Goxxy's personal thoughts

Zvezda Tri

2010-06-17T23:38:00.004+02:00

Ovaj kratkometražni film je još jedno staro/novo čedo ljudi iz 15MinutesPictures, ponosne i najoriginalnije filmske kuće iz ove zemlje. Realno, niste imali gde da ga pogledate ljudski (eventualno na nekom festivalu), sigurno niste ni čuli za ovaj film (osim ako ne znate nekoga u blizini Nebojše Nenadića Beat-a, studirate FDU, ili ste veliki obožavatelj Čudovišta iz Tamiša, Bad Day-a i ultimativno P.I.S.T.-a - koji ima i svoj FB Fan page!), ali pogledajte trailer i recite da ovaj 15-minutni film nije vredno odgledati?

Madafaking-jea da je vredno!!! Vredno ga je i deliti, prikazivati ljudima, pričati o tome, širiti priču, blebetati - samo da Zvezda Tri konačnu bude negde pristojno prikazana - kao Čudovište svojevremeno u Centru za Kulturu Pančeva.

Beat, organizuj neku privatnu projekciju, deli raji u DivX-u ili okači na YouTube da mogu ljudi sa uživanjem da gledaju!

Spolja gladac, iznutra jadac

2010-06-10T09:00:00.004+02:00

Prešli smo pre nekog vremena sa Colgate na Blend-a-med zubne paste i bili prilično zadovoljni. Probali i 3D White od Blend-a-meda i bili prezadovoljni. Kupili novu kutiju, i to LUXE (mo'š misliti!) da nastavimo sa "blistavo belim osmehom" i razočarali se. Ne u pastu za zube već u predstavu koju smo tom prilikom doživeli.

Otvorili kutiju (Biljana, da budem precizniji) i unutra zatekli...

...mislim, šta reći više. Platiš pastu za zube skoro 300 dinara i dobiješ Albu od 69 dinara. Prosto za ne poverovati... Only in Serbia.

Godinu dana: Omnicom vs. Gowi

2010-05-29T10:55:00.003+02:00

Posle godinu dana (dobro, godinu i dva meseca) rada u drugoj firmi mislim da sam konačno stekao pravi utisak o Omnicom-u kao firmi i da mogu da se osvrnem na svoju odluku koju sam donosio od decembra 2008. do februara 2009. kada sam Danijeli rekao da želim da napustim Gowi. Kao i da pokušam da uporedim ove dve firme u tehničkom, tehnološkom i drugom smislu.

Da li je ovo bila prava odluka?

Jeste. U svakom slučaju, za mene svakako jeste bila prava odluka. Da pokušam da objasnim. Za mene, kao dizajnera i čoveka koji voli prevashodno da radi web sajtove, da ih dizajnira i da napravi uvek nešto bolje - ovo je pravi pogodak. Dok je odnos programeri /dizajneri u Gowi-u bio poprilično u korist programera - 2 dizajnera na desetine programera (oko 5%), u Omnicom-u je drugačija stvar - 25% su dizajneri.

Takođe, iako sam se pomalo brinuo o promeni karijere, odnosno promeni radne atmosfere u vremenu početka ekonomske krize, shvatio sam da je to bio pravi pogodak i da sam došao u firmu u kojoj mogu dizajnerski više da se iskažem, u kojoj su moje profesionalne karakteristike izraženije, i u kojoj mogu da utičem na svet oko mene - pogotovo što se većina stvari dešava na domaćem tržištu. Pa se osećam kao da utičem na svet oko mene, na neki način.

Da li je bolje raditi sa strancima ili domaćim klijentima?

Škakljivo pitanje. Klijent kao klijent, može da bude zlata vredan i da stvari sa njim prođu fantastično dobro, a nekada možete se pokajati što radite na nekom projektu i da jedva čekate da se završi. Toga će uvek biti, nebitno da li je klijent englez ili srbin.

Ipak, razlika nije u klijentu, već je opet u poziciji u kojoj sam. U Gowi-u nisam imao mogućnost da utičem na klijenta i da dam svoje predloge zašto je nešto bolje, a zašto ne. U Omnicom-u, situacija je drugačija. Sa klijentom sam u kontaktu svakodnevno, mogu bolje da obrazložim svoje stavove i da dam objašnjenje zašto je recimo naš predlog bolji od onoga što on smatra za najbolje rešenje. Sa tog aspekta i iz moje perspektive, domaći klijenti su bolji.

Međutim, sa aspekta budžeta, svakako da je strani klijent bolji, pošto iako outsourcuje svoj posao u Srbiju, očekuje se i realno je da će budžet za sajt biti veći od budžeta koji odvaja domaći klijent. Međutim, to u određenim situacijama povlači i veću odgovornost od firme da isporuči kvalitetan proizvod na vreme.

Koja je firma bolja, Gowi ili Omnicom?

Mislim da je odgovor svakako jasan. Za mene makar. Iako je Gowi prevashodno outsource kompanija, koja radi za strano tržište (podsetio bih - da su dobili nagradu od SIEPA-e kao najveći izvoznik godine za 2009. u kategoriji malih i srednjih preduzeća) i sa većim timom trenutno, Omnicom je bolji izbor. Za dizajnera pogotovo. Sa aspekta šta bih voleo da radim - opet je odgovor jasan. Omnicom se bavi web produkcijom, ima sopstveni CMS i sa njim nastupa odlično na domaćem tržištu, najpre zato što je to dobar proizvod, lako adaptibilan i vrlo lako se sa njim klijentu može izaći u susret. Web dizajn i web sajtovi su moj prvi izbor, pa je samim tim moj odgovor logičan, pošto se Gowi bavi aplikativnim razvojem - web aplikacijama i razvojem određenih proizvoda za usku namenu. Opet, prevashodno za strano tržište, ali od skora i za domaće. Tu nažalost nije bilo prilike za dalji profesionalni razvoj.

Naravno, ukoliko ste u situaciji da birate - možete razmišljate objektivno koja firma je bolja, jedna ili druga. Ali osim što su ljudi odlični u obe firme, što je atmosfera super, i što načelno imaju istu oblast rada, nema dodirnih tačaka. Različiti klijenti, načelno različite oblasti delovanja i nisu jedna drugoj konkurencija. Što vam iz prethodne priče dovoljno govori - sve zavisi šta želite od svog posla - rad sa domaćim ili stranim klijentima? Web aplikacije prevashodno ili i web sajtove? Ako želite rad na sajtovima, za domaće i strane klijente, da ponekada sami utičete na stvari koje ćete videti ili koristiti u životu - Omnicom je vaš izbor.

Tom logikom sam se i ja nosio. I moram da kažem da definitivno nisam pogrešio, iako mi ponekada ljudi iz Gowi-a i dalje nedostaju ;)

Naravno, nisu ovo jedine dve firme. Ima ih još puno, ali pošto sa njima imam prilično iskustva, mogu da dam svoj sud.

22:38

2010-05-27T22:38:00.002+02:00

Vreme kada sam ponovo počeo da pišem na svom blogu. Do ovog momenta prošlo je više od godinu dana, dosta stvari se izdešavalo - što lepih, što ružnih, hvala bogu ovih drugih dosta manje, ali svakako da se puno toga ima reći.

Elem, došao je i taj trenutak - deset sati, 38 minuta uveče, kada je "Goxxy's personal thoughts" ipak morao vaskrsnuti. Zašto? Zato što nije sve u Facebook-u, zato što nije sve u sedenju za računar i besmislenom trošenju svog vremena, i zato što nije stvar u tome da se nešto što je počelo 2005. godine tako olako baci.

Stoga - 22:38, eto nama novih postova o - novom poslu, novoj firmi, novostima u porodici i kod kuće, novom automobilu, novim događajima, svakodnevnim ili onim ređim, novim odnosima sa ljudima, novim iskušenjima i izazovima i na kraju krajeva - novom Goxxy-ju. Koliko će biti zanimljiv i interesantan, ostaje tek da se vidi. I da li će i dalje imati ljude koji će ga čitati - takođe. Za početak dovoljno je i ovo.

Čitamo se uskoro...

I... ja odoh!

2009-03-13T14:54:00.006+01:00

Juče se katastrofalno smorih nakon dolaska sa posla. Razlog? Očekivanja pred poslednji dan u Gowi-u. Ipak, toliko toga imam zajedničkog sa ljudima iz firme da nije svejedno otići tek tako. Zato mi je valjda jučerašnje popodne bilo jako tmurno (na stranu meteorološke prilike) i da sam svo vreme kuntao na krevetu - kada sam za to imao priliku. Oždrao sam se kao prase za večeru, "na psihičkoj bazi" kako kaže moja keva. Da sve ne bi bilo tako crno, potrudile su se kolege na poslu...

Lepo jutro, lep doček, šala svuda oko nas, divna pauza za kafu sa društvom (verovatno poslednja ovakve vrste) a posle toga i čašćavanje u kancelarijama povodom odlaska iz firme. Dobio sam i prigodan poklon ;) Čestitke na ideji i zaista divni odgovori od kolega na moje oproštajno pismo. Zaista ni od koga nisam dobio lošu reč što me jako raduje. To dovoljno govori koliko sam se zbližio sa ljudima iz firme i da mi neki od njih zaista znače jako mnogo.

Ipak, stvar je rešena. Pakujem svoje stvari, polako. Odbrojavam minute i sređujem sve svoje sitnice koje sam od kuće doneo na posao da bi mi bilo malo ugodnije i prijatnije. Brišem gomile privatnih fotki, muzike, video fajlova skinutih sa YouTube-a, pošto će se HDD-ovi ionako preformatirati. Takođe backupujem svoje lične podatke na flash disk, a ima ih vala puno - što slika, što muzike opet... Devet godina se gomilalo sve i svašta na Chameleonu, pa posle i na Chameleonu 2.

Hvala vam svima u Gowi-u na svemu do sada. I dalje ćemo sarađivati kada to prilike dozvole. I nemojte mi zameriti ako greškom u ponedeljak dođem na posao u ove kancelarije ;) Čujemo se sledeće nedelje najpre preko Gtalka - uzdravlje!

Australijski GP se ne može dočekati!

2009-03-11T09:48:00.001+01:00

Toliki sam freak za Formulu 1 da sam od nervoze ove godine aktivno počeo da pratim i testiranja timova na stazama u Portimao-u, Jerez-u i Catalunya-i. Dakle, neverovatno! Činjenica da su pravila F1 dosta promenjena i da će se grid mnogo izmešati, dovoljno govori koliko ova sezona znači ne samo za Williams već i za sve ostale timove koji se nadaju boljim danima, većem uspehu ove sezone od prethodnih.

Testiranja su ograničena i prilično limitirana, vreme koje jedan tim može provesti u vazdušnom tunelu takođe, uvođenje KERS-a je dodatno promenilo stvari (neki timovi će možda ići bez KERS-a zbog lakšeg bolida i na taj način dobiti na brzini i upravljivosti), a još su automobili napravljeni na taj način da omoguće lakše obilaženje... mnogo toga se promenilo od prethodne sezone. Do Australijskog Grad Prix-a ostalo je nešto više od 2 nedelje, ko će to da izdrži...

Stoga je jako bitno pratiti testove i videti šta se dešava na njima. Koliko sam mogao da pratim moj omiljeni tim - tek juče su imali prvi kvar na bolidu tokom testiranja, i tome je najverovatnije uzrok kvar elektronike. Recimo samo da su Red Bull Racing, Toyota pa i Renault imali 3-4 kvara u prethodnih par testova, neki i po više kvara u jednom testu. Dakle - nadam se pozdanosti bolida FW31. Brzina je tu na duže staze, odnosno na većem broju krugova. Tim je tek počeo da testira pace bolida za kvalifikacije i nadam se da će Nico Rosberg moći da pokaže automobil u pravom svetlu danas. Testovi ipak nisu pravi pokazatelj stanja među timova. Neki od njih kriju pravo stanje, a drugi daju maksimum. Stoga recimo ne čudi što je Brawn GP (naslednik Honde Racing F1) uspeo da se na prvom testu u ponedeljak nađe u vrhu tabele.

Inače, zar FW31 ne izgleda divno... Iako mu fali malkice sponzora, zaista je zadržao atraktivnost i pored toga što su svi bolidi poružneli u odnosu na prošlosezonske.

Inače koliki sam fanatik dovoljno govori činjenica da sam danas obukao AT&T Williams team shirt koju sam pre par meseci kupio u Londonu. Čisto da iskažem svoju podršku timu ;)

Još dve nedelje

2009-03-02T13:36:00.003+01:00

Osećam se prilično neiskorišćeno na trenutnom poslu. Uzrok tome ne bi trebao (ne bi smeo) da bude moj prelazak u drugu firmu, već jednostavno - takvo je stanje kakvo je. Posla je za dizajnere uvek bilo čas nimalo - čas i previše. Oscilirali smo u tolikim količinama da jedan dan nemamo ni piksel da nacrtamo, ni karakter koda da otkucamo... a drugi dan se isforsiramo u tolikoj količini da nam teško padne i taj i sutrašnji dan. Jednostavno, takav je posao kada ste dizajner u firmi koja se bavi uglavnom web aplikacijama a mnogo manje web dizajnom i web sajtovima. Osuđeni ste da će kreativni posao biti slab, da će inventivnost UI-a pasti u senku programiranja i da će lepota uvek pokleknuti pred brzinom, funkcionalnošću i security-u. Dakle - to vam je činjenično stanje.

Ipak, ovo može da bude više nego dobro za mene, kada malo bolje razmislim. U ovakvim momentima uvek sam nalazio inspiracije i mnoštvo novih dizajn ideja. I sve su se one lagano akumulirale i uvek je došao momenat kada se ta akumulirana idejnost, opuštenost i neki korak napred koji ste uvek držali u sebi moglo iskoristiti na maksimalno moguć način. Sećam se da sam jedne od najinventivnij rešenja uspevao da iskoristim na taj način i da su takvi sajtovi osvajali i klijente i ljude oko mene... činili me ponosnim pred svima, što je najbitnije pred samim sobom. Te sajtove sam uvek bio rad pogledati i nikad ih se nisam stideo. Jednostavno, pravi portfolio materijal, ono što želite svima da pokažete.

Jedina mana je što vreme sada jako sporo teče... I što će ove dve nedelje proći sporo kao dva meseca. Ipak, ideje samo nadolaze, akumuliraju se i kad-tad će ta pozitivna energija i mnoštvo ideja doći do izražaja i forme. Jedva čekam priliku za tako nešto!

Srpska dizajnerska posla

2009-02-18T08:47:00.007+01:00

Čitam ujutru Blic (bolje reći, pogledam Blic strip, pa ako ima nešto interesantno - prolistam i online izdanje) i naletim na jednu priču o maskoti Univerzijade koja se ove godine uzgred održava u Beogradu i njene nesuđene maskote - vrapca Živka. I ne mogu da verujem koliko je Srbija užasna zemlja za svoj narod i talentovane ljude a plodno tle za malverzacije i lopovluk. Ko još nije pročitao članak u Blicu - evo ja ću ga ukratko uvesti u priču i objasniti o čemu se radi...

Održava se Univerzijada i naravno, treba osmisliti maskotu. Odabran čovek za to (naravno, na klasičan srpski način - bez konkursa), on osmislio maskotu i bio je isplaćen za to. E, sada se tu javlja kvaka - koliko sam razumeo, organizator je podrazumevao da su isplatom autora, autorska prava prešla sa autora na preduzeće koje organizuje Univerzijadu. E, pa nije tačno. Dok se ne potpiše autorski ugovor i dok se na taj način autorska prava ne prebace na drugog, autorska prava pripadaju samom autoru. Znam ovo zato što sam za neke svoje freelance radove potpisivao autorski ugovor i ili prebacivao sva prava na drugoga na neko vreme ili ih se kompletno odrekao ako mi je to išlo u prilog i ako mi je to bilo isplaćeno. Dakle, kratko i jasno - organizator Univerzijade je ukrao logotip i maskotu, i ako ne potpišu ugovor neka ih čovek tuži i dobije spor. Simple as that!

Da ne ulazim u priču koji je logotip lepši (iskreno, ne volim prevelike karikature i meni lično je za nijansu lepša digitalna varijanta, tj. nova maskota), ukusi su različiti - ali da li je nekome jasno da je autor - autor i nema tu više o čemu da se priča. Da ne ulazim previše ni u svote koje su isplaćene za ovaj posao (čoveku je upala sekira u med - za jedan logotip skoro 2.000.000 dinara, tj. oko 22.000 erva!). Ako je organizator mislio da može bez ikakvog zvaničnog dokumenta da prisvoji i maskotu i logotip - vara se. Bez potpisivanja autorskog ugovora, ništa od toga. Doduše, zna se da je u Srbiji voditi rat sa nekim ko ima veze i vezice automatski osuđen na propast. Ja sam apsolutno na strani Ranka Savčića (priča o Univerzijadi, maskoti i održavanju u Zrenjaninu na Zrenjaninskom sajtu) i želim da uspe da se izbori za svoju stvar i pokaže i dokaže da dizajn nije nešto što se može krasti kada se kome ćefne!!!

Lično sam se opekao na to dva puta, verovali ili ne. Prvi put sam se zakleo da sa čovekom više ni reč neću da prozborim, a drugi put mi je to odrađeno iza leđa od strane koleginice i tadašnje prijateljice sa posla (iako ne svojom voljom, već nalogom gazde). Radi se o logotipima i imenima festivala digitalne umetnosti koje sam lično osmislio - Arttech i Xpose. Prvi i dalje postoji, ime je pokradeno samo tako - pod izgovorom da sam ja to uradio na poslu - za moju firmu tada čak, a ne za one koji se i danas diče tim festivalom i tim imenom, jedino su logotip promenili (na gore). Za drugi Arttech festival kolega sa posla se malo poigrao sa mojim rešenjem, zadržavši osnovnu formu. Xpose festival je propao posle prvog održavanja - nije bilo ekonomskog smisla da se takmiče sa Arttech-om, i sada autorska prava glase na ime vlasnika firme :) Jbg, ko šiša autora, koleginica dobila nalog da registruje i ime i znak u Zavodu za zaštitu autorskih prava - i sada je "autor" toga eto - gazda. Sa ovim drugim sam se pomirio, zato što se ne koristi pa mi i nije tako teško palo...

Eto, čisto da se vidi da primera i slučajeva za ovo ima mnogo...

Vreme je za promene

2009-02-06T22:28:00.005+01:00

Ko me malo bolje poznaje, zna da radim u pančevačkoj firmi Gowi, koja je jedna od većih firmi koja sarađuje sa inostranim firmama i koja je offsourcing izbor više firmi iz Velike Britanije. Takođe, većina vas zna da je Gowi jedna od ćerki firmi kompanije Božić i sinovi, koja se u poslednje vreme totalno preorjentisala sa trgovine hardware-om po čemu je postala naveliko poznata, na reciklažu hardware-a (preko BIS Recyclinga) ali prevashodno i najviše na delovanje na Britanskom tržištu preko više puta pomenutog Gowi-ja.

Uz te firme - Gowi, ali svakako i uz Božić i sinove skupljao sam znanje, učio, davao svoj maksimum i napredovao do pozicije Head of Design gde sam bio i srećan i ponosan onim što radim i što sam postigao. Najviše i zbog toga što je firma iz Pančeva u svemu tome uspela, gde nemamo nikakvu valjanu konkurenciju i gde smo uspeli da pridobijemo izuzetne klijente iz UK i dosta iz Srbije. Uostalom, svi koji su želeli su mogli da prate moj profesionalni napredak preko profila na Linkedin.

Doduše, zbog kompletne preorjentacije sa dizajna i produkcije web sajtova na web aplikacije u poslednjih par godina došlo je do trenutka kada se fokus sa web dizajna lagano prebacivao na UI, aplikativni interface, a samim tim se i moj fokus prebacivao sa dizajna i pravljenja mockupa (tj. onoga što zaista volim da radim i u čemu svom svojom dušom u potpunosti uživam) na HTML i CSS, tj. slicing - što je svakako neophodnost posla, ali ne i nešto što se nije moglo izbeći raslojavanjem posla na Web Dizajnera i Front-end Developera.

Ipak, došlo je vreme za promene na bolje, svakako. Ovo je moj prvi posao, u kojem sam od 2000 do 2009. godine napredovao do maksimuma i na kojem sam uspeo da stvorim izuzetna prijateljstva i poznanstva, gde pored mene rade i moj stariji brat, mnogo prijatelja i poznanika iz privatnog života. Kada dobro razmislim, mogu da kažem da je zaista bilo izuzetno malo ljudi "sa kojima se nije moglo" a mnogo, mnogo više sa kojima sam sa uživanjem radio i sa kojima sam delio svo svoje znanje i sa kojima sam se ispomagao kada god je bilo stani-pani.

Za mesec i po dana počeću sa radom u kompaniji Omnicom, jednom od tri najsnažnije kompanije na domaćem tržištu čiji rad slučajno znam još od vremena kada smo osnivali DesignersNetwork, na poziciji koja će mi otvoriti nove horizonte i dozvoliti da svoj talenat na najbolji mogući način iskoristim i unapredim. Vreme je za novu stranicu u knjizi života, poglavlje "posao"...

Svima u Gowi-ju želim da budu još uspešniji i još profitabilniji. Svima u Omnicomu da budu trpeljivi na moj izuzetno jak i bučan glas i da me tolerišu po tom pitanju ;) Drugari iz Gowi-ja, viđamo se još mesec i po dana, a svakako na kafici ako nađemo vremena (pogotovo BG kolege)! ;)

Ps. Nakon svega iznesenog, osećam se pomalo kao Barack Obama, odnosno kao njegov PR tim :D

Pripreme za F1 sezonu 2009.

2009-01-20T15:40:00.001+01:00

Kao i prošle godine, tako se i ove stvara veliki hype zbog nove sezone Formule 1 koja počinje za nešto više od dva meseca od danas. Od prošle nedelje, pa do danas šest timova predstavilo je svoje bolide za ovu sezonu i moram priznati da su više nego neočekivano drugačiji od prošlogodišnjih. Razlog tome je očigledan - velika promena u propisima F1, koji se najviše odnose na aerodinamiku, uklanjanje mnogo aerodinamičkih dodataka (zakrilca, wingleta i tome slično), proširenja prednjih stabilizatora, a skraćenja i povišenja zadnjih, zatim uvođenje KERS-a, povratak slick guma...

Zaista je mnogo noviteta, a samim tim novi bolidi deluju kao potpuna revolucija - umesto evolucije kako je bilo prethodnih godina. Takođe, mnogo su ružniji... ali stvarno, kada se pogleda šta i kako - izuzetno deluju neobično i nismo naviknuti na to da ih gledamo tako neproporcionalne. Ipak, ako već svi govore da će biti više preticanja, da će trke biti interesantnije, onda u redu - podnećemo tu "žrtvu". Pa, krenimo redom od prvog do šestog tima koji su predstavili svoje automobile.

Ferrari F60

Kao i prošle godine, tako je i ove Ferrari prvi koji je predstavio svoj bolid za 2009. godinu, F60. U pitanju je u potpunosti novi koncept automobila diktiran novim "pravilima igre" u Formuli 1. Ono što je svakako interesantno je da je F60 vrlo brzo nakon svog predstavljanja i testiranja na stazi Mugello primio razne optužbe od strane drugih timova za neregularnost - ponajviše za zadnji deo automobila i izduvne cevi.

Ipak, ono što je evidentno je da će Ferrari skoro sigurno implementirati KERS sistem u svoj automobil i da ovaj tim ekonomska kriza ne pogađa ponajviše. Vidi se i dalje najveći broj sponzora i auto nije po "šarenilu" puno različit od F2008.

Toyota TF 109

Toyota je svoj auto predstavila u blockbuster filmu, koji su mogli da vide svi posetioci sajta www.tf109-premiere.com. Ono što je karakteristično za sve automobile za 2009. važi svakako i za TF-109, ali čudi dosta drugačiji "nos" od Ferrari-ja . Svakako, odmah nakon prvih testiranja na stazi Algarve Motor Park su učinjene prve prepravke i dorađen je prednji stabilizator i dodat "shark fin" poklopac motora.

Toyota dosta očekuje od svog automobila u 2009. Svakako da se nastavi pozitivan trend koji su Trulli i Glock imali u 2008. ali napokon i željno očekivana prva pobeda. Videćemo da li će se to i ostvariti, ali je sigurno da će se vozači truditi da to ostvare. Ni u ovom timu se ne oseća preterano svetska ekonomska kriza, skoro svi sponzori su i dalje tu.

McLaren MP4-24

A koga ćete najviše i najželjnije očekivati da predstavi svoj automobil, ako ne tim za koji vozi svetski šampion - McLaren Mercedes? U petak, 16. januara ovaj tim je predstavio svoj novi bolid koji je iako različit od prethodnika, i dalje atraktivan i lep na oko. Kao što se kaže u F1 - ako je bolid lep, trebao bi da bude i brz. Da li će se to pokazati, videćemo ali je sasvim sigurno da šampion Lewis Hamilton i njegov kolega Heikki Kovalainen očekuju samo najbolje od svog tima.

Moram priznati da MP4-24 nije uopšte loš i da nije ružan, iako bi se to moglo očekivati zbog propisa. Možda malčice kvrgav nos bolida iz profila, za razliku od Ferrari F60 koji ima "ajkulast" nos. Jedva čekamo prava testiranja da vidimo rezultate ovog automobila.

Williams FW31

Tim kojeg sam jedva dočekao da predstavi svoj novi auto svakako je Williams. Posle velikih iščekivanja u 2008. godini i pravog "reality check"-a koji me je dočekao tokom godine - padom sa 4. na 8. mesto u konkurenciji konstruktora, nema više preteranih očekivanja za ovu godinu. A time ni prevelike pompe kao kod svojih konkurenata. Williams je svoj auto FW31 predstavio na stazi Algrave Motor Park samo tako što su ga izgurali iz garaže i tako što mu je prišao test vozač Nico Hulkenberg. Nikakva pompa, ništa specijalno.

Evidentno je i smanjenje budžeta u Williams timu, iako nije škodljivo, pošto su obezbeđeni budžeti za 2009. i 2010. godinu prevashodno zahvaljujući firmi Philips. Nema Lenovo sponzora, RBS (Royal Bank of Scotland) je zbog velikih turbulencija na ekonomskom tržištu smanjio svoje finansijsko učešće u timu. Stoga i ovaj "winter livery" do prve trke u Australiji kada se očekuje konačan izgled automobila. Bolid inače izgleda jako skladno i lepo, čini mi se da ima dosta potencijala.

Williams očekuje svoju šansu u velikoj promeni pravila za 2009. Ja se iskreno nadam da će u tome uspeti, pošto sam se uželeo podijuma i pobeda za moj omiljeni tim...

Renault R29

McDonalds Renault F1 Team ;) Najružniji bolid do sada predstavljen definitivno je Renaultov R29, predstavljen na istoj stazi istog dana kada i Williams FW31, samo uz malčice više pompe. Nikako mi neće biti jasni taj nos, te boje koje kao da se neko dete igralo crtajući... sve u svemu poprilično razočaravajuće... Ipak, tu je i dalje dosta sponzora i čini mi se da ING iako pogođen krizom nije voljan da odustane od aranžmana sa Renault-om.

Istinu za volju, Alonso i Piquet mnogo očekuju od R29. Da li će se to pokazati kao opravdano... videćemo. Meni nekako deluje nelogično da automobil sa blokom na nosu bude brz ;)

BMW Sauber F1.09

BMW Sauber je danas predstavio svoj automobil za ovu sezonu, F1.09 na stazi u Valensiji. Ono što je evidentno i što se vidi na prvi pogled je kako sličnost sa Williams FW31 u pogledu nosa, bokova i zadnjeg dela automobila - tako i odsustvo par poprilično jakih sponzora. Nema Dell-a, Intel-a, Credit Suisse reklama... I dalje su tu drugi sponzori, ali je neverovatno da je Credit Suisse napustio BMW tim.

Kuibica i Heidfield kao i svi čekaju svoju priliku sa F1.09. Zasigurno je da će BMW koristiti KERS sistem i ovaj tim je najuporniji po pitanju ovoga. Da li će im se to isplatiti ili obiti po glavi - videćemo u martu.

Jedino što je ostalo manje-više nepromenjeno je sastav timova za ovu godinu. Izuzev Toro Rosso-a i Honde (koja se uzgred povukla iz F1 i dala svoj tim na prodaju), svi ostali su poznati. Evo grida za ovu godinu:

McLaren Mercedes
1 Lewis Hamilton (GB)
2 Heikki Kovalainen (FIN)

Ferrari
3 Kimi Raikkonen (FIN)
4 Felipe Mass (BR)

BMW Sauber
5 Robert Kubica (PL)
6 Nick Heidfeld (D)

Renault
7 Fernando Alonso (E)
8 Nelsinho Piquet (BR)

Toyota
9 Jarno Trulli (I)
10 Timo Glock (D)

Torro Rosso
11 Sebastien Buemi (CH)
12 nije potvrđeno

Red Bull
14 Mark Webber (AUS)
15 Sebastian Vettel (D)

Williams
16 Nico Rosberg (D)
17 Kazuki Nakajima (J)

Honda
18 nije potvrđeno
19 nije potvrđeno

Force India
20 Adrian Sutil (D)
21 Giancarlo Fisichella (I)

Hvala lepo, dođite za koji mesec

2009-01-16T08:50:00.003+01:00

Bahatost, beozobrazluk, neorganizovanost i šta još god želite da nakačite Vladi u Srbiji, lokalnoj vlasti i ljudima koji tamo rate (koja god vlast bila u pitanju) - možete to uraditi više nego opravdano. Sve što pomislite o državnim službama, državnim činovnicima, državnim šalterima - skoro pa da može da bude apsolutno opravdano i potpuno tačno. Da počnemo? Lenji, bezobrazni, vulgarni, neobučeni, nepristojni... dalje mi ništa ne pada na pamet koliko sam iznerviran...

