski orjentisana... Makar tako kažu, ali su uspeli sebe da opovrgnu, nadam se samo u Pančevu.

Akcija umesto priče, 4

Akcija umesto priče - plakati i bilbordi će biti skinuti, ali ovakav idiotizam nažalost ostaje duže vreme... dok ga neko ne obriše...


Goxxy Flickr foto galerija

Ceo grad osvanuo je u grafitima onog dela koalicije ZES-a koja je mogla samo da se nada da će osvojiti više glasova bez DS-a. Dakle, G17+, LSV i SPO su se na tako glupav, primitivan i skoči-u-svoj-stomak predstavili Pančevcima da je to sramota. Slogan "Akcija umesto priče" koji njihovi grafiti - kojima je grad ofarban crnim auto lakom - prenose, debelo oslikava ono što predstavnici ove tri stranke treba da urade.

Krpe, nitro razređivač, sve članove direktno u centar Pančeva i da trljate da se sve puši. I ceo grad da očistite od vaših baljezgarija. Prava akcija umesto vaše priče i izgovora. Muka mi je od ovakve bahatosti i šaranja našeg grada!