Monday, June 30, 2008

Vikend pun saobraćajnih nezgoda

Evo šta se dešava kada iskombinujete Zakon o bezbednosti u saobraćaju iz boga-pitaj-koje-godine, bahate i bezobrazne vozače svih kategorija, uzrasta i polova, nezainteresovanost vlasti da napokon izglasa novi zakon (koji je uzgred odavno spreman) - desi vam se da preko vikenda bude preko dve stotine saobraćajnih nezgoda.

Naravno, teško da bi neko na ovo obratio pažnju da se igrač VK Partizana, Danilo Ikodinović nije ozbiljno povredio u nezgodi i da mu život i karijera nisu u velikoj opasnosti (da me ljudi ne shvate ikako pogrešno - žao mi je čoveka i iskreno se nadam da će se oporaviti i igrati za Partizan i reprezentaciju). Verujem da bi i saobraćajna nesreća na Ibarskoj magistrali - gde je troje ljudi u jednom momentu poginulo - prošla kao i sve dnevne vesti. Sutradan bi je svi zaboravili.

A činjenica je da se ovakve stvari dešavaju svakodnevno. Dovoljno je provozati se kolima, biciklom pa i prošetati se gradom i shvatiti koliko smo kao učesnici u saobraćaju postali bahati, koliko se oglušujemo u zakon (iako je star, ne znači da gane treba poštovati) i koliko rizikujemo kako sopstvene tako i tuđe živote. I to svaki dan!

Neverovatno, zaista. Da li smo toliko maloumni da umemo da divljamo kolima u blizini škole, da pretičemo po punoj liniji, ograničenje od 60km/h (ili bilo koje drugo ograničenje) ne zarezujemo ni malo, prolazimo 'ladno i bez blama na crvenom svetlu u samom centru grada, da na skuterima prelazimo u suprotni smer kako bismo nekako obišli vozila u našoj (i samo našoj) traci, da pešačku zonu zauzimaju svi - biciklisti, skuteri, automobili, kombi vozila, da autobuse i cisterne (sa opasnim materijama, jakako) parkiramo u sred naseljenih mesta, da parkiramo vozila gde nam se ćefne smanjujući vidljivost ostalim učesnicima, da se igramo "ko je jači" ili "ko je tvrdoglaviji"... O policiji koja jurca za motorciklistima, da bi ih zaustavila i popričala sa pajtosom, koja se zabija u žbunje i "hvata" radarom prestuptnike, koja kada nemate da platite hoće makar da vam iskamči koji dinar i pita "A da ti ja pišem pojas, a?", koja umesto da bude primer ostalima bude uvek ali uvek loš uzor prolascima bez svetlosnih i zvučnih signala kroz crveno svetlo, parkira gde stigne, parkig servis koji nosi polu-trule jugiće, fiće i kečeve za sitne prestupe i čisti obod a ne centar grada umesto prave prestupnike, koji naprave gužvu pokušavajući da podignu takav automobil... ne treba ni da pričam... A da li treba da spominjem da u saobraćaju učestvuju (legalno) deca od 16 godina pa naviše? I da čim se položi za "B" kategoriju, mama i tata im kupe brz sportski (ili bili kakav) auto, da se sin može džekirati? Ili da se ćera može švrćkati, a usput i šminkati i pričati telefonom... e, to vam je multitasking...

O vožnji van grada, tj. na magistralnim putevima ne treba trošiti reči. Ibarsku redovno izbegavam, i odavno znam zašto. Trudim se da poštujem što je više propisa moguće, ali se i meni desi biser, jer - nisam ni ja cvećka, priznajem. Imam i ja svojih priča - dva meseca nakon položenog vozačkog sam udario ćaletovog keca u bankinu i to mi je bilo više nego dovoljno, sreća sam sam bio u kolima i samo sam oštetio ćaletov auto. Da mi se tako nešto opet dogodi - neću dozvoliti. Ako je do mene - nema šanse. Ako je do ikoga drugoga, onda zna se... ne znam koja budala je za drugim volanom, ali makar znam koja je za volanom mog automobila. Ako se najpre od toga krene i ako na prvom mestu sebe promenimo i razmišljamo zaštitnički i bezbedno - biće bolje. Ali slaba vajda...

A zašto? Zato što svega ovoga ne bi bilo da je na snazi novi zakon, da su kazne 5-10 puta skuplje (našem narodu pomaže samo kada se udari po džepu), da je policijska kontrola konstanta, pravedna i legitimna, da daju pozitivne primere (a ne da se sami oglušuju o zakon), da nema protekcije, podmićivanja i 'ajde-pišem-pojas situacija, da se ne dozvoli registracija tehnički neispravnih vozila... Dok se iz korena ne promenimo - ginuće nas sve više i više. Tačka.

Eh da, a po stopi smrtnosti i po broju saobraćajnih nezgoda po glavi stanovnika smo katastrofalni. Kako statistika kaže - oko pet puta smo gori od evropskih zemalja. Pored starosti, bele kuge - ovo je još jedna stvar koja će nad dokosuriti...

2 comments:

  1. Nije problem ni u zakonima ni u visini kazni - vec "samo" u sprovodjenju zakona.

    ReplyDelete
  2. Ne bih se složio, jer nije samo stvar sprovođenja zakona - ako je zakon loš (u našem slučaju zastareo i prevaziđen), njegovo sprovođenje takođe nanosi štetu.

    Problem je u mnogo toga - u starom zakonu, glupavim i zastarelim pravilima, bahatosti vozača, neefikasnom kažnjavanju prestupnika, kao i neselektivnom kažnjavanju. Problem je i u samoj saobraćajnoj policiji koja umesto da bude dobar uzor i primer, prvi krše isti zakon na koji se pozivaju i izazivaju revolt građana koji se tih pravila pridržavaju.

    Krajnje rešenje bi trebalo da bude:
    - Donošenje i SPROVOĐENJE novog zakona o saobraćaju
    - Konačno uvođenje kaznenih poena
    - Paprene kazne (ja bih recimo stavio da je nevezivanje pojasa najmanje 30-35 evra)
    - Kontrola rada policije od strane unutrašnje kontrole i samih građana
    - Učenje budućih vozača (časovi) trebali bi da traju i do godinu dana
    - Pojačavanje i žestoko pooštravanje kontrole vozila na tehničkom pregledu
    - Neselektivno kažnjavanje vozača (u smislu bogatijih ili siromašnijih vozača, tj. na osnovu kola)
    - Selektivno odstranjivanje vozača koji se ne žele povinovati novim pravilima - trajno oduzimanje vozačke dozvole
    - Revizija svih idiotski rešenih problema na putevima (ovo nije planirano zakonom, ali se običnim akcijama ministarstva infrastrukture može podržati)

    Dakle - stimulisati dobro ponašanje vozača, time što bi im se posle godinu-dve dana bez napravljenog prekršaja brisali kazneni poeni od ranije i kažnjavanje onih koji se ne mogu povinovati - dodatni časovi, ponavljanje vozačkog ispita ili kao što rekoh već - oduzimanje vozačke dozvole.

    ReplyDelete