O tome ne treba trošiti previše reči, tako je kako je. Narod u Srbiji je navikao da ga tretiraju kao stoku i tako će i biti dokle je sveta i veka. Slučaj koji se skoro nama pojavio bio je svakako povodom potrebe da Biljana konačno promeni prezime, nakon što smo se prošle godine venčali. Imajući u vidu da je prošle godine bila ludnica zbog novih ličnih karata i pasoša, nije bilo druge nego da malo odložimo u nadi da će jagma splasnuti i da će se stvari malo bolje organizovati.

Ne lezi vraže! Danas odvezem Bilju u SUP da vidi oko predavanja dokumenata i zakazivanja. Verovali smo da se to sve može uraditi istog dana: ujutru zakažeš, dobiješ termin i tog istog dana popodne u zakazanom terminu uradiš šta treba. Onda čekaš nove dokumente, boga pitaj do kada. Međutim...

Situacija je još gora, koliko god to bilo neverovatno! Biljana došla na red, pitali je za ime i prezime i rekli sledeće:

Dođite 3.3.2009. da biste predali dokumenta za promenu lične karte.

?!?!?!?! Trećeg marta?!? Jel' ovde neko lud? Zbunjen? Glup? Da dođe za skoro dva meseca da bi samo predala dokumenta za promenu lične karte i pasoša?! Da li je to normalno??? Da li je ovo način na koji se organizuje rad vladinih i lokalnih službi - u korist same službe, a na štetu građana. Setite se samo redova ispred SUP-a prošle godine u Novom Sadu povodom novih LK i pasoša. Ni ovde ne cvetaju ruže, verujte...

Najveći crnjak u svemu je da utorkom i četvrtkom službe SUP-a u Pančevu rade duže sa strankama da bi mogle da isprate obim posla. Koji obim posla pitam? Koji obim, kada ono što se sada zakazuje rade u martu, a utorkom i četvrtkom popodne ljudi uopšte i nema - lično sam bio da se uverim kada sam trebao da menjam mesto prebivališta. Nikoga od stranaka - sve su razbežali prepodne ili poodlagali za naredne mesece, a od radnika - usamljena žena za šalterom i niko više!

Da li je to normalno? Naravno da nije. Da li je to dostojno čoveka? Naravno da nije. Da li je to iživljavanje nad građanima? Svakako da jeste. Ali da ne zaboravimo, ovo je Srbija - zemlja za plakanje kada su u pitanju SVE Vladine službe: počevši od SUP-a, opštinskih službi, bolnica, lekara, policije, pa na kraju i same Vlade i onih koji se bore za jebeno mesto u parlamentu da bi svoje dupe grejali i drali narod, trpajući te pare sebi u džep.

Svi su oni super, mi smo svi stoka. Viša i niža rasa. Zato se i iživljavaju ovako nad nama.

Dvajes'devet prijatelja za nekoliko sati

2009-01-12T09:20:00.007+01:00

Ne, nisam bio na nekom okupljanju gde mogu da upoznam super-interesantne ljude.

Ne, nisam bio u društvu koje je toliko zainteresovano za mene da jednostavno svi žele da me upoznaju.

Uostalom, nisam ja ni toliko interesantan da se svi mogu tako "instant" sprijateljiti sa mnom. U čemu je fazon?

Facebook, proklet bio. Naravno, mora da postoji caka i objašnjenje zašto sam odjednom na servisu kojeg sam izbegavao i bežao kao đavo od krsta. Ima, svakako. Jednostavno, znajući koliko ljudi se navuklo na to (a nisu online 24/7) i koliko vremena provedu na Facebook-u (čitaj: straće) sumnjao sam u to da ja mogu da budem imun ako se prijavim na to. Stoga se nisam ni prijavljivao - izbegavao sam maksimalno tu reč i taj link i kada god je neko spominjao Facebook, zaklinjao sam se da me tamo neće videti. Uostalom, koji će mi to kada me ima na Linkedin-u, Flickr-u, YouTube-u, Cardomain-u, Blogger-u, a imam i sopstveni sajt (godinama ne updateovani). Ima li stvarno potrebe? Da li može neko da me ne pronađe - pored silnih linkova i sajtova gde otvoreno stoji moje ime i da li je zaista preko potrebno imati i Facebook nalog???

Slika na profilu, preznojavam se zbog same činjenice da sam na Facebook-u!

Odgovor je: nije potrebno. Jer svi ti online prijatelji su ustvari: rodbina, kolege, drugari iz srednje, osnovne, sa faksa, ljudi koje lično znaš od negde... Pravi prijatelji - retkost. Dakle, još jedan servis koji će učiniti da vaš život postavite potpuno online. Nema potrebe da ga segmentirate na više mesta (kao što sam ja) već stavite sve lepo na jedno mesto i živite taj online život na jednom mestu - online. E, neću vala!

Neću vreme da gubim online na Facebook-u. Imam i previše obaveza, i previše sajtova, i previše servisa gde me ima, Facebook će samo biti još jedan od segmenta. Neće biti centrala i ne može da bude centrala. Ima i razloga za to - to je da sav postavljeni sadržaj postaje dostupan svima za distribuciju (recimo video, slike i ostalo) i da copyright ostavljate Facebook-u. Verovali ili ne, tako je. Uostalom, dovoljno je reći da od sinoćnjeg prijavljivanja do jutros - stiglo mi je 30-ak emailova sa raznoraznim potvrdama i boga pita čega... Šta li će tek biti kada krene spam???

Ipak, ima i nekih dobrih stvari taj Facebook. Pored svog pljuvanja i svih negativnih stvari koje jakako idu na nerve, postoji pozitiva. Postoji grupa Ratkovići gde su se stacionirali skoro sva mlađa rodbina iz Pančeva (sa tendencijom porasta i van Pančeva), povezao sam se sa prijateljima koje godinama nisam video ni čuo (a nemam ni njihov telefon, mail, preselili su se i slično). Sigurno je da ima još ljudi koji bih mogao da znam, grupa koje bi me zainteresovale, ali to je mala korist - a mana ima puno, već sam ih naveo. I samo sam zagrebao površinu, stvar je tek počela da se razvija... Ostaje samo da se pokušam distancirati na najbolji mogući način a to je da ne posećujem taj servis toliko često koliko sam navikao sa drugim servisima. Mislim da nema potrebe.

Ps. Broj prijatelja se sa 29 povećao na 34 od kada sam počeo da pišem ovaj post, pa sad vi vidite kako se to razmnožava! Damn!!!

Nova godina 2009

2009-01-04T17:06:00.006+01:00

E, pa neka vam je srećna! Berićetna, sa puno para (elem trebaće vam zbog svetske ekonomske krize), sa puno uspeha na emotivnom i poslovnom planu, puno zdravlja, sreće - ma, šta god zaželeli, neka vam se ispuni. Samo, nemojte biti neskromni... Možda vam se obije o glavu... Svakako da je prethodna 2008. bila puna uspona i padova, kako u svetu, tako i u Srbiji, ali kakva je bila vama? Kakva je bila meni i kako je proslavih?

Što se Biljane i mene tiče, 2008. je bila odlučujuća godina. Tačno dan kada su se održavale kvalifikacije za V.N. Australije sam se ja uselio u novi stan, a dan posle i Biljana. Prošle godine smo po prvi put uradili ponešto u našem stanu - recimo proslavili moj rođendan, okupili društvo kada god smo želeli i skoro završili ceo stan... naravno, opet smo nešto uradili i na Sputniku, kao što je konačno sređivanje pragova, farbanje istih, poliranje i slično. I ove godine smo kao i prošle otišli u Bosnu i posetili Biljine rođake, a u povratku i moje stričeve iz Kragujevca.

Ipak, ono što je najznačajnije je da smo se ove godine i večnali. 30.08.2008, iliti kako ja to volim da kažem: trihiljadeosam-dvehiljadeosam. Da je to značajno jeste, pošto se niko do našeg venčanja nije venčao a onda - bum - čak pet venčanja do kraja godine nakon našeg :) I na svakom smo bili, naravno, nije se nijedno venčanje moglo propustiti ;)

Biljana i ja u Plavoj dami, na početku slavlja

Goxxy Flickr foto galerija

Za novu godinu smo otišli sa Borkom i Brankom u "Plavu Damu" u Deliblatskoj peščari. Zaista, jedino što može da primiriše ovom provodu bila je Srpska Nova godina koju smo sa Kumom proveli u kafiću Bell na odličnoj partiji karaoka. I pevali kao ludi. Dakle, ne sećam se kada sam pevao celo veče, ostao budan do 3:30 ujutru i popio tri bokalčeta pelinkovca pošteno se nacvrcajući. Nisam se napio, ali je bilo teško sutradan kada me je ipak stigla glavobolja... Sve u svemu, zaista smo se super proveli i ovaj događaj je jedan od retkih ;) Na kraju krajeva, nije svaki dan kada sa Lajkom ne mogu po snegu da se popnem letnjim gumama na brdo prema Borkovoj kući :D Ostatak highlight-a doći će za par dana, kao i svake godine.

E, a svima vama - ponovo da poželim srećnu novu 2009. i da pregrmite sve nadolazeće loše događaje, a da one lepe pamtite i čuvate do kraja života. Uzdravlje!

Pauza, predugačka pauza

2008-12-31T08:23:00.003+01:00

Sećam se komentara kolege sa posla koji zaista čita ovaj moj šturi blog od početka decembra...

Što ne pišeš više na blogu? Kolegama iz Beograda je žao što si se "ućutao"

...ili nešto slično, u svakom slučaju - suština je ista: nisam pisao još od septembra. Poprilično dugo. Uostalom, toliko stvari se izdešavalo a ja nisam imao vremena da pišem, da sezonski redizajniram blog, da bilo šta uradim na ovom mom mestu na netu na kojem volim da ispoljim sopstvenu frustraciju ;)

Neću vas sada daviti svim i svačim i pokušati da izbacim statistiku o tome šta se dešavalo na blogu (o tome u januaru), da vas uključim u to šta se u mom životu izdešavalo - neću odjednom da guram gomilu informacija... jednostavno, ako nisam imao vremena, nisam. I neka se na tom završi. Za kraj godine imaćete samo jedan kratak i brz redizajn i jedan brz i kratak post ;) Već imam na umu šta bi i kako moglo...

Ajd uzdravlje, redizajn se mora radit'!

Posle ženidbe, zasluženi odmor

2008-09-08T15:22:00.005+02:00

Posle više nego podnošljive svadbe (nikako da se nakanim za ovih nedelju dana da napišem nešto na tu temu, pa odlučih ni da ne pišem) koja je istinu za volju prošla fantastično dobro, brzo, lako i bez većih problema... došlo je napokon vreme za pravi odmor. Ukratko i o jednom i o drugom...

Daklem... venčanje i svadba. Prvo više nego dobro, zaista. Ko bi rekao da ja - obožavalac techno, trance i house muzike - mogu da se zabavljam slušajući pesme tipa:

Ja sam majstor bata
Imam tri zanata
Četvrti je dio mene
Volim lepe žene

Iskreno... ja ne bih tako nešto očekivao od sebe, svakako. Par puta mi je padalo na pamet da ponesem slušalice za moj telefon i da ću slušati ono što ja želim. Ipak i pored takve sulude ideje da anuliram zvučne talase koje kao ne podnosim (a podnosio sam ih odlično na dan svadbe) - fenomenalno sam se proveo. Vreme je prosto letelo, uživao sam u svakom momentu sa svojim prijateljima, kolegama, svojom i Biljinom rodbinom... sa svim onim ljudima koji mi znače i koji život čine, oplemenjuju ga i bogate. O svojoj mladi, odnosno o gospođi Ratković da ne pričam. Biljana je bila predivna i preslatka što možete i videti u galeriji koju sam danima postavljao na internet :D Prvi pogled na nju u venčanici prilikom preuzimanja mlade ostavio me je bez daha...

Biljana pozira u cveću

Goxxy Flickr foto galerija

Drugi deo priče - odmor. Više nego zasluženi i više nego jedva dočekan. Kada se samo setim da me sledećeg vikenda nakon dolaska iz Turske čeka let za Englesku... dođe mi da se momentalno smorim... Ionako jedva čekam sutrašnji let za Bodrum ili Izmir i onda busom od aerodroma sat i po do našeh četvorozvezdičnog hotela Arora. Ako nešto moramo sebi da priuštimo to je definitivno valjani medeni mesec na moru, let avionom i provod kakav odavno nismo doživeli. Pravi i istinski odmor... napokon...

I kratak update povodom crkavanja Samsung 960 BF monitora - čekam povraćaj novca, kada god to bude bilo. Izem ti i PC Centar i Kimtec, kada se dve firme premlaćuju preko mojih leđa pokušavajući da mi uvale alternativne monitore koji su duplo lošiji i jeftiniji od tog 960BF kojeg sam svojevremeno kupio. U međuvremenu se baškarim na novom Samsung SyncMaster 2253 BW dvadesetdvoinčnom monitoru! Ih bre, prostora koliko god voliš! Alatke u Photoshopu mogu konačno da raširim koliko mi duša ište!

Pa, vidimo se 19. septembra, kada se vratimo sa odmora! Ostajte mi svi zdravi i veseli!

Za BG kolege

2008-09-01T13:00:00.002+02:00

Posluženje za kolege u Pančevačkoj kancelariji

Pošto ne stigosmo u BG da častimo, evo slika dela posluženja da malkice zabalave! :P

Gotovo je... Oženili me...

2008-08-30T20:17:00.006+02:00

Mlada igra kolo sa gostima, dok mladoženja bloguje!

Jbg, šta reći osim 'another one bites the dust'! ;) Javljam se kasnije sa pravim slikama, čim ih budem dobio.

Još jedan dan...

2008-08-29T21:34:00.005+02:00

Mislim da možete a očekujete da ću biti jedan od retkih koji će blogovati sa sopstvenog venčanja :D Doduše, iako ne koristim Twitter, koji bi za takvu priliku bio k'o poručen, poslužiće i Blogger. Samo za par sitnica koje budem želeo da objavim. O tom - potom.

Za sada, poslužiće i par sličica koje sam večeras uslikao u sali gde će biti celokupno slavlje. Do sutra... uživajte. Uživaćemo i mi, svakako... ja jedino ne toliko u muzici koliko bih želeo :D

Restoran se polako dekoriše

Goxxy Flickr foto galerija

Osnovne potrepštine: odelo, cipele, zastava... eh, da - i burme!

Goxxy Flickr foto galerija

It's the final coutdown

2008-08-27T09:49:00.004+02:00

Evo, kako se bliži dan "D", tako stvari lagano dolaze na svoje mesto. Početkom ove nedelje dobili smo napokon potvrdu da će se svaba održati na dogovorenom mestu (mesto ću javno prozvati odmah nakon venčanja), tako da smo makar tu... pa, najglavniju stvar rešili. Oni koji su me pokušali utešiti u momentima najveće nervoze, bili su ipak u pravu. Ispašće to sve kako treba.

Ono što se izdešavalo tokom prošle nedelje bilo je ravno katastrofi, a ove nedelje rešavale su se sve sitnice kojih ima pun kufer. Btw, i dalje se rešavaju. Toga ima toliko, da prevazilazi naše mogućnosti i ne možemo se valjano odmoriti. Biljana je jutros po prvi put posle Boga-pitaj-koliko-dana normalno zaspala i ustala kako treba, ali sam zato ja ustao kao zgužvana vreća. Užasno. A do subote treba još dosta toga srediti - fotografa, cveće, salu... Sve su to sitnice koje će sigurno biti dogovorene ok i kako treba.

Najzabrinjavajuća je činjenica da mi se alergija pojačala od prošle nedelje. Pogotovo tokom vikenda, iako sam imao jednodnevno olakšanje u vidu kiše koja je smanjila koncentraciju polena u vazduhu. Pošto zaista ne želim da doživim da za vreme venčanja u crkvi ili u samoj sali kijem kao blesav, moraću da se narednih par dana kljukam Pressing-om, a bogami i Olynth-om ako zatreba. Iako pokušavam da ove godine smanjim korišćenje lekova, nemam drugog izbora. Jednostavno, da bi sve bilo normalno, mladoženja će morati da proguta po jednu pilulu u četvrtak, petak a bogami (i naročito) u subotu, kada je sudbonosni dan. Ja se samo nadam da malkice šampanjca nakon venčanja i mladine torte neće učiniti da se zateturam i pandrknem po podu kao neka klada. Ionako ću celo veče cirkati sokiće i kiseljake...

Odbrojavanje je počelo od prošle subote. Ostaje još tri dana do venčanja... Od nervoze još uvek ni traga ni glasa. K'o da se ni ne ženim, već kao da organizujem jednu komplikovanu žurku :D

Umalo upropaštena svadba

2008-08-20T07:43:00.006+02:00

Ustvari, naslobi bi trebao da bude "Umalo upropaštena svadba - ne zna se još", ali 'ajde... videćemo... O čemu se zapravo radi...

Čovek bi pomislio da prilikom organizovanja nekog venčanja (u ovom slučaju - sopstvenog) najviše problema bi vam pravilo i najviše vremena oduzelo one male sitnice tipa: fotograf, muzika, dogovaranje, kićenje sale, kićenje svatova, mladina torta... gomila dogovaranja sa svim ljudima koje po prvi put vidite i ne znate šta da očekujete od njih jer nemate prethodna iskustva sa njima. I bili biste u pravu. Očekivali biste da veliku količinu vremena morate da potrošite na pravljenje pozivnica i pozivanje samih gostiju, kućne posete bliskim rođacima i odlazak do stričeva, kumova, braće i sestara kako biste ih lično pozvali. I ovde biste bili u pravu.

Ali, da li biste bili u pravu kada biste pomislili da će najviše problema da vam pričinjavam najosnovnija stavka u organizaciji svadbe, i to nedelju i po dana pre same svadbe - odnosno sala gde će se venčanje održati? U mom slučaju - bili biste u pravu, jer to se upravo i desilo. Još početkom maja avansirali smo pola para za salu, platili i bili sigurni da smo tu stvar rešili (u istoj sali je održano venčanje mog starijeg brata - pa je sala ustvari bila jedna od retkih stvari sa kojom smo imali izuzetno pozitivnog iskustva). E, pa koji andrak se dogodio?

Radnici stupili u štrajk i koriste nas kao ucenjivački potencijal da bi došli do plate koja kasni jedan mesec. Objekat je u privatnom vlasništvu i takve turbulencije su više nego očekivane prilikom preuzimanja firme od strane privatnika. Dogovor koji su napravili sa upravom - da rade sve ugovorene svadbe - prekršili su. Traže pare, inače smo ga mi za 30. avgust i sledeće stranke za 6. septembar - ispušili. Uprava zbog stupanja u štrajk nije u mogućnosti da im izađe u susret pošto sada ne mogu da od banke dobiju pare, jer su radnici - u štrajku. Treća strana cele priče - Biljana, ja i naši roditelji samo se žderemo. Mogući dogovor između uprave i radnika je na pomolu, ali više nikome ništa ne verujem. Boga pitaj na šta će sve ovo izaći...

Posle svega ovoga i Biljanu i mene glava boli aktivno i katastrofalno već dva dana. Šta reći više na konto ovog objekta, njegovih radnika i njegove uprave - osim: ništa. Više nisu vredni pomena. Odnosno - biće, ali nakon same svadbe. Eto zašto u poslednje vreme nisam aktivnije pisao i nisam spominjao svadbu. Što zbog prevelikih obaveza oko iste, a pogotovo u poslednje vreme zbog ovakvih najava i problema.

Ps. Dno dna jučerašnjeg dana bilo je crkavanje jedva godinu dana starog Samsung SyncMaster 960BF monitora. Prelepog, predobrog - ali eto, crče. Danas ide na servis. Sreća u trogodišnju garanciju...

Ambrozija - i po treći put

2008-08-18T08:18:00.004+02:00

Kao i prošle i pretprošle godine, tako se i ove godine moj organizam bori protiv polena ambrozije u vazduhu. Istinu za volju, reakcija organizma više nije burna kao pretprošle godine, ali je u nivo reakcije od prošle godine. I dalje blago svrbe oči (rešenje za ovo je bezbolno i efikasno, više o tome uskoro) - ono što je ohrabrujuće je da nema crvenila, tj. konjuktivitisa, kijanje je povremeno (ali višestruko), curenja nosa i nema puno ali zato ima začepljenja.

Kada uporedim sve ono što je bilo 2006. i 2007. godine sa ovim sada... dolazim do zaključka da je definitivno nepoznanica sa bolešću i alergijom dovela do agonije u 2006. godini. Sada znam kako da se borim sa prokletinjom i na koji način efikasno mogu da izađem iz ove muke kao pobednik. Ono što sada pokušavam je da se borim sa što manje hemije a što više sa prirodnim napitcima, prirodnim načinom, a ako su potrebni lekovi - onda oni koji najmanje nanose štetu, odnosno oni koji najmanje izazivaju zavisnost.

Ono čime se borim, više nije Pressing kao prošle godine. Odnosno, prošle godine sam pokušao da uz Kombuhu svakodnevno začepljavanje nosa i blago crvenilo očiju svedem na minimum, tako što ću svakodnevno popiti po jednu pilulu i popiti makar po pola litre ovog blesavog napitka.
Pošto je ove godina prva reakcija počela već 4. avgusta (popio samo Pressing) pa se sve Kombuhom smirilo do ove subote 16. avgusta kada sam popio tek drugu pilulu... skapirao sam da drugim načinima mogu da smanjim reakciju organizma. Dakle, ne samo antihistaminima, već recimo ublažiti reakciju organizma tako što ću piti Kombuhu (koja deluje na disajne puteve - nos i grlo) i recimo oči ispirati veštačkim suzama.

Ovo poslednje je višestruko korisno. Obzirom da alergene najviše prihvatamo udisanjem, još jedan čest način njihove apsorpcije je preko očiju. To je ono što vam izaziva svrab, suzenje očiju i konjuktivitis. Rešenje za ovo je lek Visine od Pfizer-a (isti oni koji proizvode Olynth kapi za nos, takođe efikasni za otčepljenje istog). Lek donosi trenutno olakšanje i otklanjanje svraba i ublažavanje reakcije očiju.

Dakle za ovu godinu rešenje je - i dalje Kombuha, Visine veštačke suze za oči, poprilično manje Pressing-a (prošle godne sam to tamanio po jednu dnevno, pa sam često bio i omamljen i uspavan tokom dana) i što je moguće manje Olynth-a (svega jednom i to u subotu). Ali, Kombuha i dalje ostaje najaktivniji i najbolji sastojak odbrane sistema.

I to svega manje od dve nedelje pre moje svadbe :D Samo da za sopstveno venčanje na budem alergičan...

- Da li Gorane uzimate ovde prisutnu Biljanu za ženu?
- Aaaaaaaaaaaaaaapćiha!

Pojeftinilo gorivo, ali ne i auto-gas

2008-07-30T08:55:00.002+02:00

Vrhunac cinizma prilikom svojevremenog usvajanja Vladine uredbe o povećavanju taksi na auto-gas prošle godine i početkom ove godine (podsetiću samo one koji se toga ne sećaju, da je taksa povećana za 10 dinara, tj. 4 dinara u drugoj polovini 2007. i još dodatnih 6 dinara odmah 1. januara 2008. godine) bio je da je to obrazlagano time da auto-gas nije ekološko gorivo i da nastaje obradom i procesiranje fosilnih goriva, kao što inače nastaje dizel, bezolovni benzin i mnoga druga goriva.

Istini za volju, u jednoj stvari su u pravu - nastaje obradom fosilnih goriva. Ali auto-gas je najekološkije gorivo koje se može kupiti na benzinskim pumpama u Srbiji. Pokazano, dokazano više puta. I kao takvo, ono je dodatno opterećeno cenom od još tih 10 dinara na osnovnu cenu. Dok se u svetu takva goriva forstiraju i stimulišu, u Srbiji se tako nešto oporezuje, da bi vlada namakla još više para, kako zna i ume. I to radi svaka Vlada u Srbiji.

Da stvar bude još smešnija, doprinose vesti tipa "poskupljenje goriva", "poskupljenje goriva", "poskupljenje goriva" gde je konstantno u tom poskupljenju obuhvaćen i auto-gas. Kada se priča o pojeftinjenju, onda izraz fosilno gorivo izgleda da ne važi za njega. Jednostavno, dizel, MB, BMB, i ostali naftni derivati pojeftine, a auto-gas - jok. Nikako. Ostaje na ceni na kojoj je bio prilikom prethodnog poskupljenja.

Izgleda da auto-gas prestaje da bude gorivo, onog momenta kada se spomene pojeftinjenje goriva u bilo kojem zvaničnom dokumentu, vesti, novinama, sajtovima. Jednostavno, niko da zucne. Vlasnici automobila koji koriste ovo gorivo mogu samo da budu neprijatno iznenađeni jutarnjim dolaskom na pumpu, kada bi želeli da napoje svog pastuva i vide da ustvari to njihovo gorivo jednostavno nije pojeftinilo. Istinu za volju, pojeftinilo je sve drugo, a auto-gas drži cenu. Kao da je od zlata, a ne da je najjeftinija njegova proizvodnja, transport, obrada - sve.

Šta reći osim - Srbija, brale!

19 dana apstinencije od blogovanja...

2008-07-28T08:41:00.000+02:00

...doduše nenamerno. Nije da sam to ikako imao u planu, jednostavno tako je ispalo. Razmišljam i zašto, ali konkretniji zaključak od "jednostavno nistam stigao" ne mogu da prezentujem. A da se vadim da nisam imao pametne stvari da pišem ne piju dovu. Svakako da jesam...

So... What in the God's name has happened - da nisam napisao ni reč? Pa jednostavno, sasvim jednostavno:

Zahuktala se organizacija oko svadbe - još svega mesec i 2 dana do onog dana, mislim da me to najviše i opravdava, znate ono - pozivanje gostiju, pa kod svakoga po sat-sat i po... huh...
Vikend kod Milana na Zlatiboru, gde smo se proveli kao nikada do sada upoznajući njega i njegovu Vericu malo bolje, kao i svo fenomenalno društvo oko njih.
Kupovina raznoraznih stvari i sklapanje radnog stola za računar - nova direktorska fotelja legla je kao kec-na-jedanaest u radnom okruženju.
Odabir gde ćemo na letovanje posle svadbe... izbor pao na Tursku, Kušadasi najverovatnije, samo da uplatimo negde na vreme.
A kao najjače i najbolje opravdanje: mrzelo me je da kuckam... Da budem iskren i ne lažem vas više. Toliko me je mrzelo da je i dalje prolećni skin na blogu ;)

Moram priznati da ono što je bilo najviše time-consuming u ovom periodu je definitivno pozivanje gostiju. Ako pravite svadbu (ne venčanje, već pravu-pravcatu svadbu) pokušajte sve da odradite preko telefona i pošte. I ko ih šiša, tako je vama najlakše. Ovako... posrkaše mi svu energiju i vreme, a ja posrkah litre i litre kafe, kisele vode i sokova... spalih bubrege i jetru.

A šta sam u međuvremenu interesantno pronašao na internetu (pošto visim dosta dugo online čak i kod kuće, makar to bilo samo zarad downloadovanja epizoda Battlestar Gallactice)?

ETN.fm, radio stanicu koja daje fenomenalnu muziku i čije se epizode daju na download na sajtu Crystal Clouds-a
Peti je rođendan Crystal Cloudsa i tako od 26. jula do 1. avgusta konstantno online na ETN-u miksuju raznorazni DJ-evi a ubrzano se ovi miksevi mogu naći i za download.
Solarstone-ov sajt na kojem takođe postoji link ka online radiju, sa nekim od izuzetno dobrih mikseva. Možete poslušati online i neke od Solarstone-ovih numera za dž, a koje su po pravilu mind-blowing.
A ko ima kinte da kupuje numere online, može da se istroši na sajtu Audiojelly-a gde može poslušati poprilično dugačke previewe i skinuti numere za cenu od po dolar i po. Mis'im... šta je 80-ak dinara za jednu pesmu? Sklopite album i dobijete fenomenalan po-vašem-izboru album za do 1000 dindži ;)
I preporuka za skidanje raznoraznih filmova, tv serija, muzike je: RS links. Rapidshare-ovani sajt, sa gomilom linkova za sva popularna filmska i muzička ostvarenja. Ako vas mrzi da podešavate μTorrent (kao mene) ovo vam je najlakše i najbezbednije rešenje.

Online 24/7

2008-07-09T10:15:00.009+02:00

Obzirom da pokušavam da se koliko je god moguće distanciram od interneta nakon posla, to jednostavno nije moguće. Kratko i jasno - zbog prirode posla i zbog kontakta sa ljudima, kao i zbog zahteva privatnih klijenata - postoji potreba da kada god zatreba budem u mogućnosti da se nakačim na internet i sredim ono što je potrebno.

Telekom Srbije ADSL, po dosta priuštivoj ceni

Do skoro sam i ovu potrebu (neophodnost) rešavao tako što sam sve hitnije stvari radio od kuće uz veliku frustraciju dial-upa ili sam makar upload ostavio za mesto gde imam brži internet. E, sada više za tim nema potrebe. Od juče sam postao korisnik 0,5 megabitnog (mega bitnog, jako bitnog) ADSL interneta. Mogu samo da imam sve rečih hvale za Telekom Srbije i za njihov korisnički centar. U petak sam se na netu prijavio za ovu uslugu, da bih već juče (vikend se realno ni ne računa) dobio preko SMS-a obaveštenje da se prijavim u korisnički centar.

Odem posle posla u Poštu, izložim problem, oni me nađu u sistemu i daju mi ugovor na potpisivanje. Pročitam, potpišem, dobijem opremu i odem. Ono što je najslađe, to je sledeće: dođem kući, povežem sve za 5 minuta i voila - na internetu sam! Kakvo ushićenje, kao dete koje prvi put proba čokoladu, tako sam se osećao! I nije previše skupo zaista. 1208, tj. 1425 dinara sa PDV-om. Za one kojima je internet preko potreban za posao, uopšte nije skupo.

Sada samo ostaje problem internet zavisnosti... da li ću uspeti da se maknem od računara kada je to zaista neophodno i da li ću moći da se kontrolišem po pitanju interneta. Videćemo... Ako ništa, makar ću moći da slušam internet radio kada mi se ćefne ;)

Fotografije

2008-07-01T11:46:00.010+02:00

Kada sam se odselio od mojih roditelja deo mene je ostao kod njih. Ne samo da dosta toga nisam poneo sa sobom, ne računajući odeću, raznorazne gluposti, pa i Bburago makete razmere 1:18 koje sam godinama skupljao, pa i brojeve TopSpeed magazina od 24 do 70-i nekog, već sam skoro sve moje fotografijeostavio na jednom mestu... isa zatamnjenih staklenih vrata most-regala, ispod kojeg je spavao moj stariji brat do pre par godina... kada je i on uradio isto - odselio se.

Pre neki dan sam sa Biljanom otišao kod mojih na kafu, i krajičkom oka spazio stare male albume i otvorio vrata. Osećao sam kao da sam se konačno spojio sa delom sebe koji mi je nedostajao. Slike sa raznoraznih putovanja, po Beloj Crkvi, Fruškoj Gori, posećivanja po kućama, popravljanja Lade, odlazaka u Šušaru, u pesak... gde god, svuda zajedno. Moji prijatelji, od kojih neke nisam video više godina, sadašnji kumovi a tadašnji prijatelji...

Kum, bez zalizaka, čovek koji nas je uvek inspirisao da u sebe moramo da ulažemo, da svom životu treba da se posvetimo, da uradimo šta god želimo... Nikada zadovoljan kilažom za svoju visinu ;)

Sale, sa jedno 15-20 kilograma manje, mlad i vredan kakav je doduše i danas - sa izuzetkom "mlad"... svi smo ostareli poprilično, poženili se, neki i decu dobili...

Raca, kojeg godinama nisam video, ima sigurno par... sa karakterističnim osmehom, smislom za humor i raspoloženjem za zezanje, zajebanciju, šta god vam padne na pamet...

Ja, sa glupavom goat bradicom koju koliko god da sam se trudio da bude cool, nikada to nije stvarno bila. Sa duhom momka koji samo juri devojke i sa raznoraznih situacija gde su i one bile prisutne... ;)

I naravno... prve zajedničke fotografije mene i Biljane. U kafiću Bianco, kada su Sale i Jeca objavili svoju veridbu, gde smo zajedno bili nas dvoje, njih dvoje, Kum i Sneža - buduća Jecina kuma na venčanju.

Cela ekipa na okupu, u "Ćiri" pre tri godine

Goxxy Flickr foto galerija

Kako nekada fotografije mogu da probude sećanja, osećanje sete, podsete vas kada ste bili mladi, ludi, kada niste razmišljali ni o čemu, brinuli samo eventualno o fakultetu, zezali se sa društvom... Ih, pričam kao matorac... :)

Vikend pun saobraćajnih nezgoda

2008-06-30T12:09:00.000+02:00

Evo šta se dešava kada iskombinujete Zakon o bezbednosti u saobraćaju iz boga-pitaj-koje-godine, bahate i bezobrazne vozače svih kategorija, uzrasta i polova, nezainteresovanost vlasti da napokon izglasa novi zakon (koji je uzgred odavno spreman) - desi vam se da preko vikenda bude preko dve stotine saobraćajnih nezgoda.

Naravno, teško da bi neko na ovo obratio pažnju da se igrač VK Partizana, Danilo Ikodinović nije ozbiljno povredio u nezgodi i da mu život i karijera nisu u velikoj opasnosti (da me ljudi ne shvate ikako pogrešno - žao mi je čoveka i iskreno se nadam da će se oporaviti i igrati za Partizan i reprezentaciju). Verujem da bi i saobraćajna nesreća na Ibarskoj magistrali - gde je troje ljudi u jednom momentu poginulo - prošla kao i sve dnevne vesti. Sutradan bi je svi zaboravili.

A činjenica je da se ovakve stvari dešavaju svakodnevno. Dovoljno je provozati se kolima, biciklom pa i prošetati se gradom i shvatiti koliko smo kao učesnici u saobraćaju postali bahati, koliko se oglušujemo u zakon (iako je star, ne znači da gane treba poštovati) i koliko rizikujemo kako sopstvene tako i tuđe živote. I to svaki dan!

Neverovatno, zaista. Da li smo toliko maloumni da umemo da divljamo kolima u blizini škole, da pretičemo po punoj liniji, ograničenje od 60km/h (ili bilo koje drugo ograničenje) ne zarezujemo ni malo, prolazimo 'ladno i bez blama na crvenom svetlu u samom centru grada, da na skuterima prelazimo u suprotni smer kako bismo nekako obišli vozila u našoj (i samo našoj) traci, da pešačku zonu zauzimaju svi - biciklisti, skuteri, automobili, kombi vozila, da autobuse i cisterne (sa opasnim materijama, jakako) parkiramo u sred naseljenih mesta, da parkiramo vozila gde nam se ćefne smanjujući vidljivost ostalim učesnicima, da se igramo "ko je jači" ili "ko je tvrdoglaviji"... O policiji koja jurca za motorciklistima, da bi ih zaustavila i popričala sa pajtosom, koja se zabija u žbunje i "hvata" radarom prestuptnike, koja kada nemate da platite hoće makar da vam iskamči koji dinar i pita "A da ti ja pišem pojas, a?", koja umesto da bude primer ostalima bude uvek ali uvek loš uzor prolascima bez svetlosnih i zvučnih signala kroz crveno svetlo, parkira gde stigne, parkig servis koji nosi polu-trule jugiće, fiće i kečeve za sitne prestupe i čisti obod a ne centar grada umesto prave prestupnike, koji naprave gužvu pokušavajući da podignu takav automobil... ne treba ni da pričam... A da li treba da spominjem da u saobraćaju učestvuju (legalno) deca od 16 godina pa naviše? I da čim se položi za "B" kategoriju, mama i tata im kupe brz sportski (ili bili kakav) auto, da se sin može džekirati? Ili da se ćera može švrćkati, a usput i šminkati i pričati telefonom... e, to vam je multitasking...

O vožnji van grada, tj. na magistralnim putevima ne treba trošiti reči. Ibarsku redovno izbegavam, i odavno znam zašto. Trudim se da poštujem što je više propisa moguće, ali se i meni desi biser, jer - nisam ni ja cvećka, priznajem. Imam i ja svojih priča - dva meseca nakon položenog vozačkog sam udario ćaletovog keca u bankinu i to mi je bilo više nego dovoljno, sreća sam sam bio u kolima i samo sam oštetio ćaletov auto. Da mi se tako nešto opet dogodi - neću dozvoliti. Ako je do mene - nema šanse. Ako je do ikoga drugoga, onda zna se... ne znam koja budala je za drugim volanom, ali makar znam koja je za volanom mog automobila. Ako se najpre od toga krene i ako na prvom mestu sebe promenimo i razmišljamo zaštitnički i bezbedno - biće bolje. Ali slaba vajda...

A zašto? Zato što svega ovoga ne bi bilo da je na snazi novi zakon, da su kazne 5-10 puta skuplje (našem narodu pomaže samo kada se udari po džepu), da je policijska kontrola konstanta, pravedna i legitimna, da daju pozitivne primere (a ne da se sami oglušuju o zakon), da nema protekcije, podmićivanja i 'ajde-pišem-pojas situacija, da se ne dozvoli registracija tehnički neispravnih vozila... Dok se iz korena ne promenimo - ginuće nas sve više i više. Tačka.

Eh da, a po stopi smrtnosti i po broju saobraćajnih nezgoda po glavi stanovnika smo katastrofalni. Kako statistika kaže - oko pet puta smo gori od evropskih zemalja. Pored starosti, bele kuge - ovo je još jedna stvar koja će nad dokosuriti...

Dok svira interaktivni radio... vašu grešku svi vide

2008-06-24T14:08:00.000+02:00

B92.fm? Jako lepa zamisao. Ionako je ogroman broj ljudi koji vise po internetu zakucani po 8 sati dnevno (za vreme radnog vremena, naravno) za matičan sajt B92.net, čitajući vesti iz politike i sporta, zanimajući se za tehnološki napredak ili automobilizam. Jedan sam od tih, svakako, iako sam televiziju odavno prestao da gledam, pa na B92 TV prebacim samo ako sam i dalje zainteresovan za vesti. Tako da će jedan od omiljenih radio stanica biti dostupan online, a ne samo u kolima - kada imam naviku da slušam radio, naravno.

Doduše, ako promovišete nešto što je tek u razvoju, što još nije zaživelo, što tek treba da se lansira, što je u bilo kakvom momentu ne treba da bude online - onda nemojte napraviti propust da vam je sajt live sa sledećom greškom:

Greška koja se sada javlja na b92.fm

Nemojte dozvoliti da vaši posetioci, bili oni sadašnji, ili budući vide bilo kakvu grešku, a kamoli ovakav propust. Skinite ga sa pretraživača (pomoću robots.txt fajla), postavite makar holding page najavljujući na tom mestu sajt, ali nemojte dozvoliti ovako nešto. Sa strane profesionalaca iz iste branše, to samo može da vam spusti rejting. Nije toliko strašno, ali ostavlja loš utisak.

Inače, B92.fm je na sva zvona promovisan na matičnom sajtu od strane samog njegovog direktora, Dejana Restaka. Greške se eto, očigledno dešavaju i najboljima.

U svakom slučaju two thumbs up za ideju i (nadamo se) dobru realizaciju, ali thumb down za ovakav propust.

Vrućina

2008-06-24T09:03:00.002+02:00

Prokleto toplo. Isuviše toplo. Toliko toplo da se sparina i vrelina oseća od trotoarskog asfalta preko patika sve na stopalima i da je još gore ako se kolima vraćate sa posla. Klimu nemate, ali zato imate kožna sedišta - odličan preduslov za barenje mozga. I da, ceo dan stoji na suncu, bez trunke senke, jer je to jedina bliska žuta parking zona u kojoj možete parkirati po ceo dan uz pretplatnu parking kartu.

I šta se ja onda čudim što mi se treće štop svetlo deformisalo od vrućine? Baš se pitam...

Eh da, pa to je leto stiglo. Koliko god sam obožavao ovo godišnje doba kada sam bio mali, toliko mi se sada zamuti pred očima (od same pomisli ali i od temperature) kada je u pitanju leto. Postaje toliko nepodnošljivo da je to neverovatno. A eto, u stanu još nemam klima uređaj jer je u pitanju neosunčana strana zgrade. Sreća naša, pa je podnošljivih 24-25 stepeni gospodina Celzijusa... a odrastao sam u stanu u kojem je sunce sijalo po prozorima od njegovog samog izlaska pa sve dok ne "protrči" oko zgrade i ostavi sobičak da se malo... ohladi, ako je to ikako moguće. Možete misliti - pravi pakao.

Na poslu se izdrži itekako, nego šta. Klima(vi) uređaj uredno funkcioniše. Molimo Boga da ne rikne, ili smo osuđeni na propast. Da, i znojenje. Mnogo znoja. Mnogo smo bre mi razmaženi, sada nam je još i klima neophodan...

A kada treba izaći... i jesti nešto - preporučuje se porodično pakovanje sladoleda... krupne graške znoja samo cure niz čelo, psovanje meteoroloških prilika (kao da možemo nešto uraditi po tom pitanju), možda i samog Boga, ali zasigurno - temperaturu.

Jebem ti ovu vrelinu!

A što meni? Jesam li ja zadužen za to? Nisam, šta hoćeš onda... Znam samo da sam digao ruke od dolaska kolima cele ove nedelje. Dok malo ne zahladni. Posao će odlično raditi moj drugi ljubimac (doduše i dalje sa oštećenim sicom) hromirani mountain-bike (mountain my ass!) Passat. Ako se već znojim, neka se znojim od bilo kakvogfizičkog napora, a ne samo od vreline.

A vi se ne pitajte što slabo pišem... kako bih i mogao na ovu vrelinu...

Burme za venčanje

2008-06-17T14:55:00.004+02:00

Kako vreme lagano prolazi, tako se sve više i više angažujemo oko našeg venčanja. Samo smo jedva dočekali ovu nedelju kako bi Biljana radila prepodne, i da lepo posle ručka stučemo ono malko zajedničkog vremena u rasipanje novca za ovakve potrepštine. Svakako, burme ne spadaju u rasipanje jer će svakog dana od dana venčanja stojati na našim rukama, podsećajući nas na te dane... uh, ode momački život, još malo pa nestalo! :D

Šalu na stranu, još pre nedelju dana smo ih naručili, samo se nisam kanio pisati o tome. I napokon smo ih juče podigli iz zlatare. Najbolja je bila Biljina reakcija kada smo došli kući nakon što smo ih odabrali i počeli priču o tome...

- Sviđaju li ti se burme? Meni su baš lepe.
- A je li, kako beše izgledaju?
- Pa malopre smo ih birali bre!?
- Pa nisam zapamtila...
- Kako bre nisi?!?! Pa mi smo ih odabrali, ne samo ja...
- Pa kako da ih zapamtim!?

Pa naravno da nije zapamtila. Stotine i stotine burmi smo gledali i odabrali smo jedan, jako jednostavan a moderan model. Šta je sada moderno, baš se pitam :) Uglavnom, vidite i sami kako izgledaju. Detalje nećemo dalje, kao ni slike. Kada se venčamo, e tada će biti pravih slika. Ovako samo... teaser...

Biljina i moja burma, jedna preko druge...

Goxxy Flickr foto galerija

A juče, vrhunac. Odemo da pogledamo odela i da vidimo cipele. I šta se desi? Kupimo kompletno odelo, košulju, kravatu, Biljani sandale... Sve u jednom danu. I bi mi smešno, jer toliko smo jednostavni da nema komplikacije kod nas.

Vidim - svidi mi se - probam - kupim.

I to uglavnom bude prva stvar. Tako je bilo i sa njenom venčanicom. Prva koju je zapazila, probala, ju je i na kraju i rezervisala ;) Super :D

Kratak odmor: Opet Bosna, jah...

2008-06-12T12:10:00.002+02:00

Zasluženi, tj. više nego zasluženi odmor ispucao sam samo tako... Katastrofalno brzo je sve prošlo i iako smo u proputovanju bili svega 6 dana, osećao sam se tako iznureno kada sam opet došao na posao i seo za svoj Chameleon 2 da radim. Ipak, baterije su se napunile, a telo najpre svežim vazduhom i kaloričnom hranom. Čekamo dalje posle svadbe gde ćemo otići... Kako je bilo i šta se izdešavalo, evo malčice dužeg rezimea.

Pripreme i Sputnik

Sputnik se odmara, nakon klizanja po mokroj travi na Borikama

Goxxy Flickr foto galerija

Naročitih priprema stvarno nije bilo. Osim dodatog aditiva u menjač, zato što se malkice čuo, nije bilo potrebe za većim intervencijama. Niti za bilo kakvim, kada smo već kod toga. Ipak, na prvoj pauzi za odmor, nakon Loznice a prema Malom Zvorniku, kada sam povukao ručnu kočnicu bio sam izuztetno neprijatno iznenađen. Ne radi. Jednostavno, ne radi.

Ništa, odmah po ulasku u Bosnu i na prvom mestu gde smo popili kafu i sok (ja naiskap) podigao sam auto na dizalicu i skinuo oba zadnja točka da ustanovim problem. On se otkrio na zadnjem desnom točku, gde je sajla ručne kočnice jednostavno spala sa poluge. Vratio sam je nazad na mesto i ostatak puta prošli smo bez ikakvog problema. Vukao je fino, potrošio solidno goriva, klizao se po travnatom terenu u selu kod Borika... ali osim glupog kvara sa ručnom kočnicom, nismo imali nikakvih problema. Saobraćajnu policiju da ne spominjem. Dva zaustavljanja i jedna mala kazna :( Loše za jednog DIS-a.

Eh da, celim putem trasu nam je objašnjavao Medion-ov GoPal 210, GPS uređaj ugrađen friško u našem Sputniku. Posao je radio za medalju, iako se par puta možda malko pogubio. Ipak, ovo mu je bio prvi veći put kojim nas je vodio.

Gde smo sve bili?

Biljana na Romaniji

Goxxy Flickr foto galerija

Kratko i jasno: Milići, Sokolac, Romanija, pa dalje od Rogatice ka Borikama i u jednom selu oko Borika i na kraju Zlatibor i Užice. Sve sem Zlatibora i Užica, bili smo kod Biljinih rođaka i isposećivali svakog koga smo mogli da posetimo. U odnosu na prošlogodišnji debakl po pitanju zdravlja i mog navikavanja na vodu-hranu-vazduh ove godine sam prošao odlično. Pio sam samo flaširanu vodu i definitivno utvrdio uzrok problema. Voda. Dobro, biće prilike da se naviknem na njihovu vodu.

Najduže smo ostali u Sokolcu, od nedelje popodne do srede prepodne. I najprijatnije se osećali, definitivno kod Biljinih , tj. kod ujaka i ujne koji su izuzetno prijatni ljudi. Vole da ugoste, pa to ti je. Svakako da sam se osećao prijatno u njihovom društvu pa mi nekako nije ni bilo čudno što sam tamo opušten i što se osećam kao kod kuće. Ipak, dom je dom, tako da sam čekao da dođemo napokon kući.

Stali smo gde smo sve mogli i gde smo se setili, a ovaj put smo dosta duže ostali u Višegradu kod poznatog mosta Mehmed-Paše Sokolovića. Tu smo napravili dosta fotografija, za razliku od prošle godine. Čak smo otišli preko ćuprije, u kafić i popili kafu i sok. Uopšte tokom celog puta fotkali smo koliko god smo mogli i snimali video kamerom koliko god smo mogli.

Zlatibor i Užice

Biljana ispred spomenika na mostu Mehmed Paše-Sokolovića u Višegradu, malo pre ulaska u Srbiju

Goxxy Flickr foto galerija

Nakon Bosne na kratko smo došli na Zlatibor da se nađemo sa mojim prijateljem Milanom, njegovim kumom Peđom i Milanovom devojkom Vericom. Milana ne znam dugo, ali to što ga znam je više nego dovoljno. Proveli su nas kroz Zlatibor, bili smo na kratko u njegovoj vikendici, a onda se uputili u Užice da se malo prošetamo, popijemo kaficu i da probamo famoznu komplet-lepinju.

Iako je druženje bilo relativno kratko (od nekih 13h pa do 18h), proveli smo se jako lepo. Uopšteno govoreći, Užičani su jako prijatni ljudi, temperamentni, glasni (tu se poklapamo) i druželjubivi. Ko ih ne zna, treba da ih upozna.

Posle Zlatibora i Užica, došao je na red četvorosatni put preko Čačka, Gornjeg Milanovca, Mrčajevaca, Kragujevca, Batočine, autoputa Beograd-Niš, Smedereva, Kovina pa sve do Pančeva. Auto nas je i ovde lepo poslužio išavši bez ikakvih problema i do 130-140 km/h (pu, pu, da ga ne ureknem), tako da smo umesto prvobitno projektovanih 23:35 kao vreme dolaska došli u 21:55. Istovarili sve iz kola, presvukli se, namestili krevet i - spavanje. Raspakovali smo se tek narednih dana.

Putovanje u totalu

Put prema Zlatiboru, nakon Mokre Gore

Goxxy Flickr foto galerija

Veoma dobro. Možda malkice naporno, ali u suštini manje naporno od prošlogodišnjeg. Sve je išlo kako treba, i izuzev problema sa ručnom kočnicom - drugih nismo ni imali. Ipak, trajao je isuvše kratko pa jedva čekam pravi odmor nakon venčanja. U planu je jedna od sledećih zemalja: Grčka, Turska, Egipat ili Tunis. More je obavezno. O venčanju - uskoro ;)

Eto, pa ko želi da pogleda ovogodišnje slike sa putovanja po Bosni, naći će ih u ovom setu. A ko još nije bio u Bosni, svakako treba otići i pogledati šta se ima videti. Narednih godina, u planu su i Sarajevo. Samo da nađemo vremena, novaca, jer volje uvek ima...

Good old trance days

2008-05-29T10:14:00.005+02:00

Kao veliki obožavatelj Jean Michel Jarre-a i Vangelis-a, nije bilo drugog izlaza nego da se kad-tad orjentišem na elektronsku muziku i počnem da slušam sve varijacije techno pravca, a prvo počevši od pesme i spota U96 - Das Bot. Par spotova koje ću vam pokazati su obeležili moje vreme tokom srednje škole. Odlična muzika, i pravi počeci trance muzike, ili za to vreme jako jako dobre i zarazne melodije... Ostalo su sve posle bile kopije.

1. Usura - Open Your Mind; za to vreme legendarna stvar, prvi počeci trance muzike, mislim da bi se današnji klinci smejali kada bi ovo čuli, a pogotovo videli spot. Nama je u to vreme ovo bilo fantastično.

1. Mark Van Dale with Enrico - Water Verve (DJ Quicksilver Mix); pesma koju sam umeo da slušam po ceo dan, toliko je prokleto zarazan originalna melodija u pozadini da je se ne možete otarasiti...

1. BBE - Seven Days and One Week; BBE je sa ovom pesmo započeo revoluciju u to vreme, koju su posle svi kopirali. Mislim da ćete ovu melodiju svakako prepoznati, a onda se setiti i gomile plagijata u to vreme...

Trebam li napomenuti da je Viva bila pravi izvor ovakve muzike, a da se na MTV-u moglo naći samo u tragovima...?

Biciklista oboren

2008-05-28T08:32:00.002+02:00

Kada danas nisam poginuo, nikada neću. Kratko i jasno, tim rečnikom. Evo, već dva dana idem biciklom na posao da bih izbegao popodnevnu vrevu i toplotu, kako se ne bih istopio prilikom ulaska u automobil i sedanja u kožni enterijer, a bez klime.

Elem, današnji događaj je zaista neverovatan a pogotovo kada se gleda iz ugla jednog diplomiranog saobraćajnog inženjera. Pretposlednja raskrsnica na dolasku na posao. Metalik siva Opel Astra Classic stoji na pešačkom, a vozač priča sa nekom devojkom. Koliko sam gestikulacijom razumeo iz daljine - pitao čovek za nešto. Devojka ode, auto krene napred, ja pogledam u semafor za pešake / bicikliste polako se približavajući (jedno 10-12km/h) i vidim zeleno. Usporim malo, a auto umesto da nastavi napred, krene unazad i...

...i pokupi me na pešačkom prelazu desnim delom zadnjeg branika. Srećom on je išao sporo, ja sam išao sporo, tako da sam samo spao sa bicikla, dva puta se dočekao na levi dlan i naravno, počeo iz momenta (kao pravi Srbin) da psujem iz sve snage. Inženjerski naravno...

Pa dobro čoveče, otkud se na raskrsnicu ide UNAZAD!?!? Jel' vidiš da mi je zeleni signalni pojam!
Pa... pa, crveno je bilo za moj pravac, pa rekoh da se vratim nazad...

Onda shvatim šta je čovek hteo da uradi. Pitao je za smer, dok je pitao semafor je izređao ciklus, i njemu je onda bilo crveno a pešacima i biciklistima zeleno. E, onda je čovek, potpuno inteligentno, odlučio da se vrati nazad. Istinu za volju, mene nije video, jer sam se približavao brže od njemu očekivanog (verovatno je gledao u levi i srednji retrovizor), a ni ja nisam očekivao da krene unazad. Tako da... ne mogu ga kriviti zato što me nije video, ali jakako mogu zato što je krenuo unazad kolima na raskrsnici.

Prošao sam ok. Ubijen u pojam, doduše, i sa jednom gadnom posekotinom na levoj potkolenici. Nažalost i moj dragi bicikl je imao posledice u vidu žestoko ogrebanog i blago iskrivljenog sica, i iskrivljenog kormana (ne same šipke, već pozicije) - to sam odmah na mestu ispravio. Ali sada moram da jurim novi sic, da se sa tim cimam... damn! Da ne komentarišem to što sam se žestoko iznervirao, i uprljan, blago kontuzovano došao na posao...

Pri ustajanju sa asfalta primetio sam da je Astra imala beogradske registarske tablice...

Frustracija - bez cenzure

2008-05-22T15:04:00.005+02:00

Kao sledeću reinkarnaciju izabrao bih šta god, samo da je zabijeno negde u mrak, u neki ćošak da me niko ne dira. I da niko ne istovaruje svoja govna po meni dok ja pokušavam da poteram nešto da radi na nekom projektu! Jebem ti posao da ti jebem... osećam se kao jebeni pomerač miša koji klikće -ah da, i pomera ga! - tamo-amo... A uz to i žongler pokušavajući da od četiri projekta napravim peti. A nijedan nema nikakve valjane smernice!

Neka, neka... otići ću ja na odmor za nedelju dana. A do tada, tih nedelju dana treba - da izdržim...

Ne teraj me da razmišljam

2008-05-21T11:31:00.003+02:00

Ljudi u Srbiji, a pogotovo oni ljudi koji se bave nekim fizičkim poslom, imaju divnu osobinu i naviku da svoj posao obavljaju kao roboti. Programirani su za to što rade i nemojte ih terati da misle o svom poslu. Tu su da bi odradili to što treba i ne žele da pored svog tela zamaraju i svoj mozak. Doduše, dešava se to ponekada i nama, ali u ovolikoj meri i sa ovolikim idiotizmom... to ne.

Divne primere mogli ste juče - moći ćete i narednih dana - da vidite u Pančevu. Ulica Maksima Gorkog, ako nekoga baš interesuje, na samom početku od ulice V. R. Putnika. Radnici uzeli da obeležavaju horizontalnu signalizaciju i naišli na dva problema. Oba su rešili sami i to bez ikakvog blama, razloga za nerviranje i upotrebe mozga.

Šaht

Prvi i čini mi se najsavršeniji primer je ovaj šaht. Ne znam da li dimenzije poklopca odgovaraju dimenziji otvora - ali ako ne odgovaraju, sklonite poklopac pa farbajte. Ili tražite da se stavi novi umesto što ste ovo uradili. Idiotizam broj 1.

Farbanje po sred dijagonale poklopca šahta. Ima li šta bolje?

Goxxy Flickr foto galerija

Auto koji dugo stoji

Opel Ascona sa slike parkirana je već mesec i po dana u crvenoj zoni gde se ne može tek tako dobiti pretplatna karta za ceo mesec. Uglavnom vozila firmi ih dobijaju ili eventualno stanovnici zone. Pošto auto nije pomeren - sumnjam u to. Radnici umesto da pozovu Parking servis i traže uklanjanje automobila (koji je uzgredn nepravilno i parkiran) uspevaju da iscrtaju liniju koliko im to pozicija vozila dozvoljava. Idiotizam broj 2.

Kako najlakše ofarbati parking mesto oko automobila koji se nalazi po sred linije?

Goxxy Flickr foto galerija

Vrlo lako. Ofarbati koliko možete, a o ostatku ni ne razmišljajte...

Goxxy Flickr foto galerija

Da ne spominjem da je letnja bašta kafića ispred firme i dalje na neobeleženom delu parkinga (postavili baštu pre farbanja mesta) a i da su radnici farbali iako su vozila bila parkirana duž celog parkinga - tokom prepodneva. Pa ako neko ima na svom tamnom automobilu sitne tačkice - znajte, to je farba. Znate i koga da tužite - Direkciju grada Pančeva.

You stink!

2008-05-20T15:31:00.007+02:00

Inače sam jako tolerantan... odnosno, da ne preterujem isuviše - umem da budem baš tolerantan i da trpim što-šta na svoju štetu, do mazohističkih razmera. Samo ću vam navesti primer koji iz dana u dan trpimo na poslu. Kolega se ili ne kupa, ili ima nekih zdravstvenih problema, ili pak kratko i jasno - smrdi iz nekih fizioloških (ili socioloških) razloga. E, to ne bi bio problem da se desi jednom u nedelju ili dve - pa svi se ponekada zbog nervoze ili toplote oznojimo, pa se malkice osećamo nelagodno. I u mirisnom smislu naravno.

Preuzeto sa www.cartoonstock.com

Ali ovo prelazilazi granicu mašte i granicu izdržljivosti. Čovek koji u ponedeljak dođe na posao, a smrdi cele nedelje i svake nedelje, pa sve do petka (petak postaje neizdrživ i najomraženiji dan za projekte sa njim) - postaje prepreka svima u firmi. Niko ga ne želi u svojoj okolini, a ja iz protesta u poslednje vreme ustajem kada dođe u moj boks da priča sa kolegom. Postaje toliko neizdržljivo, da ili začepim nos ili ustanem i odem.

Pitanje je - reći mu ili ne? Ukazati na ovaj problem, jer se definitivno ovome mora naći rešenje - ili okretati glavu u drugu stranu (kako od mirisa, tako i od problema). Ne mislim da je ovo problem koji lično treba da rešavam, jer za to postoje više instance. Uostalom, već se dosta ljudi žalilo kod šefice na ovaj problem, međutim on i dalje ostaje aktuelan. Čovek o kome se radi je jako pametan, iako malo arogantan, ali bitan za razvoj projekata na kojima se radi. Da li je i njoj blam da mu kaže, kao što i jeste većini nas (u poslednje vreme ga većina ljudi podjebava na ovaj račun) - ali ovakvom problemu ne treba okretati leđa. Nemoguće da je mir u kompaniji (a sumnjam da ima mira, ako ima neprijatnog mirisa širom cele firme) napravljen time što mu se ništa ne govori.

Ali pošto postaje nemoguće raditi u takvim uslovima - Jovane, smrdiš. Ako ovo čitaš, idi i okupaj se ili idi kod lekara i reši problem, molim te! Zarad dobrobiti svih nas...

Bak, godinu dana posle

2008-05-19T15:11:00.002+02:00

Biljin i moj miljenik, Bak - čuvar vikendice i član porodice

Goxxy Flickr foto galerija

Ko se još seća onog malog štenca kojeg smo doneli iz Zemuna na vikendicu Biljinih roditelja? Odavno nisam pisao o njemu. Bio je malecki, nedorastao svom tadašnjem arhi-neprijatelju mačoru Ciletu. Smotan, skakao za svim i svačim, trudio se da se popne uz stepenice, da se "rve" sa majcom, da nas gricka svojim mlečnim zubima... A godinu dana posle... glava mu je veća nego što je bio veliki ceo kada smo ga doveli u njegovo novo boravište :D

Porastao je Bak bogami poprilično i postao pravi čuvar. Ima dubok i jak lavež, raširio se u grudima, a juče je i dobio svečano pranje posle zimskog znojenja, kako više ne bi katastrofalno smrdeo ;) Naravno, psima je taj miris u genima pa se odmah nakon kupanja čitavih pola sata valjao po travi. Ali je makar povratio sjaj dlake koju je oduvek i imao.

Biljana ga je kupala, zajedno sa svojom majkom. Pošto je po profesiji frizerka, Biljani nije bio problem da Baku pruži bogovsku masažu ispod dlake, a on jadnik mrdnuo nije dok su ga kupale. Šampon na sve strane, topla voda a jadničak nije glasa pustio. Dobro je da ga nije još i ošišala, to ne mogu ni da zamislim.

Čim su ga pustile, čistog i svetlucavog, potrčao je i uvaljao se u najbližu travu Verovatno i slika dovoljno govori... nešto tipa "Zašto si dozvolio da me okupaju?!"

Venčanje - u crkvi, opštini ili oba?

2008-05-16T08:38:00.006+02:00

Mislim da većina Srba misle da je potrebno venčati se samo u opštini iz jednog prostog razloga - tako su nas učili od '45. do '90. Teško je pobeći od realnosti i opšteg ludila koje je u to vreme vladalo. Uostalom, da biste se osećali ipak ozvaničeni od strane Države, trebate se definitivno venčati u opštini.

Međutim, postoji alternativa - venčanje u crkvi. Po meni, tradicionalizam i ono što nam je u krvi, zajedničko i što postoji od kada postoji i hrišćanstvo kod Srba - sigurno treba da bude primarno. Ipak, i ovde je teško pobeći od činjenice da je venčanje u crkvi - in. I da je to postalo nekima pomodarstvo, da li zato što to svi rade, ili da rodbina ne pomisli drugačije, ili šta već ne.

Realnost za Biljanu i mene je to da ćemo obaviti oba venčanja. Prvo u crkvi, jer nama je to primarna stvar. Na stranu što se crkva preobrazila u delimično profitnu organizaciju pa naplaćuje svoje obrede (mislim da religija i vera u Boga nemaju veze jedno sa drugim) što mi nikako nije drago - nama je vera da će naš brak biti blagosloven bitna. Izbeći ćemo sve one gluposti koje se mogu izbeći (ipak je to obred, koji se nekako može i poboljšati) a recimo lepa stvar koju ljudi mogu da dožive na crkvenom venčanju je zvuk crkvenog hora za vreme obreda. To ćemo pokušati da ugovorimo... već mi se ta reč ugovorimo gadi, kao da pregovaramo sa privatnikom, a ne sa popom... Ono što me je takođe pokopalo je saznanje da se i u crkvi možete razvesti. To ranije nije moglo, nije trebalo ni uvesti uopšte. Sa kim si, do života si i ne venčavaj se u crkvi ako nisi 100% siguran/sigurna.

Elem, da se vratim na temu - opštinsko venčanje se isto može izbeći da bude dosadno. Jako jednostavno je dogovoriti sa matičarem da dođe u salu i da vas pred svim gostima venča. Bolje je od one glupave sale u svakoj opštini, izbegavate muku cimanja rodbine i prijatelja da pešače a i sami ćete imati više vremena za ostatak najlepšeg dana. Najdosadniji deo nažalost ne može biti izbegnut, a to je ono suvoparno čitanje stihova Duška Radovića. Kao da nema nekog drugog da je napisao nešto pametno o braku, zar ne?

Sve u svemu, crkveno venčanje obavićemo jer imamo veru u Boga, a opštinsko venčanje da bismo ozvaničili naš budući brak. Naravno, imam prijatelje koji nisu venčani a imaju dece, ili koji su samo venčani u crkvi a ne i u opštini (pa kada njega zvaničnici Države pitaju da li je oženjen odgovara sa "To je jako, jaaaako škakljivo pitanje") pa ni njima a ni nama ne smeta. A što bi nama smetalo, zar ne. Funkcionalnost braka je najbitnija. Čak ni oba venčanja ne pomažu da stvorite funkcionalno od nefunkcionalnog. Ako vas neće - neće vas. Na vama je odluka.

I svima koji se venčavaju, neka je sa srećom. Ja odlazim iz momačkih u bračne vode 30. avgusta ove godine ;)

Akcija umesto priče?

2008-05-14T14:07:00.009+02:00

Mislim da ste svi do sada oguglali na političke spotove, promocije, skupove, pa čak i na to da vam u vreme izbora svi stubovi i prostori predviđeni za plakate (jakako i svi oni prostori koji za to nisu namenjeni) budu kompletno i temeljno oblepljeni, a naravno da i svi bilbordi budu preplavljeni političkim porukama, floskulama, praznim obećanjima i iditskim sloganima...

Ali ovakvu bahatost, bezobrazluk do sada nisam imao prilike da vidim. I to od strane stranke koja je više nego umerena, više nego evropski orjentisana... Makar tako kažu, ali su uspeli sebe da opovrgnu, nadam se samo u Pančevu.

Akcija umesto priče - plakati i bilbordi će biti skinuti, ali ovakav idiotizam nažalost ostaje duže vreme... dok ga neko ne obriše...

Goxxy Flickr foto galerija

Ceo grad osvanuo je u grafitima onog dela koalicije ZES-a koja je mogla samo da se nada da će osvojiti više glasova bez DS-a. Dakle, G17+, LSV i SPO su se na tako glupav, primitivan i skoči-u-svoj-stomak predstavili Pančevcima da je to sramota. Slogan "Akcija umesto priče" koji njihovi grafiti - kojima je grad ofarban crnim auto lakom - prenose, debelo oslikava ono što predstavnici ove tri stranke treba da urade.

Krpe, nitro razređivač, sve članove direktno u centar Pančeva i da trljate da se sve puši. I ceo grad da očistite od vaših baljezgarija. Prava akcija umesto vaše priče i izgovora. Muka mi je od ovakve bahatosti i šaranja našeg grada!

Srbija i SSP

2008-04-29T12:56:00.001+02:00

Prethodnih nedelju dana kuvao se jedan post pod nazivom SSP - sisajte sisu pederi, inspirisan time što smo ovu skraćenicu ofucali isto koliko i Kosovo, Koštunicu, i ostale pojmove koje svakodnevno uzimamo u usta. Isfrustriran i zgađen svime što se dešava u političkoj javnosti i realnost (a pogotovo u pozadini) muka mi je više bilo tih reči. Pogotovo i te svojevrsne šargarepe koju naša mazga Srbija pokušava da dohvati i zagrize, usput vukući u kolima ogromne terete nezavisnosti Kosova, razdora među demokratskim snagama, korupcije, monopolizma i čega sve ne... Sve je odavno prevršilo svaku meru a pogotovo tvrdnja da se potpisivanje SSP-a faktički parafira nezavisnost Kosova. Samo sam se pitao da li ćemo doživeti dan kada će naša Vlada potpisati famozni sporazum.

Da danas nije prvi april, pomislio bih da je ovo nekakva šala, šega, zajebancija, podmetanje - nazovite kako god to hoćete. Elem, izgleda da ipak nije i da ipak i ta jEvropa ima malo pameti u njihovom kolektivnom mozgu da donese odluku i malo dune dašak vetra u jedra pravih demokratskih snaga i da - ponudi potpisivanje SSP-a sa Srbijom. Još i da vidimo to čudo, da zaista i potpišemo i da nas Bog vidi. Naravno, Balkan ne bio bio Balkan kada se odmah ne bi čuli ljubomorni glasovi iz bliskog nam susedstva. Uostalom, čuju se i sa naše strane kada smo mi ljubomorni, zar ne?

Eh, sada... Ako pobedi gle-magične-li-kombinacije DSS+SRS (to su srca dva) ode sve u q... i SSP, i mi, i oni, i Srbija. I nasta crna rupa u Univerzumu, na sred Balkana...

Update:
Zapamtite ovaj datum - 29. april, jer će se oko potpisivanja SSP-a posle 11. maja dići ogromna prašina. Ili ćemo zaista krenuti prema Evropi, ispuniti Haški uslov, ili će pak, po tvrdnjama SRS-a predsednik Srbije Boris Tadić - paz'te ovo - biti optužen za izdaju. Na nama je da odlučimo kuda ćemo, kako ćemo i ko ćemo da nas tamo vodi. Pamet u glavu.

Screw this!

2008-04-24T11:10:00.005+02:00

Jebeš ovo. Kratko i jasno, jebeš ovo! Dostigao sam trenutak u svom životu kada mi se sopstveni život sveo na posao - hrana - posao - spavanje. I "hey friends this is fun, let it start all over again" - posao - hrana - posao - spavanje. I, zvanično - muka mi je od toga. Jednostavno, dođe mi da više nijedan projekat ne prihvatim i da sve oteram u pi*ku materinu, pa makar se to žestoko odrazilo na spisak klijenata i količinu prihoda koji ostvarujem. Kratko i jasno - prelilo je čašu. I vreme je da se okrene novi list.

Svaki dizajner / developer / programer se nađe u ovakvoj situaciji, siguran sam. Dragan je već pisao o tome krajem prošle godine, a izgleda da kaskam za njim jedno pola godine što i nije tako loše. Jer, kada te jednom taj momenat opizdi po glavi i kada doživiš katarzu, uvidevši koliko si se jebenom poslu posvetio, shvatiš da tvoj privatni život itekako trpi zbog toga. I shvatiš da nemaš vremena da se posvetiš završetku stana, provođenju vremena sa društvom, devojkom, sa dragim ljudima, da radiš stvari koje te ispunjuju, da voziš bicikl kada ti je volja, da ispoliraš auto kada ti se ćefne, da napraviš roštilj ako si gladan, da čeprkaš nešto što voliš a što te svakako ispunjava... E, bre - kupio sam 73. broj TopSpeed-a i nisam ga otvorio ni normalno! Moj omiljeni magazin... Pa dokle to doseže, ni sam nisam svestan...

Doduše, nisam u mogućnosti da sve ostavim momentalno. Imam projekte koje treba da pozavršavam i da ih skinem sa vrata i nadam se da će se to završiti do prvomajskih praznika, dakle do četvrtka, eventualno sledećeg vikenda. E, posle toga - marš. Svaki sledeći projekat se neće preplitati sa nijednim drugim. A kamoli sa više njih. Dosta je toga bilo

Kulminacija Popizditisa dogodila se juče. Poseta klijentu, iliti Ministarstvu Nauke RS. Kada mi je osoba koja je zadužena za - paz'te ovo - unos sadržaja na sajta - rekla sledeće:

A šta si ti mislio momak, da će ovo da bude med i mleko? Da će da bude lagano - samo dizajn templejta i to je to? Izvini molim te, ali ja nisam plaćena da menjam sadržaj na sajtu, već ti.
Izvinite, ja ne znam šta ste vi mislili, ali ja znam za šta sam ja plaćen.

Para na uši. Kao u crtaćima. Još da zna išta o dizajnu, to bi bilo odlično. Žena sa četrdeset i kusur godina mi prebacuje da ne znam da dizajniram. Ili da je to - kao što je u Srbiji uvreženo mišljenje - piece of cake posao. A naravno da zna da uradi copy-paste iz Worda u Joomla-u. I da zadrži vizuelno formatiranje teksta sa raznoraznim tagovima i tome slično. More... I naravno, zbog svega toga projekat još nije zaživeo. A meni ne pada na pamet da fizikališem i da trčim po tuđim stranama i da ih ispravljam, uz to radeći tuđi posao.

Podsetite me - ako se pohvalim da sam dobio fin posao za neku državnu instituciju - da sam magarac, nepopravljivi. Hvala vam unapred.

Ps. Jedva čekam da odem na nedelju dana na odmor krajem maja. Bosna, Zlatibor - here we go again. Bez laptopa, bez zajebancije. Screw that too...

Andi C mixes - a must have!

2008-04-14T13:34:00.000+02:00

Koleginica Miona ponekada ume da mi kaže podrugljivo trenseru kada čuje kakvu muziku slušam. Doduše, ne bežim od toga - najviše slušam i najviše uživam u vocal trance i melodic trance muzici kada radim. Valjda je to zbog toga što retko koja pesma ima teksta pa je ova vrsta muzike zaista najpitkija za slušanje tokom rada. Ujedno, ono tuc-tuc me i tera da određenim tempom radim svoj posao, pa definitivno ima svoje delovanje na mene.

Elem, preko mog omiljenog internet radio kanala Digitally Imported (o kojem uspeo sam više puta pisao ovde, ovde a bogami i ovde) uspeo sam da skinem epizodu The Karanda Show-a koji su miksovali Andi C i Wandii. Mogu samo da kažem da je prvih sat vremena, jedan odličan miks fenomenalnih trance pesama. I tako, ne budem lenj i malo izGoogle-am "The Karanda Show" i naletim na fenomenalnu Trance zajednicu - Crystal Clouds, koja registrovanim korisnicima dozvoljava download mikseva u 192kbps / 44kHz - po 5 mikseva u 3 sata. Sasvim dovoljno da konstantno skidate i uživate u vašoj/mojoj omiljenoj muzici.

Samo Andi C na ovom sajtu daje oko 70 mikseva, što iz The Karanda Show-a, što ličnih mikseva. Naravno, da biste išta skinuli sa sajta treba da budete prijavljeni (a pre toga i registrovani) i da ispoštujete limit od 5 mikseva u 3 sata. Šteta samo što nema Wandii-jevih remiksa. Ali, zato ova statistika govori više nego išta drugo:

Mixes Online: 1395
Total Downloads: 276869
Data Sent: 33.07 Tb

Da li vam je potrebno više od 33 terabajta muzike? Meni polako 300Gb postaju mali samo za muziku ;)

Zašto imati samo jednu novu godinu?

2008-04-09T13:47:00.003+02:00

Žurkaroška nova godina... Kakve gluposti još neće smisliti...

Goxxy Flickr foto galerija

Realno gledano, razlog je sasvim očigledan - zato što se samo jednom u toku godine dešava prelazak sa 31. decembra stare na 1. januar nove godine. Dakle, zbog čistog razuma slavimo novu godinu, baš zato što je to što joj ime kaže - nova godina.

Doduše, mi Srbi, definitivno smo čudan narod i slavimo ne samo novu godinu već i - reprizu nove godine, pa ondak Srpsku Novu Godinu (jedina nova godina koja zaslužuje da se napiše velikim slovima jer je baš to - srpska) ali svakako i reprizu Srpske nove godine.

Ali od prekosutra, pa i u subotu ovog meseca oborićemo rekord i slaviti još jednom novu godinu i - već pogađate - njenu reprizu. Kao što i sam poster ubedljivo i napadno kaže i obrazlaže:

Ko kaže da je ona baš u januaru, e sad je u aprilu?!

Kao što je Gaius Julius Caesar odlučio da će jul da ima 31. dan na uštrp jadnog nam februara, neko je odlučio da će nova godina da se slavi i u aprilu. Dakle - e, sada je u aprilu! Ako spadate u onaj divan soj ljudi koji ne žele da privređuju (ili pak možete sebi da priuštite svakodnevno sve čet'ri u vis) onda je ovo u potpunosti stvar za vas. Ma šta jedna, dve, pet, šest... zašto se na tome ograničiti. Hajde da imamo najmanje 37 novih godina i njihovih repriza, pa još i da za crkvene i državne praznike da slavimo i da ne radimo - radili bismo kao što i vicevi o crnogorcima kažu - samo sredom.

Vratilo se proleće, i prolećni dizajn bloga

2008-04-08T12:40:00.000+02:00

Doduše, sa malo većim zakašnjenjem nego inače, pošto je proleće stiglo pre skoro dve i po nedelje. Ali ne zamerite, jer sam pretrpan obavezama na poslu, kod kuće, pa svuda... Još sam od 24. do 29. marta bio u Portsmouth-u i izginuo za tih 5 dana, radeći ali i razgaljujući se shoppingom (jedini ženski sindrom koji pali i kod mene).

Novi dizajn je, kao što možete i da vidite, dosta čistiji od prethodnih i trudio sam se da bude jednostavan a opet dopadljiv. Pa, uživajte u proleću - valjda neće biti previše toplo i previše kiše ;)

Stranke i njihove vođe - jednom rečju

2008-04-02T16:11:00.002+02:00

Svaki dan gledamo televiziju (hvala Bogu, od preseljenja imamo mogućnost izbora od 74 kanala zahvaljujući modernom čudu - kablovskoj) i kada ranije sam redovno pratio na RTS-u emisiju Šta radite, bre? Od kada smo se preselili, em nemam vremena za takvo zamlaćivanje, em mi se zgadi kada čujem floskule, demagogije ili pak druge prazne priče koje služe za svakodnevno uzdizanje sopstvenog ili stranačkog rejtinga.

Razmišljam i pokušavam da ove poznate baje koji upravljaju ovom smešnom i jadnom državom opišem samo jednom rečju... da sažmem njihovu prirodu, suštinu, ponašanje - sve - u jednu (eeeeeventualno dve) reč i shvatam da je to jako teško. Njih uglavnom karakteriše ljubav za vlašću, gramzivost, nebriga za stanovništvo i još mnogo sličnih stvari, ali im je karakter jako teško opisati jednom rečju. Ipak pokušaću...

Tako, na tapet prvi dolaze oni koji prvi i odlaze iz sadašnje vlade. Demokratska stranka Srbije.

Vojislav Koštunica - Kočničar
Dragan Jočić - Telohranitelj
Miloš Aligrudić - Neubedljiv
Slobodan Samardžić - Neverovatno dosadan
Andrija Mladenović - Šlihtara
Predrag Bubalo - Krpiguz
Dejan Mihajlov - Lažov
Aleksandar Popović - Pametnjaković
Zoran Lončar - Kuknjava

Posle otvaranja pandorine kutije, stižu na red i njihovi koalicioni partneri. Nova Srbija (ne dao Bog da njihovu novu Srbiju dočekamo...)

Velimir Ilić - Arogantni prostak
Branko Jocić - Debeli džeparoš
Dubravka Filipovski - Anonimus

Da ne bude sve tako crno, eto nam i najjače stranke u vladi, Demokratske stranke i njihovih članova. Kako njih vidimo?

Boris Tadić - Pretty-boy
Dušan Petrović - Iritirajuć
Dragoljub Mićunović - Stara škola
Dragan Šutanovac - Pacifista
Dragan Đilas - Sposoban
Bojan Pajtić - Vojvođanin
Vuk Jeremić - Uporan
Mirko Cvetković - Deda Mraz
Voja Brajović - Tihi

Nakon ovih glavnih, evo na kraju članova stranke od 17 eksperata, gde je preživeo svega jedan koji je trenutno i vodi - G17 Plus.

Mlađan Dinkić - Štediša
Tomica Milosavljević - Neprimećen
Ana Pešikan - Sposobna

Kamo lepe sreće da je Zoran Đinđić živ, znam da bih tog čoveka opisao kratko i jasno kao - uspešni vizionar. Ostatak političke scene neka sačeka sutrašnji dan. Ako ga mi sačekamo, jel'te...

Preminuo Arthur C. Clarke

2008-03-19T10:03:00.003+01:00

Pored Douglas Adamsa koji je preminuo pre 7 godina (11. maja 2001.) otišao je još jedan pisac, još jedan kolos naučne fantastike Arthur C. Clarke. Obojica su bili moji omiljeni autori. U 90. godini, sa gomilom fantastičnih pisanih dela ostavljenih iza sebe, među kojima su najpoznatije "Odiseja u svemiru 2001.", "Sastanak sa Ramom" ali i idejni tvorac geostacionarnih satelita, Clarke je preminuo od srčanog napada. Uz Isaaca Asimova smatran je za najvećeg i najpoznatijeg pisca naučne fantastike.

U njegovu čast, pročitajte tri "Clarkeova zakona".

"When a distinguished but elderly scientist states that something is possible, he is almost certainly right. When he states that something is impossible, he is very probably wrong."
"The only way of discovering the limits of the possible is to venture a little way past them into the impossible."
"Any sufficiently advanced technology is indistinguishable from magic."

Saznajte više o njemu i njegovom radu na Wikipediji.
Preuzeto sa B92.

Još jedni izbori

2008-03-13T11:16:00.000+01:00

Sećate li se kada je na svega par dana Tomislav Nikolić postao predsednik Narodne skupštine Republike Srbije? Šta se desilo?

Beleks je pao najviše do tada
Evropska komisija je zamrznila zasedanje koje je organizovala u Srbiji
Investicije su stale
Ljudi su postali mnogo zabrinutiji za svoju budućnost

Šta nam se ovih dana dešava? Najavljuje se koalicija DSS-SRS. Ili se makar ne isključuje iz liste opcija. I ko je najavljuje, moliću lepo? Balvan ministar, čovek koji bi se isto kao i Sadam Husein trebao sakriti u rupu i da ne vidi svetlost dana ikada u svom mizernom alkoholičarskom životu. Lelemud jedan. Arogantni lelemud.

Svi bitni investitori su najavili zamrzavanje investicija do izbora nove vlade. Ako se formira vlada DSS-SRS, da li možete da zamislite šta bi se desilo? Da li bi bilo investicija? Bi, ali iz bratske nam Rusije. Rublje i kopejke bi samo pljuštale po nama. Abramovič i ostala bratija bi umesto Miškovića, Zeptera ili drugih bivših ili sadašnjih tajkuna preuzeli stvar u svoje ruke.

Najnovija vest je i da je već drugi dan za redom Beleks pao. I to najviše do sada, čak i više nego onomad što sam malopre pomenuo. A kao biser bisera je to da je ekonomski rejting Srbije pao sa stabilan na negativan. Zamislite ŠBBKBB? DSS-SRS, ring a bell? Stresem se od jeze...

I ja se brinem. Iz dana u dan. Kao što sam se nervirao za predsedničke izbore i molio Boga da ljudi malo mućnu svojim tintarama i zaokruže pravo ime odnosno manje zlo, tako ćemo se i naredna dva meseca jesti iznutra i kidati živce do novih rezultata. Pa onda do proglašenja nove Vlade (iskreno se nadam koaliciji DS, G17+, LDP, SDP i manjine), pa još ako ta Vlada potraje... pa do novih izbora, pa tako u krug - biće baš veselo.

Upali smo u blato, u govna, vadite nas odavde. Sami nismo za to sposobni. Da je Đinđić živ, mogu samo da zamišljam gde bismo se sada nalazili. A čovek bi se sada prevrnuo u grobu da zna gde je Srbija i ko njome vlada...

Ps. Da li je uopšte potrebno napomenuti da nam Vlade umesto četvorogodišnjeg mandata jedva izdrže godinu-dve dana?

There goes the neighbourhood

2008-03-11T09:52:00.000+01:00

Pre dve večeri odem po Bilju da bismo malo sredili stan i sve pripremili za selidbu. Kada se vratismo kolima na Teslu imam i šta da vidim - policajac na uglu ulice, dvoje policijskih kola i marica, sve parkirano dve zgrade od naše. Dakle - nešto se desilo, nešto ozbiljno. Mozgamo - šta je u pitanju, da nije neko opljačkao banku ili poštu u blizini... Mislim - Tesla i jeste takva, sve je na dohvat ruke. Ali zašto bi onda stojala marica u blizini zgrade...?

Posle čujemo priču, istinitu nažalost. Mladić ubio majku. Mentalno oboleo. Pre dve godine ubio je psa i oca pa ga smestiše u odgovarajuću instituciju (čitaj, ludnicu). Međutim, skoro ga pustiše iz institucije i vidite šta se desilo. Ma, mentalno je oboleo onaj ko ga je pustio iz institucije pa je došlo do ovakve situacije. Jebeš ti to kada ni ljudi nadležni za to ne mogu da donesu valjanu odluku, već se rukovode verovatno smanjenjem troškova, prebukiranosti prostorija ili možda čak i sažaljenjem. Dokle smo dogurali... a takvih situacija je bilo iha-haj. Kada se samo setim onog lika koji je iz čista mira zapucao (kalašom, a ne potrčao - u žargonu) po ljudima u blizini pijace, sve mi bude jasno.

Da čovek ne poveruje. Tesla važi za jedno od najmirnijih naselja u Pančevu. Iz prostog razloga, tu je najviše penzionera. Jedno je od najstarijih naselja, pa je i to opravdano. Pa vala smo Teslu izabrali zato što je i mirno naselje, pored glavne prednosti fantastične infrastrukture i zelenila - a ne zato da se brinem i strahujem da li će nam se ko-zna-šta desiti... Jedino grozno što mi je padalo na pamet su protesti penzionera, kolektivno hranjenje golubova, igranje šaha na klupama, ili gužve kada se na šalterima dele - jel'te - penzije. A ne ovo... Ode komšiluk u majčinu, definitivno.

Williams F1 - dizajn bolida za 2008.

2008-03-05T12:58:00.007+01:00

Konačno, nešto manje od dve nedelje pre početka nove sezone Formule 1 moj omiljeni tim, Williams F1 predstavio je svoje boje za ovu sezonu, na njihovom ovogodišnjem i jubilarnom automobilu FW30. Pošto automobil daje zaista dobre rezultate na testovima, to svakako uliva nadu i donosi - ja se barem nadam - opravdan optimizam za ovu godinu.

Nove boje u suštini stare: tamno plava i bela, sa primesama ili bebi plave ili sive, dok je dizajn čini mi se kombinacija dizajna automobila od prošle i od pretprošle godine. Plava ja malo tamnija i više prisutnija, a bolid svakako podseća na onu legendardnu kombinaciju koju je imao Williams sa BMW-om krajem 2005. godine. Sve u svemu, meni se jako dopada i sve izgleda prilično skladno i moram reći - aristokratski. Ipak je Frank Williams "sir" ;) Oficijalne slike možete naći ovde, a nešto veće rezolucije na sajtu Formula1.com. A najveće rezolucije na F1Fanatic.

Odbrojavanje do početka nove sezone već uveliko traje i ostalo je još svega 10-ak dana do prve trke, koju ću ako sve bude kako treba gledati u udobnosti sopstvenog doma. Jedva čekam da vidim kako će se Rosberg i Nakajima snaći sa novim automobilom na kvalifikacijama, a još bitnije na trci. Svim svojim srcem navijaću za ovaj tim i želim im da im ova sezona označi nastavak njihovih uspeha i još mnogo osvojenih titula kako u kategoriji vozača tako i u kategoriji timova!

E, sada možeš da kuvaš

2008-03-03T14:52:00.007+01:00

Pogled na jedan deo kuhinjskih elemenata sa ulaza

Goxxy Flickr foto galerija

Čini mi se da previše pišem o privatnim stvarima u poslednje vreme. Ustvari nema šta da mi se čini, to je činjenično stanje, a razlog tome je što sam na to najviše i fokusiran. Svaki dan sam u stanu i uvek nešto čeprkam i sređujem malo-po-malo dok se ne uselimo. Doduše, ova subota bila je dan D kada je u pitanju kuhinja i trpezarija. Konačno smo ovaj deo priveli skoro do samog kraja.

Dakle, celu subotu proveli smo u utovaru-transport-istovaru-unošenju i na kraju instaliranju kuhinjskih elemenata. Od 10 izjutra do 23:30, kada je majstor napokon otišao. Mi smo otišli u 00:30 i mrtvosani umorni legli i zaspali. U momentu. Ali vredelo je - kuhinja je ispala fantastično i već smo sinoć napravili prvi test kada je Bilja napravila dve manje pizze, taman za nas dvoje, Kuma i Juliju. Uskoro nastavljamo sa daljim punjenjem stana nameštajem i tehnologijom, a konačan i zvaničan datum useljenja već je zacrtan - 15 mart. Dan pre trke za Veliku nagradu Australije. Dakle - ovu sezonu F1 gledam od svoje kuće.

Svakako nije još sve gotovo u kuhinji :) Majstor Miletu ostalo je još da postavi aluminijumsku coklu ispod kuhinje, da stavi aluminijumske lajsne između radne ploče i pločica, kao i uže aluminijumske ručke na kraće elemente kao što su vrata. Dakle - sitnice. Ali do tada, nove slike su već postavljene u galeriji za naše i tuđe vizuelne užitke. Enjoy!

Branding za novu - staru firmu

2008-02-29T15:26:00.010+01:00

Gowi, ring a bell? Ne verujem da u Srbiji nema čoveka iz IT branše koji preko preko medija nije čuo za firmu Božić i sinovi, a time i za software deo ove firme pod imenom Gowi Group. Retki su slučajevi koji ne znaju za ovaj tim i nazivaju nas kratko i jasno Sinovi. Iako je ovo ime ustvari šegačenje, ono što potpuno ozbiljno je da će Gowi početi uskoro da postoji i u Srbiji, baš pod tim imenom. Praise the Lord!

Dakle, došao je momenat kada treba napraviti branding rešenje za naš software tim. Pošto je u Velikoj Britaniji Bond software otkupio Gowi Group ne ostaje nam ništa nego da smišljamo novi logo za isto ime, jer ime nije problem. Tako sam se od juče bacio na posao da smislim novi logo ali i novi slogan za novu - staru.

Pošto je logotip, a samim tim i znak i tagline još uvek strogo čuvana tajna (izuzev među kolegama na poslu naravno, zbog komentara, asocijacija i slično) jedino što za sada mogu reći je da će se napraviti logotip, kao i znak a smišlja se i tagline. Baš sam se otvorio, jel'te :) Ali da malkice razotkrijemo famu, reći ću da moj predlog logotipa uključuje promenjen izgled typeface-a Cipher, dok se tagline ispisuje typeface-om Colaborate. Boje još nisu odabrane, ali je evidentno da će se odustati od kombinacije boja iz najkorišćenije verzije Gowi logoa - plave, crvene i žute. Umesto toga, ostaće jedna ili dve boje. Koje, još se ne zna.

Kada smo već kod logoa, njegova evolucija je do sada ispratila četiri verzije i ovo je njegova peta, a čini mi se i najozbiljnija verzija. Sve, osim prethodne (koja je, istinu za volju, nastala varijacijom verzije pre toga od strane engleskih kolega) moja su kreacija. Prvu ne treba komentarisati, bilo je "uradi šta god" i zaista me je sramota kada je pogledam. Druga je već varijacija čiji se typeface najduže zadržao, a ni ona nikako nije najsrećnije rešenje. Treća verzija se najduže i zadržala i najpoznatija je i svima nama i dalje u srcu, dok je četvrta bila tu dok Gowi Group plc. nije prodat Bondu.

Verzija 1: mart-novembar 2000

Verzija 2: novembar 2000-april 2001

Verzija 3: april 2001-jun 2006

Verzija 4: jun 2006-februar 2007

Slatke muke, najslađe

2008-02-28T09:56:00.008+01:00

Zar ne izgleda fenomenalno? Još samo da se do kraja opremi...

Goxxy Flickr foto galerija

Stari ljudi vole da kažu da je kućiti se - slatka muka. U našem slučaju, tek smo nešto manje od mesec dana u toj fazi, a prethodnih par meseci to su bile zaista gorke muke. Organizacija majstora, obezbeđivanje svega što je potrebno i na kraju iščekivanje samo da se oni spakuju i konačno za vjek-vjekova izađu iz stana...

...da bi mi mogli da unosimo stvari i konačno uđemo u stan. Trenutno je ta faza - opremanje stana, kupovina nameštaja, iščekivanje dana kada će kuhinja biti montirana i tome slično. Do sada smo dosta toga uneli i preneli u stan, od čega je najkrupnije garnitura za dnevnu sobu (o-ruk, pazi vrata, gledaj na štok, nemoj da izgrebemo nešto, ne daj da se isprlja!) a tek nas čekaju sitnice i sitničice.

Ipak, već je društvo krenulo da dolazi. Toliko smo željni toga da nam neko dođe u goste ili da kaže "Idemo kod Bilje i Gorana", a ne samo "Idemo kod Bilje" ili "Idemo kod Gorana" da ne možemo da iščekamo da se uselimo pa da dođu. Kafu kuvamo u kuvalu. Serviramo je sa sokovima na trpezarijskim stolicama. I nije nam mučenje, jer...

...najbitnije je da sve izgleda divno. I da smo mi prezadovoljni - a jesmo. Ne mogu da iščekam useljenje!

Williams FW30 impresionira na testovima

2008-02-27T10:23:00.008+01:00

Kako se polako završavaju testovi timova Formule 1, tako meni omiljeni tim AT&T Williams F1 kontinuirano impresionira. Iz testa u test njihovi automobili konstantno su u vrhu i ovaj mesec je retkost da vidim da nijedan od vozača - bilo da je to Nico Rosberg, Kazuki Nakajima ili Nico Hulkenberg - nije ušao u prvih 6. Uglavnom su tu iza McLarenovih i Ferrarijevih vozača, što me itekako raduje.

Poslednjih par testova pokazali su da je jubilejni automobil ovog tima izuzetno pouzdan i da je - kako mi se čini - napravljen najveći napredak u odnosu na prošlogodišnji. Iz tima BMW Sauber su se već požalili da nisu napravili očekivani napredak, a Renault je po svim kriterijumima poprilično iza ova dva tima. I pored donedavnog šampiona Fernanda Alonsa.

Doduše, jedno su rezultati na testovima, a potpuno druga stvar rezultati na trkama. Pa i pouzdanost komponenata ako baš hoćemo tehnički, pored sreće da vas niko u trci iz nje ne izbaci, ili da sami kao vozač ne napravite grešku. Ipak, pouzdanost automobila, kao i konstantni uspesi na testovima dodatno mi ulivaju pouzdanje. Jedva čekam 14. mart, kada počinju kvalifikacije za Veliku nagradu Australije. Tu će se pokazati ko kosi a ko vodu nosi.

A do tada - nadamo se još boljim rezultatima kako na testovima, tako uskoro i na trkama. Pogledajte i rezultate sa testova, gde su se i kada Williamsovi puleni dobro kotirali i gde je evidentan njihov napredak u testiranju.

Barcelona, 26. februar - Williams 4. i 11.
Barcelona, 25. februar - Williams 4. i 6.
Barcelona, 22. februar - Williams 1., 5. i 13.
Barcelona, 20. februar - Williams 1. i 2. na mokroj stazi
Barcelona, 13. februar - Williams 4. i 8.
Jerez, 12. februar - Williams 3. i 4. (od 4 automobila na stazi)
Barcelona, 3. februar - Williams 11. i 12.
Barcelona, 2. februar - Williams 9. i 13.
Valencia, 25. januar - Williams 4. i 15.
Valencia, 24. januar - Williams 5. i 7.
Valencia, 23. januar - Williams 3. i 7.
Jerez, 17. januar - Williams 9. i 13.
Jerez, 16. januar - Williams 5. i 10.
Jerez, 15. januar - Williams 7. i 11.
Jerez, 8. decembar - Williams 3. i 5.
Jerez, 7. decembar - Williams 11. i 15.
Jerez, 6. decembar - Williams 13. i 16.
Jerez, 5. decembar - Williams 15. i 17.

Oh brate veliki - zar opet?

2008-02-26T08:28:00.003+01:00

Ukoliko se dobro sećam pre više meseci B92 je naglo prekinula serijal Velikog brata zato što je troje ukućana tragično izgubilo život, kako ga gubi par hiljada ljudi godišnje u Srbiji - u saobraćajnoj nesreći. I cela frtutma, cela ujdurma, kao i jadikovke koje su iskazivali voditelji i glavni u produkcijskoj kući Emotion (da, da, ona kuća koja voli da zameša sve što se ovdašnjem narodu sviđa i da mu toliko povlađuje i ugađa servirajući pičvajz od serijala na raznoraznim televizijama) završili su se vrlo brzo bez reči i daljeg objašnjenja. Podelili preostale pare na preostale ukućane i voila. Kao da se ništa nije desilo...

Pomisli čovek "opametili se, bataliće taj idiotizam od emisije". Ne lezi vraže. Evo, odbrojavanje već uveliko traje - još toliko-i-toliko dana. A raja se pali-i-pali. Jer sada će umesto običnih smrtnika u kuću ući celebrity Srpsko-Hrvatsko-Bosanske scene. Ehej - celebrity. Bože moj... Mislim - Era Ojdanić, Suzana Mančić pa i Dino Dvornik... Kakav je bre to celebrity?

Koliko je potrebno biti dokon i pratiti ovako nešto? Pogotovo nakon fijaska prethodne sezone? Izgleda da pamćenje naših ljudi doseže do onoga šta se desilo juče u isto vreme. Dakle, 24 časa. Dalje od toga - nikako. Zato nam se i dešava sve ovo što nam se dešava, zato je društvo posrnulo u propast i zato smo u buli iz koje se ne možemo izvući više od 18 godina.

Okanimo se tuđih života, tuđih ispada i tuđih lažnih lica - okrenimo se sebi za početak. Sebi pokušajmo da poboljšamo život, da ulepšamo dan, da obradujemo voljenu osobu. Umesto da gledamo kako se neko blamira, glupira i pokušava da osvoji novac o kome običan narod može samo da sanja.

Nadam se da će ovo itekako biti kraj ove gluposti od serijala. Ionako se B92 odavno srozao na najniže grane od svog postojanja.

Četvrta i poslednja godišnjica

2008-02-19T14:38:00.004+01:00

Danas a bogami i juče Biljana i ja slavimo četvrtu i poslednju godišnjicu od početka našeg zabavljanja. Sledeća godišnjica koju budemo slavili biće godišnjica braka umesto zabavljanja. Napokon.

Iako smo ovaj jubilej proslavili prilično tiho, bez ikakve pompe, putovanja, uz jedan lep buket koji trenutno krasi sto u dnevnoj sobi i jednu večeru koja nam je napravila "bombu" u stomacima, to nikako ne znači da ne cenimo današnji dan. Naprotiv, u iščekivanju završetka opremanja našeg stana i skorog useljenja, proslava je nekako privremeno pala u senku drugih i bitnijih događaja. Kao da je pompa splasnula, kao da nismo razmišljali o tome već da konstantno mislimo na to kako ćemo uskoro krenuti zajedno da živimo. To je ono što je najbitnije i što naš život menja iz korena.

A čeka nas skoro postavljanje nove kuhinje, dolaska garniture za dnevnu sobu i napokon prebacivanje naših stvari u stan. A onda zajednički život...

A dotle, 18. i 19. februar slavili smo kao dan kada smo prvi put izašli u grad i prvi put se poljubili. I gledali najgori film ikada, nažalost :)

Seckajte, seckajte...

2008-02-18T08:15:00.006+01:00

Gotovo je. Šiptari proglasiše nezavisnost. Ko će ih priznati, zna se. Ko neće, takođe se zna. Svet se pocepao u dva tabora i trenutno igraju utakmicu koju niko ne sudi. Igraju fer za sada (pokoja polomljena arkada ili nos u utakmici nije ništa - čekajte kada krenu da lete noge i ruke), pitanje je samo kada će početi da igraju zarad nekog drugog sem Srbije... i kada će se utakmica završiti. Pobednik nije ni bitan, po meni su svi gubitnici - a mi pogotovo. Jer, imam osećaj da ćemo mi ostati poslednji na terenu, i jedini. Mislivši da utakmica nije gotova, a završila se - iha-haj.

Da li me zabole? I da i ne. Ne zato što se kao mlad Srbin borim da svoj život stavim na zdrave noge i interesuju me i ekonomija, pravo, ulazak u Evropsku Uniju. Ne i zato što imam preča posla pa sam celog vikenda radio sa Biljanom u stanu. Ne i zato što mi je muka svega, hypa oko toga, kampanje - svega. Da, zato što Kosovo jeste srpska zemlja. Sveta ili ne, nije mi ni bitno. Srpska je zemlja. Da, zato što sila pokazuje da je nad pravom. I da, zato što smo kao i uvek do sada, u svim ratovima (Prvom, Drugom balkanskom ratu, Prvom i Drugom svetskom ratu) bili na strani pravdoljubivih i slobodoljubivih. Ove lokalne i skorašnje da ne spominjem, tu nema strane kojoj ruke nisu ogrezle u krvi.

I tako seckajte jednu po jednu državu. Iseckaste Srbiju, seckajte dalje. Seckajte slobodno. Kada vam se već može, nastavite, samo napred. Već su se danas oglasili zvaničnici Abhazije i Južne Osetije (da li pod dirigentijom majke Rusije ili ne - nije sada ni bitno). Nije daleko dan kada će da se oglase i narod Baskije, pa onda Mađarska manjina u Rumuniji i Kurdska manjina u Turskoj. Da li da napominjem opet Albansku manjinu u Makedoniji, Grčkoj? I kao šlag na tortu, vratimo se na onaj započet kolač - Srbiju. Opet, Albanska manjina u južnoj Srbiji a ko će ga znati... možda i Mađarska manjina u Vojvodina. Jadan smo mi... ne narod, već vrsta. Sve zarad ličnih interesa, sve radi para... Globalno zagrevanje, meteori, cunami... gde ste sada da zbrišete sve sramote i napravde sa Zemlje? Jednom za svagda...

Jer, treba svi da nestanemo sa lica zemlje. Sramota me je što sam ljudsko biće.

A neverovatno je da smo kao narodi bili saveznici tokom Prvog svetskog rata i albanske golgote. Kada je našeg kralja Aleksandra I Karađorđevića pozvao Esad-Paša Toptani, Albanski paša, da Srpska vojska pri naletu Austrougarskog i Bugarskog napada prebegne preko njegove teritorija na sigurno. Zaista neverovatno. A sve posle toga je klanje, i prolivanje krvi. Treba da nas je sramota i jedne i druge. Ustvari treba da nas je sramota sve.

A ja više Kosovo neću spominjati. U bilo kom kontekstu. Ovo je bio kratak izliv čega-sve-ne...

Dan zaljubljenih

2008-02-14T15:48:00.005+01:00

Dakle, danas je dan Svetog Trifuna. Ili Svetog Valentina, kako god želite. Ako ste u vezi i ako vam osoba to znači, pokažite to na vama svojstven način. Pokažite to baš danas, pokažite intenzivno. Neka vam voljena osoba danas bude najbitnija stvar. Isto važi i obrnuto. Pokažite pažnju da biste i dobili pažnju. I pokažite da vam je do te osobe stalo ako to osećate.

Ako ste muškarac, preporučujem vam par stvari koje će vama i vašoj lepšoj i nežnijoj polovini ulepšati dan.

Kupite joj cveće. Ne cvet, cveće. Crvene ruže obavezno i ne štedite se. Žene jako vole pažnju, a pogotovo iskazanu na ovaj način. Ako ne voli cveće, nađite alternativu.
Poljubite je. Jako i dugo i onako kako ona to voli.
Pomazite je po kosi i poljubite i u obraze. Poljubac u obraz puno znači ako je poljubite nežno i toplo.
Prošetajte se zajedno. Iako je napolju hladnjikavo i ne preterano prijatno za šetnju, svakako imate mesto na koje volite da budete zajedno. Uputite se tamo.
Budite ono što jeste i budite brižni prema njoj.

Toliko od mene. Idem da kupujem cveće ;)

Picnik

2008-02-12T14:13:00.000+01:00

Ima li čoveka na planeti koji nije čuo za Flickr? Sumnjam. Ali, da li je neko koristio Flickr pa usput naišao i na Picnik? Eventualno korisnici sa pro nalogom, a mislim da su i oni retki. Elem, danas sam ne očekivajući ništa specijalno kliknuo na link Edit this photo i na taj način se upoznao sa ovom jako simpatičnom i jednostavnom aplikacijom.

Reč je o online editoru slika za koji zaista nije potrebno nikakvo znanje niti Photoshopa (za koji se inače šuška da će vrlo uskoro postaviti svoju online verziju popularne aplikacije. Sve što treba je da negde imate slike, da li na online galeriji ili na računaru - nije ni bitno. Editovanje slika je vrlo lako i sama aplikacija je pokupila gomile nagrada od BBC-a, Los Angeles Times-a, TIME magazina i njima sličnim.

Šta sve može Picnik? Prva i najbolja stvar, možete ga povezati sa najvećim online galerijama i zajednicama. Flickr sam već pomenuo, a tu su i Google Picasa, Photobucket, Webshots i Facebook. Druga stvar, zaista ima dosta opcija za sređivanje slika koje su i najvećem laiku sasvim jasne i direktne. Sama opcija Auto-fix sve govori. Dakle, aplikacija može sve da radi sama. Postoje opcije za rotiranje slike, kropovanje, menjanje veličine, podešavanje kontrasta, osvetljenja, boja i njihove zasićenosti, izoštravanja slike i naravno uklanjanja red-eye-a. Osim toga, na sliku možete dodavati tekst, objekte, filtere, okvire ili jednostavno se igrati sa slikom. Evo kako izgleda interface, a možete i videti rezultate editovanja red-eye-a na jednoj slici.

Šta je downside? To što kao i za sve što koristite online morate biti registrovani ze neke veće stvarčice od osnovnih. Registracija je ipak mali preskupa, oko 25 dolara na godišnjem nivou, a mislim da je recimo te novce vrednije uložiti u Flickr nego u Picnik. A mislim da Flickr daje free of charge korišćenje ove aplikacije svojim korisnicima sa pro nalogom (doduše, opet na sa full featurima), što još više govori u prilog ovoj tezi. U svakom slučaju, jedna izuzetno handy aplikacija koju preporučujem svakom blogeru i koju svakako treba dati šansu i probati je.

Kada tražiš ne nađeš. Kad ne tražiš nađeš.

2008-02-08T14:30:00.003+01:00

Evidentno je da je Marfi i njegovi famozni zakoni sveprisutan u mom svakodnevnom životu. Dokaz za to jesu događaji koji su obeležili prethodnu i ovu nedelju a kulminirali juče. Naime, tačno dve nedelje smo u potrazi za garniturom kojom bismo oplemenili našu dnevnu sobu, kao i za garniturom stola i stolica za trpezariju. Na stranu što ima onoga što nam se sviđa, ali to u velikom broju slučajeva znači da i košta. I previše.

Prekjuče smo se videli sa Borkom i Brankom i od njih dobili savet da svratimo u Zemun, u Simpov salon. Navodno su tamo stalni popusti na robu ali i roba sa greškom koja se može itekako povoljno pazariti. Ne budemo lenji, Sputnikom direktno posle posla krenemo za Zemun bez ikakvih očekivanja da ćemo naći nešto kvalitetno. Đavola nećemo. Kada najmanje očekuješ, ili uopšte ne očekuješ desi ti se da nađeš ono što želiš. Trpezarijski set - sto i šest stolica. Sto masivan a stolice presvučene eko kožom. Fantastično. Mahagonija, koja se super može složiti sa wenge i natur, kakva će nam biti kuhinja. I kupimo mi, šta drugo. Sa osmehom na licu krenemo nazad kući konstantno razgovarajući da li bismo neku od pogledanih garnitura za dnevnu sobu.

Naš novi trpezarijski sto za šestoro

Goxxy Flickr foto galerija

Da dokažemo da Marfi itekako postoji, pokazaće i kraj priče. Dođemo mi u Pančevo i Bilja se seti jednog salona tačno na putu prema njenoj zgradi. Nisam hteo da i tu svraćamo, sipila je kišica a vetar duvao poprilično. I ipak nevoljno parkiramo i uđemo u salon. Kad ono... eto garnitura koja nam se dopada. Koliko košta? Manje od svega što smo do sada videli! I za te pare dobijete ogroman trosed, 2 fotelje i tabure, od kojih se sve razvlači. Sve! Da čovek ne poveruje da smo uspeli da nađemo tačno ono što tražimo, a uz to je povoljno i sa pregršt mogućnosti (kutija za posteljinu, razvlači se svaki element...)

Ošacovana garnitura za dnevnu sobu - štof i eko koža

Goxxy Flickr foto galerija

Dakle, ako zaista tražite nešto što vam se sviđa - ne tražite. Uopšte. Jer nećete ni naći. Već ćete onog momenta kada zaista odustanete i budete bezvoljni naleteti na ono za čim žudite. I to povoljno :)

B92.net puk'o... Ustvari puca stalno

2008-02-06T13:37:00.000+01:00

U poslednje vreme B92 očigledno ima problema sa serverima na kojima hostuje svoju prezentaciju, nebitno da li su njihovi ili tuđi. Redovno se dešava u toku dana padaju segmenti sajta ili da je pak ceo sajt nedostupan. Šta reći kada očekujete da ćete pročitati najnovije vesti a dočeka vas ovakva stranica, kao gore prikazana.

Mogu zamisliti kakva je situacija bila u vreme izbora, ili kada su u toku veliki politički, sportski, društveni događaji pa ljudi stalno žele da su u toku. Ustvari, ne moram da zamišljam - doživeo sam. Prvo HTTP 503, a kasnije i HTTP 404. Dakle, stalno pada. Pretrpano. Previše posetilaca. A možda je premalo resursa da se sve to potera da radi pouzdano i konstantno?

"Žao nam je, stranica privremeno nije dostupna". Žao mi je, sve ređe ću vas posećivati, ako sajt ne bude pouzdaniji. Postaje frustrirajuće. Isuviše.

Radno i životno, tehnološko okruženje

2008-02-05T09:45:00.002+01:00

Više puta sam razmišljao o tome šta bih jako voleo od tehnike da imam u svom radnom i životnom okruženju. Naravno, u dnevnoj sobi, kod kuće. Na poslu je već standardna stvar i tu ne može mnogo toga da se menja, tako je kako je. Pošto trenutno renoviramo stan i u fazi smo završetka radova imam jedinstvenu priliku da razmislim o tome šta bih voleo i šta bih želeo da imam od hardware-a za svoje računare. Laptop (Buran) je takav kakav je i ne bih ga menjao, ali što se tiče desktop mašine (Sputnik) voleo bih da je unapredim makar što se tiče perifernih uređaja.

Stoga već duže vremen balavim za Logitech diNovo Media Desktop Laser paketom čekajući strpljivo da mu padne cena. Sada je malo priuštivija nego što je ranije bila i mislim da će to biti prva stvar koju ću kupiti, čim dođem do malo para. Druga stvar sigurno je tablet i to Wacom Bamboo A6 jer mi zaista ne treba za sada veći a i nisam preterano za skiciranje. Ovo bi više koristilo za pojedinačne crteže kada zatreba. Vrhunac svega je Logitech Harmony 555 Advanced Universal Remote kojim mogu upravljati do 15 uređaja. Fantastična stvar. Od kada sam kod brata video Harmony 525, prosto sam oduševljen. I za kraj, kao šlag na tortu divno bi legao jedan Xwave R-100HX DVD recorder. Naravno, šta će i kada od ovoga biti kupljeno... ustvari i da li će od ovoga biti kupljeno, pitanje je vremena i vremena, odnosno - novca.

Gomila hardware-a na poslu rezultovala je velikom nervozom i željom za što ranijim završetkom instalacije Windows-a

Goxxy Flickr foto galerija

Kada smo već kod okruženja, pošto sam skoro dobio (bolje reći iskukao) novu mašinu (bolje reći polovnu) i sredio kompletno Windows, u jednom momentu na stolu se našlo ni manje ni više nego jedan računar, još jedan ispod stola, dva monitora, dve tastature, tri miša i naravno moj laptop. Katastrofa. Naravno, čim završismo kompletnu instalaciju, ratosiljao sam se viška hardware-a i spakovao laptop u torbu...

Kraljevski pljeskavičar

2008-02-04T15:08:00.002+01:00

Lokalna prčvarnica, kao kopija svetski poznatog Burger King-a

Goxxy Flickr foto galerija

Znam ja da smo mi, Srbi ponekada poprilično neinventivan narod, pa neka smo i nebeski, ali da li smo zaista toliko tupavi i nedorasli da ne možemo da smislimo valjano ime i logo za lokalnu prčvarnicu? Da li je zaista moguće da smo stvarno takvi? Pre neko veče šetam se sa društvom i zapazim ovo čudo nataknuto na plastiku iznad vrata. Šok, izuzetan šok. Ne onaj blagi, uz smeh zbog idiotizma vlasnika prčvarnice, već muk zbog neverice da smo toliko obesni...

Logotip takav-kakav je, skoro identična je kopija logotipa Burger King-a, tako što je promenjen font - naravno nađen je što sličniji mogući jer se nema vremena kopirati sve 100% po poslednje sitnice, ime firme (mislim, šta može drugo da asocira na kralja nego royal) i tako što je nataknuta kruna povrh logotipa. Pametno i originalno, nema šta!

E, pa takvi kakvi smo, i kakvi su nam privatnici - propašće(mo) svi zaredom. Pogotovo oni koji (na neodređeno vreme) ljubazno pozajmljuju logotipe poznatih svetskih brendova. Očekujemo uskoro prodavnice pića - kopije Coca-Cole, zatim prodavca automobila sa logotipom kopije Mercedesa i sličnih li anomalija. Vrhunac ćemo tek doživeti!

Stan - dva meseca radova

2008-02-01T09:20:00.002+01:00

Polako ali sigurno Bilja i ja se približavamo završetku radova u našem stanu. Malo više od dva meseca nakon početka radova, sve lagano dolazi na svoje mesto. Nakon prethodno urađenih radova na vodovodnoj i strujnoj instalaciji, ali i postavljanja keramike i renoviranja kupatila došli su na red molerski i parketni radovi. Evo, baš dok kuckam ove redove majstor za parket je u stanu i radi svoj posao :)

Dakle, ono što je jako bitno jeste da su za ovih mesec dana urađeni skoro kompletni radovi na gletovanju zidova, šmirglanju viška glet mase, ali i postavljanja gipsanog zida za špajz. Takođe, išmirglana je i kompletna drvenarija (spoljna i unutrašnja) i skoro sva je prefarbana osnovnom bojom, pregitovana i ponešto je prefarbano belom bojom. Ipak, najveći iskorak smo napravili, čini mi se, onaj dan kada je majstor došao a Bilja i ja izabrali boje za zidove. Kakav kontrast! Od one očajne roze, preko flekavih i ištemovanih zidova, bledo žutih gletovanih zidova i naravno za kraj - boje koje smo izabrali. Zelena za kuhinju i dnevnu sobu, žuta za hodnik i narandžasta za spavaću. Oduševljenje i osmesi na našim licima! Pogledajte samo u četiri koraka kako izgleda deo kuhinje koji je preživeo najviše promena.

Kuhinjski zid nakon iseljenja prethodnih vlasnika

Goxxy Flickr foto galerija

Kuhinjski zid sa totalno razbijenim pločicama, spreman za vodovodne radove

Goxxy Flickr foto galerija

Sveže postavljen gipsani zid za špajz

Goxxy Flickr foto galerija

Konačno okrečena kuhinja i ulazak u špajz

Goxxy Flickr foto galerija

Ostalo što je urađeno naravno možete videti u setu na Flickr-u. Stoga nemojte da se zadržavate samo na primeru ove četiri slike ;)

Osim urađenih radova u stanu, počeli smo polako da sakupljamo opremu za naš kutak. Kontaktirali smo majstora za kuhinju i već je čovek prionuo na posao, a Bilja i ja smo od mojih na poklon dobili ugradnu pećnicu, dok smo se za ravnu ploču sami morali otvoriti. Sve polako ide svojim putem i još malo pa ćemo završiti priču sa majstorima za renoviranje stana a počinjemo priču sa majstorima za opremanje stana. I naravno, kupovina nameštaja se podrazumeva.

Lagano, još malo pa smo završili. Jedva čekam dan kada ćemo se useliti i početi zajednički život. Odbrojavam ih, kao vojnik pred završetak služenja. Optimistička procena je da ćemo tačno na početak marta moći da se uselimo u stan. Držite palčeve!

U januaru predstavljeno čak 8 bolida

2008-01-30T09:49:00.000+01:00

Skoro je prošao januar a timovi u Formuli 1 nikako ne spavaju i ne čekaju da im neko na zlatnom tanjiru donese novi automobil za ovogodišnju sezonu a time i uspeh u najboljem auto-moto sportu na planeti. No, siree, nikako! Tako su pored najbrža tri tima (a verovatno i najvrednija) svoje automobile predstavila još čak pet tima. Pa, idemo redom.

BMW Sauber F1.08

Tim koji je svakako obeležio prethodnu sezonu sa najbržim i najboljim napretkom bio je BMW.Sauber. Na stranu kompletna saradnja BMW-a sa Williamsom, BMW.Sauber je nastao ulaganjem sredstava, vremena i ljubavi obe firme i može se reći da je sve počelo izuzetno polako i skoro od nule. Ali da jedan tim već u drugoj sezoni osvoji drugo mesto u šampionatu... niko nije verovao. Toliko je prethodnik, F1.07 bio dobar, da nije bilo potrebno drastično menjati novi automobil. highlight novog automobila je svakako troslojno prednje krilo sa konvencionalnim nosem.

Tako je u suštini i nastao novi automobil F1.08 predstavljen pre dve nedelje u Minhenu, kao evolucija a ne revolucija. Vozačka postavka je ostala ista, kao i upravni odbor. Mislim da su ljudi iz BMW-a itekako svesni i u pravu kada veruju da će moći da izazovu frontrunners-e za prvo mesto.

Red Bull RB4

Od kada se Adrian Newey pridružio timu Red Bull, mogu slobodno da kažem da je tim postao kvalitetniji, a auto uz iskusne vozače i brži. RB3, iako strahovito brz, nije uspeo da zabeleži značajne rezultate. Stoga što je istovremeno bio i strahovito nepouzdan. Tako je Red Bull uspeo da osvoji svega 24 bodova u prethodnoj sezoni iako je u većini slučajeva bio brži od Williams Toyote FW29, izuzev u poslednjem delu sezone.

Novi takmac predstavljen na stazi u Jerezu trebao bi prvo da prevaziđe probleme sa kvarovima, iliti dečje bolesti i da se na taj način približi timovima koji su prethodnu sezonu završili ispred njega. I ovde su vozači ostali isti i čini se da Coulthard polako popušta pod mlađim i sigurno bržim Webberom. Ipak, postavka je stvarno iskusna i ako to pored Newey-evog drugog automobila u Red Bull-u ne donese napredak - ja stvarno ne znam šta će :) Hihglight novof RB4 su mi svakako zakrilca pored usisnika za hladnjak - sa obe strane vozila.

Williams Toyota FW30

Konačno! Dočekao sam i mog takmaca za ovu sezonu! Predstavljen je u na stazi Valencia u Španiji zajedo sa Renault-ovim automobilom. Mogu samo reći da je automobil sve ono što sam očekivao i da označava takođe napredak, zasnovan na izuzetno pozdanom prošlogodišnjem FW29. Već je pokazao da ima potencijala i prešao je oko 1400km za 4 dana na stazi Valencia. Šteta je što tim nije predstavio svoje takmičarske boje za 2008. godinu, pa ćemo za to čekati prvu trku za Veliku Nagradu Australije u Melbourn-u. Nadam se da neće ludovati sa bojama kao svojevremeno 1998., već da će konvencionalne nijanse plave i bela preovladavati kao i prošle godine. A ovako auto kao auto - prelep je. Predivno troslojno nosno krilo sa mostom preko nosa i skladno izvajanom figurom cele karoserije.

Šta me jedino brine? Kazuki Nakajima, eto šta. Mladi japanac nije netalentovan (da nije talentovan ne bi došao u Formulu 1) ali mi se čini da nije materijal za Williams. Previše je mlad. Naravno, upravljački kadar je skoro isti, a posebno me raduje i to što će pretalentovani Nico Rosberg narednih par godina voziti za ovaj tim.

Renault R28

Fernando Alonso, čini nam se, nije imao drugog izbora nego da se vrati u tim koji mu je doneo dve šampionske titule. Ali u kakav se tim vratio, to je pitanje. Makar što se automobila tiče, vratio se u desetostruko ružniji automobil. Zanemarimo boje koje su od prošle godine drugačije i mnogo jadnije, auto je dobio milion zakrilca na bočnim stranama i katastrofalno ružan prednji nos. Neko bi rekao - ma nije ni bitno, samo ako pobeđuje. Slažem se. Ali većina ovako drastičnih izmena (kada neko nakalemi dodatni spojler ispod prednjeg krila) znači da su pokušali da na taj način brzo nešto isprave. A to brzo, uglavnom nije brzo posle i na stazi, već kuso.

Renault je tim koji je u potpunosti promenio svoje vozače. Alonso je novi-stari, čak je on i prvi naravno testirao automobil na istoj stazi gde i Williams, a tu je i Neslon Piquet Junior umesto dosadašnjeg Kovalainena.

Honda RA108

Nakon prošlogodišnjeg katastrofalno lošeg automobila i nikada gore sezone (osvojili samo 6 bodova) ljudi iz Hondinog tima predstavili su novi RA108 uz opasku da ove sezone ciljaju na to da, paz'te sada ovo - na svakoj trci osvoje bodove. Zvuči neverovatno? Pa ne baš, ali ako samo pogledate koliko je bio "uspešan" prošlogodišnji model mislim da ćete se predomisliti. Istinu za volju, auto je lepši. Mnogo lepši. Valjda i malo bolji za okolinu kao i kampanja kojom je promovisan. Ali ako lepota donosi uspeh u F1, trkale bi se toples manekenke, a ne momci u automobilima ;)

Vozači? Identični, Barichello i Button. Jedine novine su Ross Brawn kao direktor ekipe i Alexander Wurz kao test vozač.

Ko je još ostao? Svega tri tima još nisu predstavili svoje automobile za 2008. već su samo radili sa međuverznim bolidima na stazama i testirali raznorazne sisteme. Scuderia Toro Rosso, Super Aguri i Force India jesu objavili vozače, ali ostaje samo da pokažu i automobile. Jedino je Toro Rosso najavio da će prve tri sezone početi sa starim automobilom, a preostala dva tima još uvek ćute i nadamo se nešto mute. Nešto novo za ovu sezonu...

Elem, ostalo je još nešto više od mesec dana do prve trke u ovoj sezoni. Vreme brzo leti, i sve više iščekujem da gledam još jednu sezonu. Strpljenja, strpljenja...

Podsvesna izborna kampanja

2008-01-28T12:28:00.001+01:00

Posle intenzivne kampanje u prvom krugu predsedničkih izbora, poprilične količine iznešenog prljavog veša svojih protivkandidata, pa i direktnih optuživanja i pljuvanja (samo se setite reči Velje Ilića o Borisu Tadiću, ili pak Čede Jovanovića o Koštunjavom) nekako smo preživeli taj datum i dočekali drugi krug.

Direktan duel. Jedan na jedam. Mano a mano. Dva kolosa srpske politike udariće jedan na drugoga tolikom silinom da će se cela Srbija tresti od rezultata drugog kruga i njihove bitke za stolicu koja će najpre njima doneti prosperitet, a nama... ili bedu, jad i čemer, ili pak neko malo poboljšanje - a možda i stagnaciju (sve dok je gosn. Tuta-Muta na čelu Vlade Republike Srbije).

Svima je opšte poznato da su u prvom krugu televizije koliko-toliko objektivno i neforsirano marketinški promovisale kandidate većine kandidata. Ili makar onih kandidata koji su pare od kampanje namenili za - šta drugo - nego za kampanju, dok su ostali verovatno te šuške strpali u džep. Izuzev B92 koji je forsirao Čedu Jovanovića, da li zbog para ili zbog privrženosti, nije sada ni bitno - ostali kandidati su bili prilično ujednačeno promovisani na ostalim televizijama. Elem, šta se to promenilo od kada je počeo drugi krug? Izuzev nestanka (puf!) boranije iz prvog kruga (najdraži mi je propast Velje Ilića i DSS-a u prvom krugu koji su progutali sopstveno govno - govno slobodno možete shvatiti u kontekstu odluke ili u kontekstu čoveka) nastavila se kampanja za preostala dva kandidata. Stoga su i televizije počele da se približavaju svakom od kandidata, polako ali primetno i da ih forsiraju. Čak i na podsvesnom nivou gledalaca.

"Srbija do Tokija", scena iz filma Lepa sela lepo gore

Šta sam primetio prethodnog vikenda? Dve toliko providne situacije da sam se počeo smejati na glas. Na B92 u petak uveče prikazan film "Lepa sela lepo gore", kao podsetnik nemilog doba kada je SRS slala dobrovoljce na ratište. Čisto da se malo podsetimo i ne zaboravimo šta se dešavalo. I za koga ne treba da glasamo. Odnosno, da to zlo iskorenimo.

Slabiji udarac pružila je RTV Pink (a ko bi drugi, jedan od glavnih protagonista SRS) u subotu ujutru emitujući - paz'te sada ovo - "Kosovski boj". Zamislite scenu: budim se i po tradiciji ne mogu da se probudim ako prvo ne uključim TV. Šta god stisnem, nije bitno. Samo da čujem ljudski glas. I dočeka me, naravno...

"Sahranićemo Murata, a Milošu Obiliću odsecite glavu i nataknite na kolac."

"Poljubi mu skute", scena iz filma Boj na Kosovu

WTF? Sve mi bi jasno kada sam malo otkrmeljisao oči i razbudio se. Ugasim momentalno televizor uz negodovanje i nevericu.

Ne lezi vraže, B92 je odmah u toku dana reprizirao "Lepa sela lepo gore" i tako valjda ostavio gledaocima da se ipak "sami odluče" posle trovanja koje su i oni i Pink prosipali petak naveče i celu subotu po gledaocima. Svaka čast onome ko se setio ovoga - da promoviše kandidate na podsvesnom nivou.

Možda bi tako mogli da puste neki film i kada bude predizborna tišina, šta mislite? To nikako neće biti promovisanje kandidata, daleko bilo!

Pogled na Williams FW30 Interim Livery

2008-01-14T12:18:00.000+01:00

Tek što su krenula testiranja za sezonu 2008., a AT&T Williams F1 tim odlučio je da nas počasti testiranjem bolida u interim livery izdanju. Srpski govoreći, Williams se potrudio da kao i pre dve godine na testiranje izvede svog pulena ofarbanog u tamno plavu boju, odnosno u internim bojama. Svakako da automobil na kraju drugačije izgleda (dovoljno je pogledati razliku interim livery automobila sa prošlogodišnjim FW29) ali mi uvek potpali vatru ovakav teaser. Zaista, dovoljno mi je da vidim makar u tragovima vidim i primetim napredak između FW29 i FW29b (koji će uskoro prerasti u FW30).

FW30 dolazi kao šlag na tortu mom omiljenom timu - kao rezultat 30-godišnje tradicije i učestvovanja u Formuli 1. Nadam se da će nastaviti uspeh koji je imala većina njegovih prethodnika. Inače, razlike su blago primetne jer je FW29 bio zaista uspešan automobil - nos je blago spušteniji a velika je razlika kod zadnjeg spojlera. Tehničke podatke još ne znam jer još nisu ni objavljeni, ali će sigurno biti uskoro, jer će auto biti predstavljen tokom sledeće nedelje.

Ono što je predstavljeno je za sada dovoljno. Raspirili su vatru i želju da vidim konačan automobil i jedva čekam zvanično predstavljanje automobila za kojeg se nadam da uskoro dolaze šampionski dani. Narednih dana očekujemo predstavljanja takmaca Red Bull-a, Renault-a, Honde, eventualno BMW Sauber-a, i svakako novog Williams-a FW30.

Instalacija, najmrskija stvar na svetu

2008-01-14T09:05:00.000+01:00

Ne znam koliko volite ili ne volite da instalirate Windows na vašem računaru, ali trebalo bi da znate da neki ljudi to jednostavno preziru. Spadam u tu grupu ljudi. Jer, jednostavno - kada god krenem da instaliram sve po redu - XP, drajvere, Office, programe - uvek nešto negde sjebem i moram da krenem ponovo. E, zato mrzim instalaciju sistema.

Skoro sam u firmi dobio Pentium 4 sa dual-cpu sistemom (na 3,4GHz) i nešto ne baš puno memorije (svega 1GB), ali je najstrašnija stvar što se sem Windowsa mora instalirati .NET Framework 1.1, pa 2.0 i na kraju 3.0, pa Visual Studio 2003, 2005 i na kraju 2008. Aman! Ljudi bre, znate li vi koje je to cimanje?! E, pa ne znam ni ja. Jer, moj brat je preuzeo instaliranje osnovnih stvari i programa premo RDC-a tako da je na meni ostalo instaliranje svih ostalih neophodnih aplikacija. Užas. U jednom momentu imao sam dva računara na stolu... ne, tri - ako računamo i laptop koji sam donosio prošle nedelje, i sve preko RDC-a instalirao što mi je trebalo. Tako je napokon stari no-name Chameleon otišao zasluženo u penziju, a umesto njega šepuri se Dell Optiplex GX280, sa vrlo inventivnim imenom - Chameleon 2. I dalje na dual-monitor sistemu, ali ovog puta više nego duplo brži, sa doduše malo manje prostora na diskovima.

Takođe, situacija kod kuće nije nimalo jednostavnija. Oba računara traže reinstalaciju, prosto vape za njom. Sinoć sam stoga uzeo i reinstalirao sistem na desktop mašini. Ustvari, planirao sam reinstalaciju na laptopu, ali zbog projekata i instaliranog wamp-a (koji nisam instalirao niti želim da znam kako se instalira i podešava - uopšte!) nisam mogao to da uradim. Naravno, početko drndanje po pitanju SATA diska nije moglo da izostane, sve dok IDE nisam diskonetkovao i detektovao SATA-u. Od instalacije Windowsa, pa sve do kraja - išlo je kao po loju. Trajalo par sati - trebalo je sve reinstalirati i podesiti da radi kako treba.

Neverovatno. Instalirao sam ceo sistem potpuno sam. Bože, nešto nije u redu sa mnom. Oba računara sasvim dobro rade... Kako li sam uspeo da ništa ne sjebem...?

Sezona 2008: Predstavljanje bolida

2008-01-11T10:19:00.000+01:00

Januar se tek zahuktao a timovi Formule 1 već su se latili prezentacija svojih takmaca u novoj sezoni 2008. Prvi su bili, a ko bi drugi nego Ferrari još 6. januara predstavivši F2008, da bi McLaren takav kakav jeste odmah dan posle predstavio svog pulena McLaren MP4-23. Nije se sve ni stišalo i ohladilo od prezentacije dva championship contendera, a već 10. januara Toyota je predstavila TF108, svoj bolid za ovogodišnju sezonu. Tek se očekuju lansiranja još čak tri tima - Renaulta, Red Bulla i Honde, a od ostalih ni traga ni glasa. Ni moj omiljeni Williams još uvek nije ništa najavio a ja se sve nadam da ću već sredinom februara moći da gledam novi i jubilarni FW30 na test stazi makar, ako još neće biti zvanične prezentacije. Bude li isto uspešan kao prošle sezone (kada je Williams uskrsao sa 8. na 4. mesto u šampionatu) biću presrećan.

Ferrari F2008

Tradicionalno, skoro kao po dogovoru sa Božić Batom (valjda i zato jesu u njegovim bojama) Ferrari je predstavio svoj bolid u ovogodišnjem šampionatu. Kao i sva vozila opremljen je SECU-om, ali ono što je interesantno je da je taj uređaj za Formulu 1 napravio - pogodite ko - McLaren :) Možda će im ovo biti prilika da špijuniraju Ferrari ali da ih ne otkriju. Još par interesantnih stvari je novi nos bolida koji sada mnogo više liči na Toyotin ili Williamsov, kao i prisustvo meni odvratnih ratkapni na svim točkovima - izgleda toliko cheap da to nije normalno. Osim toga, standardan Ferrarijev bolid - lep sa svih strana.

Tim je doduše restruktuiran, i osim prošlogodišnjeg odlaska Ross Browna ove godine ih je napustio i Jean Todt, a Michael Schumacher odbio ulogu direktora tima. Nešto mislim da bi to ikekako moglo da utiče na ovogodišnji uspeh. Ipak, konstantna postava vozača bi mogla ovo da opovrgne.

McLaren Mercedes MP4-23

Da McLaren nije potpuno poražen prošlogodišnjim špijunskim skandalom trebalo je odmah svima da bude jasno, i to su morali da pokažu svima. Stoga su odmah nakon Ferrarija predstavili svoj bolid, po prvi put u Stuttgartu. Doduše, ono što zapada u oko da su drugi i u predstavljanju bolida. Da li će tako biti i u šampionatu, videćemo. Osim većih izmena na nosu u odnosu na MP4-22 i potpunog odsustva rogova na poklopcu motora, ali i novih dvocifrenih brojeva na oba bolida (diskvalifikacijom su stigli do poslednjeg mesta i brojeva 22 i 23) većih promena i nema. To zaista liči na McLaren, i deluje skladno. Koliko će biti uspešan, videćemo, ali se od njega takođe očekuje da se bori za šampionsku titulu. Fernando Alonso je otišao a zamenio ga je Heikki Kovalainen. Ostao je sada već starosedelac Lewis Hamilton.

Toyota TF108

Ni Toyota ne spava na lovorikama slave... ustvari, to i nije slava već najgluplje potrošen novac u F1 do sada, pogotovo prošle sezone. Stoga je i predstavljen novi bolid za kojeg kažu da je raskrstio sa problemima koje je imao prethodnik TF107 (a koji je ustvario bio evolucija TF106) i dizajn ide ka optimizaciji kompletnog paketa. Nos podseća na prošlogodišnji McLarenov, dok je ostatak bolida sasvim klasičan. Ono što je interesantno jeste da Toyota jedina pored Ferrarija forsira ratkapne kako na prednjim ali tako i delimično na zadnjim točkovima. Napred su kompletne ratkapne a pozadi prstenaste ratkapne. Iz vozačke postave odbačen je totalno nesposobni Ralf Schumacher i doveden Timo Glock. Jarno Truli ostaje kao prvi vozač tima.

Što se tiče ostalih vozača i timova, najbitniji je raspored vozača za ovu sezonu. On nije bog-zna-koliko promenjen ali se glavna rokada dogodila između Renaulta i McLarena premeštanjem Heikki Kovalainena i Fernanda Alonsa. Ostali su manje više skoro isti, a ono što je interesantno je da je šut kartu u Renaultu dobio i Giancarlo Fisichella koji je tek danas utočište našao u Force India F1 timu. I neverovatno je kako se svaki vozač koji realno pređe iz boljeg u lošiji tim teši kako je tu da bi tom timu pomogao svojim znanjem i iskustvom... :)

Ferrari
1 Kimi Raikkonen (FIN)
2 Felipe Massa (BR)

BMW Sauber
3 Nick Heidfeld (D)
4 Robert Kubica (PL)

Renault
5 Fernando Alonso (E)
6 Nelson Piquet (BR)

Williams Toyota
7 Nico Rosberg (D)
8 Kazuki Nakajima (J)

Red Bull Renault
9 David Coulthard (GB)
10 Mark Webber (AUS)

Toyota
11 Jarno Trulli (I)
12 Timo Glock (D)

STR Ferrari
14 Sebastien Bourdais (F)
15 Sebastian Vettel (D)

Honda
16 Jenson Button (GB)
17 Rubens Barrichello (BR)

Super Aguri Honda
18 Takuma Sato (J)
19 Anthony Davidson (GB)

Force India
20 Adrian Sutil (D)
21 Giancarlo Fisichella (I)

McLaren Mercedes
22 Lewis Hamilton (GB)
23 Heikki Kovalainen (FIN)

Dosadno vam je na poslu?

2008-01-09T14:54:00.001+01:00

Evo šta možete da uradite ako se baš toliko dosađujete. Uzmite fotoaparat i pokušajte da napravite wallpaper da izgleda kao da vam je monitor ustvari prozor. Rezultat koji sam dobio deluje više nego interesantno ;)

Naravno, svega ovog ne bi bilo da kolega Danijel nije inicirao akciju.

2007 re-run

2008-01-09T12:42:00.000+01:00

Sumirajući godinu iza sebe, shvatim koliko sam stvari ove godine uradio da je jednostavno nemoguće da išta prevaziđe 2007. U svakom smislu, a pogotovo u privatnom, završena godina je nadjačala sve što se izdešavalo ranije, svakako iz 2006. i 2005. Čitajte malo dole, shvatićete i zašto...

2007 Month-by-month

Januar
Doneo nove odluke od kojih sam veliki broj sproveo u delo. Podelio sa čitaocima nekoliko stvari koje o meni sigurno nisu znali. Krenula trka za birače i ove godine, a ja jedva dočekao veče kada je počela predizborna tišina. I ove godine proslavili Biljin rođendan sa društvom, od koje su bile dve trudnice: Saška i Vanja. I naravno, uradio kompletan pregled prethodne 2006. godine.

Februar
Počele pripreme za novu sezonu Formule 1. Jedan od najinteresantnijih bolida (a sada poznato i najvećih razočarenja) bila je svakako Honda RA107, a pre toga predstavljen i moj pulen Williams Toyota FW29. Treću godišnjicu proslavili smo u Novom Sadu i proveli se fantastično. Ove godine... Ko će ga znati. Počeo napokon da radim na diplomskom radu, tj. na prvom seminarskom radu.

Mart
Nastavio sa muzičkim preporukama koje su kao poručene stizale pomoću Streamrippera. U Pančevu najavili uvođenje naplate parkiranja, a naravno mi ne bismo bili Srbi kada (u saradnji sa lokalnim vlastima) ne bismo lepo zaobišli zakon - parkiranjem objekata na parking, umesto vozila. Jednu subotu proveo sa Biljanom na Kalemegdanu i u SANU-u.

April
Postao stric, rodila se mala Ivona. Nakon osnivanja Lada Klub Srbija, održano je i prvo okupljanje ljubitelja ovih vozila u Vršcu, bilo je odlično. Upoređujući moj omiljeni blog agregat Planetu Srbiju sa Blogodkom došao do nekih zaista interesantnih mišljenja. I naravno, počeo sa intenzivnim tromesečnim (sezonskim) redizajniranjem bloga i napokon prebacio template u verziju 2.

Maj
Dobili još jednu prinovu u porodici. Ovog puta u pitanju je mešanac Bak kojeg istinu za volju slabo posećujemo na bašti kako je krenulo hladno vreme. Vojska se bližila kraju na moju veliku radost. Koštunica i Tadić se namolili i sklopili Vladu koja je sada verovatno u najvećim govnima nego ikada. Za statistiku definitivno odabrao Google Analytics, koji je u maju dobio novi interface i nove opcije. Konačno, posle tri meseca rada, odbranio prvi seminarski rad. Nastavio sa muzičkim preporukama, hit tih mesecio bio je DJ River.

Jun
Glavna zanimacija tog meseca bio je mali Bak koji nas je stalno oduševljavao svojim nestašlucima. Flickr omogućio plaćanje i iz Srbije, samo do momenta kada su ukinuli PayPal i sve je palo u vodu i nije radilo valjano do kraja godine. Konačno se latio rada na drugom delu diplomskog rada. Sajt Formule 1 doživeo redizajn koji je u prvi mah naišao na moje neodobravanje i negodovanje, ali posle nekog vremena navikavanja sve je išlo kako valja. Jedva čekao da počne u potpunosti zaslužen odmor. Završio sa civilnim služenjem vojnog roka, hvaaaala Bogu.

Jul
Doneo napokon odluku o tome da ćemo ove godine tražiti naše mesto pod suncem. Kuća, stan, whatever. To se kasnije i obistinilo, hvala bogu :) Po ko zna koji put skočila cena TNG-a, ali ovog puta zbog uvođenja akcize na ovo pogonsko gorivo. Novoformirana Vlada, pokazala se alavom, kako drugačije. Počele i pripreme za put na Zlatibor i u Bosnu, kao deo odmora. I kao šlag na tortu, krajem meseca totalno sam izlapeo zaboravljajući sve što se dešava oko mene - prvi signal neophodnosti odmora. U julu je blog doživeo nov redizajn, u skladu sa letnjim mesecima.

Avgust
Jedva dočekao odmor, ali da sam se nešto i odmorio... i nisam. Doduše, ponajviše zbog zdravstvenih problema uzrokovanih previše čistim vazduhom. Vrlo brzo posle odmora kupio mnogo željeni TFT monitor Samsung 960BF i vrlo brzo posle toga doživeo prve nelagodnosti sa drajverima. Užas. Navukao se na seriju koju sam kao klinac gledao - Robotech, odgledao sve epizode u roku od dva meseca. Krenuo sa informisanjem oko stambenog kredita i uskoro posle toga promenio banku zbog povoljnije kamatne stope i online praćenja kredita i stanja na računu. Naravno, krajem meseca polako krenulo cvetanje ambrozije a ujedno i moja odbrana od alergije.

Septembar
Savetovao ljude oko alergije uzrokovane ambrozijom i prvih problema - rinitisom i konjuktivitisom. Kao i već do sada nebrojeno puta, došlo do konflikta sa saradnicima iz Engleske po pitanju dizajna i .NET-a. Ceo mesec mozgao šta možemo da kupimo, stan ili kuću. Izbor i nije bio neki. Ipak, na kraju je izbor pao na stan. Dve nedelje bio sam u stanu, jer su roditelji sa bratom i snajkom bili na Zlatiboru. Krenuo u izradu nove verzije drugog dela diplomskog rada zbog malih propusta u originalnom. U firmi povezao još jedan monitor na računar i proširio desktop na duplo širu rezoluciju. Dobio na poklon PRO nalog na Flickr-u. Mislim da mi je ova stvar mnogo olakšala život i održavanje online galerije.

Oktobar
Opet se ponovio, ovog puta sa dugo željenim Sony Ericsson-om K800i. Kako je stigla jesen, tako je i blog promenio svoj izgled. Izabran logo Eurosong-a koji je mogao svako da nacrta. Ne da izdizajnira, da nacrta. Ma kakvo crtanje - logo nastao sprdanjem i zajebancijom. Izabran i stan koji Bilja i ja želimo da kupimo, posle skoro tri meseca traženja. Stalno se nervirao jer mi idioti konstantno kradu kapice ventila na automobilu. Ušao među prvih 100 najčitanijih na Blogodku. Koje iznenađenje! Nije dugo ni trajalo, doduše :D Krajem meseca ponovo putovao u Britaniju, po prvi put sa bratom i to na svega nedelju dana. Izdizajnirao logotip za novu firmu, BIS Solutions. Kupio konačno verenički prsten za Biljanu. Zaprosio je pred odlazak u Brizaniju ;)

Novembar
Skoro ceo mesec sređivao dokumentaciju za kupovinu stana. Naravno, Srbija ne bi bila Srbija da neko ko štrajkuje ne sjebe nekom drugom planove, pa se tako i moj proces kupovine stana odužio. Naravno na kraju svega ovoga, stan je kupljen a vrlo brzo posle toga Biljana i ja smo počeli da planiramo kako stan da renoviramo. Posle odbranjenog drugog dela diplomskog, krenuo sam rad i na trećem, najmukotrpnijem delu diplomskog rada. Kada sam i njega odbranio, sa mentorom sam počeo da organizujem konačan diplomski rad. Krajem meseca podelio sam sa vama i mojih 5 omiljenih muzičkih spotova. U novembru smo Biljana i ja upoznali naše roditelje, posle tri i po godine zabavljanja.

Decembar
Početkom meseca skoro psihički pukao balansirajući - stručnu praksu, pripremu za koričenje i odbranu diplomskog rada, usklađivanje majstora za renoviranje stana, posao, privatan posao... Proveo dva dana intenzivnog i paklenog rada na električnoj instalaciji u stanu. Pre slave Sveti Nikola napokon odbranio diplomski rad i stekao titulu diplomiranog saobraćajnog inženjera. Jedna od prostorija koja je konačno završena u stanu bilo je kupatilo. Počeli razgovori oko svadbe - šta, kako, gde... :)

Poslovna 2007

U odnosu na 2006. godinu, 2007. nije bila super ultra uspešna. Odnosno, nisam sebi mogao da priuštim toliko slobodnog vremena da radim za prijatelje i klijente. Fokus je bio na izradu diplomskog rada, što se konačno i isplatilo, ali se ipak našlo vremena i za ove stvari. Pogotovo kraj prethodne godine je u tom smislu bio ključan, zbog ogromnih investicija koje zahtevaju kupovina i renoviranje stana. Stoga, nema zezancije - mora naporno da se radi.

Što se tiče firme u kojoj radim, napredak je očigledan u smislu akumuliranog novog znanja (recimo da dizajn u .NET-u više ne predstavlja nikakav, apsolutno nikakav problem) ali je vidljivo unazađenje u smislu tipa posla kojim se bavimo. Dovođenje sales tima dovelo je do toga da mene opterete glupavim i besmislenim poslovima kojim ne želim uopšte da se bavim. Doduše, ovo bi trebalo skoro da se promeni, svakako na bolje.

Naravno, najbitnija stvar je da sam sa finansijske strane više nego zadovoljan i da sam konačno uspeo da se ustalim full-time na poslu, sa 8 sati rada. Prethodnih godina zbog fakulteta, a 2006. i 2007. zbog vojske, nikako nisam uspeo da se ustalim na 8 sati rada. Stoga, završetak svih obaveza doveo je do potpunog ispunjenja finansijskog plana i kasnije - basnoslovnog trošenja tih novaca :)

Privatna 2007

U privatnom smislu, 2007. nije mogla biti bolja od ijedne do sada godine. Ali zaista... toliko stvari se desilo, kao što ste i sami mogli da vidite, da sam i ja jedva izdržavao pritisak koji se na meni stvarao. Ključne stvari su urađene, prevashodno u vidu završetka mojih obaveza kao što su vojska i fakultet, a započete su još bitnije - veridba, kupovina i renoviranje stana. Nastupajuća godina svakako da donosi nove izazove i završetak tih obaveza, a posle toga... da li ide nešto drugo, nešto novo? Teško da odmah sebe mogu da zamislim kao oca, ali zaista :) Dakle, ono što očekujem je završetak tih glavnih obaveza a posle... posle - odmor od svih obaveza, jednomesečno vegetiranje i punjenje baterija :)

Blogovska 2007

Kada uporedim 2007. i 2006. blogovsku godinu shvatim da se trend koji važi za celu Srbiju ustalio i na ovom blogu. Ne toliko zbog toga što se okrećem bitnim i ključnim temama, već zbog toga što sam napisao par stvari koje privlače ljude. Dakle, broj posetilaca se malo više nego udvostručio a procenat oko browsera i rezolucije skoro ostao isti. Kao primer može biti tema Kombuha ili Kombuha: odbrana od ambrozije koje ubedjlivo vode kao jedne od najinteresantnih tema prethodnih godina, ili recimo teme o mom Diplomskom (pod labelom Fakultet) koje imaju ne toliko veliki broj komentara, koliko čitalaca.

Posetilaca
Unique visitors: 10067
Page views: 15456
Percent of new visits: 74.81%
Pages per visit: 1.54
Average time on site: 1m 26s

Rezolucija ekrana:
1024*768 50,02%
1280*1024 26.89%%
800*600 6.12%
1152*864 4.61%
1280*800 4.36%
1440*900 2.46%
1280*960 1.58%
1680*1050 1.01%
1600*1200 0.69%
1400*1050 0.58%

Browseri:
IE 49.23% (all versions)
Firefox 42.80% (all versions)
Opera 6.68%
Safari 0.53%
Mozilla 0.49%
Other 0.27%

Eto, za sada toliko. Hajde da se i ovaj put ponadamo da će i 2008. doneti bitne novosti, odluke, puno posla i naravno - veliki broj čitalaca i učesnika u diskusiji na ovom blogu.

New Year Resolutions 2008

2008-01-04T13:34:00.004+01:00

Obzirom da je prethodna godina bila izuzetno raspoložena da mi podari ostvarenje većine stvari koje sam planirao, zaista sumnjam da će nova 2008. osim jedne jedine stvari (nađite je dole) uspeti da je prevaziđe. Izdešavale su se velike stvari, obavili smo zaista gomilu zacrtanih obaveza i obećanja i red je pokušati da i u narednoj godini osvetlimo put kojim želimo da idemo. Uhhh.... bljuvotine pišem, užas jedan.

Elem, da sumiramo - čega se stidimo što prethodne godine (iliti godina) nismo uradili, a moramo da ostvarimo u ovoj.

Lansiranje DNK v5
Ovo definitivno ostaje u prošlosti. Digao sam potpuno ruke od ovog projekta, što je zaista šteta, ali treba druge stvari raditi i druge stvari postići.
Ići u teretanu ćešće ove godine
Obzirom da 2007. nisam video teretanu... pardon, teretana nije videle moju malenkost, ovo se mora ispraviti definitivno i pod hitno. Prva je stvar na listi, odmah nakon sređivanja novog stana.
Aktivnije čitanje knjiga
Počeo sam "Vodič" da čitam ove godine i pročitao samo prvu knjigu, zbog rada na diplomskom zamrznuo čitanje ostalog do daljnjeg. Tj. do ove godine.
Vožnja bicikla
Stvarno ne znam zašto sam ovo zapustio i zašto nisam češće vozio Passat-a, jer je pre dve godine dobio gomilu nove opreme. Dakle, u 2008. ima kompletno da ga ispoliram, naštelujem i mnogo češće vozim, pogotovo na posao, pogotovo leti.

Osim ovih, starih, da ne kažem praznih obećanja, nova 2008. nosi gomilu novih izazova. Doduše, kada se ti izazovi uspešno završe doći će period mirnog življenja i reorganizacije sopstvenog života. I nadam se uskoro... formiranju porodice :) Ali, za koju godinu, biće valjda sve ok. Dakle, šta sam sebi to zacrtao u ovoj godini?

~~Završiti konačno renoviranje stana i useliti se sa Biljom u isti što je pre moguće - to podrazumeva sređivanje kuhinje sa elementima i dnevne sobe, da makar imamom gde da obitavamo~~
Napuniti stan do kraja, odnosno srediti kompletno sve prostorije sa nameštajem
Organizovati venčanje, nadam se početkom maja i sakupiti dovoljno novca da isfinansiramo novi(ji) automobil, ili makar stavljanje aluminijumskih prozora u stanu
~~Reinstalirati konačno Windows na desktop mašini - jebeš Last XP~~
Uredno vraćati kredit za stan uz mogućnost štednje i prevremene otplate
~~Otići na leto na Zlatibor i u Bosnu, kao i negde na more - ako je moguće na more otići na medeni mesec, definitivno Grčka ili Turska~~
Izboksovati veću platu u firmi za sledeći period - treba sve ovo prethodno isfinansirati, majku mu!
Češće se viđati sa prijateljima u novom stanu, naročito sa kojima se ređe viđam - Viktor, Nemanja, Ljubica, Raca...
~~Završiti konačno enterijer u Sputniku kompletno, instalacijom novih sistema za ventilaciju i nove instrument table~~

To su moji planovi, a šta je gospođica Sudbina planirala... nemam pojma. Bila je prošle godine darežljiva, nadamo se da će biti i ove ;)

Smešan četvrtak - 03.01.2008

2008-01-03T15:04:00.000+01:00

Nagnan vešću sa B92 o podršci DSS-a narodnom kandidatu Selji Iliću, nemam ništa drugo da izjavim osim da se do kraja današnjeg dana mogu smejati kao da sam duvao N₂0. Stoga sam i hteo da na svaku od današnjih vesti sa vama podelim jedan od komentara.

DSS podržao Velimira Ilića
Podržao bih ga i ja, da imam prazninu u glavi i ženski polni organ međ' nogama. Ovako nemam izlaza sem da glasam za druge kandidate. Još kada bi oni bili nešto bolji...

Manjinski lider za predsednika
E, evo divnog predloga za koga glasati. Bilo bi još bolje da je jedan od kandidata albanac, verovatno bi se onih dva miliona opredelilo za njega i imali bismo demokratski izabranog albanca za predsednika. Ionako nismo za bolje, ne?

RIK žrebom utvrđuje izbornu listu
Žreb? To me podseća na Loto... Valjda će najveći srećnik postati predsednik Sorabije i zgrabiti hrpu para. A ostalim učesnicima želimo više sreće u sledećem izvlačenju...

Mrkonjić: Favoriti zbog marketinga
Valjda mu je žao što neće biti predsednik... Seća se onih starih dobrih vremena kada je SPS vladao Srbijom, a ljudi prolivali krv da bi SPS ostao na vlasti. Neće više da može, sorry...

Milanka Karić za decentralizaciju
Hehehehe... mislim da je pored Bogoljuba njegova supruga najživopisniji lik na političkoj sceni Srbije. Kada sam čuo da umesto sto i frtalj postojećih opština razmišlja da bi najbolje bilo uvesti oko 2000 (dve hiljade!!!) opština sve mi je bilo jasno. Znali smo svi da žena nema veze sa realnošću, pa samo čita ono što su joj odštampali i pripremili. Očigledan typo.

Koštunica: EU mora da bira
Podseća na "Narod bira". A EU je odavno odabrala - marš napolje bando pokvarena. Ili će vam život biti cveće, pa makar i uvelo, ili vas više biti neće.

Koliko nas koštaju poslanici
I previše.

Tadić se usprotivio Guzenbaueru
Više bi odgovaralo "Tadić se naguzio Guzenbaueru", ali daj šta daš...

Jeremić od danas u Njujorku
Putuje čovek, makar je njemu život lep i ružičast. Od sutra u Moskvi. Prekosutra u Briselu... u Srbiji retko.

Sejdiu: Podela kao Pandorina kutija
Ni albanci nisu više toliko inventivni. Počeli od nas da kopiraju. Pa to sa Pandorinom kutijom smo odavno rezervisali i patentirali da možemo makar za to da ih tužimo i da ih pobedimo. Ne daj bože da krenu da kukaju kao Koštunica, da EU neće da ispuni ono što je obećala pa još i da im se suprotstave tipa "Ili nezavisnost ili nećemo u EU" i definitivno će se poistovetiti sa našim političarima ;)

Struja će poskupeti do pet odsto
Ma šta 5... Dajte malo više. Treba isfinansirati sve te poslanike, Veljine autoputeve, izbore, izbore, pa opet izbore. Ko šiša zdravstvo, narod, policiju, i sve ostale uostalom...

Opasnost kredita i kartica
Ubijaju. Krediti i kartice su se udružili u bande i sada prete narodu prebijanjem, ucenom ili na kraju krajeva - zaplenom imovine.

Novosti: O NIS-u posle Božića
Ne valja pre Božića. I mi i Rusi treba da se lepo odmorimo, proslavimo rođenje Isusa Hrista, a onda da najveću i najjaču firmu damo u bescenje. Mislim, volim Ruse i ruska vozila ali - pare su pare, braćo Rusi...

Kako se boriti sa depresijom
Jedan Bensedin i voila. Vrlo lako.

Koliko novca trudnicama
Nimalo. Šta one ima tu da nam rađaju decu, dokle više da država na sopstvenim jaslama vuče trudnice... šta će nam potomstvo. Samo bi nas se stidelo...

Civilno služi 12.000 regruta
Civilno gubi vreme, jede govna, nervira se, izbegava obaveze, dirinči po firmama za dž, izdržava iživljavanje nadležnih - 12.000 momaka koji su se nadali lakom služenju vojnog roka. Nekoga je ukenjalo, na nekoga se iskenjalo.

Uskoro "pasoši" i za biljke
Taman nam dadoše vizne olakšice, a eto odmah nam udariše pasoše na biljke. Jadne one... sada ne mogu da putuju.

Poseta novog Haškog tužioca
I posle Karle - Karla. A taman smo se ponadali da smo izbegli Hašku obavezu.

Skok cena nafte
Još jedan? I još jedan... i još jedan....... i još jedan...............

Kako protiv prazničnog mamurluka
Lako - ne pijte uopšte.

Toliko za sada. Ko voli da čita vesti uopšte... Ionako se sve svelo na puko čitanje naslova bez ulaženja u suštinu. Stoga lako i brzo pročitajte vesti iznad i dajte svoje komentare. Znam da ćete ih imati pregršt...

A za koji dan - re-run 2007 i 2008 resolutions. Ma koga bre još i to interesuje :)

Šta biste voleli u 2008?

2007-12-28T15:27:00.000+01:00

Da li već razmišljate o tome šta ste uradili u ovoj godini i da li ste ispunili ono najbitnije što ste imali na umu? Nebitno da li je odgovor na ovo da ili ne, sledeće je pitanje - da li razmišljate već o narednoj godini? Šta vam je na umu? Šta vam je u planu? Kako vidite nastupajuću godinu, i što je najbitnije - kako sebe vidite u toj 2008-oj godini?

Ova 2007. godina je za mene bila izuzetno busy, čak u nekim momentima i previše. Kada razmišljam o tome šta sam planirao i šta sam ostvario, zaista sam izuzetno zadovoljan. Počevši od završetka vojske, diplome koja se skoro desila, ponovnog odlaska u London, ali i najbitnije - veridbe i kupovine - pa i rekonstrukcije - stana, sve se to dogodilo nekako... malo prebrzo. Ipak, već treba planirati i smisliti šta treba da ostvarim u dolazećoj 2008. Šta bih voleo da se dogodi i šta bih voleo da doživim...

Ključne stvari su: život sa Biljom, sigurno i njeno parafiranje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju porodici Ratković, odlazak na Zlatibor, obavezno i na more, potpun završetak radova u stanu i njegovo opremanje i još neke lepe stvari koje ni ne planiramo. Poslovno, voleo bih napredak. Ne toliko novčano koliko profesionalno, po pitanju znanja i po pitanju statusa.

Ostaje samo da ih lepo organizujem, sistematizujem i uradim jedan presek 2007, tj. re-run. A svima koji čitaju ovo poželeo bih da im se svi planovi ostvare i da se divno provedu za novogodišnje veče.

Stan - mesec dana od početka radova

2007-12-25T15:20:00.002+01:00

Naše kupatilo u jednoj od najgorih faza renoviranja.

Goxxy Flickr foto galerija

Prošlo je tačno toliko od početka radova u Biljinom i mom stanu. Osim izuzetnog uspeha za tih mesec dana po pitanju urađenog u poređenju sa vremenom, znanjem ljudi pa i uloženim parama, naročiti uspeh za mene bio je što sam urađeni posao uspeo da uskladim sa stvarima kao što su odbrana diplomskog rada, privatni posao pa i određene privatne stvari.

Zaista je izuzetan napor ali i izazov upustiti se u renoviranje stana. Iako stvarno nisam znao niti da štemujem, da zamešam gips ili da bilo šta što se tiče renoviranja uradim, nisam nimalo gadljiv da takve stvari naučim. Nikada ne znaš kada će ti stvari kao takve zatrebati.

Pored originalnih zamisli, jednu smo eliminisali a par smo morali da modifikujemo. Ali dosta toga je urađeno. Osim strujne instalacije i skoro završenih pločica, komplenog kupatila i vodovodne instalacije, uspeli smo da zamenimo ulazna vrata, očistimo maksimalno stan, a sinoć smo posle mesec dana ponovo povezali grejanje i uspešno ga opet pustili u rad.

Biljana u našem svežem renoviranom kupatilu... skoro gotovom.

Goxxy Flickr foto galerija

Neko će reći da ovo i nisu neka dostignuća, ali ko god bude došao u situaciju da mora nešto da radi da bi stvorio sebi uslove za život - svakako neće. Stoga, svaki trenutak koji iskoristimo za rad u stanu, svaki minut koji provedemo tamo zarad čišćenja, gletovanja, štemovanja... vredan je. I to višestruko.

Ali, šta vam više mogu reći... I dalje ima puno toga da se radi, ali šta je urađeno možete videti na slikama na Flickr-u. Od početka, pa do kraja, sve što je urađeno. Najslađe u celoj priči je da je juče do stana svratio i prethodni vlasnik. Njegov pomalo kiseo izraz lica mi je dovoljno rekao - pozavideo je na novom izgledu stana. Da li je zažalio zbog prodaje... ne verujem. Mada, više me to ni ne interesuje. Ostaje nam samo želja da i preostali deo posla što pre završimo i da se što pre uselimo u naše gnezdo :)

Diplomski rad - odbrana i kraj

2007-12-18T15:02:00.000+01:00

Nakon početne jutarnje nervoze zbog zbrzavanja od strane profesora u petak time što je zakazao odbranu diplomskog u 16h u ponedeljak, pohitao sam za Beograd kako bih uopšte prvo i ukoričio rad. Predao za koričenje u 8:30, podigao u 11:30. Predao profesorima na pregled u 11:35.

Pošto sam se sa Nemanjom, drugarom sa fakulteta koji takođe priprema svoj diplomski rad, sreo već od ranog jutra, odosmo kod njega na Karaburmu da ubijemo vreme do 14, 14:30 kako bismo lagano kolima krenuli na fakulet i pripremili laptop i salu za odbranu.

Sve vreme sam grickao semenke kod njega kući, da li zbog nervoze, da li zbog činjenice da sam samo celu nedelju pripremao prezentaciju i vežbao i stekao utisak da prebrzo pričam, da li zbog toga što nijednom nisam bio na odbrani diplomskog rada... elem, da ne bi njega, teško da bih se tako lako smirio.

Dođemo mi na fakultet, moji roditelji sa starijim bratom i devojkom već došli, povezasmo projektor sa laptopom i čekamo stručnu komisiju. Ja cupkam, ne drži me mesto... Dolaze polako Stanić, posle njega Vukanović i na kraju Tubić. Vrata se zatvore, svetla utihnu, procedura počne i završi se a reč se dodeli meni. Ispričam svoju priču za dvadesetak minuta, oni me pohvališe, posavetovaše, malkice kritikovaše i povukoše se da izvećaju... šta već treba izvećaju. Vrate se za par minuta, opet počinju formalnosti. Suma sumarum...

"Proglašavam da je kandidat Goran Ratković uspešno odbranio svoj diplomski rad sa ocenom 10 i da je time stekao zvanje Diplomiranog inženjera saobraćaja. Čestitam kolega."

I tako... posle 7 godina studiranja, godinu dana apsolventisanja, skoro 1 godinu izrade diplomskog rada završih ja fakultet i stekoh napokon titulu DIS-a. Već danas kada pogledam iza sebe shvatim da je to bilo zaista divno vreme - vreme druženja, organizacije sopstvenog vremena na najbolji mogući način, pijenja kafe u menzi dok traju neobavezna predavanja, neodlaska na fakultet iz Bog-zna-kakvih razloga, žongliranja obaveza kao što su posao, fakultet, društvo, pa čak i devojka. I da mi nimalo nije žao vremena i muka koje sam proveo učeći, crtajući radove, nervirajući se i žrtvujući sebe i sve oko sebe kako bih došao do konačnog cilja.

Napokon!

Stan - dva dana pakla

2007-12-10T10:46:00.000+01:00

Možda se neko od vas ponekada odlučio na renoviranje odmah nakon kupovine stana. Neko je sakupio pare i dao sve za majstore i za materijal uz klauzulu "da prstom ne mrdnem", dok se neko odlučio za moj metod "da što manje platim i što više znam šta je i kako urađeno". Ne toliko zbog para, koliko zbog roka, jer smo sve morali da uradimo preko vikenda, kako zbog keramičara, tako i zbog mojih i majstorovih obaveza.

Za dva dana bilo je potrebno uraditi sledeće:

postaviti novu osiguračku tablu sa 7 osigurača više (treba dodati još 3, dakle sa 10 osigurača više), FID-ovom sklopkom, tablu unutar stana a ne spolja
razvezati kompletnu novu, tj. dodatnu struju za kupatilo
dodati nove kablove i kutije za struju u spavaću i dnevnu sobu, kao i u hodnik
dodati pogotovo kablove i kutije za novu struju u kuhinju (štekera koliko vam volja...)
popraviti postojeću struju gde je to bilo potrebno
za dve terase postaviti kablove za prekidače i spoljno svetlo
postaviti u dve sobe u zid kablove za kablovsku televiziju, zajedno sa kutijom za razvodnik
sve to zagipsati
sve to izolovati
povezati postojeće kablove u osiguračku tablu, a nove kada se svi radovi u stanu završe

Šta se dešava? Evo, posle dva dana intenzivnog rada i pomaganja majstoru (koji mi je i blizak prijatelj i čovek vrsnoga kova kada su u pitanju električne instalacije) posledice su neminovne. Em što sam pomagao oko mešanja gipsa, sečenja kablova, premeštanja materijala i stvari, takođe sam Bosch-om (iliti Boškom) bušio rupe za štekere, razvodne kutije, štemovao zidove - ukratko radio sve što je trebalo i što je majstor tražio. Ovo prvenstveno, napominjem, zbog manjka vremena. Osim mene, pomagali su i Biljana, njen otac Zoran, brat Ljuba kao i moji roditelji - svi kada su mogli i kada su stigli. Čak je i Kum u subotu pomogao koliko je stigao.

Dakle posledice? Ima ih. Pored činjenice da smo radili dva dana konstantno (uz povremene kratkotrajne pauze za kafu, sok i nešto za jelo) i skoro neprekidno po 12-13 sati, i da smo svi mrtvi umorni, ima ih još...

ruke mi lagano tresu i bole u zglobovima zbog bušulice koja trese kao luda
leđa maaaaalo bole, valjda od nošenja koječega
ruke suve od mešanja gipsa
oči se same sklapaju od umora
umesto slinaca u nosu imam gips :)
izgubljena volja za daljim radom oko struje, makar u narednih nedelju dana

Stoga, ko želi da se upusti u avanturu rada na električnim instalacijama, neka pripremi dosta vremena i strpljenja. Vremena naročito i to za odmor posle rada. Ja znam da sam mrtav umoran i da jedva čekam da se dovučem danas kući i bacim u krevet...

Armin Van Buuren feat. Justine Suissa: Never Wanted This

2007-12-07T15:10:00.000+01:00

Skoro nisam poslušao neku dobru pesmu, bilo da je preko internet radija, ili sa hdd-a. Sve u svemu, nakanim se i uključim Chillout kanal na DI.fm-u i uhvatim ovu predivnu pesmu. Da li je potrebno reći da je u pitanju Armin Van Buuren i omiljeni ženski vokal - Justine Suissa. O njoj sam već pisao već jednom, kada je izbacila singl Sirens Of The Sea.

Još jedan masterpiece ovog fantastičnog dueta koji prosto zrači energijom, ali i sasvim solidnim tekstom - sasvim dovoljan da je slušate duže vreme... Svakako preporuka ljubiteljima chillouta koji vuče na trance i vocal trance.

Armin Van Buuren feat. Justine Suissa: Never Wanted This

Leave me on the outside
Where I can feel the rain fill off my shoes
Cover me with kisses
And I will soon forget what I've been through

Run away forever
Leave me with no forwarding address
Find another lover
And leave me in the motion of undress

Refren
I never wanted this
I never asked you for anything
I never wanted this
Refren 2x

Bitter sweet reception
Take my hand and look into my eyes
Father of Invention
Only You could make a truth from lies

I never wanted this
I never asked you for anything
I never wanted this
Refren 2x

Više o ovom "dvojcu" na Wikipediji:
Armin Van Buuren
Justine Suissa

Ovoliiiiiika glava!

2007-12-06T12:42:00.000+01:00

Šta se dobije kada pomešate sledeće:

Pripremu konačne verzije diplomskog rada za koričenje i pripremu sebe za odbranu istog
Odlazak na stručnu praksu od par dana sa usklađivanjem pravog posla
Pisanje elaborata o stručnoj praksi
Jurcanje i pokušaj da se povežu svi mogući majstori kada je u pitanju renoviranje stana
Ugoditi svima koji su oko tebe i koji ti žele dobro; saslušati ih, iako ne shvataju da svojim predlozima mnogo više umaraju i unose konfuziju u tvojoj glani po pitanju renoviranja stana
Pokupovati sve što treba kada je stan u pitanju (pločice, elementi za kupatilo, materijal...) a uz to još naći baš ono što želiš i tražiš
Rad kod kuće - šta mogu stići i kad god mogu stići
Ustati ujutru u 7:15 a leći uveče (odnosno ujutru) u 02:30
Pokušati da se odmoriš popodne od cele juranjave i gnjavaže (ako uopšte i nađeš vremena)

Dobijete ogromnu glavudžu prepunu i prebukiranu informacijama, koja više ne barata sa stvarima koje mora da obradi i procesira, pa se višak informacija najjednostavnije - odstrani. Zaboravi.

Ko bude pokušavao da: radi, renovira stan, sprema diplomski, radi kod kuće, juri majstore, juri za materijal, juri oko-čega-sve-još-bude-trebalo i još pokušava svima da ugodi; neka mi se javi. Drage volje ćemo podeliti zajedničke muke...

Sigh!

Po 5 omiljenih spotova

2007-11-28T08:37:00.000+01:00

Razmišljam se jutros, nakon što sam mamuran ujutru video jedan spot i čuo pesmu koja me je oraspoložila i rastužila u isto vreme, koji su moji omiljeni spotovi. Ovde ćete sve i svašta, od techno-a do rock-a...

1. Chicane featuring Bryan Adams - Don't Give Up; inače jedna od mojih omiljenih techno pesama (iako je techno poprilično opšti pojam)
Inače, od spota se uvek naježim, naročito u kombinaciji zvuka i videa...

2. Daft Punk - Around The World
Jedna od odličnih kombinacija koreografije i muzike. Naravno da je tako jer su i muzika i spot prosto nesvakidašnji.

3. Royksopp - Remind Me
Pixelize, vectorize... Ovaj spot je kao stvoren za vizuelno zadovoljavanje dizajnera. Apsolutno fenomenalno.

4. Pink Floyd - Take It Back; takođe jedna od omiljenih, ali ovog puta non-techno pesama.
Isto kombinacija od koje se - u toku gitarskog soloa - svaki, ali svaki put naježim... Spot možda i nije toliko fascinantan i reprezentativan ali dopunjuje pesmu u svakom smislu.

5. ZZ-Top - Rough Boy; znam, znam, ponavljam se opet, ali šta da radim...
Pesma i spot su poprilično stari, ali se sećam da kada sam ih prvi put video da sam ostao nem.

Evolucija ljudi pod kišobranom

2007-11-26T11:56:00.000+01:00

Koliko puta vam se dogodilo da treba da izađete sa posla, ili pak da morate otići van svog udobnog doma, a da niste poneli kišobran dok napolju lagano kiša pada. Nemate kabanicu, kapuljaču, kišobran... ništa. Osuđeni ste da pokisnete i možda se prehladite. Ali, ima spasa! Da, da, provlačite se kao kojekakvo sumnjivo lice tik uz zgrade, moleći pritom boga da su oluci u jednom komadu i da vam se veća količina vode neće sliti na glavu, niz vrat...

Međutim, pojavom nove vrste ljudi u Srbiji, nastale evolucijom, paranoičnim strahom od prehlade (valjda zbog onih silnih reklama na tu temu) i sve većom ekonomskom moći tih ljudi kada je kišobran u pitanju (tj. sve manjom cenom istog), ali takođe i sve većom samosvešću koji ima novi ljudski rod - osuđeni ste na bljuzgavicu, vodu niz vrat, po nosu, ustima, jednom rečju - osuđeni ste da pokisnete.

Sve to zato što nova sorta ljudi, kojima kišobran raste iz, češće desne, ali neretko i leve ruke (srastao je sa odabranom rukom tokom godina evolucije novog ljudskog roda), praktikuje - i pored postojanja nove vrste ekstremiteta - da vam se uvek nađe tamo gde biste se vi najradije zaštitili od kiše - uz zgradu. Eto, ti ljudi vole da se - i pored kišobrana i zaštite od te meteorološke prilike - dodatno, tj. hipohondarski, zaštite od kiše time što će hodati tamo gde manje pada kiše i gde je suvlje. Ne pada im napamet da se sklone. Ako se i vi i oni zaustavite jedni ispred drugog, pogledaće vas kao besan pas kojem ste upali na teritoriju. Još samo fali da zareže. Što je najčudnije, ova evolucija se javlja u poznim godinama nove ljudske vrste, pa se može reći da je novi soj ustvari novi rod porodice GSP atleta, cegeruša, hranilaca golubova ili igrača šaha po parkovima.

U čemu je smisao svega toga? Ljudi sa kišobranom se dodatno sakrivaju od kiše, a ljudi bez ikakve zaštite idu po sred ulice, pa neka pada... Ja ne vidim drugi smisao osim evolucije. Valjda je sledeće što sledi - škrge. Nama ili njima, videćemo. Majka priroda drži ključ.

Diplomski rad - almost there

2007-11-23T14:14:00.000+01:00

Eto, moram sa vama da podelim zaista lepu vest da sam danas položio i poslednji seminarski rad kod profesora Vladana Tubića. Sa desetkom, a kako drugačije? :) Otišao, pohvalio me i upisao ocenu, jednostavno. A juče sam zaista bio van sebe što nije došao na Fakultet, pa sam se ispalio i proveo sat i po čekajući ga. A nije došao...

Ali dobro, ipak neko to sve od gore vidi, pa je i ta mala prepreka fino i bez problema preskočena. Uspeo sam i da predam sva tri rada mentoru na pregled i kontrolu, pa da vidimo da li valja. Ako valja, da koričimo, ako ne valja da vidimo šta tačno ne valja. Moraću tokom sledeće nedelje da se i oko toga više aktiviram.

Šta mi ostaje? Samo da odnesem potvrdu o stručnoj praksi i da se dogovorim sa mentorom, profesorom Vukanovićem oko diplomskog i terminu odbrane. Jako bih voleo da sve to završim do kraja ove godine, da ne ulazim u 2008. sa još jednom obavezom, koju ako odgodim - završiću tek u februaru (zbog poslova, raznih proslava, crvenih slova, odsutnosti profesora, pa i mene u krajnjem slučaju).

Takođe, za sve one koje interesuje šta sam ja to radio, napravio sam PDF fajlove od sva tri seminarska pa ih možete downloadovati. Zipovani su, ali je sve što sam uradio u njima, kompletno. Kada sve ovo zajedno slepim dobićemo jedan divan diplomski rad od 90-ak do 100 strana :)

Seminarski 1: Upravljanje brzinama i ITS
Seminarski 2: Idejno rešenje upravljanja brzinama na putu Beograd-Pančevo
Seminarski 3: Disperzija plotuna i disperzija brzina u plotunu

Opkoljeni benzinskim pumpama

2007-11-21T15:12:00.001+01:00

Znam ja, a znate i vi da je u Pančevu locirana Rafinerija nafte i da se Pančevo karakteriše kao izuzetno industrijski orjentisan grad. Pored Rafinerije, imamo još dve velike fabrike, kao što su Petrohemija i Azotara. Zagađivače, bolje reći, ne fabrike. I naravno pošto je industrijski grad, građanima je potrebno da se kreću svojim vozilima na posao, kod prijatelja, u nabavku i to je potreba od koje ni ja ne mogu da pobegnem i da hoću. A neću.

Raspored benzinskih pumpi u Pančevu. Za sada ih ima 16 i 1 u izgradnji.

Ali, da li je stvarno u Pančevu potrebno čak 16 benzinskih pumpi u prečniku od 4-5 kilometara? Da, gradi se i sedamnaesta, tako da će broj biti povećan za još jednu. Da ne računam one koje su na Novoseljanskom putu ili pak malo dalje na Jabučkom putu... Mislim, shvatam ja da je u pitanju zdrava konkurencija, ali da se na obodu Pančeva (kroz ulice Prvomajska, Stevana Šupljikca, Knićaninovu, Dimitrija Tucovića, Žarka Zrenjanina i u njima bliskoj okolini) nađe čak 10 (plus jedna u izgradnji) od tih 16... to je zaista preterano.

Da li je svakom stanovniku Pančeva neophodno, ne samo da parkira auto ispod svog prozora, odnosno pored kreveta, već i da može ispred nosa da ga natanka i napuni? Ili je u pitanju baš toliko zdrava konkurencija koja pokušava da se kroz tranzitnu deonicu (malopre pomenuti obod, ne računajući ulicu Žarka Zrenjanina i deo Dimitrija Tucovića u centru) privoli što veći broj putnika namernika i teretnih vozila... ne znam.

Ono što meni nikada nije problem je da, kada sam pri kraju sa TNG-om ili benzinom, odem čak i na ELP-ovu pumpu na putu Pančevo-Beograd i da Sputnika o istom trošku natankam i operem. Naravno, češće odem na (sada u rekonstrukciji) OMV-ovu pumpu na izlazu iz Pančeva, koja je bliža, ali zaista ne očekujem da mi izgrade pumpu na minut od zgrade. Nema ni potrebe, jer mogu da sednem u kola i da odem na 5 minuta i sipam gorivo gde mi se hoće.

Uostalom, zaista nije zdravo imati benzinske pumpe u centru grada. Niti je ekološki, niti je poželjno zbog mogućih izlivanja goriva, ili zapaljenja, a da ne pričamo o kontaminaciji zemljišta... Tek o isparenjima koja mogu da smetaju ljudima u zgradama ili kućama direktno sa druge strane ulice gde su pumpe, da ne pričamo...

Diplomski rad - part 3

2007-11-21T09:10:00.000+01:00

Juče sam se napokon nakanio i predao profesoru Tubiću treći seminarski rad koji sam cevčio nešto više od mesec dana... od čega je skoro nedelju dana glat proletelo pretraživajući internet i tražeći bilo kakve stručne radove o tome. Disperzija plotuna je jedna jako retka stvar za naći i sve što sam uspeo bilo je uvezano za stvaranje redova pred signalisanom raskrsnicom ili za rastojanje između raskrsnica. Ipak pomoglo je i svakako sam uspeo da napišem dvadesetak stranica. Da li će valjati ili ne... videćemo... Bitno je da je ovo poslednji rad, jer sam prvi odbranio krajem maja a drugi tek sredinom septembra. Ako sve bude ok, nadam se da ću za koju nedelju imati finiširan kompletan diplomski.

Hmm... Još uvek mi u glavi odzvanja njegova rečenica kada sam pre više od mesec dana došao kod njega i pitao za seminarski, šta i kako da uradim. Ono što je uporno ponavljao bilo je zaista, u tom trenutku, meni nelogično i zvučalo kao odbijanje bilo kakve saradnje...

- Samo vi kolega nešto napišite i donesite da to vidimo.
- Ali profesore, hteo sam da vas pitam, gde da nađem literaturu o tome...
- Sami vi napišite i donesite...
- Ali odakle da nađem materijal...?
- Kolega, vi napišite i donesite, pa ćemo posle videti.

Sada, nakon jučerašnjih konsultacija i predavanja trećeg seminarskog, razgovor je izgledao ovako, i tada sam u potpunosti sam shvatio njegovo odbijanje od prošlog puta.

- Profesore, ne zamerite ako to i nije u potpunosti ono što ste očekivali, jedva da sam nešto našao na internetu o disperziji plotuna i disperziji brzina.
- Znam kolega, znam. Malo toga ima na internetu o tome. Malo toga uopšte ima na tu temu.

Čovek jednostavno nije imao šta da mi preporuči i da me posavetuje o temi disperziji plotuna a još manje o disperziji brzina u plotunu. To što sam ja sklopio valjda će biti dovoljno za njega. Valjda će biti dobro u svakom slučaju... A napraviću sve za download, odnosno stavićemo ovde sva tri seminarska za download, pa ako nekome zatreba...

Sve u svemu, sutra idem na fakultet da vidim da li je to ok i ako jeste (daj Bože da jeste) - krećemo na lepljenje ta tri seminarska (mada bih ja najradije izuzeo treći iz celine...) u diplomski i priprema za odbranu do kraja ove godine.

Stan - počelo planiranje

2007-11-19T09:25:00.000+01:00

Evo, posle prošlonedeljnog nerviranja ali i konačno rešenog i overenog ugovora ušli smo u naš stan i počeli da gledamo šta ćemo i kako ćemo. Uh... u totalu nema toliko puno da se radi po sobama koliko je neophodno srediti kuhinju i kupatilu. Suma sumarum, calnućemo još jedno par hiljada evra samo na sređivanje, moja gruba procena oko 2500e. Ne daj Bože da bude više inače ćemo postati vlasnici stana koji nema ništa unutra, a vlasnici nemaju ništa u džepovima :)

Evo stvari koje treba da sredimo, možda nisu hijerarhiski sređene ali... otprilike...

Zameniti ulazna vrata u stan, promeniti bravu, izmalterisati i izgletovati ragasto na ulazu
Staviti novi "name tag" na vrata, kao i na sanduče u hodniku zgrade, izlakirati sanduče, staviti "name tag" i na sanduče
Izbiti prolaz iz dnevne sobe u kuhinju, izmalterisati i izgletovati ga, izbiti ragasto na starom prolazu i zazidati ga, izmalterisati i izgletovati
Izbiti pločice u kuhinji, prebaciti česmu i dovod sa jednog zida na susedni, staviti nove pločice na zid
Zamalterisati rupe ostale od starih visećih elemenata u kuhinji, staviti pločice i parket na pod u kuhinji
Izbiti sve pločice u kupatilu, skinuti sve elemente, nabaviti nov lavabo, šolju, tuš kabinu
Zameniti sve cevi u kupatilu
Staviti odgovarajuće pločice u kupatilu, namestiti nove elemente i zatvoriti sistem za grejanje u vitrinicu
Staviti pločice na pod u hodniku
Ofarbati drvenariju u stanu, spoljnu ne dirati dok ne otopli, zameniti brave i naštelovati kvake na vratima
Izgletovati određene ivice zidova u sobama, hodniku i svakako u kuhinji
Okrečiti ceo stan, ako treba pre toga izgletovati plafone
Ishoblovati parket u dnevnoj i spavaćoj sobi, postaviti nove lajsne na parketu
Uživati u svemu do sada urađenom i skupljati pare za opremanje stana

Sve u svemu, nema nešto puno da se radi u sobama, kao ni u hodniku, ali su najveći izazovi izbijanje novog prolaza u kuhinji, zaziđivanje starog, kao i sređivanje kompletne kuhinje i kupatila. Ja se zaista nadam da ćemo ovo rešiti do kraja januara, kako bismo što pre počeli sa kupovinom stvari, a do tada moraćemo žestoko da štedimo kako bismo sve uspeli da realizujemo...

Ja ne znam da parkiram?!

2007-11-16T13:13:00.000+01:00

Nego... Zaboravih da ispričam jučerašnju dogodovštinu kada smo bili kod advokata da potpišemo kupoprodajni ugovor. Ušli kolima u ajfor, i u dvorištu 4 parking mesta pod uglom od 30 stepeni. Dva zauzeta a četvrto se čovek iz agencije koja nas je spojila sa prodavcima parkirao pod 0 stepeni. Ja se parkiram na treće mesto pravilno pod 30 stepeni, i doteram auto skoro do ivice parkinga (koji je ustvari zid od kuće) jer ako neko bude hteo da izađe (kao taj čovek iz agencije) moraće polako da se provlači. Zato što postoji neki stubić sa druge strane puteljka tačno iza mesta na kom sam ja parkirao.

Sređujemo mi papire, i dolazi Mercedes E klase u dvorište. Čovek, prosed, brkat, mršav, zna ga advokat kao drkoša, nešto mlatara rukama i vidi da nema gde da stane. I ostavi kola tačno tu gde je zablokirao i mog Sputnika i automobil čoveka iz agencije. Dobro, pomeriće ga kada krenemo.

Nije prošlo 10ak minuta, mi završili posao i krenuli do suda. Mercedes mora da se pomeri. Sednem u auto, upalim motor, kao i čovek iz agencije, a advokat pozove čoveka koji nas je zablokirao. Čujem da nešto priča Biljani i advokatici, i samo čujem rečenicu koja mi je prelila čašu...

Ma ne zna onda parkira, da zna ja bih mogao da prođem! Nema pojma on da parkira!

Film puca... Izlazim, besan i počinje diskusija...

Ja: Ko ne zna da parkira? Vi ćete meni, saobraćajnom inženjeru da kažete da ne znam da parkiram?
On: Nema to veze što ste vi saobraćajni inženjer, da znate da parkirate ja bih mogao da prođem.
Ja: Čoveče, jer vidiš ti da sam se ja parkirao na deset centimetara od zida, gde ćeš više? Jel' treba u kuću da uđem sa kolima da bi ti mogao da prođeš?
On: Ja tu parkiram svaki dan, to može bliže da se parkira.
Ja: A, je li? Pa nisam video vaše ime na ovom parking mestu, ali video sam više puta kako vi parkirate. Parkirate uzdužno a ne pod uglom - pa naravno da onda može bliže da se parkira zidu.
On: Da si se parkirao kako treba, ja bih mogao da prođem...
Ja: Da imate manji auto, mogli biste da prođete, toliko o tome.

Suština je da je čovek tražio svađu a nije očekivao da mu neko odbrusi. Još kao šlag na tortu, Bilja lepo reče:

Ok, Gorane, pomeri auto. Uostalom gospodine, lepo su iscrtana parking mesta i zna se kako treba da se parkira.

I na kraju šta je bilo? Idiot se posle drkanja pomerio sa smrdljivim Mercedesom da bi mi mogli da izađemo. Kako ljudi vole da troše energiju svađajući se. Ili je to pak njegov način da svoje frustracije iskali na drugoga. E, pa ne može, ne dozvoljavam.

Stan - vlasnik bez ključeva

2007-11-15T14:46:00.000+01:00

Prošao je dan "C", odnosno dan kada smo potpisali, a bogami i overili kupoprodajni ugovor za stan. Olakšani smo za... skoro celu našu ušteđevinu, ali nam nije nimalo teško i pored toga. Znam da smo ustvari investirali u nešto naše, u nas same, u nešto čemu cena neće lako padati - naprotiv. Očekuje se da će cene stanova u Pančevu uglavnom rasti u skorije vreme. A koja je investicija bolja od nekretnine? Nema je.

Smešna situacija... Potpisali, overili, sredili sve, rukovali se... i dogovorili uskoro da uzmemo ključeve od njih. Pravno smo vlasnici stana, a stan par nedelja videli nismo :) Nije da nećemo, daleko bilo, ali nemamo ključeve. Dakle, još uvek nemamo ništa opipljivo u rukama, i još uvek ne možemo da kažemo da imamo nešto svoje. Svoj kutak, svoje zajedničko mesto, svoj ćumez, svoje ognjište... Ali uskoro, uskoro... subota, trebalo bi. A onda odmah, pravac stan, da uživamo u našem dugo traženom mestašcetu...

Ostao je još samo dan "D". Onaj dan kada će banka prodavcima isplatiti ostatak para i kada ćemo mirno i uz ogromno uzbuđenje za stalno fizički ući u naš stan.

Stan - oooooj, mazgo!

2007-11-12T09:16:00.000+01:00

Ne verujem da trenutno postoji osoba koja imalo gleda televiziju a da nije upućena u štajk radnika u pravosuđu, izuzev mog Kuma naravno. Kada se setim mog posta od prošle nedelje i tog entuzijazma kojeg sam imao i podelio sa svima vama, u nadi da ću već te nedelje završiti kupovinu stana, skapiram koliko sam ispao mazga u sopstvenim očima najpre.

novembar, subota - sletesmo u Beograd.
novembar, nedelja - već planiram kako ću da sledeće nedelje završim sve što treba oko kredita.
ponedeljak - idem do banke i raspitujem se oko preostalih dokumenata i javljam prodavcima kakvo je stanje oko toga.
utorak - sve dogovaram oko potpisivanja kupoprodajnog ugovora u sredu prepodne.
Isti dan, malo posle 14h, zovu me iz agencije. Ooooooooj, mazgo polako, pravosuđe još od juče štrajkuje...

Čekamo da se dogovore sa ministarstvom i da sebi podignu ionako (i po mom mišljenju) nezaslužene plate. Ima ljudi koji mnogo manje zarađuju od njih, ako nisu primetili. Kao moja majka, ili Biljina majka. Ili Bilja, ako ćemo tako! Ali ne, oni gledaju sopstvena dupeta i svoj interes, pa zašto ne bih ni ja onda? Hoću da overim jedini i poslednji dokument koji mi treba, ali ne samo da ćete da me oderete €200 za tu overu, nego mi sada ni ne date da ga overim!

I sada razmišljam, svima nama se "izvinjavaju" što ne možemo da obavimo ne samo stvari kao što su tužbe ili procesuiranje nekih predmeta (što inače potraje po par godina, jer je srpsko pravosuđe sporo, korumpirano, kafoispijačko, neljubazno i neefikasno) već ni najosnovnije stvari kao što je overa dokumenata koji bez sudskog pečata ne vrede ni pišljiva boba. I šta sad ja imam od vašeg izvinjenja?! Samo još veći ukus gorčine u ustima i uvid u još veću ironiju u toj izjavi a ponajviše frustraciju koja traje već nedelju dana!

A meni polako curi vreme i približava se rok do kojeg treba da odnesem banci kupoprodajni ugovor, tj. 25. novembar. Već je 12. novembar i ostaje tačno dve radne nedelje da se ovi smiluju. Jer, u suprotnom gubim sve - kaparu, kredit, sve. Onda ću tužiti i državu i samo pravosuđe, a pogotovo pančevačku ispostavu koja nije obezbedila minimum procesa rada i za overu dokumenata. Idioti, svi do jednog.

Ili će se banka smilovati i produžiti rok. Prokletstvo... Prokletstvo! PROKLETSTVO!!!

Yugo 69

2007-11-09T12:20:00.002+01:00

Hm... možda nekoga i pali ovakav naziv automobila, otkud znam...

Jutros parkiram automobil, pri odlasku na posao, a ispred mene parkiran jedan Yugo. Ono što je bilo fascinantno je naziv ovog modela. Obično su oni Zastavina vozila dobijala ime po nekim morskim životinjama, muzičkim pojmovima ili pak prostoru na severnoameričkom kontinentu... poneka su dobila ime i po papagajima, ali šta ćete... Dakle raznolikost i idejnost vlada kod Zastavinih ljudi iz marketinga.

Novitet je nešto što se lako može shvatiti kao Yugo sex. Odnosno kao seksualni odnos između dve osobe. Jer Yugo Oral 1.1 može samo da podseti na pozu 69. Dakle, najveća "novotarija" u Zastavinom programu su seksualna vozila.

I baš me briga što je ovakav naziv nastao lomljenjem slova K sa originalnog imena. Baš je smešno ;)

Kum: prijatelj za života

2007-11-08T12:15:00.002+01:00

Kum se sprema da duva svećice na svoj 28. rođendan

Goxxy Flickr foto galerija

Ono što me je uvek fasciniralo kod istoimenog najboljeg prijatelja je njegova dobrota, volja i spremnost da pomogne pa makar i na svoju štetu. To, koliko ume kod ljudi da bude dobra osobina, toliko može čoveku da sjebe sopstveni život.

Goran Ilić, poznatiji kao Kum nadimak je dobio od mene pre skoro 10 godina, na mom 18. rođendanu kada sam pompezno najavio da ću njega uzeti za kuma na mom venčanju. Od tada je ostao Kum, ne samo za mene već i dosta ljudi oko nas... Ovo su moja mišljenja o njemu.

Šta me oduševljava?

Čovek kojeg svako poželeti može ako traži savet. Jednostavno, nema boljeg slušaoca od njega i svaki njegov savet pogađa srž problema u centar.
Dobrodušan... toliko dobrodušan da je mnogo ljudi zloupotrebilo tu dobrotu. Osobina koji malo ko ima.
Vredan u svakom pogledu.
Svestran. Nema stvari koje ne zna i koju nije probao. Učio engleski, italijanski, svirao gitaru, zna dosta sa računarima, instalacijama, rada u kući, drvenarije, parketa, gradnje, kola...
Uvek tu i uvek spreman kada zatreba prijateljima - da li za fizički rad, ili kao neko ko će ih saslušati.
Družimo se od 5. godine, što je moje najduže prijateljstvo ikada.

Šta me izluđuje?

Nikada nije umeo sa devojkama... nažalost. Iako je duša od čoveka, sve devojke su zloupotrebile tu njegovu dobrotu.
Pomalo lenj. Iako je svestran, retko šta je završavao do kraja. Engleski, italijanski, gitara, sve su to bile pomalo ekskurzije u nepoznato koje je retko kada završavao u potpunosti.
Ponekada vrlo popustljiv. Ako niste u pravu i kažete mu 5 puta da ste u pravu, reći će da ste u pravu da se više ne bi raspravljao.
Oprašta svakome, što je najgore i onome kome ne bi neke stvari trebao da oprosti.
Uvek je bio najbolji za druge, a najgori za sebe.

Biljana: devojka i prijatelj

2007-11-07T12:22:00.002+01:00

Bilja na Zlatiboru, pozira :)

Goxxy Flickr foto galerija

Hm... ko čita pitaće se o čemu je tema. Sledećih par tema posvetiću ljudima oko mene koji su mi dragi i koji čine jako bitan deo mog života. Istaći ću njihove osobine, prednosti i mane, stvari koje me oduševljavaju i izluđuju ponekad :)

Ustvari, Biljana više nije devojka i prijatelj, već je verenica i prijatelj. Osoba sa kojom sam još pre više godina odlučio da provedem ostatak svog života. Jedna izuzetno razumna i prijatna devojka, sa punim razumevanjem za sve moje odluke ali i mane. Odlično se uklopila sa svim mojim prijateljima i rođacima i svako ko je upoznao ima samo reči hvale za nju.

Šta me oduševljava?

Koliko me voli i koliko je njena ljubav prema meni konstantna.
To što ima razumevanja kada joj kažem da ću celo prepodne provesti oko automobila čeprkajući nešto oko bilo kakve sitnice. I što voli našu Ladu, naravno ;)
Što voli i ceni moje bliske prijatelje i što se i sa njima druži.
Koliko nam se mišljenja poklapaju i koliko nam malo treba da "kliknemo" i donesemo zajedničku odluku.
To što smo se za skoro 4 godine posvađali svega 2 puta ozbiljno. Sitne čarke i zezanja ne računam... :)
Što je maza i voli da se privije uz mene kada joj je teško.
To što deli sa mnom njena mišljenja, probleme, lepe vesti, događaje - između nas dvoje nema tajni...
Što je uvek uz mene kada je meni teško i što uvek ume da me u tim trenucima raspoloži.
To što obožava životinje kao i ja.
Što me zove "srećko", "srce", pa i "veveron" :)
I naravno, to što zna fenomenalno da kuva!

Šta me izluđuje?

To što ne može da ostavi cigare :) Koliko god pokušam da joj predočim da to ne valja, ne uspevam u tome. Možda i dignem ruke od ubeđivanja...
Što voli da gleda Velikog Brata - to nikada neću razumeti!
Kada je me pita "A šta ćemo da radimo večeras?" ustvari pita "Hoćemo li do grada večeras?" :D
Ako sam iznerviran i ne želim nešto da joj kažem da se i ona ne bi iznervirala... ipak uspe to da izvuče iz mene. Međutim, to uglavnom dovodi do osme tačne prethodne liste...
Što joj je orman sa odećom konstantno u haosu!

Stan - almost there...

2007-11-06T14:05:00.000+01:00

Još malo pa gotovo... Ali, kao što je moj imenjak rekao, toliko koraka u prokletom procesu podizanja kredita i kupovine stana postoji da to ponekada može itekako čoveka da izludi. Evo, sada se nalazimo u momentu gde bi trebali u četvrtak da potpišemo konačan kupoprodajni ugovor, overimo ga, da ja poteram još poslednja dva dokumenta koja su bitna (založna izjava i upis hipoteke u katastar nepokretnosti) pre nego što bi banka pripremila prenos sredstava na račun prodavca.

Uh... Zaista, kako rekoše u komentarima jedne malo starije teme, osećam malo gorki ukus u ustima... Osećam bolje reći pritisak sa svih strana i nije mi nimalo lako. A najgore u celoj priči je to što se sve dešava toliko sporo pa dođe momenat kada sve treba urnebesno ubrzati da bi stigli da odradimo u nekom normalnom roku. Najveći pritisak mi pravi suprug od prodavca, odnosno prodavačice. A zašto? Da li je čovek utripovao da ću ga zavrnuti ili šta već... svejedno mi deluje sumnjičav, dok njegova supruga mi kaže da sam ga ja pogrešno shvatio :)

Elem, razumem i ja ljude, pa pokušavam da te stvari objasnim i da mu predočim da pošto on podiže kredit u drugoj banci da proces u toj gde ja podižem i gde on podiže ne mora da bude isti, i da ćemo i Biljana i ja, kao i oni biti totalno obezbeđeni kupoprodajnim ugovorom. Tripozno...

Ipak, nadam se da ćemo u četvrtak sve to realizovati i da ćemo do kraja radnog dana sve moguće dokumente overiti i predati banci. A onda, kako mi rekoše - u petak isplata. I, Bože zdravlja... predaja, odnosno u našem slučaju preuzimanje ključeva :)

I brže-bolje, ubrzo nove slike našeg stana na Flickr-u!

Update: Sudovi štrajkuju, odnosno one klimakterične šalteruše su odlučile da nas muče jedno par dana, pa ćemo verovatno izvisiti da sve odradimo do petka. Ko nama diktira život, ja ne mogu da verujem... ipak optimista sam, valjda će se prokletinje dogovoriti sa ministrom sutra, jer ako se dogovore - možda i počnu da rade, pa mi i overimo ugovor. UH BRE!

Prvi talas u moru zajedničkog života...

2007-10-31T16:56:00.001+01:00

Famozna mala crvena kutijica :)

Goxxy Flickr foto galerija

Danas je sreda, 31. oktobar, trenutno sam u Portsmouth-u. Pre četiri dana, odnosno u subotu 27. oktobra, u Pančevu se dogodila stvar koja iz korena menja moj odnos sa Biljanom. Umesto da je izvedem na neko lepo mesto i da možda na taj način malo provali šta će da se dogodi, uradio sam sasvim suprotno...

Ja u trenerci i nekoj staroj majici, ona obučena sasvim casual. Pričamo o mom poslovnom putovanju na vikend u Englesku. Sasvim običan razgovor uz koju suzicu, jer nikada ne voli kada odem i ostavim je samu. I iz vedra neba, ustanem i izvadim malu crvenu kutijicu sa mašnom... spustim se na kolena i... pa znate već, zaprosim je.

Briznula je u plač :) Ne znam zašto, verovatno nikada ni neću saznati, pošto sam ponekada za ženski mentalitet ogroman duduk... Ipak, znam da sam to uradio i znam da nimalo nisam zažalio što sam je žestoko iznenadio. Pristala je, naravno. Korak je učinjen, talas je krenuo... ostaje nam samo ogromno morsko prostranstvo koje ćemo ploviti narednih decenija zajedno... I naravno, kao i uvek, jedva čekam da se vratim nazad u Pančevo da bih bio pored nje.

BIS Solutions - branding rešenja

2007-10-25T15:59:00.000+02:00

Svojevremeno sam imao ogroman problem, zbog veeeelike mentalne blokade i bezidejnosti kada je u pitanju logotip za novu firmu koju je osnovala firma u kojoj radim. Čak sam i pisao o tome početkom ove godine...

Elem, pre nekog vremena napokonom smo usvojili logotip koji sam uradio i odlučeno je koje će boje biti primarne u logotipu. Zelena boja, meni lično jako prijatna za oko, postala je primarna boja, pored klasične sive. A logotip, takav kakav jeste, nema (hvala Bogu) nikakav znak u sebi već je jednostavno i stilističko tipografsko rešenje BIS Solutions. Evo šta je do sada urađeno i kako je ispalo.

Rešenja logotipa u raznim varijacijama

Rešenje za "name tag" i vizit kartu

Rešenje za kutije za jedan od proizvoda

Ps. Sajt (za sada, možda kasnije) ne pokušavajte da otvarate, grozan je. Tu ćemo valjda uskoro umešati prste i napraviti nešto što je dostojno i firme koja je otvorena i firme u kojoj radim. Stoga - ignore URL :)

Engleska: Fifth sequel

2007-10-24T13:44:00.001+02:00

Crkva St. Margaret u Londonu, slikano 2005. godine

Goxxy Flickr foto galerija

Od ove nedelje, 28. oktobra, pa sve do subote 3. novembra ponovo ću se obreti u Engleskoj, konkretno opet u Londonu i Portsmouthu. Hvala Bogu, pa ovaj put ne idem sam, već sam u društvu mog starijeg brata pa mi neće ni biti dosadno i imaću sa kim da podelim dogodovštine i svakodnevne situacije. Lepo je kada imaš sa kim da pričaš na maternjem jeziku. Prošli put, kada sam ostao tačno tri nedelje, petljao sam jezik kada sam pričao srpski, ali sam zato engleski sasvim tečno pričao :)

Elem, razlog odlaska ovog puta jeste projekat, ali i jedna stvar iza njega. Kako sam svaki prethodni put išao sa razlogom da se radi na projektu i da naučim način rada dizajnerske ekipe iz Portsmouth-a, ovaj put je za promenu obrnuta situacija. Boki i ja ćemo se naći i pred developerskom i dizajnerskom ekipom i pokušati da im objasnimo principe, prednosti i mane rada u .NET okruženju. Pošto su i jedni i drugi duduci za .NET (dizajneri pogotovo!) došao je red na nas da pokažemo svoje znanje i da dokažemo da nismo nesposobni, već naprotiv - da možemo da im pariramo na svakom polju, a na ovom i da ih nadmašimo i obrazujemo ih. Biće interesantno razgovarati o tome sa njima i ujedno svakodnevno rešavati probleme sa kojima se suočavaju. U petak nam je slobodan dan, hvala Bogu, pa ćemo se Boki i ja malo posvetiti shoppingu i možda nešto i kupiti. Znam da sigurno moram da kupim još onih hromiranih slova za mog Sputnika. I sigurno, nešto za Bilju :)

Ono što sigurno znam je da je, iako mi nije mrsko da odem na nedelju dana, ovaj put došao u malo nezgodnom trenutku - kada treba da finaliziramo kupovinu stana. Ok, suma-sumarum, moraće da me sačekaju svi vezani za ovaj proces da se vratim u subotu. O Bilji ni da ne pričam, svaki put vest o mom putovanju primi gorko. Sasvim razumljivo zašto, nije ni meni svejedno. Ali, ovaj put ćemo koristiti Google Talk i lepo razgovarati preko interneta, umesto da nabijem telefonski račun zbog roaminga.

Ah, da. Ko nije provalio slike sa desne strane, to su slike trenutnog stanja stana koji kupujemo. Više o tome kada zaista dođe u naše vlasništvo :) Odmah po potpisivanju kupoprodajnog ugovora ;)

Nedostatak A4 papira?

2007-10-23T08:57:00.002+02:00

Jedna greška ostala, druga ispravljena - hemijskom olovkom :)

Sa kolegama često na pauzu odemo u pančevački kafić Bianco, kako bismo svakodnevni stres ostavili iza nas, ali takođe i svakodnevne dogodovštine i zezancije razmenili među nama. Jednostavno, Bianco se kao postavio kao najlogičniji izbor, jer nam je svojevremeno bio najbliži kafić ali i sa vrlo dobro ponudom, pa nam je postao tradicija.

Elem, juče smo crk'li od smeha izlazeći iz kafića. "Tabla" sa nazivom firme ali i sa adresom i lepo objašnjenom delatnošću, jasno je pokazivala da nekoga zaista mrzi ponovo da kuca u Wordu ili da tutne novi list A4 i greške ispravi ponovnom štampom.

Hajde, u redu to što su jednu stvar mogli da isprave i da hemijskom olovkom dodaju slovo koje nedostaje, ali dva različita naziva firme na jednom papiru svakako da deluje smešno. Toliko da smo juče govorili da smo bili na kafi kod Bajinka.

Međ' prvih sto

2007-10-17T14:07:00.000+02:00

Siguran sam da većina ljudi bloguje, ne zbog toga da bi se čulo o njima ili da bi sebi dizali rejting, već najverovatnije da iskažu neka svoja mišljenja, podele svoje lepe i ružne stvari sa drugima. Svakako da ima business blogova, onih koji pokušavaju da reklamiraju proizvode ili pak stručnih blogova na bilo koju temu, ali sam isto tako siguran da većina vas koji blogujete sebe radi ne patite za tim da budete prvi, peti ili pedeseti na nekoj listi. Ili bilo koji, kada smo već kod toga.

Ali, zaista je lepo videti kada se na jednoj od blog juice listi nađete sasvim solidno rangirani. Slučajno pogledah i voilà :) Kada pogledam kakve nebuloze umem da napišem (i zapitam se ponekad da li to neko uopšte i čita?!), zaista se iznenadim što se nalazim na devedes'petom mestu Blogodkove liste. Dakle, ako bismo napunili amfiteatar nekog Fakulteta koji ima 100 mesta, našao bih se u "magarećem redu" (ili klupi, kako želite) zajedno sa big shots blogosfere kao što su Predrag Pušelja, Tatjana Vehovec, Goran Aničić, Dragan Babić, Nebojša Radović... i svakako mnogi drugi.

Stoga, iako me većina vas i ne zna, drago mi je što se nalazim u takvom društu :) Vala, zacrveneh od sramote što sam u poslednjem redu... ;)

Učite engleski jezik(om)!

2007-10-16T13:05:00.001+02:00

Kako najlakše spojiti ljude? Rukovanjem ili jezikom?

Kome nije jasno kako se uči strani jezik i šta se može postići time, ovaj poster za učenje engleskog sve objašnjava. Prva stvar koju sam automatski primetio bio je šablon i sada već i kič kada su u pitanju usluge koje se pružaju - ruka ruci (nismo Turci).

A onda sasvim slučajno obratih pažnju na tagline koji se pružao izad slike, ispisan najgorim i, za marketinške prilike totalno neodgovarajućim fontom Comic Sans...

Ljudi se spajaju jezikom.
Need to improve your English?

Uuuurgh... Koliko god da su želeli da kažu da se ljudi ustvari spajaju znanjem različitih jezika, da što više znate različite jezike to ste u boljoj situaciji da u različitim prilikama lakše komunicirate; ova poruka je ispala totalno iskrivljenja i perverzna :) Dobro de, ljudi se i zaista spajaju jezikom (i na taj način razmenjuju telesne tečnosti), ali bi takav slogan više odgovarao nekom erotik ili striptiz klubu.

Ljudi su idioti i lopovi

2007-10-12T08:11:00.001+02:00

A evo kako kapice izgledaju. Doduše, jutros je auto osvanuo bez njih...

Istina je, jesu. Makar u ovom jadnom gradu Pančevu. Recite mi, koliko čovek treba da bude glup, pohlepan, ljubomoran ili šta već drugo... da bi sa nekog automobila, hm... konkretno mog, krao ne sve četiri, već samo dve aluminijumske kapice ventila sa točkova??? Konstantno nalazim jednu stranu (levu ili desnu) ujutru bez tih kapica. Neko lepo priđe, fino se posluži, uz par minuta straha, i eto njemu finog dodatka za njegov, najverovatnije, krš od vozila sa plastičnim ratkapnama na točkovima. A da sve bude najgore, set od 4 aluminijumskih kapica košta, paz'te sada... 150 dinara! Da, da, pišljivih 150 dinara!!!

A možda nije u tome stvar. Možda je stvar u tome što te kapice ne možete tako lako da kupite u Smrdogradu, već morate da mrdnete svoje lenjo dupe u Glavnograd i tamo da se istrošite. Sve što sam do sada kupio, baš od tog accessories-a, kupljeno je na Bubanj potoku, subotom ujutru kada je pijaca auto delova. Dakle, još i da ustanete ujutru, a ne samo da mrdnete dupe.

Jedino što me teši je da imam rezervne. A pogodite zašto imam rezervne? Zato što mi se ovo već dešavalo više puta. Ne jednom, dvaput, ni triput, već četiri fucking puta! Ma ljudi su ljubomorni idiotski lopovi. Ako su oni voljni da zbog te sitnice kradu, umesto da čistog obraza lepo kupe tu sitnicu, neka ih. Ja imam svoj obraz i kupujem. Ako mi kradu, neka ih. Uhvatim li ih, loše im se piše.